Hvala.
Izvinite gospođo Kolundžija, slažem se sa vama da su mnogi zloupotrebom kosovskog problema finansijski profitirali. Od toga je samo odvratnije, makar meni, kada neko politički profitira na toj temi njenom zloupotrebom i to radi uporno 10 ili mnogo više od 10 godina. Niste vi, ne mislim na vas lično, nego na DS i ovu vladajuću koaliciju, na vrhu te liste, ali vas ima na toj listi.
Vi kažete da nije sporno i da nikome ne treba da bude sporno da postoji mala kancelarija za pomoć u pregovorima. Slažem se sa vama. Otišao bih i korak dalje. To sam i malo pre rekao. Ne mislim da treba da postoji mala i stručna kancelarija, već da treba da bude velika i dobro opremljena i da to treba da bude suština svih resursa i potencijala za vođenje tih pregovora. Pitao sam vas, zapravo premijera, ali on
očigledno nije zainteresovan za ovu temu. Šta onda rade drugi državni organi? Zbog čega u isto vreme imamo tako glomazno Ministarstvo za KiM, pa budžetski Fond za KiM, pa desetine javnih preduzeća koja realno funkcionišu ili troše novac na KiM. Kada vi postavite pitanje – kako se zloupotrebljavaju sredstva, za mene je zloupotreba sredstava kada javna preduzeća iz Srbije, odnosno ogranci, na KiM grade alternativne putne pravce.
Mislim da je to sada i za vas zloupotreba pošto ste doneli uredbu u kojoj se kaže da je prekršaj za koji se naplaćuje visoka novčana kazna kada neko lice pokuša da pređe administrativnu liniju ili graničnu liniju, kako god hoćete, van onih mesta koje su određene sporazumom.
Pa jel zloupotreba onda ako su srpska javna preduzeća, to znači da su trošila novac poreskih obaveznika, pošto ne mislite valjda da oni zarađuju na tržištu pa su svoj profit trošili da u slobodno vreme tim mašinama i tim resursima grade alternativne putne pravce? Pošto ste u međuvremenu promenili politiku onda je sada sve što se dešavalo u prethodnom periodu zloupotreba.
(Predsednik: Vreme).
Druga stvar, gospodin Martinović je potpuno u pravu. Kako su se do sada vodili pregovori bez tih sredstava?
(Predsednik: Vreme).
Vi ste Kancelariju napravili onda kada je postalo neodrživo da gospodin Stefanović radi sa gospodinom Jeremićem i to vrlo dobro znate.

Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, u potpunosti razumemo traumu koju ljudi na Kosovu i Metohiji, Srbi na Kosovu i Metohiji preživljavaju i koji su preživljavali u poslednjim decenijama, može slobodno da se kaže ali, za razliku od onih koji nas sada podsećaju na tu traumu, tu traumu ne zloupotrebljavamo ne bismo li dobili neki glas. Dakle, sa tom traumom postupamo tako da pokušavamo da nađemo najbolje rešenje, koje je u najboljem interesu onih koji su poslednjih decenija teško propatili na Kosovu i Metohiji.
Kažu da je naša politika možda sjajna politika, ali ne daje rezultate. Mogu samo da kažem da politika koju je stranka, koja nas optužuje za to, vodila, dala je odlične rezultate, dala je rat, dala je kapitulanski Kumanovski sporazum i dala je situaciju u kojoj je Kosovo i Metohija pod međunarodnom upravom.
Politika koju ste vodili tada teško je razumeti. Kako ne shvatate da je ta politika već poražena mnogo puta. Da li je moguće da ne odustajete od politike, koja je doživela tako stravične poraze sa tako stravičnim posledicama i da uporno insistirate na njoj?
Naravno, ne želim da učestvujem uopšte u toj bolesnoj igri dokazivanja patriotizma, dokazivanja pravovernosti, dokazivanja ko ima više saosećanja sa ljudima koji žive dole. Mislim da će građani oceniti sve one koji se time služe i na tuđoj muci pokušavaju da dobiju neki poen.
(Bojan Đurić, sa mesta: Replika.)

Nema više osnova za repliku, završen je krug replika.
(Bojan Đurić, sa mesta: Nisam se javio za repliku, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je grubo dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da su građani Republike Srbije umorili od te retorike DS o tim famoznim devedesetim godinama u kojima je upravo DS imala i te kako značajnu ulogu kroz svoje tajkune, ministre, funkcionere itd, koji su za ovih 20 godina promenili ko zna koliko partija, pa malo bili u SPS, pa malo kod Nebojše Čovića, pa malo u DS itd.
Ono na čemu SRS insistira to je vrlo jasna politika definisana Ustavom Republike Srbije. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije i nedopustivo je potpisivanje bilo kojih sporazuma sa bilo kim, a pogotovo sa Hašimom Tačijem koji podrazumevaju gaženje Ustava Srbije i gaženje Rezolucije 1244. Sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji posledica je činjenice da Vlada Republike Srbije, da vladajuća koalicija u Skupštini Srbije nema jasnu i jedinstvenu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji. Jedni udaraju u klin, drugi udaraju u ploču. Politika Borisa Tadića i Borka Stefanovića ne uživa podršku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kompletnog srpskog naroda, bez obzira na to kojoj političkoj partiji pripadaju.
Pitajte Dragišu Đokovića, pitajte ovu gospođicu takođe iz DS, pitajte ovu gospođu iz G17 plus, na svakoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju najteže reči, mnogo oštrije nego poslanici SRS, napadaju i optužuju Borka Stefanovića za izdaju srpski, nacionalnih i državnih interesa, ali to nije problem Srbije, to nije problem SRS, to je problem vas iz vlasti, čija je politika doživela poraz 9. decembra, kada vam je EU jasno poručila da nema ulaska u EU dok ne priznate nezavisnost Kosova i Metohije.

