Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika. Vi imate prava i na repliku.
Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da se obazirem na to, da li je u pitanju MMF, EU itd, ali stavovi i mišljenja SNS jesu da jednu uspešnu vladu koja vlada u skladu sa interesima građana Srbije, niko ne može da ucenjuje. U tome je velika razlika između vas i nas. Vi bi ste prihvatali ucene sa jedne ili sa druge strane, a to je sada stvar između SRS, DS, dogovora ko je sa kim strateški partner. Na prvom mestu se neuspeh ove vlade ogleda u tome, što su čitavu jednu svoju kampanju bazirali na jednom političkom cilju, a zaboravili su na građane i njihove ekonomske interese. Zato imamo ovakav budžet, zato imamo ovakvu situaciju i sa EU i sa Kosovom, ali nemojte nas za to da krivite.

Pravo na repliku, Dejan Mirović.

Veoma kratko. Po meni to je MMF, kažite da je MMF loš. Ne govorite sada fraze i projekcije Aleksandra Vučića ovako ili onako. Recite da je MMF taj koji piše ovaj budžet. To vas ja pozivam, ništa drugo. Budite konkretni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, član 3. odnosi se na one čuvene garancije, garancije i javni dug, odnosno zaduživanje ove naše države koje je već prevršilo svaku meru i tu se ne vidi više nikakva logika. Žalosno je društvo koje dođe u situaciju da plate i penzije mora da isplaćuje zadužujući se u inostranstvu i pozajmljujući. Nažalost, ova Vlada je u mnogome doprinela da se taj javni dug bitno uveća u odnosu na trenutak kada je preuzela vlast 2008. godine. Treba reći te podatke. Jeste da ih mi poslanici ponavljamo kao papagaji, ali nema nikakvog odgovora od Vlade – na koji način i koja je strategija za izlazak iz ovolikih dugova i na koji način misle da popravimo stanje privrede i generalno zaduživanje Srbije u nekom narednom periodu, bez obzira na obećanje koje smo imali kada je ova Vlada rekonstruisana, čini mi se početkom ove godine i obećanje da će mnogo više voditi računa o izlazu, mnogo više voditi računa o tome da promeni privredni rast i o privredi Srbije. Nažalost, sve se nastavilo kao i godinama ranije. Ovaj javni dug koji je 2008. godine bio 8,7 milijardi, danas je nekih 14,5 milijardi, kako to u ovom budžetu kaže republička Vlada. Samo u ove četiri godine zadužili smo se za nekih šest milijardi evra. To znači da nam je dve milijarde evra falilo svake godine, da bismo mogli da održimo ovakav nivo javne potrošnje.
Ove godine, što se tiče zaduživanja, imali smo još i goru situaciju nego u godinama iza nas. Mislim da, po nekim proračunima ekonomista, svakog dana se zadužujemo za nekih 9-9,5 miliona evra. Kada to pogledate na nekom mesečnom nivou, videćete da faktički svakog meseca pojedemo negde oko 200 kilometara autoputa i onda se pitamo - zašto tako sporo idu koridori, zašto se tako malo ulaže u kapitalne investicije? Kad nemate proizvodnju, kad nemate privredu, kad imate jednu lošu ekonomsku politiku, ništa drugo ne možete ni da očekujete.
Ono što je za jednu dodatnu kritiku, kada je u pitanju Vlada i kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, činjenica je da se sve više zadužujemo kod komercijalnih banaka. Dvanaest puta su veći dugovi kod komercijalnih banaka u odnosu na 2008. godinu. Tada ste i mali nekih 18 miliona dinara zaduženja, danas imate preko 200 miliona zaduženja. Sa te strane znatno nepovoljniji krediti, znatno rizičniji krediti u ovom prethodnom periodu.
Što se tiče garancija koje su isto tako tema člana 3. na koji je SNS podnela amandman, tu je stanje, rekao bih, jako loše. Procenjuje se da negde oko milijardu evra neće moći da vrate javna preduzeća i to javna preduzeća od kojih većina rade i ostvaruju gubitke, nemaju vlastiti prihod. Mislim da je oko tri milijarde evra gubitak u prethodnoj godini bio javnih preduzeća. U tom smislu vi ovim budžetom projektujete neka nova zaduženja od nekih 318 milijardi dinara, znači, garancija za još oko tri milijarde evra kada su u pitanju javna preduzeća. Ako se uzme u obzir da je jedan od velikih propusta ove Vlade u prethodnom periodu bilo rešavanje stanja i efikasnosti rada javnih preduzeća, da u tom pogledu niste ništa uradili, kao što se od 2000. godine dešavalo za javna preduzeća, partijska preduzeća, krajnje neefikasna i nesposobna da izađu na tržište i suprotstave se bilo kakvoj ozbiljnoj konkurenciji. Znači, ide se i dalje u zaduživanje svih građana. Cenu toga plaćaju svi građani i naravno da je za SNS bio neprihvatljiv ovaj član 3. i sve ovo što se dešava oko zaduženja građana i privrede Srbije. Hvala vam.

