Narodni poslaniče, molim vas da me ne prisiljavate da svakog od vas podsećam šta je na dnevnom redu. Amandman koji je trenutno u pretresu je član 1. – briše se.

Stvarno vas molim da ono što imate kao argumentaciju na bilo koji način dovedete u vezu sa amandmanom. Ako vam je namera da kao poslanička grupa dokažete da možete da pričate o čemu god hoćete, bez obzira šta je tema dnevnog reda, da možete da prikažete da je to pravo poslanika i da ne trpite sankcije, onda moram da vas podsetim da je ovo poslednje upozorenje. Na bilo koji način, rečju, pola rečenice dovedite sa temom dnevnog reda.

Želite da nastavite? Izvolite.

Ako mi dozvoljavate da dovršim rečenicu. Prekinuli ste me u pola rečenice. Pokušao sam da argumentujem zbog čega treba prihvatiti amandman gospođe Gordane Pop-Lazić. Vi ste me prekinuli u pola rečenice.

Narodni poslaniče, sada ja kršim odredbe Poslovnika jer vam neću izreći meru opomene, ali se nadam da će ova Skupština usvojiti kodeks o ponašanju narodnih poslanika i za sve one narodne poslanike koji smatraju da je njihova lična volja o tome kako mogu da se ponašaju iznad svakog pravila. Strašno mi je žao što mislite da je to dopustivo i moguće.

Ne želite da koristite svoje vreme? Ne.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, u svakom slučaju mislim da ste u ovom prethodnom delu zaista bili korektni u odnosu na vođenje sednica, a i sada je možda trebalo omogućiti poslaniku da se izjasni. Ništa tu neće biti neka velika šteta, niti će on nešto učiniti što je protivno tome.

Narodni poslaniče, da li ste se javili da govorite o amandmanu ili o povredi Poslovnika?

(Petar Jojić, sa mesta: Samo ovo što sam rekao.)

Samo ste želeli da kažete?

Bez obzira što znam da će to naići na interpretacije i vas kao ovlašćenog predstavnika, dužna sam da kažem da je nedopustivo da neki poslanici misle da za njih ne važe odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Dužna sam da se staram o redu. Svakog poslanika koji smatra da sme da krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da za to kršenje ne zaslužuje ni obavezu predsedavajuće da ga podseti šta je obaveza svakog od nas koji uzima pravo na reč i dodatno da se ponaša nepristojno i neuljudno na sednici Narodne skupštine, dakle ko misli da je staranje o dnevnom redu da se dopušta da neki poslanici imaju prava, a neki nemaju, moram da vas obavestim da nije. Staranje o dnevnom redu je da smo svi jednaki.

Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, mi smo ovde uspeli da prepoznamo vašu ideju u daljoj zaštiti neuspešnog reformisanja pravosuđa. Sa stanovništva SRS pokušavate da naknadnim obezbeđenjem dodatnih sredstava da izdejstvujete donošenje onakvih sudskih odluka kakve bi odgovarale režimu.

Srpska radikalna stranka je to prepoznala i mi iznosimo argumentaciju. Naša ideja je da je ovakav zakon o dopuna Zakona o uređenju sudova ne bude deo pravnog sistema. Imamo osnovni zakon, on je tu, primenjuje se.

Moram da vas podsetim, kada je demokratija zakucala, vlast se počela deliti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Govorim onim redosledom koji je uobičajen kod ljudi koji se bave pravnom strukom i naukom, ali to ne znači ni u kom slučaju da je sudska vlast na bilo koji drugi način manje bitna od prethodne dve. Kada znamo da je ona veoma bitna i važna, onda reforme pravosuđa uopšte nisu sporne. Ali, postavlja se pitanje načina na koji način mi do tih reformi dolazimo i šta želimo da uradimo.

