Na član 9. amandman je podnela grupa od 21  narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.  
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Rogoviću.

Mislim da je konačno vreme da poslove registracije vozila vrši Ministarstvo nadležno za saobraćaj preko opštinskih uprava i da se prestane sa tom praksom obavljanja ove delatnosti od strane MUP. To bi mnogo bolje i jednostavnije  bilo i za građane i za državu iz više ozbiljnih razloga.
Ovi poslovi, sami po sebi spadaju u normalne poslove državne uprave i nema razloga da ih i dalje obalja policija. Za sve ovo je bilo opravdanja kada su se registri vodili ručno. Sada kada imamo elektronsko povezivanje i sve elektronske podatke na jednom mestu i mogućnost umrežavanja razno-raznih organa i ulazak u bazu tih podataka, nema više razloga da poslove registracije vozila vodi MUP, umesto da to vodi Ministarstvo nadležno za saobraćaj.
U praksi je veoma komplikovano, a svi smo svedoci te procedure kada ove poslove vode službenici MUP. Samo po sebi, zbog obima poslova, zbog sadržaja i bezbednosti tih poslova, previše se komplikuje i procedura. Mislimo da bi nadležni organi lokalne samouprave i državne uprave, uz resorno Ministarstvo zaduženo za saobraćaj jednostavnije vodili ovu proceduru.
Skoro smo, kada su bile izmene i dopune Zakona o policiji govorili o situaciji koja je i dalje prisutna, da su određeni službenici na ovim poslovima, nisu obični državni službenici, već su i dalje u kategoriji policijskih službenika. Primer te istinite tvrdnje jeste i situacija, recimo, da su u štrajku policijskih službenika, bila i kategorija ovih lica. Ministar nijednog trenutka nije rekao da to nisu različite kategorije lica. Zbog toga smo, kada su bile izmene i dopune Zakona o policiji govorili da svi službenici, svi zaposleni u policiji ne mogu biti različiti od ostalih državnih službenika i ne mogu biti svi u kategoriji policijskih službenika.
Zbog svih razloga i zbog drugih obima poslova i zbog situacije da policija, odnosno MUP ima i previše svojih poslova, smatramo shodnim da ovaj resor, odnosno poslove registracije vozila preuzme nadležno Ministarstvo saobraćaja.

Iskoristili ste vreme vaše grupe.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za odbranu i bezbednost je podneo amandman na član 9.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Možda premijer nije nikad upao u saobraćane makazice, kako reče moj kolega Mirko Munjić, i dobro bi bilo da tako ostane. Naravno, ali sigurno je upao u političke makazice poodavno i on i njegova koalicija.
Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je donet 2010. godine, od njega se očekivalo mnogo, ali znate, ne može se obezbediti bezbednost saobraćaja na putevima samo pooštravanjem kazni. To jeste možda jedan od načina da se tu nešto uradi, tri veoma važna faktora su da bi imali dobru bezbednost na putevima, to je - vozač i ostali učesnici u saobraćaju, vozila koja se nalaze na putevima, putevi i ostala infrastruktura.
Vidite, gospođo Dejanović, koliko su građani Srbije inventivniji od Vlade Mirka Cvetkovića. Dvadeset opština već nekoliko godina podnose zahteve da budu oslobođene od registracije traktora i priključnih vozila svake godine i to, kako koleginica Lidija Dimitrijević reče, širom Srbije. To su, uglavnom, kad se pogleda analiza, siromašne opštine, ali sad su pod upravom Mirka Cvetkovića mnoge poslali koji tu ranije nisu bile, iako imaju prirodne resurse, nego jednostavno nema ambijenta za privređivanje, nema mogućnosti da se ljudi oporave. Umesto da se prihvati da ta vozila budu jednom registrovana i kod promene lica vlasnika vozila, odnosno tih traktora, o tome i jeste reč, da se prilikom promene vlasnika ponovo registruju, ali vi kažete svake godine tehnički pregled, svake godine ide ona nalepnica. Ako ste hteli to, ako nemate razumevanja za osiromašene poljoprivrednike u Srbiji, zašto niste rekli da će taj tehnički pregled, iako svake godine, protiv volje imalaca i vlasnika tih traktora, biti nadoknađen ili plaćen od strane države ili tim nekim sredstvima koja bi mogla da se obezbede preko Ministarstva za poljoprivredu, ako smo uoči izbora, a i ove izmene i dopune se donose…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Samo da završim. Mogli smo da zaposlimo 1800 poljoprivrednih inženjera, mogli smo da jedan mali izdatak napravimo i za traktore, kao poljoprivredne mašine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodine Rogoviću, izvolite.

