Kada smo započinjali reformu pravosuđa, naravno da nismo imali dilemu da će biti jako teško, da ćemo biti suočeni sa mnogim izazovima, da ćemo biti suočeni sa opstrukcijama, sa potrebom određenih struktura da ruše reformu pravosuđa. Nije nas iznenadilo kada je do toga i došlo. Koliko smo mogli, pripremili smo se za taj trenutka.

Pre nego što vam odgovorim na pitanje, smatram da treba još jednom podsetiti na razloge zbog čega smo i započeli reformu pravosuđa, jer mi se čini da se to nekako i zanemaruju pa se samo sagledava i trenutno stanje koje se tiče funkcionisanja pravosuđa ili sprovođenja dalje reforme pravosuđa.

Kada je 2008. godine formirana ova vlada, suočili smo se sa veoma lošim statistikama, naročito sa statistikom u pogledu percepcije građana o stanju korupcije unutar pravosuđa. Prema mišljenju naših građana, pravosuđe se nalazilo kao druga profesija po korumpiranosti.

Da bi produbili te analize dalje, da bi shvatili da li je zaista to tako, onda smo izvršili i uradili niz analiza, a naročito analizu zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se ustanovilo da je za pet godina zastarelo preko 4.500 predmeta, da je preko 550 kazni, izrečenih kazni zatvora za npr. dve godine, takođe zastarelo, da je veoma često u tim zastarelim postupcima bilo subjektivne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, što se kasnije potvrdilo kao tačno i što se može videti u obrazloženim odlukama Visokog saveta sudstva po prigovoru, gde je mnogima od njih odbijen prigovor upravo zbog toga što su svojim aktivnostima doveli do toga da krivični postupci zastarevaju. Naravno, govorim o onom krivičnom delu pravosuđa. Analize su pokazale da veoma često isti veštaci budu angažovani od strane istih sudija, što može da vas navede na sumnju da postoji određena sprega itd.

Treba podsetiti da je pravosuđe Srbije tokom 90-tih godina učestvovalo i u politički montiranim procesima koji su se kasnije na sudu pokazali da su takvi bili ili u izbornoj krađi tokom 1996. i 1997. godine.

Pored svih tih stvari morali smo da pristupimo jednom radikalnom rezu, potpuno svesni šta nas čeka kada preduzimate takav postupak. Izvršen je opšti izbor, kao osnova za dalje uspostavljanje reforme pravosuđa, jer reforma pravosuđa, pored opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, sadrži još nekoliko faza, a to je faza izmena procedure rada, izmena organizacije rada i ono čemu stremimo i što znamo da je najteže, izmena svesti nosilaca pravosudnih funkcija, ne bi li prešli na jedan uređeni i demokratski sistem, kakav postoji u zemljama EU, čemu i težimo. Duboko verujem da ćemo učiniti da pravosuđe Srbije bude respektabilno. Nije to samo moja nada ili verovanje. Nedavno sam videla i izveštaj Evropskog suda za ljudska prava i kada pogledate broj predstavki koje dolaze iz zemalja u regionu, onda vidite da broj presuda koje je Evropski sud za ljudska prava doneo protiv zemalja u regionu, gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu, iznad nas su sve druge zemlje u regionu, Hrvatska i BiH i Makedonija, pa i Slovenija koja je članica EU i to meni daje pravo da budem optimista i da verujem da ćemo do kraja da izvršimo reforme u pravosuđu i učiniti pravosuđe da bude efikasnije i nezavisno i odgovorno i transparentno, sve ono što smo zacrtali nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa kada je doneta 2006. godine.

Vaše pitanje je bilo – u kojoj fazi se sada nalazi? U toku je završetak postupka preispitivanja prigovora od strane VSS. Državno veće tužilaca je završilo gotovo celokupan posao. Očekujem da u narednih mesec, mesec i po dana se taj postupak završi i od strane VSS. Naravno, oni koji budu nezadovoljni imaju pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu Srbije. neki od njih su to i učinili.