Evo, član 70, to je osnovni član Zakona o uređenju sudova, koji se menja zakonom o dopuna i on se menja tako što on neće važiti u ovom delu za rashode koji se odnose na sudsko osoblje. Nema uspešne reforme bez kvalitetnog i adekvatnog tretmana i sudskog osoblja. Vi to dobro znate i vi, čini mi se, ovde i pokušavate na jedan način da upravo ono što sam rekao na početku svoje diskusije, dovedete do donošenja odluka koje bi trebale. Svu argumentaciju ću iskoristiti da bi dokazao da je to tako.

Evo nekoliko primera kako je vršena reforma pravosuđa i zbog čega smo danas u poziciji da ovde govorimo o izmenama i dopunama, odnosno konkretno da raspravljamo o amandmanu koji je podnela Gordana Pop-Lazić, koja s pravom podnosi ovaj amandman, jer naša ideja jeste da se ovaj zakon ne stavi u pravni sistem, odnosno u pravni promet Srbije.

Vidite jednu situaciju, vi to dobro znate, Visoki savet sudstva na jednoj od svojih sednica razmatrao je prijave 399 kandidata za Upravni sud i prijave 632 kandidata za Apelacioni sud u Beogradu. Ove prijave su razmatrane na sednici koja je trajala od 11,30 časova do 17,00 časova, iz čega proizilazi da je čak i ukoliko se zanemare ostale tačke dnevnog reda na sednici Visoki savet sudstva na raspravljanje o svakom kandidatu koji je konkurisao u ova dva suda, Upravni i Apelacioni sud u Beogradu, Visokom savetu sudstva ostalo da raspravlja 20 sekundi o svakom kandidatu. To je jedna dimenzija.

Sledeća, imali smo 813 prijava kandidata za Prvi osnovni sud u Beogradu. Sednica je trajala od 12,00 časova do 18,30 časova. Takođe, po svakom kandidatu je ostalo 20 sekundi da se raspravlja.

Kada imamo ove činjenice, onda mi danas moramo da imamo na dnevnom redu izmene i dopune tog zakona, kako bi mogli ono što smo propustili tad, da na neki način otklonimo. Vi znate da je najviše primedbi i bilo. Nas uticaj i rad Evropske komisije ne zanima mnogo. Mi znamo šta znači jedn zakon. Jednim zakonom se pokušava urediti određena oblast, kako gospođa Gordana Čomić voli da kaže, da se uspostavi, ne sporimo, da se uspostavi jedna procedura koja mora i treba da se poštuje i da bude unapred poznato svima onima na koje će se odnositi, kako i na koji način treba da se ponašaju.

Već početkom 2010. godine, mnogo, mnogo primedbi je bilo na ono što se pokušalo uraditi u reformi pravosuđa. I ranije je u pravosudnom sistemu Srbije, pre reforme pravosuđa, bilo 2.431 sudija, sa Zakonom o izmenama i dopunama, odnosno sa Zakonom o uređenju sudova, govori se o 1.831 sudija.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz zahvalnost što spominjete da se pravila moraju poštovati, podsećam vas da ne govorite o dnevnom redu. Pretres u pojedinostima je Predlog izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova.

Od člana 1. koji u Predlogu glasi: "U Zakonu o uređenju sudova "Službeni glasnik Republike Srbije", brojevi "Službenog glasnika", u članu 70. stav 3. posle reči "rashoda", dodaju se reči: "osim rashoda za sudsko osoblje", a u stavu 4. posle reči "budžeta", dodaju se reči: "za rashode za sudsko osoblje, kao i raspodela ovih sredstava predlaganjem dela budžeta".

Amandman koji je podnet na ovaj član glasi: "briše se".

Moja je obaveza da slušajući vas pažljivo, ili vas u tom trenutku podsetim da i sednica Visokog saveta sudstva i opšte političke stavove o reformi pravosuđa dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, ili da postupam bez kršenja Poslovnika, po obavezi koju mi kaže član Poslovnika šta moram da uradim kada narodni poslanik uporno ne želi da govori o temi dnevnog reda, pa vas molim, o temi dnevnog reda, sada je pročitano i da ne bi bilo nejasnoća šta je to o čemu treba da vodimo debatu.)

