Narodni poslaniče, ukoliko nastavite da kršite odredbe Poslovnika, oduzeću vam reč i isključiću vas sa sednice.
Zaključujem da je, zbog kršenja odredbi Poslovnika, narodnom poslaniku Momčilu Duvnjaku, po odredbama Poslovnika, izrečena prva, pa druga opomena. Zahvaljujem.
Vreme koje je iskorišćeno je sedam minuta.
Ne razumem zbog čega smatrate da vi možete da dobacujete i da možete da činite šta god vam je volja u određenom trenutku, bez ikakve samokontrole, u toku sednice Narodne skupštine. Uvidom u stenogram videćete da sam pokušala sve što bilo koji predsedavajući ume, da narodnom poslaniku objasnim da ne može za sebe da uzima prava koja odriče drugima.
Narodni poslanik Vitomir Plužarević smatra da može da dobacuje i da može da se ponaša mimo odredbi Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslaniče, da li želite oduzimanje reči i isključenje sa sednice? To su sledeće mere opomene, kaznene mere za narodnog poslanika koji smatra da može da priča o čemu god želi na sednici.
Narodni poslaniče dobacujete sa mesta. Sada vas poslednji put upozoravam, posle toga ću vam izreći meru oduzimanja reči na sednici koja je u toku. Gledajte kako vam narodni poslanici dobro savetuju da samokontrolom, počnimo zajedno da poštujemo odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Vladan Jeremić, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo najnovije zaduživanje Srbije za 83 miliona evra samo je nastavak jedne neslavne priče i potvrda ispravnosti stava Srpske radikalne stranke da generalno Vlada Republike Srbije ima očigledno nerešive probleme u vođenju ekonomske politike.
Do sada je argumentovano ukazano, dakle na suštinu problematičnosti kredita Evropske investicione banke, Nemačke razvojne banke. Naravno bio bih maliciozan kada bi rekao da nije potrebno regulisati tako važne oblasti kao što su vodosnabdevanje, grejanje, kanalizacija, to jeste nešto što je svakako neophodno za normalno funkcionisanje u 21. veku. Ali ono što bih hteo i ovom prilikom da istaknem, to je dakle, pitanje koje se neminovno nameće, da li je jedino rešenje za sve te nagomilane probleme upravo uzimanje kredita i pogotovo ono što čini mi se i te kako interesuje javnost jeste od koga i pod kojim uslovima mi kao država Srbija, dakle, uzimamo kredite.
Dakle, zaista je jedna nepodnošljiva lakoća zaduživanja krajnje neprihvatljiva, država očigledno već previše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama, bankama i drugim državama i pogotovo je to problem što ovo zaduženje, a i ovo danas o kojem razgovaramo i u principu po onoj narodnoj, uzmi sve što ti život pruža, problem je taj što očigledno da će sve to što smo radili u proteklom periodu morati da vraćaju mnoge generacije posle nas.
Neću se mnogo baviti nekim podacima koji ukazuju na činjenicu na koji je to način Vlada Srbije rešavala probleme. Naravno, to je sada jasno kao dan da se jedini izvor, odnosno jedina alternativa svim ovim problemima videla iznova zaduživanju Republike Srbije.
Problem jeste taj, što recimo novac koji je bio usmeren za određene infrastrukturne projekte, kao što su recimo i ovi o kojima danas govorimo, očigledno nije bio usmeravan tamo gde bi zaista i trebalo da bude, jer da je sav taj novac iz kredita zajmova po osnovu raznih ugovora, sporazuma završavao tamo gde je zaista i trebalo da bude namenjen, mi bismo danas u Srbiji mogli da imamo mnogo bolje uslove za život.
Primera radi, evo i podatak da smo recimo mogli da izgradimo bez većih problema i dva mosta, ili čak 250 kilometara auto-puteva. Umesto toga, očigledno da su novčana sredstva koja su dobijana na osnovu zajmova, kredita i ostalog završavala uglavnom u nekoj tekućoj potrošnji, a mi u Srbiji danas sigurno, odnosno vlast ne može da se pohvali činjenicom da je u tom proteklom periodu uspela da izgradi svega negde oko 60 kilometara auto-puteva, itd.
Problem koji naravno prati ovu politiku, politiku zaduživanja, jesu svakako investicije koje takođe stagniraju iz godine u godinu, pa od nekih očekivanih tri milijarde koliko je bilo planirano u ovoj godini, očigledno da će Vlada uspeti da s obzirom da je do kraja godine ostalo tek nekih desetak dana, da obezbedi tek nešto malo više od četvrtine.
Naravno, Srpska radikalna stranka smatra da umesto suštinskih reformi sa kojima je trebalo da se pozabavi vlast, da se zapravo problemi pokušavaju izbeći upravo zaduživanjem i sve dok je to tako, dakle neće biti motiva ni za suštinske reforme, niti za štednju. Prosto je neshvatljivo, ekonomski ne postoji logika da uz stopu rasta koju imamo u državi od svega jedan do dva odsto, da se zadužujemo i to posle odbitka inflacije, po nekih 6, 7 ili 8%. To jednostavno zaista nije održivo i na taj način se samo dodatno tovari dug na inače sve slabiju privredu.
Takođe ću samo podsetiti javnost da je Srbija kao država pod pritiskom jedne od tih međunarodnih finansijskih institucija, na kojima očigledno temelji svoju ekonomsku politiku i donela nekakav zakon, odnosno Zakon o fiskalnoj odgovornosti, po kome taj javni dug ne bi smeo da pređe 45% BDP. Međutim, nameće se pitanje koliko je ovo prevelik teret, odnosno hoće li servisiranje te obaveze odneti novac koji je preko potreban za investicije.
