Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo odnosi se na izuzimanje penzionera od prinudne naplate poreza iz njihovih inače skromnih i nedovoljnih penzija. Zamislite ljude sa penzijom od 8.400 dinara, a do prošlog meseca je bila 7.800, kojima treba da izvršite prinudnu naplatu,
a oni od celog primanja ne mogu mesečno da skrpe ni za dva, a kamoli tri obroka dnevnog. A gde su komunalije, struja, odeća, obuća? Gde su njihovi unučići kojima treba da daju neki dinar?
Ti ljudi su izgradili ovo društvo, ovu državu, odvajali su samodoprinose i sada, kada po prirodi stvari više nisu sposobni da rade, vi biste da otimate od njih. Kažete da je Vlada gospodina Cvetkovića socijalno pravedna. U njoj sede socijalisti, junak socijalne borbe - Dušan Bajatović, preko milion i po dinara mesečno primanja. Vlada posebno treba da brine i penzionerima, u njoj sede Krkobabići koji bi hteli da se budžet spašava po leđima penzionera, pa da se još iz njihovih mizerno malih penzija i drugih socijalnih davanja vrši prinudna naplata poreza.
Kažete da je Vlada ekonomski prosperitetna, bar ste to obećavali u izbornoj kampanji, a u njoj sede kadrovi G17, uništitelji srpske privrede, srpskih banaka i zdravstvenih ustanova. Svakako ovaj amandman treba da prihvatite, ako želite da pošaljete poruku i penzioneri će vam možda i verovati da je ovo vlada evropska, sa demokratskim principima. U Vladi sede kadrovi DS koji nas, otpuštene sa posla, praznih stomaka i džepova, vode u EU koja se raspada.

Na član 49. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Ovaj amandman koji smo podneli na član 49. je pravno-tehnička redakcija, jer kada čitate tekst stava 3. koji smo predložili da se menja, zvuči baš rogobatno. Čudi me da bar to niste prihvatili. Govorite o bankama koje porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je uspostavljeno, itd. Nekako nije dobro da u zakonu stoji to: "sporedno", pogotovo ako se ne zna šta je glavno, pa je naš predlog bio da se umesto: "sporedna poreska davanja" upiše: "druga poreska davanja".
Ono što je interesantno i što opet navodi na drugi komentar jeste vaše obrazloženje. Valjda ste se umorili od amandmana SRS, pa ste onda rekli da ne prihvatate amandman na član 49. iz istih razloga iz kojih ne prihvatate amandman Lidije Dimitrijević na član 17.
Kada se to pročita, onda se lepo vidi da ne prihvatate amandman zato što zakon ne sadrži pojam drugih poreskih davanja. Ovo je stvarno da se čovek prekrsti. Ne sadrži i zato smo predložili da sadrži, da umesto ovog budu: "druga poreska davanja". Kažete da bi prihvatanje amandmana dovelo do nejasnoće po pitanju koja poreska davanja bi banke bile dužne da prenose sa računa poreskog obveznika na propisani uplatni račun javnih prihoda u postupak obezbeđenja naplate.
Dakle, ovo je ono što smo pričali sve vreme u okviru rasprave o amandmanima na ovaj predlog zakona, zašto ste banke umešali u ovaj posao, da li zbog Đelića…

Zahvaljujem.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milan M Nikolić. Izvolite.

Na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji podneo sam amandman, i to na član 53. sa zahtevom da se briše. Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno brisati taj član, jer je neprihvatljivo da poslove uplate i kontrole poreza i doprinosa vrše banke.

Sve je krenulo naopako DOS-ovim ukidanjem službe SDK, koja je bila uređen i organizovani sistem sa stručnim kadrovima koji su znali svoj posao. Međutim, platni promet je prebačen na banke koje su sada, kako već znamo, 100% strane. Sada se predlaže i kontrola poreza i doprinosa, sa obrazloženjem bolje efikasnosti, ali i povećanje provizije bankama. Međutim, i dalje će kontrola i odgovornost biti na Poreskoj upravi, kako je pre dva dana izjavio premijer.

Direktor Poreske uprave izjavljuje da Poreska uprava neće plaćati nikakvu nadoknadu bankama, ali će im pomoći tako što će uraditi softver koji će oni koristiti u tom poslu, a proviziju će plaćati poslodavci. Tačno je da je negde oko 317 milijardi nenaplaćenih poreza i obaveza, kao i da je podneto devet hiljada prekršajnih prijava koje stoje negde u fiokama.

Poreska uprava nije za sve kriva i u nju treba više ulagati i dati joj veći značaj. Međutim, ne postoji politička volja da se posao uradi kako valja. To što Poreska uprava ne uspeva da naplati poreze i doprinose od mnogih poslodavaca je nelikvidnost i loše poslovanje istih. Znamo kakvo nam je stanje u privredi, sve više privrednih subjekata se gasi, sve više radnika ostaje bez posla. Najčešći model izbegavanja uplata tih fiskalnih obaveza je isplata na ruke i rad na crno. Banke ne mogu to da kontrolišu, a Poreska uprava ima resurse i znanja da kontroliše uplate, a i poslodavci su dužni da podnesu poreske…