Gospođo Malović, nemam ni jedan razlog vas da molim. Koristim samo svoja poslovnička prava, da vi meni i poslanicima SRS objasnite, kako je na određen način moglo da funkcioniše i ovo sudsko i vansudsko osoblje dve godine nakon izvršenih reformi pravosuđa? A kako i zbog čega danas mora da se pristupi izmenama i dopunama Zakona i da se sudska uprava, koju vrši Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva, mora danas na jedan potpuno drugačiji način da uređuje? Iznesite argumente. Nemam razloga, niti hoću da vas molim, ali smatram za vašu obavezu da iznesete razloge, da pojasnite i nama kao podnosiocima amandmana, odnosno gospođi Gordani Pop-Lazić, meni i svim poslanicima SRS, ali stručnoj javnosti. Naravno, ovo zanima i građane Srbije, koji posle ovakve reforme pravosuđa nemaju nikakve koristi.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Krasić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo..

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Izvolite.

Gospođo ministre, hteli bismo pre svega da sa vama sučelimo stavove i bilo bi dobro da se javite i kažete koju reč na naše primedbe, a ne sa gospođom Čomić, ona ipak samo predsedava sednicom i zaista ne želimo da se sukobljavamo sa njom, niti da ona bude vaš glasnogovornik, nego ste vi zato i došli ovde i pozvani da dođete u parlament i da nam kažete da nismo u pravu ili da govorimo o stvarima koje nisu na dnevnom redu.

(Predsedavajuća: Molim vas da ne obmanjujete javnost. Nema govora o sukobljavanju predsedavajućeg i poslanika. Ono što se dešava tokom sednice je, da narodni poslanici: Dušan Marić, narodni poslanik Sreto Perić i narodni poslanik Petar Jojić smatraju da mogu da prisustvuju sednici, uzimaju reč i krše odredbe Poslovnika, bez toga da ja primenjujem Poslovnik i član 27. i član 106. i da ih podsetim da su dužni da govore o temi dnevnog reda. Molim vas, i vi takođe, o temi dnevnog reda.)

Hoću, gospođo Čomić. Zaista cenim vašu principijelnost. Vi ste dokazali na delu.

(Predsedavajuća: Kada vas upozoravam da ste u obavezi da govorite o temi dnevnog reda, da ste u obavezi da predsedavajućeg saslušate i da, ako želite da govorite o povredi Poslovnika, koji je neposredno učinila predsedavajuća, da tražite reč i da dobijete reč na osnovu povrede Poslovnika. Mimo toga, sve ostalo podrazumeva da imate nameru da kršite odredbe Poslovnika koji vas obavezuju na koji način i kako možete da se ophodite sa drugim poslanicima na sednici Narodne skupštine.)

Dobro, biće onako kako gospođa Čomić kaže, tako mora da bude da se nešto ne promeni. Naš sledeći amandman je, gospođo ministre, logičan sled ovog prvog amandmana. Član 83. koji govori o predlaganju i izvršavanju budžetskih sredstava nalaže Visokom savetu sudstva da on predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodni za tekuće raspodele, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za pravosuđe i vrši raspodelu ovih sredstava na sudove. To je sadašnja situacija, ono što do sada važi.

Vi sada zadržavate ovo rešenje i kažete sve to može da radi Visoki saveti sudstva, osim da predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode za sudsko osoblje.

Ponovo vas pozivam, slobodno uzmite reč, pritisnite ovo crveno dugme i kažite nam zašto to radite. Ne samo nama, nego onima koji su zaposleni u pravosuđu, oni koji čine sudsko osoblje. Jer, u obrazloženju koje ste nam dostavili, apsolutno ništa od toga ne stoji. Kažete da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je pitanje nadležnosti u odnosu na predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava za sudsko osoblje uređeno članom 1. Predloga zakona, ovaj koji mi osporavamo, jer tražimo da se zadrži postojeće stanje, kojim je izvršena dopuna člana 70. stav 4. Zakona o uređenju sudova. Pored toga, položaj i plate državnih službenika i nameštenika su uređeni zakonima i podzakonskim propisima koji jedinstveno uređuju ova pitanja za sve državne službenike i nameštenike.

