Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, u potpunosti razumemo traumu koju ljudi na Kosovu i Metohiji, Srbi na Kosovu i Metohiji preživljavaju i koji su preživljavali u poslednjim decenijama, može slobodno da se kaže ali, za razliku od onih koji nas sada podsećaju na tu traumu, tu traumu ne zloupotrebljavamo ne bismo li dobili neki glas. Dakle, sa tom traumom postupamo tako da pokušavamo da nađemo najbolje rešenje, koje je u najboljem interesu onih koji su poslednjih decenija teško propatili na Kosovu i Metohiji.
Kažu da je naša politika možda sjajna politika, ali ne daje rezultate. Mogu samo da kažem da politika koju je stranka, koja nas optužuje za to, vodila, dala je odlične rezultate, dala je rat, dala je kapitulanski Kumanovski sporazum i dala je situaciju u kojoj je Kosovo i Metohija pod međunarodnom upravom.
Politika koju ste vodili tada teško je razumeti. Kako ne shvatate da je ta politika već poražena mnogo puta. Da li je moguće da ne odustajete od politike, koja je doživela tako stravične poraze sa tako stravičnim posledicama i da uporno insistirate na njoj?
Naravno, ne želim da učestvujem uopšte u toj bolesnoj igri dokazivanja patriotizma, dokazivanja pravovernosti, dokazivanja ko ima više saosećanja sa ljudima koji žive dole. Mislim da će građani oceniti sve one koji se time služe i na tuđoj muci pokušavaju da dobiju neki poen.
(Bojan Đurić, sa mesta: Replika.)

Nema više osnova za repliku, završen je krug replika.
(Bojan Đurić, sa mesta: Nisam se javio za repliku, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je grubo dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da su građani Republike Srbije umorili od te retorike DS o tim famoznim devedesetim godinama u kojima je upravo DS imala i te kako značajnu ulogu kroz svoje tajkune, ministre, funkcionere itd, koji su za ovih 20 godina promenili ko zna koliko partija, pa malo bili u SPS, pa malo kod Nebojše Čovića, pa malo u DS itd.
Ono na čemu SRS insistira to je vrlo jasna politika definisana Ustavom Republike Srbije. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije i nedopustivo je potpisivanje bilo kojih sporazuma sa bilo kim, a pogotovo sa Hašimom Tačijem koji podrazumevaju gaženje Ustava Srbije i gaženje Rezolucije 1244. Sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji posledica je činjenice da Vlada Republike Srbije, da vladajuća koalicija u Skupštini Srbije nema jasnu i jedinstvenu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji. Jedni udaraju u klin, drugi udaraju u ploču. Politika Borisa Tadića i Borka Stefanovića ne uživa podršku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kompletnog srpskog naroda, bez obzira na to kojoj političkoj partiji pripadaju.
Pitajte Dragišu Đokovića, pitajte ovu gospođicu takođe iz DS, pitajte ovu gospođu iz G17 plus, na svakoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju najteže reči, mnogo oštrije nego poslanici SRS, napadaju i optužuju Borka Stefanovića za izdaju srpski, nacionalnih i državnih interesa, ali to nije problem Srbije, to nije problem SRS, to je problem vas iz vlasti, čija je politika doživela poraz 9. decembra, kada vam je EU jasno poručila da nema ulaska u EU dok ne priznate nezavisnost Kosova i Metohije.

Nema povrede Poslovnika. Gospođa Kolundžija je odgovarala svojim argumentima na ono što doživljavate da je argumentacija, te nema povrede Poslovnika. Nije narušeno njenim učešćem u raspravi dostojanstvo Skupštine.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Tražim da se Skupština izjasni.)
U danu za glasanje će se to dogoditi.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Eto vidite koliko je važan ovaj amandman, iza tih nekoliko miliona dinara zapravo se kroz to pitanje prelama suština politike ove zemlje. Zbog toga je LDP toliko zainteresovana za to, da dobijemo odgovor, između ostalog, i za šta će biti trošen taj novac, odnosno na kojim osnovama će se voditi pregovori. Za nas je to vrlo bitno kako bi smo mogli da formiramo stav da li želimo da podržimo takvo trošenje novca ili ne.
Gospođo Kolundžija, rekli ste jednu vrlo važnu stvar, kako je, između ostalog, i zbog politike SRS, naravno, ne samo zbog njihove politike, Srbija kapitulirala u Kumanovu, u junu 1999. godine, slažem se sa vama, ali baš zbog toga ne razumem zašto dajemo novac Kancelariji za pregovore koja će pregovore voditi postavljajući kao crvenu liniju zaštitu Rezolucije 1244. Rezolucija 1244 je sastavni deo tog akta kapitulacije Srbije 1999. godine, isto kao što i Kumanovski sporazum.
Ako hoćete da politiku, pa i pregovore u Briselu sa Prištinom vodite na osnovama isključivo te rezolucije i da kroz njenu odbranu onemogućavate bilo kakvu promenu, bilo kakvu reformu, da potpuno zaustavite evropske integracije, LDP neće glasati za budžetsku stavku koja će tako nešto omogućiti. Ne možete u isto vreme napadati politiku koja se završila kapitulacijom u Kumanovu a svoju politiku prema EU i Kosovu graditi na Rezoluciji 1244, koja je pravni izraz te kapitulacije pred UN. To je sve.

