Sedam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Bez obzira koliko predlozi izmena i dopuna Zakona pred nama je pretres u pojedinostima omogućavali široku argumentaciju, najlepše molim narodne poslanike da ne zloupotrebljavaju pravo koje imaju kada dobiju reč, a pogotovu ih molim da ne zloupotrebljavaju argumentaciju pokušavajući da krše odredbe Poslovnika i da se podrazumeva da zbog važnosti teme to neće izazvati i primenu odredbi na koju sam ja obavezna kao predsedavajuća.

Da li još neko želi reč?

U ovom trenutku, pre zaključenja pretresa Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku u pojedinostima, poslanička grupa SRS ima 58 minuta na raspolaganju kao poslanička grupa, a ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Petar Jojić ima devet minuta.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je iskoristila vreme zamenice predsednice poslaničke grupe, a sve ostale poslaničke grupe i predsednici i ovlašćeni predstavnici imaju ukupno vreme na raspolaganju.

Da li se još neko javlja za reč?

Ako ne, završili smo pretres o svim amandmanima i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Pop Lazić, Zoran Krasić, Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogovioć, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, a pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Član 1.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodna poslanica Gordana Pop Lazić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Gordana Pop Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 1. i tražila brisanje ovog člana odnosi se na poslove koji čine pravosudnu upravu. Razlog za to jeste što je rešenje koje Vlada kao predlagač ovde predlaže, jeste da je samo rešenje u koliziji sa stavom 1. tog istog člana 70., a javnosti radi, moramo da kažemo da se ovaj zakon za poslednje tri godine već šesti put menja.

U obrazloženju nam kažete da je ovo usaglašeno sa SSP, odnosno sa prelaznim trgovinskim sporazumom, ali nam nikako nije jasno zašto je izabran ovaj tajming za donošenje ovog zakona odnosno za ovakav predlog, obzirom da se tiče budžete. Jeste da je budžet takođe na ovoj sednici na dnevnom redu i da smo završili raspravu o budžetu, da se večeras očekuje i glasanje. Ali, po redosledu stvari bi ovaj zakon trebalo da bude usvojen pre usvajanja budžeta jer se tiče upravo rashoda koji vi sada delite, odnosno ovlašćenja za plate osoblja, kako vi kažete zaposlenih u pravosuđu je u nadležnosti vašeg ministarstva, a plate sudija u razdelu Visokog saveta sudstva.

Sad, zašto ste vi ovo tako odlučili da uradite? Vi nas niste u načelnoj raspravi ubedili. Dakle, ništa nismo dobili kao opipljiv dokaz zašto je to racionalnije kada su to sredstva koja su opet iz jednog budžeta.

Javnosti radi, moramo da kažemo da ste, kada je Ustavni sud u pitanju, sasvim drugačije to rešili. Odredili ste, dali ste mogućnost sudijama Ustavnog suda da određuju kolika će plata biti njihovim saradnicima. A sada svi oni koji rade u pravosuđu, osim sudija, su u vašoj nadležnosti. Objektivno mogu da se plaše hoće li uopšte biti plate, šta ćete vi da odlučite, kako ćete da odlučite, jer Visoki savet sudstva može da ima neki drugi interes, važno je da sudije imaju platu. Da li će imati daktilografi, službenici u pisarnici i svi ostali, to je sada manje značajno.

Dakle, podelili ste zaposlene u pravosuđu, verovatno imate razloga za tako nešto, možda i zbog nezadovoljstva zaposlenih u pravosuđu i zbog uticaja na sindikate i ko zna zbog čega sve. Sudije, dakle, u Ustavnom sudu mogu da odrede kolike će plate biti njihovih saradnika, a ovde sada u sasvim drugačiji pogled na pravosuđe, kod ostalih sudova imate u vidu.