Nema povrede Poslovnika. Gospođa Kolundžija je odgovarala svojim argumentima na ono što doživljavate da je argumentacija, te nema povrede Poslovnika. Nije narušeno njenim učešćem u raspravi dostojanstvo Skupštine.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Tražim da se Skupština izjasni.)
U danu za glasanje će se to dogoditi.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Eto vidite koliko je važan ovaj amandman, iza tih nekoliko miliona dinara zapravo se kroz to pitanje prelama suština politike ove zemlje. Zbog toga je LDP toliko zainteresovana za to, da dobijemo odgovor, između ostalog, i za šta će biti trošen taj novac, odnosno na kojim osnovama će se voditi pregovori. Za nas je to vrlo bitno kako bi smo mogli da formiramo stav da li želimo da podržimo takvo trošenje novca ili ne.
Gospođo Kolundžija, rekli ste jednu vrlo važnu stvar, kako je, između ostalog, i zbog politike SRS, naravno, ne samo zbog njihove politike, Srbija kapitulirala u Kumanovu, u junu 1999. godine, slažem se sa vama, ali baš zbog toga ne razumem zašto dajemo novac Kancelariji za pregovore koja će pregovore voditi postavljajući kao crvenu liniju zaštitu Rezolucije 1244. Rezolucija 1244 je sastavni deo tog akta kapitulacije Srbije 1999. godine, isto kao što i Kumanovski sporazum.
Ako hoćete da politiku, pa i pregovore u Briselu sa Prištinom vodite na osnovama isključivo te rezolucije i da kroz njenu odbranu onemogućavate bilo kakvu promenu, bilo kakvu reformu, da potpuno zaustavite evropske integracije, LDP neće glasati za budžetsku stavku koja će tako nešto omogućiti. Ne možete u isto vreme napadati politiku koja se završila kapitulacijom u Kumanovu a svoju politiku prema EU i Kosovu graditi na Rezoluciji 1244, koja je pravni izraz te kapitulacije pred UN. To je sve.

Po amandmanu želi reč gospođa Nada Kolundžija.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika, pomenuta je stranka u negativnom kontekstu.)

Kada govorimo o Rezoluciji 1244 i potrebi da se insistira na poštovanju Rezolucije 1244 onda svakako verujem da delimo svi isti stav, moramo da pođemo od nekoliko osnovnih činjenica. Prvo, to je jedini međunarodni pravni akt na osnovu kog se može utvrditi međunarodno-pravni status Kosova i Metohije i u tom smislu je to za Srbiju od izuzetne važnosti. Dakle, Srbija jedino iz Rezolucije 1244 može da crpi mogućnost i pravo da se zalaže za ostvarivanje svojih interesa na KiM jer je to jedini međunarodni pravni akt koji je usvojio Savet bezbednosti UN. Jedino neki novi akt Saveta bezbednosti može da promeni tu činjenicu. Zato je ta rezolucija važna.
Ne mislim da je Rezolucija prepreka da se problemi rešavaju u skladu sa interesima građana koji žive tamo. Naprotiv, mislim da je Rezolucija 1244 osnova za Srbiju, jedina osnova.
Kada kažem da je Rezolucija rezultat jednog rata koji je Srbija izgubila, onda pre svega mislim na to da je do te rezolucije Kosovo i Metohija bilo sastavni deo Republike Srbije i da je na Kosovu i Metohiji Srbija imala i suverenitet i teritorijalni integritet nad tom teritorijom. Rezolucijom 1244 to je postala teritorija pod međunarodnom upravom. Samim tim, Srbija ne vrši suverenitet na teritoriji Kosova i Metohije i u tom smislu je pozicija Srbije od trenutka kada je doneta Rezolucija 1244 lošija mnogo nego što je bila pre bombardovanja i pre Rezolucije.
Da li su potrebni pregovori i dalje? Ja zaista mislim da jesu, zato što ne postoji drugi način sem u neposrednom dijalogu, uz saglasnost obe strane, da se dođe do rešenja koje će biti pre svega održivo rešenje, jer će biti prihvatljivo za obe strane i samim tim garantovaće dugotrajnost tih rešenja. U tom smislu mislim, ako je potrebno, da se i duže pregovara, a da se izbegavaju svi konflikti i da se izbegava svaka moguća kriza koja ugrožava bezbednost i živote ljudi na KiM, onda mislim da treba nedvosmisleno da podržimo taj proces.
Da li proces ili rezolucija ugrožavaju naše evropske integracije? Ja sam duboko uverena da ne. Dakle, ne postoji ni jedna jedina tačka u kojoj insistiranje na poštovanju rezolucije i insistiranje na dijalogu i mirnom rešenju svih sporova može da ugrožava naše evropske integracije. Ukoliko bi ugrožavale, mislim da bi Evropa slala jasnu poruku da sama u odnosu na Srbiju ne poštuje osnovne principe na koje nas poziva da ih poštujemo kako bismo postali punopravna članica.

Reč po amandmanu ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Ja vas molim da govorite o amandmanima.