Dalje, naravno da bi probleme mogli da rešavamo ne na ovaj način, dakle ne zaduživanjem, nego zaista i rast privrede, i svega ostalog. Naravno da je potrebna uređena privreda, da su potrebni lokalni izvori, a pre svega proizvodnja radi izvoza jer to donosi devize pošto je sve ovo za nas neki vid naučne fantastike, dolazimo zapravo do te poražavajuće činjenice, a to je da je Srbija ovakvim načinom vođenja ekonomske politike zaista zadužena zemlja, a pogotovu se javlja problem u odnosu sa svim tim potencijalnim investitorima za koje je naravno najvažnije da znaju da li je država sposobna da otplaćuje kredite koje preuzima. Naravno, ukoliko nije država može da bankrotira, a tada bankrotiraju i banke kao kreditori države i ovo jeste jedan najgore mogući scenarijo. Plašim se da nažalost Srbija užurbano ide ka njemu.
Dakle, nisu vredela neka od upozorenja koje smo iznosili u ime SRS kada je reč o stanju spoljnjeg druga, o obavezama na osnovu redovne kamate, glavnici itd. Čak je bilo i nekih nesuvislih odgovora da se povlači manje nego što je moguće novca. Naravno, ako je to za utehu cilj međunarodnih finansijskih institucija kod kojih se Srbija uglavnom zaduživala, naravno nikad i nije da se otplaćuje samo glavnica već upravo da poseduje dužnika koji redovno plaća kamate jer se na taj način, posle te ekonomske zavisnosti od onoga ko i daje novčana sredstva, ekonomska zavisnost pretvara i u političku i naravno onda poverilac i može da diktira dužniku šta i kako da radi. Pa otuda kao što smo i čuli od kolege Mirovića, vidimo da pogotovo u nekim članovima predloženog sporazuma, pogotovo kada je reč o Nemačkoj razvojnoj banci se ukazuje na to, da praktično mi kao država nećemo imati apsolutno nikakvog uticaja na sve ono što bude pratilo realizaciju jednog ovakvog sporazuma.
Problem svakako jeste i taj što je najveći deo novčanih sredstava koji je potrošen uglavnom za intervencije na tržištu, potrošnju kroz budžet, dobrim delom je u džepovima uvoznika, naravno servisiranje duga se prenosi na buduće generacije i zato u Srbiji danas jeste zao drug.
Frapirao sam se kada sam našao podatak da je u proteklih deset godina u Srbiji po osnovu kredita, donacija, investicija, privatizacionog procesa, na ime doznaka iz dijaspore ušlo čak negde oko 55 milijardi evra. Nije bilo lako izračunati da se za taj novac moglo napraviti nekoliko koridora 10, dve stotine hiljada vrtića, isto toliko škola, mogla je u potpunosti da se modernizuje železnička mreža ili pak da se izgradi bez malo pola miliona stanova prosečne veličine 60 metara kvadratnih.
Onda, čak i pored te činjenice da smo imali toliko ekonomskih eksperata u svim vladama Srbije, pored tog stalnog tutorstva Svetske banke, Evropske banke, MMF i drugih mi smo očigledno kao država i društvo dotakli dno i pri tom uz sve te probleme koji jesu postojeći mi kao država trpimo i godišnju štetu od onih skoro 300 miliona evra zbog smanjenih carinskih prihoda, što je upravo posledica jednog takvog odnosa koji režim ima prema EU i štetni primeni tog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Dakle, jako je teško sa uništenom privredom, ograničenom poljoprivredom, finansijskim organizacijama poput MMF i zapadnih banaka, da Srbija ima neko drugo rešenje osim onog koje je nametnuto, dakle zaduživanje kao jedan put bez alternative.
To što se država zadužuje direktno uzimanjem deviznih kredita kao što je sada slučaj ili možda emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti je praktično svejedno jer Srbija kao celina, dakle troši mnogo više nego što zarađuje i postalo je jasno da taj nedostajući novac za sve projekte može da stigne, dakle ili od kreditora ili kroz domaći bankarski sektor koji istini za volju više i ne postoji.
Šta je u svemu tome motiv države? Pa, prilično je jasan, pogotovo je bitno u ovom narednom periodu, dakle do izbora, da se spreči i zaustavi jedan finansijski kolaps, odnosno da se sačuva socijalni mir po svaku cenu, a da onda sa nekom daljom ili novom pričom bude nastavljeno sa ovakvom nazovi ekonomskom politikom.
Da rezimiram, ako se sabere sve ono što je urađeno u proteklom periodu, ako pri tom dodamo i ono o čemu danas govorimo, čuli smo već da je Srbija u ove bezmalo tri godine zadužena sa nešto preko šest milijardi evra, da je struktura takva da obveznice, domaće i strane, čine 3,7 milijardi, dok su kreditna zaduženja 2,3 milijarde evra.
Čuli smo i koliko nas je ove godine vlast zadužila, sva sreća pa je do kraja godine preostalo još samo desetak dana, tako da ne očekujem da će na skupštinskom zasedanju biti još neki od predloga o kakvima danas razgovaramo. Taj trend zaduživanja se očigledno nastavlja do kraja trajanja mandata.
Govorili su da će 2008. godine najpre kriza da nas zaobiđe, pa će nam koristiti jer će investitori pohrliti u Srbiju. Onda je rečeno da oporavak kreće 2011. godine. Sad je jasno da će iduća godina biti još lošija od ove.