Vi ste tu nešto uredbom bili rešavali. Sada to hoćete da prebacite u zakon. U međuvremenu je donet Zakon o državnim službenicima i platama, i ostalo, šta ti ja znam. Ali, ne mislimo da sudovi trebaju na ovaj način to da reše, već smatramo da je Visoki savet sudstva kompetentniji da predloži budžetu koja su to sredstva koja su potrebna za ove namene.

Ne znam da li se mi razumemo ili vi smatrate da mi nismo dostojni da dobijemo bilo kakav odgovor? Možemo tako, možemo da s igramo gluvih telefona. Pričaćemo koliko vremena imamo da pričamo. U ovoj sali neko može da kaže svašta, a neko ne može da kaže ništa. Neko može da kaže da smo u prethodnom periodu imali vođe psihopate i da ne dobiju opomenu, a neko može ovde da da argumentaciju u prilog upravo raspravi po ovoj tački dnevnog reda jer nam član 70 upravo govori o budžetskim sredstvima i rashodima za namensko korišćenje budžetskih sredstava i nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudstva i predoči vam to, da u Velikoj Plani plaćamo, a imamo praznu zgradu suda i da bude prekinut ili opomenut. Mislim, svašta ovde može da bude.

Zato ste vi i došli kao predlagač zakona da kažete – jeste, to ima smisla, ili nema smisla, govorite gluposti, to nije tako. Ili, tu ćemo zgradu upotrebiti za nešto drugo. Ili, ovo mora da bude ovako zbog toga i toga, jer ćemo na taj način uštedeti, ne znam koliko sredstava. Nešto nam kažite. Nemojte samo da nas bledo gledate i da ispijate kapućino, a da mi ovde pričamo sami sa sobom. Zaista zbog toga nismo došli, niti smo zbog toga podnosili amandmane. Dajte nam neki validan dokument i ubedite nas da mi pričamo gluposti. Jer, moguće je da mi pričamo gluposti. Uzmite reč i kažite nam – to je zbog toga i toga, u stvari, treba da izazovemo takav i takav efekat, treba da uštedimo toliko para, to je racionalnije iz tog i tog razloga.

Zakoni samo iz tog razloga treba da se donose, a ne zbog toga što se nekom prohtelo da nešto promeni ili da preuzme neku nadležnost od ovoga a da oduzme od onoga.

Kad je budžet u pitanju, pogotovo kad je deficitarni budžet u pitanju, sa ovolikim deficitom, pa valjda nam je važno ko kakvu odluku donosi i gde se troše pare, gde možemo da uštedimo, koga možemo da nagradimo, od ovoga da uzmemo onome da damo, jer je društveno značajnije. Onoliko smo imali na budžet primedbi, ništa od toga nije prošlo. Kakva će godina da bude, to ćemo svi mi zajedno da vidimo i da osetimo. Pa već osećamo, evo već sudske takse, sad će akcize, sad će svašta nešto. Negde moraju da se nađu te pare. Sad će zaduživanja, a sve ćemo to mi osetiti po svom standardu.

Vrlo smo zainteresovani za ovu temu, ne samo mi kao narodni poslanici, nego i građani Srbije. Ne mogu njihove pare da se razbacuju tek tako. Nije njima je sve jedno ko odlučuje o njihovim parama. Nije te pare u budžet niko doneo od svog babe pa stavio tamo u neku zajedničku kasu. Nego mi svakodnevno kroz one sudske takse što su nekad bile, onako se lepile, sad se ne lepe nego se uplaćuju jer ne možete da doštampate toliko, očigledno ili je to neki bolji način, ne znam ni sama, nije bitno, sve je nešto modernizovano, ali je sve gore i gore i procesi traju sve duže i duže i sve nam je teže da se sudimo jer nemam para nikoga da tužimo, da ja vama kažem.