Dva minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije je podneo amandman na član 3.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 1 i 51 amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević, koja ima reč. Izvolite.

Amandmanom tražim da se iznos predviđen za troškove putovanja za Narodnu skupštinu Srbije smanji za 60 miliona dinara, odnosno 135.223.000 na 75.223.000 dinara i da se usmere na razdeo 51, za preventivnu zdravstvenu zaštitu. Ova ušteda bi se odnosila na troškove putovanja  poslanika u kontekstu tzv. evropskih integracija.
Pošto je budžet restriktivan zbog negativnih privrednih pokazatelja, neizvesnog privrednog oporavka i ekonomske krize, kao neizbežnog opravdavajućeg izgovora, sasvim izvesnog i jasnog odbijajućeg stava EU da im mi tamo nismo potrebni, ovog je potpuno logičan i prikladan način uštede novca namenjenog putovanjima poslanika u Evropski parlament. Ta uzaludna putovanja treba svesti na najmanju moguću meru. Preostala novčana sredstva za putovanja u Evropski parlament biće dovoljna da opravdaju politički efekat tih poseta koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Novac treba usmeriti ka poboljšanju preventivne zdravstvene zaštite stanovništva. Sredstva koja su namenjena zdravstvenoj prevenciji iznose manje od desetog dela ukupnih sredstava opredeljenih za zdravstvo, što je nedovoljno s obzirom na porast broja obolelih od hroničnih bolesti.
Umesto da se više ulaže u preventivu i sprečava nastanak bolesti, što je mnogo jeftinije i efikasnije, vi ukidate preventivne institucije kao što je Savetovalište za dijabetes i skupim kreditima finansirate zdravstveni sistem na sekundarnom i tercijarnom nivou, lečeći posledice bolesti izdvajanjem velikih novčanih sredstava.
U zemljama sa razvijenim zdravstvenim sistemom za preventivu se izdvaja i do 80% sredstava. Kod nas je taj procenat oko 40. Iako je ministar zdravlja izjavio da je zadovoljan budžetom, mišljenja smo mi iz SRS da zbog manjka novca u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, od 32 miliona dinara, u ovom programskom budžetu analitičkog planiranja aktivnosti, kako je rečeno iz Ministarstva zdravlja na Odboru za zdravlje i porodicu, za javno zdravlje je izdvojeno samo 915.999.000 dinara. Zato smo toj cifri dodali 60 miliona koje smo oduzeli od troškova putovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kada se oduzme procenat koji se od ukupne mase izdvaja za zdravstvo, za plate zaposlenih, što iznosi 47,9%, od preostalih 52,1% za lečenje se izdvaja 94,7%, tako da ostaje nedovoljno sredstava za preventivu. Sredstva će biti i manja od predviđenog zbog nerealne prihodne strane, tj. očekivanog priliva sredstava od poreza i doprinosa po raznim osnovama u narednoj godini. To nije moguće ostvariti sa ovakvom privrednom aktivnošću. Uostalom, imamo iskustvo iz ove i prethodne godine, a vi još najavljujete nov talas ekonomske krize. Hvala.

Jedan minut iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 2 i 50 amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Vjerica Radeta.