Što se tiče, potrebe da sve kontrolišete i ovde se ta potreba vidi. Vi kao da želite da imate potpunu kontrolu i da utičete na to koliko će se ljudi zaposliti u upravi koja opslužuje tužilaštvo, recimo, kolike će plate biti. Ali, mi ne znamo na osnovu čega vi to odlučujete i koje su vam parametri za tako nešto. Gledajući budžet, pogotovo onu stranu na 444 ili 688, a pogotovo 444, videli smo da još ne znate ni kako vam se zovu ti transforimsani sudovi, a kamo li nešto drugo. Dakle, i dalje opredeljujete sredstva za neke sudove koji više ne postoje.

Moram da navedem kako je taj član 70. ranije glasio. Ovaj stav 3. koji sada hoćete da menjate, u stvari 3. i 4. menjate, ali u stavu 3. poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva su – utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova. Vođenje ličnih listova sudija, sudija porotnika i sudija osoblja, predlaganje dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode i sad kažete – osim rashoda za sudsko osoblje i raspodele ovih sredstava, vršenja nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Mi, objektivno sumnjamo da imate podršku od zaposlenih u pravosuđu za ovako nešto. Da ste i njima, na neki način, ostali dužni objašnjenje zašto se ovo ovako radi. Zašto imamo više kategorija zaposlenih državnih službenika? Kaže, pozivate se ovde na Vladinu uredbu, ali to je podzakonski akt koji govori o tome ko su državni službenici. To ne bi smelo da ima ovakav uticaj na donošenje ovakvog zakona. Na kraju krajeva, što to ranije niste uradili kada ste ovu poslednju izmenu imali nego sada pred sam budžet. Da li ste to predvideli ili se nešto u međuvremenu desilo? Mi to nismo mogli da zaključimo, ni na osnovu obrazloženja koji ide uz ovaj zakon. Naš amandman mislim da je u redu, ali epilogu usvajanja amandmana bi bio povlačenjem ovog zakona iz procedure. Praktično, nema nikakvog smisla da zakon opstane jer oni traži izmenu u članu 70. i člana 83, gde se govori o rashodima za sudsko osoblje i tu su svi osim sudije. Da li jedino sudije u sudovima rade, pa Visoki savet sudstva će samo da vodi računa o sudijama, neka njima bude dobro, hajde da čuvamo one koje ste izabrali, a svi ovi drugi bez kojih te sudije ne mogu da mrdnu ni repom, jer vi valjda znate ko radi presude i ko priprema sve i šta posao sudija, šta je posao onih saradnika. To je sada u vašoj nekoj nadležnosti. Da li ćete vi to moći sve da uradite kako treba, to je pitanje, ali mislimo da će to biti zaposleni drugog reda.

Mi ne smatramo da sudije ne trebaju da dobiju adekvatan položaj u društvu i da treba da budu i adekvatno nagrađeni. Mnogo je takvih koji nisu u ovom društvu na adekvatan način i nagrađeni, nagrađeni koji nemaju taj društveni položaj koji zaslužuju. To je zbog toga što se neprestano urušavaju sve institucije, pa i pravosuđe. Nažalost, vi niste dobili prelaznu ocenu kod EU kojoj toliko hrlite i želite što pre da stignete. Vidimo da vam gledaju kroz prste što reforma pravosuđa nije urađena kako su oni očekivali i što su sve negativne pojave koje su vezane i za pravosuđe i za mnoge druge oblasti, nažalost, do te mere, mislim pre svega na korupciju, narasle da je to više zabrinjavajuće. To je način na koji radi, a to je ono što ona i želi, na kraju krajeva, da postigne. Oni jedno pričaju, a drugo rade, ali vi to ne želite dobro da vidite.

Malopre, recimo, jedan kolega poslanik grubo je uvredio jednog bivšeg predsednika i reče da je psihopata. Sada kada bih ja rekla da je, recimo, Zoran Đinđić mafijaški premijer dobila bih od gospođe Čomić opomenu, pretpostavljam. Pošto nije reagovala, ni ona ni gospođa Slavica Đukić-Dejanović koja je predsedavala, na tako nešto, normalno je da se urušava ugled ove institucije i institucije predsednika Republike. Tako isto i pravosuđa. Hajde sada da kažemo – Tadić je psihopata. Koliko puta smo pokušali nešto da kažemo za predsednika Republike, ne ne možemo, govor mržnje, a tu sedi psihijatar koji neće da kaže – ko si ti čoveče da kažeš za nekoga da je psihopata.