Na kraju krajeva, sve dok je ovakve vlasti, biće po onoj narodnoj – ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je 11 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Marko Milenković i on je poslednji prijavljeni govornik.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 16 minuta. Izvolite.

"Izmišljeni stečaj je jedan od omiljenih načina otimanja imovine. Mnogo su važniji pravi organizatori ove nečuvene pljačke, a to su političari i njihovi tajkunski prijatelji.         Dana, 25. marta 2010. godine, stečajni sudija Privrednog suda u Beogradu, Gordana Aranđelović otvorila je stečaj nad "Aeroinženjeringom" d.o.o. i to zbog navodnog duga od 928.754, 87 dinara. Celokupna imovina ovog preduzeća, vredna više miliona evra, tako se bukvalno gura u ruke i džepove tajkuna povezanih sa DS i G17 plus." Novinski tekst od pere godinu dana gde se najavljuje šta će da se desi. Idemo redom.
Takođe novinski tekst: "Tako će se 28. septembra 2010. godine na prodaji naći "Aeroinženjeringova" zgrada na Novom Beogradu, veličine 9,5 hiljada kvadrata sa početnom cenom od oko 12 miliona evra i vila Karićevih od 510 kvadrata u Krunskoj 76 u Beogradu po početnoj ceni od nešto više od milion evra. Zanimljivo je da će, osim radnika "Aeroinženjeringa", koji potražuju neisplaćene zarade za oko tri godine rada, novac od prodaje, po svemu sudeći, dobiti i sami Karići, koji su i dalji vlasnici 48,24% ove kompanije. Albi kapital i 8,52% država. Vlada Srbije kupuje i adaptira zgradu "Aeroinženjeringa" na Novom Beogradu u kojoj će biti smešteno kompletno parnično odeljenje Prvog osnovnog suda, tako da će ubuduće svaki sudija imati svoju sudnicu i moći će da sudi svakog radnog dana do mile volje. Državni sekretar Ministarstva pravde, Slobodan Homen izjavio je TANJUG da će zgrada biti plaćena osam miliona evra, odnosno oko 800 evra po kvadratu. Ostatak kredita biće uložen u adaptaciju zgrade itd, 110 novih sudnica." To je najava.
Znači, zgrada "Aeroinženjeringa" više vredi nego "Trajalov" pogon za proizvodnju guma. Zgrada "Aeroinženjeringa" otprilike je kao pola "Sartida", nešto malo više od pola "Sartida".
Da se setimo, ovde je nekoliko puta glasano i doneti su zakoni o stečaju. Ko radi stečaj "Aeroinženjeringa"? Agencija za privatizaciju. Ko nastupa u ime te agencije? Poverenik Dragan Perković. Zašto firma ide u stečaj? Zato što je prezadužena. Stečajni poverioci treba da namire svoja potraživanja, ali u stečaju, po pravilu, to se vrši srazmerno, ne u punom iznosu. Ako je stečaj otvoren zbog milion dinara, kako da se onda sada pojavljuje 13 miliona evra? Da li je bilo uslova za stečaj?
Dobili smo Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke. Pa ko je napravio tu Komercijalnu banku? Gde im je onaj čuveni direktor? Da nije on neki prijatelj sa Bogoljubom Karićem? Zadužujemo se da bismo kupili zgradu i izvodili neophodne radove. Koji su to neophodni radovi, to će da nam kaže "Elkoms". Za dva miliona dinara oni treba da naprave dokumentaciju. Međutim, ovde je prodata i oprema i nameštaj. Sve je prodato.
Da vidimo šta kaže Agencija za privatizaciju. Pokušali su prošle godine da se izvrši prodaja nepokretnosti i pokretne imovine metodom javnog prikupljanja pismenih ponuda. Procenjena vrednost je dve i po milijarde dinara, a ove godine, pošto to nije uspelo, onda se prodaja vrši neposrednom pogodbom. Minimalna cena je 800 miliona dinara. Čekajte, ko je utvrdio koliko to vredi? Evo i BK televizija se otvori pre neki dan. I Tihomir Simić je napredovao kao kadar ovog Čankovog tamo.
O čemu se radi ovde? Da li je ova zagrada zaista potrebna pravosuđu? Kako to osam miliona evra pa sada 13 miliona? Kakva je to adaptacija od pet miliona evra? Ko namiruje svoja potraživanja iz ovog iznosa? Znate, čudne stvari se dešavaju. Ovaj zakon ne sme da se donese. Zašto bi se država zaduživala za ovo? Toliko ima praznih zgrada koje zvrje prazne, ali ne, neko je bacio oko na ovo, a dve godine na toj zgradi piše "for sale" i prolaze turisti i niko da "sale", niko da calne. Bilo je i ono "for rente". Da li vi mislite da je država na "for rente"?
Sada imamo dva ugovora sa dragim nam prijateljima Nemcima. Prosto ne mogu da shvatim zašto kritikujete nemačku državu ovde. Oni lepo rade svoj posao. Daćemo vam pare da sredite daljinsko grejanje, vodovod i kanalizaciju, ali pod našim uslovima. Oni vrlo lepo pregovaraju. Oni kažu – za naše pare mi ćemo da kažemo naši delovi, naša oprema, naš mozak, naša provizija, a vi, Srbi, kao podizvođači ima da budete robovska radna snaga. To je njihov interes. Znači, nije problem u njima, problem je u onome ko je zaključio ugovor. Ko je zaključio ugovor sa njima? Onaj mali sa dve kese, sećate se, ajmo, hajde u Evropu, Božidar Đelić. On je problem. Nije kriv Mlađan Dinkić što je rekao 1.000 evra besplatne akcije, krivi su oni koji su verovali. Njegov je zadatak da vara, vaš je zadatak da verujete ili ne verujete.
