Hvala.
Svojim amandmanom sam tražio povećanje pozicije koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu od trenutnih predloženih 394 na 494 miliona, a to povećanje je isključivo u ekonomskoj klasifikaciji – transferi ostalim nivoima vlasti, a to su sredstva koje opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa koriste za projekte rekonstrukcije, izgradnje komunalne i putne infrastrukture i objekata javnih delatnosti, a koja su u predlogu smanjena za 50 miliona, kao što i svake godine se sukcesivno smanjuju za koordinaciono telo i budžetima i rebalansima. Na kraju, jedan deo ostaje i neiskorišćen pa se vraća državnom budžetu.
Mislim da je suština amandmana upućena na neophodnu potrebu ostvarivanja cilja koji je Vlada postavila još 2001. godine, a odnosi se na ekonomsku rehabilitaciju ovog područja. Kako je ekonomska situacija sada još teža nego te 2001. godine, imamo opštinu Preševo koja ima sedam puta niži narodni dohodak po glavi stanovnika od odgovarajućeg državnog proseka, stopa nezaposlenosti je u sve tri opštine rekordna i obzirom da republička Vlada ne ostvaruje sopstveni cilj, sopstveni program već više od 10 godina, onda je red da se pokuša da, pored tih projekata infrastruktura, koje su takođe neophodne, deo sredstava, ovih 100 miliona, bude namenjeno podsticaju ekonomskog razvoja, da se tu konačno nakon više od deset godina počne da se radi na rešavanju trenutno najtežeg problema.
Znate, od prošle godine da, sem Roma, Albanci sa ovih opština su najčešći tražioci azila i u Belgiji, pa i u svim drugim državama. Čak mislim da nije bilo interesovanje od strane Vlade ni u ovom sastavu da prate američki "USAID" koji je jedini trenutno, unazad dve, tri godine počeo da pomaže nekoliko tih manjih preduzeća, da povećaju obim rada, da pokušaju da zaposle nove radnika. Takvih podsticaja od strane Vlade do sada nije bilo.
Mislim da bi ne samo USAID, nego i ove druge države koje su sada, ispada da su ugrožene zbog azilanata, pa i vizna liberalizacija, kaže se da povremeno i ona ugrožava zbog tih tražioca azila, onda je red za najnerazvijenija područja da se nešto konkretno preko koordinacionog tela koje je za taj cilj, na kraju krajeva kada je to koordinaciono telo formirano bilo je i oružanih sukoba i da je to bio prevashodni cilj ali u kasnijem periodu, kad više nemamo ratno stanje, nemamo vanredno stanje, valjda koordinaciono telo mora da se bavi ovim pitanjima, privrednim, da bi se otvorile perspektive građanima na tom području da normalno žive, da ne moraju rešenja da traže po svetu.
U tom pravcu mislim da pored tih zainteresovanih koja je pokazana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj, da se to isto pokuša u pravcu sličnih agencija u Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, gde idu azilanti sa ovog područja, pa da se konačno nešto radi, da se stvori mogućnost da ljudi dođu zaposlenja tu gde žive, tamo gde imaju svoje kuće i da ne moraju ta rešenja da traže svuda po svetu.
Još jednom na kraju potvrđujem da toga do sada preko koordinacionog tela nije bilo, nije se bavilo koordinaciono telo ovim životnim problemima. Bilo je nekih spektakulranih projekata koji su više bili za jeftine političke poene, nego za rešavanje najosetljivijih životnih problema.