Zahvaljujem. Kao što je gospodin Marković rekao ovim amandmanom, raspravom o ovom amandmanu mi smo zapravo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Zaključujem pretres Predloga u pojedinostima, a pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Milan Avramović, Dušan Marić, Mirko Munjić, Radiša Ilić, Momir Marković, Vitomir Plužarević, Lidija Dimitrijević, Milorad Krstin, Sreto Perić, Petar Jojić, Vjerica Radeta i Dragan Stevanović i amandmane Odbora za odbranu i bezbednost.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim se predlaže da se ispred člana 1. doda nov član 1.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili, a gospodin Mića želi reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću imati vremena i mišljenja sam da ova tačka nije trebala da bude u okviru zajedničkog pretresa, odnosno objedinjena rasprava o svim ovim tačkama. Zahvaljujući razumevanju kolega koje su danas obrazlagale i Predlog zakona o budžetskom sistemu u 2012. godini ispred SNS, imaću dovoljno vremena da posvetim tako bitnim izmenama i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja i da ono što smo i ranije isticali, a više prilika smo imali ovde u parlamentu da oko toga raspravljamo, da pokušam i ovoga puta da ubedim predsednika Vlade, ali draže bi mi bilo da je ministar za infrastrukturu prisutan, jer mislim da je ovo njegova oblast i, uvažavajući gospodina predsednika Vlade, da bi prihvatio neke argumente koje je SNS večeras pokušala da obrazloži.
Vezano za podneti amandman na član 9, radi se o Agenciji za saobraćaj. Mišljenja smo da je članom 9, zbog građana, ako gledaju ovaj prenos, propisano da se osniva Agencija za bezbednost saobraćaja i poslovi koje treba da obavlja kao poverene poslove. Stavom 3, istog člana 9, propisano je da Agencija ove poslove može poveriti i drugim pravnim licima.
Kada je zakon bio u proceduri, u raspravi, rekli smo da i dalje stojimo iza tog stava i mišljenja smo da ove poslove treba da obavlja ministarstvo nadležno za saobraćaj. U ovom slučaju Ministarstvo infrastrukture. Zbog javnosti da podsetim da to ministarstvo i dalje ima svoje organe, a da je pri tom pre u septembru mesecu 2010. godine osnovana i ova agencija i kada uđete na sajt pomenutom ministarstva imate sektore za puteve i bezbednost saobraćaja, Dragan Jovanović pomoćnik ministra za puteve i bezbednost saobraćaja. Istovremeno imamo od septembra 2010. godine, formirana je agencija koja se bavi istim ovim poslovima i zbog toga smatramo da je neprihvatljivo da se agenciji poveravaju poslove, a da resorni sektor u ministarstvu i dalje ima ove nadležnosti i da se bavi tim poslovima. Poveravanjem poslova državne uprave agenciji nastavljena je politika ove vlade, kroz primer ovog slučaja, ne mogu sada da se setim, ali čini mi se dda je pre tri godine broj tih agencija bio oko 105. Pitanje – koliko ih je?
Kažem, gospodine predsedniče Vlade, da bi bilo bitno da je ministar za infrastrukturu prisutan ovde. U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u članu 5. kaže se da u članu 98. stav 1. menja se i glasi – pešak ne sme stupiti i kretati se po autoputu ili motoputu. Za posle dve godine, dve i po godine, od donošenja ovog zakona i posle razno raznih izmena i dopuna zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, imamo ovakvu stavku. Toliko o ozbiljnosti predloga zakona i neprihvatanja određenih amandmana, bez obzira od koga dolaze u ovom parlamentu, od koje poslaničke grupe i posledice da smo došli su situaciju da sada posle dve i po godine Vlada ima takav amandman na svoj zakon.
Sumnjivo je da li su ispunjeni svi propisani zakonsku uslovi za njeno formiranje, odnosno za njeno poslovanje. Pomenuta agencija svoje troškove ne može, odnosno iz prihoda ne može finansirati svoje troškove. Šta je još problematično u toj agenciji? Nije bio nikakav konkurs ni za direktora agencije, ni za popunu odgovarajućih radnih mesta. Direktor je postao uz svo moje uvažavanje policijski general, a verovatno su i ostali kadrovi, odnosno zaposleni u toj agenciji dovedeni na isti takav način, odnosno iz MUP, a ne iz Ministarstva za infrastrukturu, kako je predviđeno koje se bavi tim poslovima. Biografija rukovodioca i zaposlenih može se naći na sajtu ove agencije i zbog svega toga vam i govorim.