Pod ovim uslovima ovi nemački krediti su eksploatatorski za Republiku Srbiju. Naši vitalni ekonomski interesi zabranjuju da se jedan ovakav ugovor potpiše.
Potreba da se diše, potreba da se pije voda, potreba da se bude normalan u Srbiji, zabranjuje svakome u Republici Srbiji da ovakav sporazum pravi sa KFV itd. Znači, nisu krivi Nemci, oni to lepo rade. Kriv je onaj koji pristaje ovde na ovo.
Zašto neko pristaje na ovo? Zato što je na vlasti peta kolona. Hvala gospođo Čomić.

Iskorišćeno je devet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marko Milenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnji predlozi zakona o dodatnom zaduživanju naše države u iznosu od 83 miliona evra, neće doneti ništa dobro ni državi ni građanima, jer će i ta sredstva kao i sva ostala do sada biti utrošena bez uvida javnosti, nerazumno, bez kontrole, a samim tim i bez pozitivnih efekata.
Upamtite dobro, građani Srbije, usvajanjem ovih predloga zakona bićete dužniji za 83 miliona evra, a opet ćete biti bez posla, bez standarda i novca za osnovne životne potrebe i to nakon 11 godina vladavine demokratije u Srbiji.
Dok prosečan građanin ne može da zamisli 100 evra u svom džepu, Vlada Borisa Tadića vodi Srbiju u dužničku krizu iz koje ćemo teško izaći.
Predlog zakona o zaduživanju od 13 miliona evra kod Komercijalne banke za kupovinu i adaptaciju zgrade Aeroinženjeringa apsolutno je nerazuman, rasipnički, samim tim i suvišan. Ako uzmemo u vidu tržišno realnu veoma malu cenu preduzeća u stečaju, kao što je Aeroinženjering, koji je još metodom neposredne pogodbe, prodaje, Agencija za privatizaciju za čak osam miliona evra.
Zapamtite dobro, vladina agencija prodaje Vladi zgradu ovakvog izgleda, zapuštenu, staru, bez uslova za potrebe suda za osam miliona evra, dok će još pet miliona evra na čaroban način nestati u rekonstrukciji zgrade za potrebe Prvog osnovnog suda, jer kako kaže državni sekretar Homen, koji je do ramena umešan u aferu Luke Beograd, tek će tada kada svaki sudija ima svoju sudnicu imati i uslove za rad.
Dakle, građani Srbije, do danas nije bilo pravde samo zato što sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu nisu imali adekvatnu zgradu od 13 miliona evra, a od danas možete samo zamisliti kakva će vas pravda snaći u reformisanom pravosuđu sa basnoslovno skupim prostorijama parničnog odeljenja Prvog suda u Beogradu, koji Vlada kupuje od sebe same za osam miliona evra, plus pet miliona evra za adaptaciju, umesto da se ta sredstva ulože direktno u proizvodnju ili u izgradnju porodilišta, bolnica, škola i vrtića.
Da bi tragedija bila još veća, u razlozima za stupanje na snagu ovog zakona pozivate se na hitnost i neophodnost uzimanja ovog kredita, jer kako kažete, moguće je jednostrano raskidanje ugovora od strane Aeroinženjeringa u stečaju, a svi znaju da apsolutno kontrolišete i Agenciju za privatizaciju i stečajne upravnike i sve nivoe i mehanizme vlasti, tako da navodno baš ste se uplašili raskida ugovora, samo što vam to niko ne veruje.
Osim toga, nezamislivo je i stavljanje na dnevni red naredna dva sporazuma o zajmu, prvi u iznosu od 45 miliona evra za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u četvrtoj fazi, a ne navodite šta je bilo urađeno u prethodne tri faze i drugi od 25 miliona evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u drugoj fazi, bez podnošenja izveštaja šta je bilo u prvoj fazi.
Dalje, iz Predloga zakona nejasno je kojim će se to preduzećima za proizvodnju toplotne energije podeliti zajam od 45 miliona evra i kojim će se to opštinama odobriti i raspodeliti kredit od 25 miliona evra. Srpska radikalna stranka neće glasati za dodatno zaduživanje svog naroda koji ne zna gde će ta sredstva otići, a još manje na koji način će biti iskorišćena.
Razumem vaš motiv za nova zaduženja, državna kasa je prazna, a novac vam je potreban. Ako pogledamo finansijsko stanje države, slobodno možemo reći da smo finansijski Titanik u kojem curi na sve strane, dok orkestar Borisa Tadića svira davljenicima, odnosno građanima Srbije, lepu pesmu o EU.
Kabinet Mirka Cvetkovića verovatno će ući u istoriju kao Vlada koja je najviše zadužila građane Srbije, ako se saberu samo veliki dugovi Srbije u mandatu ove Vlade, plus današnjih 83 miliona evra, za 3,5 godine pozajmili ste šest milijardi evra.
Zaduživanje po principu – uzmi sve što ti život pruža dok si na vlasti, je apsolutno nemoralno, jer će vaše dugove morati da vraćaju naredne generacije, samo u narednoj godini za kamate će biti potrebna milijarda evra. Srbijo, građani Srbije, probudite se. Vreme je da vidite ko vodi Srbiju i kuda je vodi. Ovi vladini sporazumi o zajmovima samo su još jedan dokaz da na čelo države moraju doći ozbiljni ljudi, da na čelo države mora doći SRS, koja jedina može obezbediti građanima Srbije dostojanstveni život, jer se vlast u Srbiji ne vrši u korist pojedinaca i državnih funkcionera Amerike, Nemačke, EU i njihovih banaka, već u korist građana Srbije i države Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta od vremena poslaničke grupe.