Ljudi su pribegli samo u pomoć, ko je jači, pa vade pištolje tamo, motike ne znam ni ja, sekire jedni na druge jer neće da se sude, jer nemaju para da se sude, nemaju pare da plate autobus da odu do suda, kamoli nešto drugo. Hvala vam lepo.

Šest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, pokušaću u svom odgovoru da vam dam objašnjenja za neka pitanja koja ste pokrenuli na današnjoj sednici, gde raspravljamo o amandmanima na ovaj set pravosudnih zakona koji predstavljaju, na neki način, sastavni deo Zakona o budžetu za 2012. godinu i pored toga, naravno, zakonika o krivičnom postupku.

Ja se ne plašim da govorim. Mislim da sve ove godine gde imam odgovornost da obavljam dužnost ministra pravde sam vrlo aktivno učestvovala u skupštinski raspravama i pokušala da na jedan konstruktivan način zajedno sa vama tekstove zakona koje predlaže Ministarstvo pravde poboljšamo i unapredimo, ne bi li naši građani bili zadovoljniji radom suda i do pravde stizali brže.

Zarad javnosti i građana Srbije ja ću reći da amandmani koje je podnela SRS, svi na sve ove predloge zakona, svi glase identično, a to je da se brišu članovi. To je uredu, to je vaše legitimno pravo, u to neću ulaziti. Ministarstvo pravde je sa svog stanovišta vrlo pažljivo svaki amandman razmotrila, nevezano za to da li on glasi - briše se, ili se odnosi na izmene i dopune ovih odredaba koje se tiču predloga zakona.

Takođe, u ovoj raspravi u pojedinostima mnoga pitanja su identično postavljena kao u raspravi u načelu. Ja sam na ta pitanja odgovorila u raspravi u načelu, ali nije mi problem i u krajnjem slučaju smatram to svojom obavezom, da to učinim i ovim putem. Građani Srbije koji prate skupštinske rasprave su upoznati sa tim, naravno i narodni poslanici koji učestvuju u skupštinskim raspravama, a oni koji nisu bili prisutni je stvar njihove stranačke discipline i ja u to neću ulaziti.

Što se tiče konkretnog amandmana koji se odnosi na sudsko osoblje, on se odnosi na to da stanje ostane nepromenjeno. Kao što se sve ove godine određivao budžet za sudsko osoblje, tako će ostati i od 2012. godine. Izmena se tiče toga da, oni koji su nosioci pravosudnih funkcija, njihovo određivanje plate, kao i rashodi za funkcionisanje sudova i tužilaštva, prelazi na VSS i Državno veće tužilaca i to nije nešto što je Ministarstvo pravde smislilo, to predstavlja jednu demokratsku tekovinu koja je zacrtana još nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa 2006. godine, a što je u krajnjem slučaju pretočeno kroz donošenje Ustava 2006. godine, koji je podržan gotovo od svih poslaničkih grupa koje čine i sada ovaj uvaženi dom.

Što se tiče toga da neće biti dovoljno plata za sudsko i tužilačko osoblje od 2012. godine, to prosto nije tačno. U krajnjem slučaju je sada u raspravi o Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu, pa se dovoljno može videti iz toga da ti navodi nisu tačni.

Takođe odlučno odbijam činjenicu koja se ovde navodi, da putem finansijskih sredstava pokušavamo da kontrolišemo sudove u pogledu donošenja određenih odluka. To možda neko rezonuje zbog toga što, kada je bio u mogućnosti da upravlja određenim delom sistema, na taj način vrati, sadašnje Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije svakako nema načina i želje, niti volje da tako nešto radi. Naprotiv, naš osnovni cilj je da učinimo pravosuđe Srbije transparentnim, javnim, odgovornim i nezavisnim i mislim da svakim svojim potezom smo upravo težili tim ciljevima. Takođe sam spremna da i u daljoj raspravi odgovorim na sva vaša pitanja.