Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, Bošnjačka lista za evropski Sandžak je podnela zapravo tri amandmana koji se tiču Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, povećanje sredstava za budžetski fond za nacionalne manjina i povećavanje sredstava za redovan rad nacionalnih veća manjinskih naroda u Republici Srbiji.
S obzirom da je kolega Omeragić juče ili prekjuče govorio u načelnoj raspravi o svrsishodnosti povećanja iznosa za rad Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ja ću se zadržati, naravno, smo na budžetski fond za nacionalne manjine i sredstva koja idu za redovan rad nacionalnih veća nacionalnih manjina.
Rekao bih jednu rečenicu, da zapravo odbijanje ovog amandmana, a tiče se ove prve pozicije, kancelarije, predstavlja jednu političku i državnu filozofiju, da se van Beograda i južno od Vojvodine zapravo ima jedan potpuno drugačiji odnos nego što je sam odnos prema ovom delu Republike Srbije. Naravno, dolazimo do druge pozicije, da se zapravo taj odnos na jednom još osetljivijem terenu, terenu uživanja manjinskih prava odnosi u istoj meri. Zapravo, iznos od dva miliona dinara, koliko je predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine, koji je, da vas podsetim, predviđen u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zapravo na još jači način reflektuje tu političku filozofiju, da ono što jeste bila svrha budžetskog fonda i zamisao zakonodavca za budžetski fond za nacionalne manjine jeste finansiranje tzv. kapitalnih projekata u implementaciji prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, prava na obrazovanje na manjinskim jezicima, pravo na informisanje na manjinskim jezicima i zaštita i unapređenje kulturnog nasleđa manjina.
Onda, naravno, dolazimo do sledeće poente, a to je potpuno nejednak odnos ove države prema manjinama koje žive u Vojvodini i prema manjinama koje žive u tzv. centralnoj Srbiji. Ja bih rekao sa posebnim naglaskom na probleme u ostvarivanju prava sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, s obzirom da oni jesu u jednom procesu transformacije od tzv. deklarativnog statusa konstitutivnog naroda u bivšoj Jugoslaviji, pa do pokušaja da uz pomoć državnih institucija i resornih ministarstava konzumiraju svoja prava u skladu sa Ustavom i zakonom i koja su garantovana međunarodnim dokumentima, a koja jesu deo našeg pravnog sistema ratifikacijom pre svega okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima.
Sada dolazimo, naravno, do poente samog ovog problema, a to je da pre svega pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice su u jednom procepu između svog kapaciteta da uživaju svoja prava zajamčena Ustavom i zakonom i tzv. političke volje Vlade i resornih ministarstava da im i na ovaj način pomognu u konzumiranju tih prava. Naravno, dolazimo ponovo do cifre od dva miliona, koja jeste zapravo odraz, to je 20 hiljada evra, da mogu pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice da ostvare svoja prava uz pomoć ovog fonda u oblasti upotrebe svog maternjeg jezika, u implementaciji modela za sandžačke Bošnjake u Republici Srbiji, u zaštiti i unapređenju bošnjačkog kulturnog nasleđa i u formiranju, odnosno u sufinansiranju redakcija, štampanih medija i slično, u oblasti prava na informisanje.
Ovim amandmanima sam predvideo da cifra od dva miliona, koja jeste zapravo smešna, se poveća na, opet simbolično, ali bi vredelo makar u ovoj godini, 50 miliona i u poziciji koja finansira redovan rad nacionalnih veća iznos od 230 miliona da se poveća na 300 miliona. Nažalost, Vlada je odbila i jedan i drugi i treći amandman. Meni je, naravno, zbog toga žao. Mi smo najavili u načelnoj raspravi da će Bošnjačka lista podržati ovaj budžet za 2012. godinu. Stojimo, naravno, kod tog stava, ali sa ovim sam hteo zapravo samo da skrenem pažnju na još uvek funkcionisanje i delotvornost te političke državne filozofije, da južno od Beograda ne postoje građani, da za manjine još uvek nema dovoljno senzibiliteta, nažalost, u ovoj državi, za pomoć u podizanju njihovog kapaciteta, kako bi koristili svoja prava u skladu sa Ustavom, zakonima i standardima EU.
Naravno, ja sam i u svojstvu narodnog poslanika i čoveka koji vodi već godinama jedan organ manjinske samouprave, a koji se tiče upravo ovih prava koja su trebalo da budu poduprta i ovim finansijskim pozicijama, podneo prosto dve tužbe kod Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da bi jednostavno u ovoj proceni dva nezavisna državna organa pomogla zapravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji, da dođu, odnosno da nateraju Vladu odblokira proces ostvarivanja prava, koja su Ustavom i zakonom zajamčena svim drugim manjinama.
Kažem još jednom na kraju, žao mi je što Vlada nije imala dovoljno hrabrosti i senzibiliteta da i na ovaj način, finansijskom podrškom tim projektima, pomogne Bošnjacima u ovoj zemlji da uživaju svoja Ustavom i zakonom zajamčena prava. Hvala.