Ovim je iscrpljena lista narodnih poslanika prijavljenih za raspravu u načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 10, 11, 12. i 13. dnevnog reda.
Pitam da li pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke A.D. Beograd za potrebe kupovine zgrade Aeroinženjeringa i izvođenja neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i programu za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza IV u iznosu od 45.000.000 evra između KfW-a Frankfurt na Majni Republike Srbije; Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25.000.000 evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II - faza 2, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije Evropske investicione banke, u Republici Srbiji.
Prelazimo na sledeći zajednički jedinstveni pretres.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa po tačkama dnevnog reda od 14. do 18. pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, pozvala da sednici prisustvuju i Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Dragan Jovanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Milorad Todorović, sekretar u MUP i Radoje Savićević, rukovodilac grupe za međunarodne sporazume u socijalnom osiguranju u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata po tačkama 14. do 18. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, imaju pravo da govore, svako po ,jednom do pet minuta.
Takođe, molim poslaničke grupe ukoliko to nisu već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika. Poslanička odredba je da se prijave za reč primaju do otvaranja pretresa, bez obzira da li je načelni, zajednički načelni, zajednički jedinstveni pretres, kao u ovom slučaju kada se radi o tačkama dnevnog reda od 13) do 19).
Niko do sada nije ovlastio.
Da li poslaničke grupe imaju ovlašćenog predstavnika za ovu poslaničku grupu?
Narodni poslanik Aleksandar Martinović je zamenik predsednika poslaničke grupe, te Poslovnik ne predviđa da posebno obaveštava predsedavajuću da je, pošto ima to pravo, i da imenuje bilo koga od narodnih poslanika i da se javi za reč kad god to Poslovnik omogućava.
Dakle, nema drugih.
Zahvaljujem.
Saglasno članu 170. i shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u borbi protiv teških krivičnih dela, naročito terorizma i organizovanog kriminala; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja državljana dve zemlje; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Bugarske o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove, koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa.
Molim službu Narodne skupštine da obavesti ministra Rasima Ljajića, kome želim dobrodošlicu i saradnike.
Molim da ministru Rasimu Ljajiću. dodate post karticu za ministra, da može da se obrati Narodnoj skupštini.
Molim vas, bez direktne komunikacije.
Ministre, po Poslovniku, sada vi imate pravo da dobijete reč.
Da li želite sada? (Da.)
Ako želite, samo se prijavite.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je do sada potpisala 26 sporazuma o socijalnom osiguranju, uglavnom, sa zemljama EU, što je posebno značajno jer u njima živi, boravi i radi veliki broj naših državljana.
Ovo je jedan od tipskih sporazuma koji potpisujemo sa Republikom Bugarskom i kojim je uređeno ostvarenje prava iz PIO, zdravstvenog osiguranja, osiguranja za slučajeve nezaposlenosti, kao i za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti i dečjeg dodatka.
Ovim sporazumom se olakšava tretman jednih i drugih državljana u oblastima, a posebno zdravstvenog i socijalnog osiguranja, kao što su neposredna isplata stečenih davanja, korisniku koji je ostvario pravo na davanja u mestu njegovog prebivališta.
Takođe se omogućuje sabiranje perioda osiguranja na vršenje obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju i novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Zatim, korišćenje zdravstvene zaštite lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice, što je značajno za turiste, penzionere i detaširane radnike. Takođe, još jednom se potvrđuje princip osiguranja. Naime, omogućava se da teret davanja socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi, sporazum zaključen sa Republikom Bugarskom još 1957. godine. Rekao sam da je ovo 27 sporazum koji stupa na snagu. U narednim mesecima očekujemo zaključivanje sporazuma sa Kanadom, Slovačkom, kao i novi sporazum sa Austrijom.
Takođe, pokrenuli smo inicijativa za zaključivanje i sklapanje ovog sporazumom sa Australijom, Novim Zelandom i SAD, gde takođe boravi veliki broj naših državljana.
Očekujem da će ratifikacija ovog sporazuma omogućiti da naši državljani i naši građani ostvare prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite u Republici Bugarskoj.

Da li izvestioci nadležnih odbora, žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega SRS smatra da je ovde sa nama trebao da bude jedan drugi ministar, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, zato što je većina od ovih sporazuma koji su danas na dnevnom redu u nadležnosti njegovog ministarstva a i gospodin Ivica Dačić je potpisao jedan sporazum koji je, blago rečeno, skandalozan, potpuno nerazuman sa pravnog i političkog aspekta a za koji gospodin Ljajić, kao predstavnik Vlade, nije našao za shodno da kaže jednu jedinu reč. Verovatno je gospodina Ljajića sramota što je taj predlog sporazuma danas na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je verovatno zbog toga izbegao da o njemu uopšte i govori.
O čemu se radi? SRS najoštrije protestvuje i smatra skandaloznim, smatra uvredljivim činjenicu, da je danas na dnevnom redu, između ostalog, Predlog zakona i potvrđivanju Sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.
Gospodine ministre, od vas smo očekivali da nam objasnite, kako je moguće da ste potpisali sporazum u ovoj oblasti sa državom koja je sve, samo ne primer države koja se bori protiv organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma, trgovine ljudima i trgovine narkoticima? Albanija je sve, samo nije to.