Šta posebno privlači pažnju? Recimo, u izveštaju rukovodioci Agencije se nazivaju starešine, a Agencija se naziva organ. To je klasičan policijski termin. Dovoljno govori o svemu tome kako je nastala i kako je popunjena kadrovima ova agencija. Sumnjamo da li je dalje aktivni general policije ili general policije u penziji obavlja direktorsko mesto na čelu ove agencije.
U 2010. godini za rad Agencije iz budžeta, za samo četiri meseca, gospodine predsedniče, potrošeno je preko 60 miliona dinara. Od toga je 20 miliona dinara potrošeno za nabavku i troškove putničkih vozila. Za gorivo u ta četiri meseca utrošeno je milion i po dinara. Jedan od automobila koji je nabavljen za potrebe te agencije je "Audi A8 kvatro" koji košta preko 80 hiljada eura. Da problem bude još veći, ne brzo posle toga taj automobil je slupan. Za njegovu popravku je dato oko milion dinara. To dokazuje sa čime se bavi agencija, agencija za bebednost saobraćaja. Neverovatna, ali istinita stvar i to je primer naše prakse. Za tekuću, tj. 2011. godinu, iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 220 miliona dinara za rad ove agencije, a za gorivo oko tri miliona. Gospodine predsedniče Vlade, plata direktora ove agencije je duplo veća od vaše plate, iako svi primamo platu iz budžeta, ali plata direktora ove agencije je dva puta veća od vaše plate.
Zar ste vi to dozvolili? Zar je moguća takva raspodela i takvo korišćenje budžetskog sistema? Uz sve to, za 2011. godinu im je dato još 220 miliona dinara. To je dokaz i argumenti da Agencija za bezbednost saobraćaja ne treba da postoji i da resorno ministarstvo gde je saobraćaj, a to je Ministarstvo za infrastrukturu i saobraćaj, koji ima kadrove i imamo dokaze da kadrovi iz tog ministarstva nisu prešli u agenciju, može da obavlja.
Uz sve ovo, iako je, morate se složiti sa mnom, u navedenom periodu zbog pogoršanih uslova života, standarda, zbog rasta cena derivata, saobraćaj umanjen na putevima Republike Srbije i od trenutka osnivanja Agencije za bezbednost saobraćaja ista je pogoršana u nekoliko procenata. To dovoljno govori o svim argumentima za nepostojanje, odnosno ukidanje ove agencije i potrebu vašu da prihvatite amandman o ukidanju Agencije za bezbednost saobraćaja vraćanja poslova u okviru resornog ministarstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, podnela je amandman kojim se predlaže da se ispred člana 1. doda član 1a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Rogoviću, imate reč.

Zahvaljujem.
Ovo je nastavak obrazloženja prethodnog amandmana, da poslove iz člana 9. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vrši ministarstvo nadležno za saobraćaj, a ne Agencija za bezbednost saobraćaja, jednostavno, radi uštede troškova za rad pomenute agencije koji se, inače, kao što sam malo čas rekao, obrazlažući ovaj amandman, plaćaju ili naplaćuju iz budžeta, a u krajnjem slučaju od građana i od privrede.
Član 10. predstavlja dokaz da su troškovi za obavljanje ovih poslova veći nego kada ih je vršilo resorno ministarstvo. Rekao sam, kadrovi iz ovog ministarstva nisu prešli u agenciju, već su dovedeni policijski kadrovi i automatski se troškovi rada i jednog i drugog sektora, odnosno sektora u okviru ministarstva i novoformirane agencije dupliraju u najmanju ruku.
Vraćanjem ovih poslova u nadležnost ministarstva, evo, za 2011. godinu imali smo primer da bi u najmanju ruku oko 220 miliona dinara bilo uštede i ta ušteda mogla bi se, u svakom slučaju, ako ni za šta drugo iskoristiti za povećanje plata policijskim službenicima koji i u zadnje vreme i u prethodnom periodu su skoro u neprekidnom štrajku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Podneli smo amandman i na član 18. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim je propisano da se novčane kazne u odgovarajućem procentu raspodeljuju između budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, odnosno budžeta lokalnih samouprava na čijoj teritoriji je prekršaj izvršen, kao i da se veći deo tih sredstava koji pripadaju budžetu Republike Srbije, prema postojećem zakonu, koristi za opremanje jedinica saobraćajne policije.