Po amandmanu želi reč gospođa Nada Kolundžija.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika, pomenuta je stranka u negativnom kontekstu.)

Kada govorimo o Rezoluciji 1244 i potrebi da se insistira na poštovanju Rezolucije 1244 onda svakako verujem da delimo svi isti stav, moramo da pođemo od nekoliko osnovnih činjenica. Prvo, to je jedini međunarodni pravni akt na osnovu kog se može utvrditi međunarodno-pravni status Kosova i Metohije i u tom smislu je to za Srbiju od izuzetne važnosti. Dakle, Srbija jedino iz Rezolucije 1244 može da crpi mogućnost i pravo da se zalaže za ostvarivanje svojih interesa na KiM jer je to jedini međunarodni pravni akt koji je usvojio Savet bezbednosti UN. Jedino neki novi akt Saveta bezbednosti može da promeni tu činjenicu. Zato je ta rezolucija važna.
Ne mislim da je Rezolucija prepreka da se problemi rešavaju u skladu sa interesima građana koji žive tamo. Naprotiv, mislim da je Rezolucija 1244 osnova za Srbiju, jedina osnova.
Kada kažem da je Rezolucija rezultat jednog rata koji je Srbija izgubila, onda pre svega mislim na to da je do te rezolucije Kosovo i Metohija bilo sastavni deo Republike Srbije i da je na Kosovu i Metohiji Srbija imala i suverenitet i teritorijalni integritet nad tom teritorijom. Rezolucijom 1244 to je postala teritorija pod međunarodnom upravom. Samim tim, Srbija ne vrši suverenitet na teritoriji Kosova i Metohije i u tom smislu je pozicija Srbije od trenutka kada je doneta Rezolucija 1244 lošija mnogo nego što je bila pre bombardovanja i pre Rezolucije.
Da li su potrebni pregovori i dalje? Ja zaista mislim da jesu, zato što ne postoji drugi način sem u neposrednom dijalogu, uz saglasnost obe strane, da se dođe do rešenja koje će biti pre svega održivo rešenje, jer će biti prihvatljivo za obe strane i samim tim garantovaće dugotrajnost tih rešenja. U tom smislu mislim, ako je potrebno, da se i duže pregovara, a da se izbegavaju svi konflikti i da se izbegava svaka moguća kriza koja ugrožava bezbednost i živote ljudi na KiM, onda mislim da treba nedvosmisleno da podržimo taj proces.
Da li proces ili rezolucija ugrožavaju naše evropske integracije? Ja sam duboko uverena da ne. Dakle, ne postoji ni jedna jedina tačka u kojoj insistiranje na poštovanju rezolucije i insistiranje na dijalogu i mirnom rešenju svih sporova može da ugrožava naše evropske integracije. Ukoliko bi ugrožavale, mislim da bi Evropa slala jasnu poruku da sama u odnosu na Srbiju ne poštuje osnovne principe na koje nas poziva da ih poštujemo kako bismo postali punopravna članica.