U prepodnevnoj diskusiji je bilo navedeno da sudije i tužioci koji nisu izabrani, a koji su podneli progovore, ne dobijaju odluke. To nije tačno. Gotovo u svim slučajevima u kojima je VSS doneo odluku, ona je napisana i prosleđena njihovim podnosiocima.

Naravno da reforma pravosuđa ide u dobrom pravcu, nije samo moje mišljenje i dovoljno je reći da je to konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije koji je sačinjen povodom kandidature Srbije za pristup EU i samo neke delove iz tog izveštaja, koji je iscrpan i obiman i gotovo sve segmente obuhvata, ali zarad javnosti mislim da je potrebno to istaći, jer vidim da u poslednje vreme neki pokušavaju da taj izveštaj devalviraju i da kažu da nije tačan, da postoji neki drugi. Znači, ovo je zvaničan izveštaj koji se nalazi na sajtu Evropske komisije. U tom izveštaju se konstatuje da je pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala unapređen, naročito posle značajne reforme u pravosuđu, uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, iskorak u međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ovo je dovelo do prvih rezultata. Glavni izazovi ostaju u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala. Konkretno, preostaje da se izgradi proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji bi vodio do pouzdanog praćenja toka započetih istraga i pravosnažnog suđenja itd. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Nada Kolundžija, dva minuta komentar.

Želim da se zahvalim svim ministrima koji su danas ovde i da izrazim uverenje da će ministri, razumevajući važnost izgradnje institucije parlamenta i instituta poslaničkih pitanja, ubuduće u većem broju dolaziti na ove sednice. Hvala vam.

I svi se pridružujemo opravdanoj nadi narodne poslanice Nade Kolundžije.

Reč za prva tri minuta, narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Nenad Čanak.

Postavio bih pitanje gospodinu Milutinu Mrkonjiću, ministru u Vladi Republike Srbije, s tim što malo pre nisam u dovoljnoj meri mogao da shvatim njegov odgovor, kada je odgovarao na pitanje moga kolege, prethodno vezano za ona pitanja koja je moj kolega prethodno postavljao.

Međutim, ističem da je ovih dana došlo do redukcije trase i polazaka Beovoza od Beograda do Pančeva i obratno, sa 18 polazaka na samo osam. S obzirom da je ovo pitanje i te kako vrlo važno za građane Pančeva, jer hiljade i hiljade radnika, studenata, đaka i drugih građana putuju Beovozom od Pančeva do Beograda, postavljam pitanje – zašto je uskraćeno građanima Pančeva da koriste Beovoz, s obzirom da je poznato da je Pančevo, pre svega, bilo područje grada Beograda i Zemuna.

Molio bih ministra Mrkonjića, s obzirom da smo o tome pretprošle godine govorili i da je gospodin Mrkonjić dao svoj doprinos da se ta linija pokrije u dovoljnom broju polazaka, a tih polazaka je bilo 18, sada Beovoz saobraća do Pančevačkog mosta. Razgovarao sam sa jednim kolegom. On u šali kaže – to je granica. Ne ulazim u to pitanje i mislim da to nije bilo primereno, što mi je rekao, ali radi se o državnom i političkom pitanju.

Dakle, građani Pančeva, s obzirom na ogroman broj, to je grad iz koga najviše građana dnevno dolazi iz unutrašnjosti u Beograd, da su građani Pančeva upućeni na Beograd u hiljadama i hiljadama dnevno, boraveći u Beogradu i radeći i studirajući i učenici učeći.