Članom 1. Predloga predlaže se da se umesto opremanja saobraćajne policije, sredstva koja pripadaju MUP koriste za potrebe MUP bez posebnih navođenja razloga za tu namenu. Govorim sada o postojećem predlogu izmena i dopuna zakona.
Mi smo i ranije govorili da je neophodno da se član 18. briše i sada to ponavljamo i novčane kazne, još jednom povlačimo, klasični su budžetski prihod i ne mogu se protivno članu 92. Ustava, gde je propisano da se u budžetu Republike Srbije moraju iskazati svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njene nadležnosti i Zakona o budžetskom sistemu u članu 19, da su novčana kazne javni prihod koji pripada budžetu, a da se ne raspodeljuje kome god se stigne, kao što je vaša uvažena prethodnica ministarka finansija, kao što je gospođa Jorgovanka Tabaković ponovila situaciju da u Srbiji nemamo kontrolu oko ukupno 20% od javnih prihoda. Reč je i o ovakvom načinu raspodele sredstava, odnosno namenu da se umesto budžet, pa da se izvrši preraspodela tih sredstava direktno od određenog postupka, u ovom slučaju novčanih kazni i raznih sankcija, vrše, sredstva raspodeljuju MUP po predlogu, a ranije saobraćajnoj policiji za njihove opremanje.
Ranije je bilo u sukobu interesa da policija na određenoj teritoriji može da zloupotrebi ovakav stav zakona i da radi sa što više prekršaja iz razloga da bi isti resor dobio, saobraćajna policija, još više sredstava.
Nije sporan samo resor saobraćajne policije, sporne su i nadležnosti lokalne samouprave, odnosno sredstva koja lokalnim samouprava, s obzirom na teritoriju gde je prekršaj pričinjen, pripadaju, pa i na povezanost, recimo, gradonačelnika i rukovodstva lokalne samouprave i rukovodstva saobraćajne policije da, s obzirom na manjak sredstava u budžetima lokalne samouprave koji je prisutan u zadnjih nekoliko godina u svim lokalnim samouprava, imaju bukvalno dogovor da se te mere izriču što više da bi i jedan i drugi budžet, odnosno budžet lokalne samouprave i budžet koji je namenjen za opremanje saobraćajne policije budu uvećani. Zbog toga smo vam prilikom donošenja zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima skretali pažnju na ovo, ali ni tada niko nije imao razumevanje.
Sada ste se setili da ovaj deo sredstava vraćate u resor MUP. Mi i dalje kažemo da, pozivajući se na član Ustava i na član Zakona o budžetskom sistemu, ovakva raspodela ne može da se radi i da bukvalno ni premijer ni ministar finansija nemaju kontrolu budžetskih sredstava u najmanjem iznosu od oko 20%. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Vlada predlaže ovim članom da vozačima policije, vojne i civilne policije, zatim pripadnicima BIA, pripadnicima VBA, treba dozvoliti da u toku vožnje koriste mobilni telefon.
Slažemo se da to treba da im se omogući, ali pod uslovom ako to mogu da učine bez angažovanja ruku, da imaju adekvatnu opremu.
Ako se ova odreba, ovaj predlog Vlade može i donekle razumeti kada su u pitanju pripadnici kriminalističke policije, meni recimo nije jasno koja je to hitna akcija koju može da ima pripadnik Vojske Srbije ili pripadnik Vojne obaveštajne službe koja je toliko hitna da zahteva upotrebu mobilnog telefona.
Podsećam da smo mi država koja je ukinula državnu tajnu, da imamo vojsku koja nema vojnu tajnu. Sve tajne vojne i državne koje smo imali mi smo izrazili u Haški tribunal, našim najvećim neprijateljima.
Takođe, podsećam da ste vi sa svima onima koji ugrožavaju teritorijalni integritet u suverenitet Repbulike Srbije uspostavili sve važne prijateljske odnose, bar tako tvrdite.