Reč po amandmanu ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Ja vas molim da govorite o amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, ja zaista imam razumevanja za gospođu Nadu Kolundžiju jer njoj uopšte nije jednostavno. Umesto da politiku Vlade Srbije brani predsednik Vlade, mora da je brani gospođa Nada Kolundžija zato što gospodin Mirko Cvetković očigledno ima nekih prečih briga, a ne da sedi u Narodnoj skupštini.
Što se tiče onoga što je rekao gospodin Bojan Đurić, a to u stvari isto misli i DS samo ne sme javno da kaže, da smo mi navodno kao država doživeli kapitulaciju u Kumanovu u junu 1999. godine, to jednostavno nije tačno. Dovoljno je da se pročita Rezolucija 1244 i svakome, ne mora da bude pravnik, biće jasno da ta rezolucija garantuje suverenitet Savezne Republike Jugoslavije na KiM. Za KiM se predviđa široka autonomija. Slična formulacija postoji i u važećem Ustavu Republike Srbije od 2006. godine. Ono što je jako važno, Aneksom 2 na Rezoluciju 1244 predviđeno je da će na KiM da se vrate vojska Srbije i policija, da bi štitile državnu granicu Srbije, pravu državnu granicu Srbije, ne ovu koju je priznao Borko Stefanović, dakle, pravu granicu Srbije sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom i srpsko duhovno i kulturno nasleđe na KiM.
Nama je kapitulacija, gospodo iz LDP-a i DS, spremana u Rambujeu, kada je NATO pakt vršio pritisak na Republiku Srbiju da prihvati taj tzv. sporazum iz Rambujea, po kome je celokupna Savezna Republika Jugoslavija trebala da bude okupirana od strane NATO pakta, da se NATO paktu da vrhovno pravo da upravlja Republikom Srbijom i da konvoji NATO pakta slobodno prolaze kroz Srbiju i Crnu Goru. To tadašnji pregovarački tim Srbije nije hteo da prihvati, ali je nekoliko godina kasnije prihvatio Vuk Drašković.
(Predsednik: Zaista neću dozvoliti dalje da govorite na način koji nema nikakve veze sa amandmanom i temom koja je na dnevnom redu. Ovo se odnosi na sve.)
Gospođo Đukić-Dejanović, ja smatram da je ova tema isuviše važna, a istovremeno isuviše složena, i sa pravnog i sa…
(Predsednik: Ne možete kršiti Poslovnik zato što je tema važna. Molim vas, nemojte me dovoditi u neprijatnu situaciju.)
Zaista nemam želju da vas dovodim u neprijatnu situaciju. Imam želju da govorim o amandmanu koji se odnosi na tu tzv. kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu. Sve to ima veze sa ovom kancelarijom. Na kraju krajeva, vi ste jedna vrlo obrazovana dama, pokušajte vi da mi date racionalno objašnjenje. Ako je Borko Stefanović u 2011. godini potpisao sve ove sporazume a da jedan jedini dinar u budžetu Republike Srbije za ovu godinu nije bio predviđen za tu kancelariju, zašto mu za 2012. godinu davati skoro 12 miliona? Jel nije bolje da se to da vojnim penzionerima da se reši njihov težak položaj koji imaju u ovom društvu, umesto da se daje jednoj fiktivnoj kancelariji?
Ta kancelarija, gospođo predsednice, postoji samo na papiru. Evo, pitao sam i gospodina Cvetkovića i gospođu Kolundžiju, sada pitam i vas – da li možete da mi navedete, sem Borka Stefanovića, još jedno ime tog tzv. stručnjaka koji je zaposlen u ovoj kancelariji, a koji učestvuje u pregovorima sa Šiptarima? Da li ima jedno, dva imena? Koliko ljudi tu radi? Šta oni rade, na kojim poslovima? Koji je njihov obrazovni profil, koja su njihova radna mesta, zadužeanj? Na koji način su oni učestvovali u dosadašnjim pregovorima sa Šiptarima? Kako oni to pomažu Borku Stefanoviću? To su sve nepoznanice za građane Srbije.
Nije mali novac 12 miliona dinara u vremenu kada većina građana Srbije jedva sastavlja kraj sa krajem. Dakle, jedno veoma važno pitanje.
Naravno, sve ovo što se odnosi na kancelariju ima svoju predistoriju, ima svoj istorijski kontekst, od 1999. godine naovamo. Evo, mi se trudimo, trudi se i gospođa Nada Kolundžija i gospodin Đurić i ja da svako sa svog političkog aspekta osvetli taj istorijski kontekst i da da objašnjenje kako smo došli dotle da u 2011. godini bez izjednog predviđenog budžetskog dinara prihvatimo sve ono što Šiptarima odgovara.
Sama Edita Tahiri, sam Hašim Tači je izjavio, to su objavili svi mediji, kada je Borko Stefanović prihvatio taj koncept IBM, odnosno integrisanog upravljanja administrativnom graničnom linijom, da je time Republika Srbija i formalno, dakle, "de jure" priznala tzv. republiku Kosovo. To nisam rekao ja, to su rekli Hašim Tači, Edita Tahiri. To kažu poslanici DS i G 17 plus koji dolaze sa teritorije KiM. Oni koji pričaju o realnosti, vode jednu nerealnu politiku. Ta politika Borisa Tadića, gospođe Kolundžije, Borka Stefanovića itd. završava se ovde u Pionirskom parku. Na severu KiM ta politika apsolutno ne može da prođe i srpski narod na KiM je doživljava kao štetočinsku, kao protivustavnu, kao jednu politiku koja je suprotna srpskim nacionalnim i državnim interesima.