U samom sporazumu piše da se ovaj sporazum potpisuje, između ostalog, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN 45/123 od 14. decembra 1990. godine. Želim da vas podsetim, gospodine ministre, a mislim da je to vama veoma dobro poznato, da je 1990. godine, Albanija tek što je izašla iz jednog od najcrnjijih perioda svoje istorije, pod vlašću komunističkog diktatora Envera Hodže, a posle toga, Albanija je bila upravo stecište međunarodnog kriminala svih vrsta, pre svega, trgovinom drogama, trgovinom ljudima i međunarodnog terorizma.
Želim da vas podsetim, gospodine ministre, da je vaša vlada potpisala sporazum sa državom u kojoj se oružje slobodno prodavalo na ulicama, sa državom gde se oružje iznosilo iz vojnih i policijskih skladišta, sa jednom državom koja tek treba da bude uvedena u red civilizovanih država.
Mislim da nema potrebe podsećati građane Srbije, ali želim da podsetim vas, gospodine ministre, o kakvoj se još državi radi. Predstavnici Vlade Srbije, kao i sam predsednik Republike Boris Tadić, izgleda da su zaboravili na jednog čoveka koji se zove Dik Martin, a koji je ponudio obilje relevantnih dokaza o tome, da je Hašim Tači glavni trgovac ljudskim organima na KiM, a da se kao država koja je blisko sarađivala sa Hašimom Tačijem u toj trgovini, nelegalnoj trgovini, toj monstruoznoj, nečovečnoj trgovini ljudskim organima, nalazi i Republika Albanija.
Ta čuvena žuta kuća, zloglasna žuta kuća u kojoj su Srbima i drugim građanima koji žive na KiM, pre svega, Romima, zatim onim Albancima koji nisu podržavali terorizam Hašima Tačija, dakle, u toj žutoj kući vađeni su ljudski organi a žuta kuća se nalazi na teritoriji, odnosno u severnom delu Republike Albanije. I nikada u proteklih nekoliko meseci, kada je Republike Srbija izložena najžešćim mogućim pritiscima od pojedinih država EU, pre svega Nemačke, zatim SAD, da prizna nezavisnost KiM, predsednik Republike, zatim njegov šef pregovaračkog tima Borko Stefanović, ministar za KiM nisu ni jednu jedinu reč rekli o tome da se pregovori sa Prištinom, kako se oni eufemistički zovu, u stvari vode sa predstavnicima vlade koju vodi Hašim Tači, čovek koji je trgovao ljudskih organima, čovek koji je klao, silovao, kidnapovao, koji je ljudima vadio vitalne organe i prodavao ih na crnom tržištu. Taj čovek se zove Hašim Tači. On je nekakav samozvani premijer tzv. republike Kosovo i vi sa takvim ljudima, gospodine ministre vodite pregovore, još vas upozoravaju vaši prijatelji iz EU na to da morate da unapredite dijalog sa Prištinom. Kada se kaže Priština, dame i gospodo narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, EU u stvari misli na svog prijatelja i saveznika Hašima Tačija. Vi sa njima, gospodine ministre, vodite razgovore, što je naravno apsolutno gaženje dostojanstva države Srbije, što je apsolutno gaženje Ustava Srbije, Rezolucije 1244 i naravno potpuno gaženje dostojanstva žrtava Hašima Tačija.
Srpska radikalna stranka traži, pre svega, hitnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj bi se raspravljalo o tim tzv. pregovorima sa Prištinom. Mi tražimo suspenziju svih postignutih sporazuma sa tzv. Prištinom, odnosno sa Hašimom Tačijem, tražimo da EU ne bude više posrednik u tim razgovorima, već da se razgovori prenesu tamo gde im je mesto, a to su UN. Naravno, nema govora o tome da bi bilo koji srpski radikal razgovarao sa predstavnicima vlade koju vodi zlikovac i zločinac Hašim Tači.
A, bliski saradnik Hašima Tačija, u svemu onome što se dešavalo na KiM, od 1996. godine, kada je po američkim podacima zvanično formirana tzv. oslobodilačka vojska Kosova pa do danas, jeste i Republika Albanija, država sa kojom je gospodin Ivica Dačić, koji sada plače i kuka kako navodno EU traži od nas da priznamo nezavisnost KiM, potpisao sporazum o borbi protiv organizovanog kriminala, o državi koja je učinila sve da naoruža šiptarske teroriste na KiM. Potpisuje te sporazum o borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima, sa državom koja sve to radi, koja to podstiče, koja je glavni krivac, između ostalog, pored SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, za sve one užase koji su se desili na KiM od 1996. godine pa do dan danas, a žrtve tih užasa bili su pre svega Srbi, ali su isto tako bili i Romi, Turci i svi oni Albanci koji nisu podržavali terorizam Hašima Tačija.
Neverovatno je da se vi spremate da ratifikujete jedan ovakav sporazuma u uslovima kada je Republika Albanija ne samo priznala nezavisnost KiM, nego predstavlja politički, medijski, finansijski sponzor Hašima Tačija. Prosto neverovatno. Ne znam da li postoji jedna država u svetu koja bi ovako nešto uradila. Zamislite da je nekome palo napamet da svojevremeno potpiše sporazuma sa Adolfom Hitlerom o tome da se suprotstavlja formiranju koncentracionih logora, o upotrebi gasnih komora, sa čovekom koji je sve to radio. To vi danas promovišete u Srbiji. Potpisali ste sporazum sa jednom ovakvom državom.