NATO pakt se već nalazi u Srbiji. Obaveštajci NATO pakta sede u ministarstvu a i u drugim ministarstvima na poziv Vlade Republike Srbije. Sa Albanijom ste uspostavili prijateljske odnose, tako tvrdite u svojim zakonima. Doneli ste i potpisali sporazum o saradnji sa Albanijom u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv međunarodnog terorizma i protiv trgovine drogama, ostaje još samo da se sa njima pobratimite. Sa Hrvatskom, Mađarskom i Slovenijom ste potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, a sa Hrvatskom ste otišli čak i korak dalje, počeli ste da primenjujete taj sporazum i pre njegovog potpisivanja, pre njegove verifikacije u Skupštini Srbije tako što su pripadnici Vojske Srbije učestvovali u zajedničkoj vojnoj vežbi sa Hrvatskom vojskom na poligonu u kasarni "Eugen Kvaternik". Eugen Kvatarnik je inače ustaša koji je proglasio nezavisnu državu Hrvatsku.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na član 2. i predložila da se doda član 2a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.

Stavom 1. člana 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima utvrđena je, odnosno predviđena obaveza motornih vozila, svih motornih vozila, da u toku dnevne upotrebe moraju imati uključena kratka svetla za vreme vožnje.         Period od prethodne dve i po godine nije pokazao svrsishodnost ovakve odluke i ovakve upotrebe svetala u toku dana, niti se smanjio, nažalost, broj saobraćajnih nezgoda, niti se smanjio procenat nastradalih, pogotovu ovde se posebna situacija odnosi na, recimo, motocikle i na njihovu upotrebu, jer su oni ranije sa upotrebom kratkih svetala i nažalost brzinama koje razvijaju, upozoravali druge učesnike u saobraćaju na svoju prisutnost.
Mi smo i tada i sada predlažemo da se u članu 77. zakona stav 1. menja i glasi: "danju za vreme vožnje u saobraćaju na putu kratka, odnosno dnevna svetla mogu da budu uključena samo na vozilima sa prvenstvom prolaza kada se nalaze na intervenciji i motociklima i biciklima sa motorom". Čak i u nekim razvijenijim i razvijenim evropskim zemljama nemate obavezu upotrebe kratkih, odnosno dnevnih svetala za vreme vožnje u toku dana. I te zemlje ne spadaju u zemlje u kojima je bezbednost saobraćaja recimo na nekom kritičnom nivou.
Kad sagledamo neke druge efekte, gospodine predsedniče, onda dolazimo do situacije i analize da vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana prvenstveno ometa vozače dolazećih vozila u nesmetanom osmatranju ukupne saobraćajne situacije na putu.
Zatim, vozila sa upaljenim svetlima imaju povećanu potrošnju goriva, što normalno ima i ekonomske i ekološke efekte. Prema objavljenim zvaničnim podacima od MUP ukupna šteta u saobraćajnim udesima u prošloj godini je bila negde oko 2,7 milijardi dinara. Kad se na to dodaju i troškovi povećane potrošnje goriva, jer automatska upotreba dnevnih svetala povećava i potrošnju goriva, onda se dolazi do cifre koja je i trostruko veća. S obzirom na stalnu upotrebu dnevnih svetala, onda imate i situaciju da je kraći vek trajanja akumulatora i svih drugih sistema i kablova koji su u tom sklopu.
Zbog svega ovoga i zbog povećane potrošnje goriva normalno je da su i ekološki efekti, a da ne govorimo o situaciji da sijalice koje ste kupovali recimo na pređenih 30, 50 hiljada kilometara kupovali svake druge, treće godine, sada treba da kupujete svaka dva ili svakih šest meseci, i to zbog otpada izaziva same ekološke probleme zbog otpada akumulatora i zbog povećane potrošnje goriva.
Situacija je, još jednom podvlačim, da uvođenjem ovakve mere uopšte nije došlo, niti je povećana bezbednost na putevima Republike Srbije.
Stalno upaljena svetla mogu negativno uticati, pored ovoga, i na zdravlje drugih učesnika saobraćaja, prvenstveno mislim i na vid, a intervencijom da samo vozila koja su na intervenciji i motociklima i biciklima sa motorima, onako kako je predložila SNS, mislimo da je ista ova kategorija veoma bitna kategorija vozila jasno uočljivija u situaciji na putevima, u saobraćaju i da bi trebali da prihvatite ovakav predloženi amandman SNS. Zahvaljujem.