Tako mi funkcionišemo po različitim aršinima. Danas vam se nešto tupilo da ovo razdvojite, a niste dali ništa u obrazloženju čime bi uverili te ljude koji rade u pravosuđu da je ovako racionalnije, da je ovako bolje iz nekog objektivnog razloga, jer su izvori prihoda svuda isti, koliko vidim, i za jedne i za druge, a imaju sopstvene prihode. Šta se dešava sa tim sopstvenim prihodima?

Hajde sada zbog tih ljudi koji rade u pravosuđu da nam objasnite šta ste stvarno hteli ovim da postignete, jer se u načelnoj raspravi niste skoro osvrnuli na ovaj zakon. Objedinili ste ovde raspravu o osam zakona, svako se dotakao nečeg što ga je interesovalo, ali koliko sam se god trudila da pronađem išta i šta bi bilo racionalno u onom, pre svega, finansijskom smislu za zaposlene u pravosuđu da ovako nešto uradite, bilo da hoćete da ih nagradite, bilo da im smanjite ono što im sleduje ili da držite pod kontrolom na kratkoj uzici. Mi smo narodni poslanici bili u situaciji u jednom periodu da nam ministar finansija uskraćuje platu ako se neki zakon ne donese u određenom roku. To se dešavalo 2000. godine. Možete i vi tako ako vam se prohte na osnovu ovog zakona da odredite da sudije primaju platu petoga, a svi ostali zaposleni 25, pa ćemo da vidimo kako ćemo sa njima. Hoće li da štrajkuju, neće da štrajkuju.

Možda ja ovo nisam dobro shvatila, možda smo mi potpuno promašili temu, ali vi nama niste ništa objasnili po ovom pitanju. Hajde što niste nama objasnili, objasnite zaposlenima u pravosuđu šta ste ovim hteli da postignete. Ono osnovno što smo hteli da vam kažemo, ovaj zakon ne može da se donese istovremeno sa budžetom, pogotovo ne može da bude izglasan posle budžeta. Morao je da bude u raspravi pre budžeta, pa onda da se ugradi u budžet. Ne može naopako, ali u ovoj državi može sve. Može budžet da dođe pred Novu godinu, iako je trebalo da dođe početkom novembra. Eto toliko hvala.

Iskorišćeno 10 minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Narodni poslanik Milorad Buha.

Mislim da je sa razlogom uložen amandman gospođe Gordana Pop-Lazić i argumentacija koju je iznela u potpunosti je opravdana.

Moramo još ukazati na aspekt ovoga člana 70. Mislim da je nesrećno sročen i sve ovo što vi sada radite činite zbog toga što je prvobitno napravljena greška, pa sada određene korekcije u zakonu koje nisu tako ni hitne, ni neophodne, posebno ne da se po hitnom postupku i da se stupanjem na snagu prolongira onaj zakonom i Ustavom utvrđen rok od osam dana, ali to ste učinili.

Šta je suština problema? Suština problema je u tome što ste vi u članu 70. matičnog zakona definisali poresku upravu kao upravu koja je iznad Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za poslove pravde. Član 70. glasi: "Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova." To je valjda nadležnost ministarstva i Visokog saveta sudstva.

U stavu 3. koji smo amandmanski obradili, definišete: "Poslove pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva", dalje kažete koji su to poslovi, ali je suština u tome da vi izdižete pravosudnu upravu iznad Visokog saveta sudstva, što je nemoguće, neprihvatljivo i protivzakonito. Vi iz jednog internog organa izvodite nadležnosti Visokog saveta sudstva.

U stavu 4. kažete isto to – poslove pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno. Ne može to tako. Kako možete da neki interni organ ima neke nadležnosti u koje se uključuje ministarstvo? Valjda je ministarstvo to koje ima apsolutno sva izvorna prava, a interni organi unutar ministarstva mogu da imaju deo tih nadležnosti koje ima taj centralni organ a to je Ministarstvo pravde.