Ono što je neverovatno, gospodine ministre, a što takođe predstavnici vaše vlade neće javno da kažu, kažite nam konačno, bez uvijanja – šta EU traži od nas, kada je u pitanju KiM? Do 9. decembra mogli ste da pričate i obmanjujete građane Srbije kako je KiM, odnosno EU, da su to dva odvojena koloseka i dva odvojena pitanja. Posle 9. decembra potpuno je jasno da nisu i da je ključni uslov da bi Srbija dobila status kandidata za člana EU, da prizna nezavisnost KiM. Vaša vlada, gospodine Ljajiću, kriminalizuje Srbe na severu KiM. Vi ste ti koji tvrdite da su sukobe sa KFOR-om u stvari izazvali Srbi, a da se KFOR samo branio i time dajte legitimitet stavovima Angele Merkel koja u stvari traži razlog zašto Srbija nije dobila status kandidata, pa kaže – ti zli i pokvareni Srbi su, između ostalog, napali nemačke vojnike. Nemačka se protivi da Srbija zbog toga dobije status kandidata. To nije originalna ideja Angele Markel. Na tu ideju je došao, na početku Drugog svetskog rata, jedan drugi Nemac, nemački predstavnik i Zagrebu, Zikvid Kaše, koji je tvrdio da su sukobe na teritoriji NDH izazvali četnici, a onda su, po njegovim rečima, ustaški protivudari bili radikalni. Onda su Nemci opravdavali zločine nad Srbima, to čine i dan danas.
Šta vam je rekao stalni predstavnik Rusije u SB UN, Vitali Čurkin? Da je KFOR odgovoran za incidente na severu KiM, da KFOR provocira sukobe sa Srbima. Na kraju krajeva, skandalozno je da niko iz Vlade Srbije nije reagovao na jučerašnju izjavu Angele Merkel koja je verovatno huškačka i zločinačka. Šta znači da će situacija na severu KiM da se reši kombinacijom politike i vojnih sredstava? Protiv koga će biti uperena ta vojna sila Nemačke? Protiv Srba, gospodine ministre. Zašto niko iz Vlade Srbije nije reagovao na to? vama su puna usta ljudskih prava, demokratije, evroatlanskih integracija, proglašavate Srbe genocidnim narodom, donosite deklaraciju o Srebrenici, mi smo krivi za raspad bivše Jugoslavije, svi drugi su naše žrtve itd…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podrazumevajući da sporazumi koji se tiču tema omogućavaju da zaista široko tumačimo šta je sve po dnevnom redu, ipak bih vas molila da sve ove argumente koje imate povežete sa nekom od najmanje dve tačke dnevnog reda. Hvala.)
Dakle, na Svetog Nikolu, na jednu od najvećih srpskih slava, Angela Merkel namerno dolazi u Prištinu i kaže – situacija na severu KiM biće rešena kombinacijom politike i vojnih metoda. Niko iz Vlade Srbije na to ne reaguje. Zašto, gospodine ministre? Jel treba Nemci ponovo da nas streljaju? Jesu malo pobili u vreme Drugog svetskog rata? Jel nama malo Kragujevaca, Kraljeva, Šapca, Niša, jel malo srpskih žrtava?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz puno razumevanje, podsećam vas, da ne bih i vama trošila vreme i zamarala tok sednice, da ne čitam teme dnevnog reda, milim vas da argumentaciju koju koristite dovedete u vezu sa bilo kojom od tačaka dnevnog reda, od 14. do 19.)
Gospođo Čomić, mislim da je vama poznata činjenica koja je poznata i meni i svim građanima Srbije. Sa teritorije Albanije 1999. godine teroristi oslobodilačke vojske Kosova su, između ostalog, ulazili na teritoriju SRJ i vodili borbe sa vojskom Jugoslavije i pripadnicima MUP Republike Srbije. Ovde u poslaničkoj grupi je general Delić koji je živi svedok da su čak i vojnici i oficiri regularne albanske vojske učestvovali u borbama sa pripadnicima Vojske Jugoslavije i MUP Srbije. Bili smo izloženi direktnoj agresiji, ne samo NATO-pakta, nego i Republike Albanije. Vi sa državom agresorom na SRJ, između ostalog, potpisujete sporazum o tome kako će jedna teroristička država da se bori protiv međunarodnog terorizma. Ne možete nikoga u to da ubedite. To je skandalozno.
Ovo je sramotno, ovakav sporazum da se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije. Ja mislim da je ideja mogla da se rodi u jednoj krajnje nerazumnoj glavi, koja apsolutno nema sluha za trenutak u kome se nalazi država Srbija i u kome se nalaze njeni građani na Kosovu i Metohiji. Pa, je li vi nemate drugu državu sa kojom možete da potpišete jedan ovakav sporazum, nego ste našli Republiku Albaniju, koja je sponzor sveg užasa koji se desio na Kosovu i Metohiji od 1996. godine, pa do danas? Dakle, Republika Albanija je ta koja stoji iza Hašima Tačija. Republika Albanija je ta koja promoviše nezavisnost Kosova i Metohije. Republika Albanija je sponzor terorizma na Kosovu i Metohiji, i to treba otvoreno reći.
Ono što je, takođe, neverovatno, gospodine ministre, to je da vašim velikim prijateljima iz Nemačke ne smeta Hašim Tači. Videli ste, juče se vrlo srdačno pozdravlja gospođa Angela Merkel sa Hašimom Tačijem, ali joj smetaju navodno srpski ekstremisti na severu Kosova i Metohije. Pa, ne znam kakvi da su ekstremisti u pitanju, niko do tih ekstremista, pod znacima navoda, nije klao ljude, vadio im srce, bubrege, pluća i te vitalne organe prodavao na crnom tržištu, a Hašim Tači je to radio.
