Dame i gospodo, član 3. odnosi se na one čuvene garancije, garancije i javni dug, odnosno zaduživanje ove naše države koje je već prevršilo svaku meru i tu se ne vidi više nikakva logika. Žalosno je društvo koje dođe u situaciju da plate i penzije mora da isplaćuje zadužujući se u inostranstvu i pozajmljujući. Nažalost, ova Vlada je u mnogome doprinela da se taj javni dug bitno uveća u odnosu na trenutak kada je preuzela vlast 2008. godine. Treba reći te podatke. Jeste da ih mi poslanici ponavljamo kao papagaji, ali nema nikakvog odgovora od Vlade – na koji način i koja je strategija za izlazak iz ovolikih dugova i na koji način misle da popravimo stanje privrede i generalno zaduživanje Srbije u nekom narednom periodu, bez obzira na obećanje koje smo imali kada je ova Vlada rekonstruisana, čini mi se početkom ove godine i obećanje da će mnogo više voditi računa o izlazu, mnogo više voditi računa o tome da promeni privredni rast i o privredi Srbije. Nažalost, sve se nastavilo kao i godinama ranije. Ovaj javni dug koji je 2008. godine bio 8,7 milijardi, danas je nekih 14,5 milijardi, kako to u ovom budžetu kaže republička Vlada. Samo u ove četiri godine zadužili smo se za nekih šest milijardi evra. To znači da nam je dve milijarde evra falilo svake godine, da bismo mogli da održimo ovakav nivo javne potrošnje.
Ove godine, što se tiče zaduživanja, imali smo još i goru situaciju nego u godinama iza nas. Mislim da, po nekim proračunima ekonomista, svakog dana se zadužujemo za nekih 9-9,5 miliona evra. Kada to pogledate na nekom mesečnom nivou, videćete da faktički svakog meseca pojedemo negde oko 200 kilometara autoputa i onda se pitamo - zašto tako sporo idu koridori, zašto se tako malo ulaže u kapitalne investicije? Kad nemate proizvodnju, kad nemate privredu, kad imate jednu lošu ekonomsku politiku, ništa drugo ne možete ni da očekujete.
Ono što je za jednu dodatnu kritiku, kada je u pitanju Vlada i kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, činjenica je da se sve više zadužujemo kod komercijalnih banaka. Dvanaest puta su veći dugovi kod komercijalnih banaka u odnosu na 2008. godinu. Tada ste i mali nekih 18 miliona dinara zaduženja, danas imate preko 200 miliona zaduženja. Sa te strane znatno nepovoljniji krediti, znatno rizičniji krediti u ovom prethodnom periodu.
Što se tiče garancija koje su isto tako tema člana 3. na koji je SNS podnela amandman, tu je stanje, rekao bih, jako loše. Procenjuje se da negde oko milijardu evra neće moći da vrate javna preduzeća i to javna preduzeća od kojih većina rade i ostvaruju gubitke, nemaju vlastiti prihod. Mislim da je oko tri milijarde evra gubitak u prethodnoj godini bio javnih preduzeća. U tom smislu vi ovim budžetom projektujete neka nova zaduženja od nekih 318 milijardi dinara, znači, garancija za još oko tri milijarde evra kada su u pitanju javna preduzeća. Ako se uzme u obzir da je jedan od velikih propusta ove Vlade u prethodnom periodu bilo rešavanje stanja i efikasnosti rada javnih preduzeća, da u tom pogledu niste ništa uradili, kao što se od 2000. godine dešavalo za javna preduzeća, partijska preduzeća, krajnje neefikasna i nesposobna da izađu na tržište i suprotstave se bilo kakvoj ozbiljnoj konkurenciji. Znači, ide se i dalje u zaduživanje svih građana. Cenu toga plaćaju svi građani i naravno da je za SNS bio neprihvatljiv ovaj član 3. i sve ovo što se dešava oko zaduženja građana i privrede Srbije. Hvala vam.