U članu 70. govorite, između ostalog, i razdvajate obaveze Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde i kažete: "Za određene rashode predlog budžeta davaće Visoki savet sudstva a deo će davati ministarstvo". To je pogrešno. Ministarstvo je to koje određuje sve, kao najviši i direktni budžetski korisnik. Za nas je ovo neprihvatljivo i zato smo tražili brisanje ovog člana i predloga člana 1. u Predlogu ovog zakona.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo ministre, Gordana Pop-Lazić je uložila ovaj zahtev sa zaista punim opravdanjem i trebalo bi na njega dati adekvatno obrazloženje. Naime, kada se radi o jednakosti zaposlenih u sudskoj upravi, onda u svakom slučaju ne treba praviti razliku. Ne treba imati dve vrste, ako smo dobro razumeli ovo što ste hteli da predložite da se donese u zakonu.

Ne bi trebalo praviti razliku jer je veliko nezadovoljstvo u višim i apelacionim sudovima u odnosu na sudije koji rade u Specijalnom sudu za ratne zločine i Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Odavno je u Srbiji suđeno i za pljačke i za ubistva, ali to su radili redovni sudovi i mi smo imali u okružnim sudovima i u Vrhovnom sudu Vojvodine i AP KiM i Republike Srbije kvalitetne sudije, stručne, obrazovane, koji su rešavali i te kako kvalitetno predmete koji se nađu kod njih.

Ono što je uočeno posle uvođenja reforme pravosuđa i organizacije uređenja sudova, ugrožen je pristup pravdi građanima. Zašto? Mnogo se putuje. Ako čovek treba iz Inđije da putuje u Mitrovicu, izazivaju se troškovi, što upravo utiče i na ove troškove koji se predviđaju u ovome zakonu za određene vrste činovnika i nameštenika. Naime, građanin koji je do juče sva svoja prava ostvarivao u svome gradu, recimo u Novom Sadu ili u Inđiji, sada je prinuđen da putuje desetine i desetine kilometara radi zaštite svoga prava. To znači da je on prinuđen da izgubi svoje vreme, ali i da angažuje znatna sredstva kako bi otišao do suda koji je nekada udaljen i više od 100 km. Pri tome, u njegovom gradu postoji sudska zgrada koja sada ni blizu ne služi nameni radi koje je građena. Imate u Srbiji nove zgrade sudova: Inđija, Kovin, ali više nisu to sudovi, to su sada jedinice i sada iz Kovina putuju u Pančevo, iz Inđije u Sremsku Mitrovicu.

Dakle, to znači da je pitanje dobijanja pravde pitanje cenzusa. Jer, i u ova teška vremena mnogi neće moći ni da imaju pare za autobusku kartu da bi otišli do suda, a da ne govorim o tome da neko treba da jede, pa provede vreme i plati razne druge troškove odlaskom iz jednog grada u drugi grad. Imate slučaj da građani i stranke iz Pančeva putuju u Niš da im se sudi u Trgovinskom sudu. Nije to baš pametno i nije to racionalno za naše građane. Jer, putuju stranke, misli se i na tužioca i na tuženoga u parničnom postupku, putuje okrivljeni, putuje njegov branilac, putuju svedoci, veštaci i putuju prevodioci o kojima je danas ovde reč. Veliki su troškovi. To je na prvi pogled izgledalo moguće kao rešenje, ali se u praksi pokazalo loše.

Na primer, Vojvodina je jedna od teritorija koja je najstarija po organizaciji pravosuđa i priznata je ta Advokatska komora Vojvodine. Ali, šta se sada dogodilo? Sada novu organizaciju postavljamo, ali ona ide na štetu naših sugrađana. Mislim da su ta rešenja bila ishitrena. Dakle, pravdi građani lako ne mogu da pristupe. Posle će biti govora šta se događa u praksi, kako primedbe stavljaju i sudije i tužioci i advokati i stranke. Mnogo košta. Troškovi su ogromni kad onaj iz Čačka putuje u Valjevo kao tužilac ili putuje kao sudija, da sudi u Valjevu i obratno.