Kako je moguće da jednoj gospođi, koja dolazi iz jedne navodne civilizovane, demokratske evropske zemlje, ne smeta jedan takav čovek i da niko iz Vlade Srbije ne podseti gospođu Angelu Merkel da je svoju ruku pružila čoveku kome su ruke krvave do ramena, koji je počinio zločine koji su ne zapamćeni u 20 veku, koji možda imaju pandan samo u onome što je radio zloglasni nacistički doktor Mengele? Angeli Merkel ne smeta Hašim Tači, smetaju joj srpski ekstremisti na severu Kosova i Metohije.
Kakvu vi poruku šaljete građanima Srbije, koji žive na Kosovu i Metohiji, ratifikacijom jednog ovakvog sporazuma? Gospodo, šta vam mi možemo, tu je došla Angela Merkel, ona će da reši vaše probleme upotrebnom vojne sile, odnosno nemačkog kontingenta KFOR-a, mi tu ne možemo ništa. Ona je naš veliki prijatelj i, znate, to je uslov da bismo mi dobili kandidaturu za EU.
Ako je, gospodine Ljajiću, uslov za dobijanje kandidature da priznate nezavisnost KiM, šta mislite šta će biti uslov da biste bili jednog dana punopravni članovi EU? Da se odreknete Vojvodine, Raške oblasti i da Srbiju u bukvalnom smislu svedete na beogradski pašaluk. Ako je za dobijanje statusa kandidata potrebno da se odreknemo KiM, pa šta će nam tražiti kada se na dnevnom redu nađe pitanje našeg navodnog punopravnog članstva u EU?
Poslanici SRS traže da im odgovorite na ta pitanja. Pustite vi sad socijalnu sigurnost sa Bugarskom i homologizaciju točkova na vozilima, to je potpuno pitanje, ne od drugog, nego od petog reda u odnosu na ono što se dešava na KiM.
(Predsedavajuća: Ali su na dnevnom redu, narodni poslaniče, pitanja koja ste spomenuli, pa vas molim o tome.)
Jeste, gospođo Čomić, to je predmet dnevnog reda, ali nažalost država Srbija je jedina država u svetu koja ne drži do svog dostojanstva i koja je spremna da ratifikuje sporazum sa državom koja otvoreno radi protiv njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na KiM. Nađite mi jednu državu u EU ili van EU koja je spreman da potpiše jedan ovakav sporazum. Takve države nema. Jedina država na svetu koja je spremana da ovako nešto učini jeste Republika Srbija pod Vladom gospodina Mirka Cvetkovića. Drugog primera za ovo nemate.
Dalje, gospodine ministre, kako se vi ophodite prema srpskim prijateljima u svetu? Evo, između ostalog, o tome govore i ove tačke dnevnog reda. Spremate se da ratifikujete sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Izvinite, gospodine ministre, ta država koja je nastala otcepljenjem od SFRJ je u UN primljena kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i potpisivanjem sporazuma u ovakvom tekstu vi direktno gurate prst u oku Grčkoj koja nije priznala KiM, a dajete za pravo Makedoniji koja to jeste učinila.
Da li biste se vi uvredili, gospodine ministre, kada bi vam ja rekao da se zovete Sulejman a ne Rasim? Verovatno bi, zato što svaki civilizovan čovek očekuje da ga nazivate onako kako se on sam zove. Ako je ta država nazvana Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, što je vi zovete Republika Makedonija? Grčka ima potpuno istorijsko opravdanje da ne prizna naziv Makedonija, zato što je pojam Makedonija vezan za antičku Makedoniju, za Aleksandra Makedonskog, za helenističko političko istorijsko nasleđe. Kakve veze imaju ovi u stvari Srbi sa Aleksandrom Makedonskim? Nemaju nikakve veze.
Potpuno je neverovatno da vi koji se pozivate na međunarodno pravo kršite to međunarodno pravo. Nama je upravo međunarodno pravo jedna suštinska veza sa KiM, to je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Na drugoj strani, vi iz Vlade Srbije kršite upravo to međunarodno javno pravo, dajući lažno ime jednoj državi sa kojom potpisujete sporazum. Državu možete da nazivate u sporazumima onako i pod onim imenom pod kojim je ta država primljena u organizaciju UN i nikako drugačije. Ova država se ne zove Republika Makedonija, nego Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Na tome treba insistirati, da se slučajno ne bi nekome omaklo da pomisli da ova Makedonija sada ima ikakve veze sa Makedonijom Filipa Makedonskog i njegovog sina Aleksandra. Nikakve veze nema ni u istorijskom, ni u teritorijalnom, ni u jezičkom, ni u kulturnom smislu.
Umesto da idete na ruku srpskim prijateljima u svetu, između ostalog Grčkoj, vi radite protiv njih, a istovremeno potpisujete sporazum sa Republikom Albanijom. Onda se čudite kako to da Srbija nema saveznike u borbi za KiM. Vi iskrene saveznike Srbije gurate od sebe, a hoćete za saveznike da prihvatite države koje jasno i glasno kažu da ne žele da budu vaši saveznici.
Gospodine ministre, šta treba da se desi, koliko Srba na Kosovu još treba da bude ubijeno, pa da vi shvatite da vas Nemačka ne želi, da Srbiju ne želi, da nas ne želi Velika Britanija? To su dušmani koji su ubijali Srbe kad god im se ukazala šansa i Nemci bi to uradili opet samo da mogu. To je suština cele priče.