Hvala. Ako država namerava da svoja vozila daje na korišćenje, odnosno upotrebu preko direkcije ili na neki drugi način, to se mora vršiti prvenstveno putem zakupa ili sličnog teretnog posla. Čak i u slučaju kada se daje sredstvo na besplatno korišćenje, postavlja se pitanje razloga i imovinske koristi koji korisnik stiče i plaćanja poreza na tako stečenu  korist, jer prema našim važećim poreskim propisima i pravo besplatne upotrebe dobara smatra se prihodom na koji se plaća porez.
Ako se radi o drugom slučaju, odnosno privremeno oduzeti vozilima koja su i dalje vlasništvo lica protiv kojih se vodi postupak, situacija je ovde komplikovanija i problematičnija i postavlja se pitanje da li pravo uopšte dopušta ovakve egzibicije, kao što ste vi predvideli pomenutim članom.
Radi se o stvarima koje su sporne, a koje su privremeno oduzete i one se moraju čuvati do razrešenja spora. Sudski postupak nije završen. Često, pogotovo ministarka pravde, izlazi u javnost sa nekoliko stotina miliona eura oduzete imovine. Pitanje je koliko je procesno završenih stvari. Šta će uslediti ako pojedinci, nažalost, dokažu svoju nevinost u ovom sudskom postupku? Ko će da vraća i da plaća kamate i štete na ovakve načine, koje prouzrokuje predviđeni član zakona, odnosno izmena i dopuna zakona, kao što vi predviđate ovim članom? Kome se ovde daje pravo na korišćenje nečije imovine? Državi, državnim službenicima, određenoj kategoriji funkcionera, njihovim prijateljima je to besplatno. Ne može se ovako neodgovorno ponašati, jer određeni procesi nisu sudski završeni do kraja i pitanje je kako će određeni procesi biti završeni. Zaista vam se divim, ovde pojedini kažu da će imati posle novih izbora 80%...
(Predsednik: Vreme.)
… i ako se doda vaših 20%, onda izgleda da vam više niko i ne treba.

Hvala.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Šta ste smuljali u ovom članu 10, Bože sačuvaj, ali bez obzira što nas gospođa Đukić-Dejanović prekida u pola reči, ipak uspevamo da skrenemo pažnju na pokušaj prevare u svim ovim zakonima o kojima danas raspravljamo.
Ovde govorite o vozilima koja se, odlukom direkcije, daju na upravljanje nekom drugom pravnom ili fizičkom licu, a radi se o oduzetoj imovini i vi ste predvideli da se to motorno vozilo upisuje u jedinstven registar vozila, što je u redu i da se o tome izdaje potvrda o privremenoj registraciji, privremene registarske tablice i registraciona nalepnica i sve dotle je u redu, ali onda kažete – na zahtev pravnog ili fizičkog lica kome su poverena ova vozila.
Šta to znači? Kako ćete vi da dajete ta vozila, a da nemaju sve ove elemente? Kako ste vi to zamislili? Vi ćete ispod žita tu oduzetu imovinu da dajete i onda taj vaš neko ko dobije to vozilo neće podneti zahtev da dobije sve ove elemente koji su predviđeni pod uslovom, dobiće ih svako ko bude podneo zahtev za to, i onda se pitamo – za šta se sve koriste ta oduzete vozila? Znamo da se i premijer i ministri i predsednik parlamenta vozi državnim kolima i treba da se voze državnim kolima, mi nismo demagozi, ali se pitamo – čije su one Škode, gospodine Cvetkoviću, da li vi možda znate, one dve Škode, u jednoj voze Tomu Nikolića i jedno obezbeđenje, a iza je drugo obezbeđenje. Ovde stoje ti momci, kažu da ih plaća država. Nismo znali da je Toma Nikolić tako važan lik, da ima potrebe da ga čuva državno obezbeđenje.
(Predsednik: Vreme, samo završite rečenicu.)
Evo, dosta.

Izražavam žaljenje što imate zbrku, šta je reč, a šta je rečenica.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč. Izvolite.

Govori o visini kazne vozača koji se kreću zaustavnom trakom na autoputu ili moto putu. Naravno, kretanje zaustavnom trakom nije dozvoljeno i treba ga sankcionisati. Međutim, podneli smo amandman koji glasi – osim u slučajevima kada je to dozvoljeno privremeno postavljenom saobraćajnom signalizacijom, kao i u slučajevima kada to dozvoljava ili zahteva saobraćajni policajac koji reguliše saobraćaj na tom delu autoputa. Jednostavno, život i praksa pokazuju da je korišćenje zaustavne trake nekada neophodno. Svi smo svedoci neverovatnih saobraćajnih gužvi letos na prilazima Gazeli, na izlazu iz Beograda prema Bubanj Potoku.
Vozači imaju nekoliko, da tako kažem, životnih pravila. Prvo pravilo jeste da se poštuje saobraćajni policajac. Drugo pravilo jeste da se poštuje svetlosna signalizacija. Treće pravili mora da poštuje kolovoznu signalizaciju. Ako ovaj amandman SRS ne bude prihvaćen, onda vi stvarate jednu konfuziju ili morate menjati kompletan zakon.
Šta da radi vozač koji se zatekne na autoputu, ispred njega saobraćajni policajac koji ga usmerava na zaustavnu traku? Ako ne posluša saobraćajnog policajca, ovaj može da ga kazni. Ako posluša saobraćajnog policajca i uključi se na zaustavnu traku, bez obzira na ovaj zakon, on će biti kažnjen zato što krši član 11. ovog predloga zakona.
Znači, ovo je jedan stvarno dobronameran, korektan amandman koji doprinosi poboljšanju teksta zakona i voleo bih da čujem jedno racionalno, logično objašnjenje – zašto taj amandman nije prihvaćan. Jednostavno, u roku od pet dana imaćete situaciju gde ćete videti da ovo što predlaže SRS se primenjuje u praksi.