Mislim da je gospodin Mrkonjić u mogućnosti da ovo pitanje razreši, kao što je to razrešio pretprošle godine. Železnica Beograda ucenjuje grad Pančevo, tražeći od grada Pančeva da uplati 200 miliona dinara. Molim vas, ako hoće Vlada, neka uzme dug koji samo "Petrohemija" duguje, a to je preduzeće javno u vlasništvu države Srbije kojim upravlja Vlada Republike Srbije, neka se prebiju ti dugovi, ali mislim da nije u redu, jer ekonomska računica iz Železnice Beograda je da taj voz ima ekonomsku računicu i da građani Pančeva imaju potrebu i Železnica ima ekonomsku računicu, pa vas molim, građani Pančeva, a odbornici čiji sam odbornik u Gradskoj skupštini tražili su da postavim vama pitanje.

S druge strane, ja sam danas, gospodine Mrkonjiću…

(Predsedavajuća: Tri minuta.)

… i predao pismeni zaključak Gradske skupštine, pa vas molim, pomozite Pančevcima.

Reč ima ministar, Milutin Mrkonjić.

Hvala dr Jojiću. Pokušao sam kroz onaj odgovor gospodinu Mikoviću da kažem i ovo pitanje, ali da ga ponovim sada.

Tačno je da je redukcija izvršena sa 18 na osam polazaka. Nije tačno da to ima bilo kakve veze sa novcem koji se traži od strane Železnice od grada Pančeva. Železnica jeste u teškoj situaciji, ali deluje kao državna železnica i zbog toga to nije tačno.

Drugo pitanje je priprema za realizaciju drugog koloseka koji sada počinje pripremu, a počinje verovatno da se gradi već 1. marta, od Beograda do Pančeva, to je ukupna vrednost radova oko 45 miliona, gde se sada obavlja eksproprijacija, pripreme se vrše za početak radova, to je prvi deo ruskog kredita koji smo upravo namenili za tu prugu, da bi potvrdili ovo o čemu gospodin Jojić govori.

Značaj pruge od Beograda do Pančeva je izuzetan. Pokušaćemo već u toku sutrašnjeg dana da vidimo šta je sa tim redukcijama, da li je potrebno baš 18, danas to ne mogu da vam kažem. Videćemo šta je, ali sigurno obećavam da ćemo to pitanje rešiti i da će broj polazaka iz Beograda i Pančeva biti veći. Naravno, ni voz više neće ići do granice i on ne ide iz političkih razloga, da se razumemo, ide verovatno iz nekih tehničkih i stručnih razloga dotle, nastaviće da ide do Pančeva.

Još jednom podvlačim, od cele te komunikacije vraćam se opet na 1999-2000. godinu kada smo auto-put radili upravo zbog toga, u najtežim uslovima, pošto je put prema Pančevu izuzetno važan. Hvala najlepše.

Narodni  poslanik Petar Jojić, tri minuta za dodatna pitanja.

Gospodine ministre, ja sam ovo obaveštenje i ovu informaciju, da je Železnica tražila 200 miliona od Pančeva, saznao od gradonačelnika. Javno sada to saopštavam, nek čuje i gospođa Vesna Martinović, kao gradonačelnik Pančeva, neka čuju građani Pančeva, da je Železnica tražila 200 miliona učešća na rekonstrukciji pruge.

Molim vas, ako su oni mene slagali, iz gradske uprave, onda ja lažem vas. Ali, ja verujem ono što vi obećate, jer sam siguran i ono što ste obećali gospodinu Stevanoviću da ćete sutra već da uputite ekipu da ide na teren. To je dokaz da ministar treba da rešava probleme građana, a ne da se bavi samo politikom. To je ono što je važno i ja to cenim.

Još jedno pitanje, ako mi dozvolite, gospođo predsedavajuća, za ministra pravde. Zamolio bih ministra pravde, gospođu Malović, da mi kaže i odgovori na pitanje – kada će se završiti izbor predsednika sudova, s obzirom da je protekao rok, a to je u sklopu reforme pravosuđa? Kada će biti završen izbor predsednika sudova?

Da li ministarka pravde želi reč. (Da.)

Reč ima Snežana Malović.