Suštinske primedbe SRS na ovaj veoma loš budžet su, između ostalog, i troškovi putovanja. Želim, pre svega radi javnosti, da podsetim da na specijalizovane usluge ste predvideli da potrošite 38 milijardi dinara, niko živi ne zna šta su te specijalizovane usluge. Usluge po ugovoru 12 milijardi dinara, to su uglavnom ugovori o radu, to je ona prevara gde kao nećete zapošljavati nove ljude, a 12 milijardi ste predvideli da zaposlite vaše partijske kadrove.
Dotacije nevladinim organizacijama su 5,5 milijardi, a troškovi putovanja 10 milijardi. E sad, šta smo mi imali od vaših dosadašnjih putovanja, to se najbolje vidi na trenutnom stanju u Srbiji, ako hoćete ekonomskom, socijalnom, nacionalnom, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Dakle, bilo bi bolje da niste nigde mrdali, bilo bi nam bolje nego što ste putovali i što sad planirate da putujete za 10 milijardi dinara. Predvideli ste da Boris Tadić putuje za iznos od 66 miliona i 802 hiljade dinara. Mi u SRS smatramo da je to apsolutno nepotrebno i da ovaj iznos treba da se smanji za 30 miliona i da se ta sredstva usmere na Kosovsko-mitrovački upravni okrug, s obzirom na činjenicu da tamo narod živi veoma teško, da ne činite ništa ni ekonomski da im pomognete. Znamo da ne činite ništa da im pomognete da ostanu u Srbiji, naprotiv, radi te sve da biste faktički priznali lažnu državu Kosovo, a i to što ste ih u budžetu potpuno marginalizovali govori o odnosu Vlade Republike Srbije prema Srbima na KiM.
Vi naravno amandman niste prihvatili, a rekli ste da je to zato što bi smanjenjem sredstava u okviru ovog razdela bilo ugroženo izvršavanje osnovnih funkcija i nadležnosti predsednika Republike, a posebno imajući u vidu predstojeće međunarodne aktivnosti predsednika. Predsednik Republike ima jednu osnovnu obavezu, a to je poštovanje Ustava Republike Srbije, a on Ustav Republike Srbije gazi, valjda niko nije toliko puta prekršio Ustav koliko Boris Tadić. Bilo bi zaista bolje da ne putuje uopšte jer ništa nije dobro uradio za građane Srbije na svojim putovanjima. Ne znamo kakva su to buduća putovanja koja su predviđena, kad ste jasno 9. decembra dobili nalog da morate da priznate Kosovo ako hoćete u EU.
Mi se naravno zalažemo za to da Srbija ne treba da ide u EU, ali da podsetimo šta je to Boris Tadić na ime troškova putovanja u ovoj godini koja još teče, kako je on trošio te pare. Putovao je negde, ne zna se gde, pa je onda imao susret sa Agimom Čekuom na aerodromu u Skoplju. Onda je išao u Srebrenicu da tamo kaže da su Srbi genocidan narod i da se zbog toga nekome izvinjava. Onda je išao kod Ive Josipovića, pa se izvinjavao ne znamo u čije ime. Dakle, ako će tako i dalje da putuje Boris Tadić, onda neka sedi na Andrićevom Vencu dok mu ne istakne mandat i neka ne mrda ni na ulicu, a kamoli da izlazi iz Srbije.
Što se tiče vaših evropskih prijatelja, da bi što više ponizili Srbiju vama dođu na noge, dođe Angela Merkel i kaže – slušaj ti, Borisu Tadiću, ima da priznaš Kosovo ili nema Srbije u EU.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, troškovi putovanja Angele Merkel ne mogu biti tema našeg budžeta, pa vas molim o temi iz budžeta.)
Vi ste očigledno predvideli da Boris Tadić putuje...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, morate me saslušati kad vam se obraćam, jer kršite odredbe Poslovnika. Dokle god komentarišete odredbama pozicije, imate potpunu slobodu, budžet je važan zakon i važno je da se čuje svako stanovište. Onog trenutka kada odlutate i govorite o troškovima za putovanja budžeta drugih država, moram da vas podsetim da se vratite na temu. Izvolite, nastavite o temi dnevnog reda.)
Podsećam narodne poslanike da niko ovde nema pravo ni ovlašćenje da glasa za ovaj budžet, da glasa za ovakve troškove Borisa Tadića, jer njegovi troškovi putovanja podrazumevaju troškove predsednika Republike Srbije u njegovoj izdajničkoj politici. Hvala.