Mislim da ovo treba imati u vidu i da bi stvari trebalo vratiti u prvobitno stanje, jer je to mnogo racionalnije i delotvornije za građane. A drugo, pristup pravdi je ugrožen ovakvom organizacijom i uređenjem mreže sudova. Dakle, mreža sudova je pre svega postala u praksi problem i ovo pitanje treba što pre razrešavati i videti kako dalje. Ne mislite valjda doveka ovako da ostane, da sudije putuju s onog kraja države u drugi kraj? I zašto su bolje sudije da idu iz, recimo, Kragujevca u Novi Sad od onih u Novom Sadu ili od onih u Subotici? Ništa nisu bolji. Sve su to sudije koje imaju iskustvo.

Što se tiče određenih nepravilnosti, ako je bilo uočenih od strane sudija ili tužilaca koji su bili korumpirani ili se bavili kriminalom ili su bili nestručni, nedostojni, zna se šta treba učiniti u tim slučajevima. U tim slučajevima ti pojedinci treba da budu razrešeni.

Reforma nije izvršena transparentno. To znači da ljudi koji su razrešeni nisu imali pravo žalbe, a Ustav Republike Srbije predviđa da svaki građanin ima pravo žalbe na svaku odluku državnog organa kojom se odlučuje o njegovom pravu ili njegovoj obavezi. To je ustavno načelo. A sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani to je onemogućeno. Zašto? Zašto se krši Ustav? To nije dobro. Ministarstvo pravde je vodilo ovu aktivnost. Ustavni sud je jednom odlukom meritorno odlučio da se to poništava ali se vraća sada Visokom savetu sudstva a Visoki savet sudstva godinama: prvo, ne može da bude u punom sastavu; drugo, biraju se ljudi koji nisu iz pravosuđa da budu članovi Visokog saveta; treće, sudije koje nisu reizabrani dali su izjave kod Visokog saveta i Državnog veća tužilaca.

Postavlja se pitanje - zašto se njima ne dostavljaju odluke? Ljudi su još uvek u neizvestnosti. A, gospođo Malović, velike pare se plaćaju još uvek onima koji nisu izabrani od 2010. godine. To budžet mnogo košta.

Ti ljudi su, znate po zakonu, drugi radnici u preduzećima koja rade. Nije prošao, dat mu je otkaz, on ide pred sud i sud ako ga vrati, postoji sudska odluka, ona je zakon i sud će u tom slučaju rešiti i u odnosu na njegovo pravo je li zakonito ili nezakonito, prestao radni odnos i drugo, ako je nezakonito vraća odluku ili je preinači, menja je, ali nalaže da se otklone sve štetne posledice koje je prouzrokovala jedna odluka.

Gospođo Malović, krajnje je vreme da ovo pitanje Visoki savet sudstva, mora hitno da donese odluke i da pošalje ovim neizabranim sudijama ili tužiocima. Mislim da je to jako važno, jer su tu primedbe velike od strane EU i komisije.

Dakle, mislim da mreža sudova ne odgovara. Reizbor, rekao sam, bilo je slučajeva i u nekim slučajevima ste bili u pravu, kada je trebalo pre svega razrešiti one koji su sa advokatima za jedan dan donosili presudu, a čovek čeka u parničnom postupku….

Narodni poslaniče, ja vas molim ipak da, bez obzira koliko široka argumentacija bila, bar deo argumentacije kojom izlažete dovedete u vezu sa amandmanom koji je na dnevnom redu u pretresu za koji ste se javili i sa Predlogom izmena i dopuna zakona.

Mislim da je ovaj amandman koji je uložila gospođa Gordana Pop-Lazić prihvatljiv i on je smislen. Pre svega on je delotvoran i on ukazuje predlagaču da ovde bila jedna greška i da tu grešku treba otkloniti i poboljšati tekst zakona, ustvari ostaviti odredbe koje su u važećem zakonu. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Kao prilog argumentaciji zbog čega treba prihvatiti ovaj amandman, ja ću navesti samo jedan primer, minut vremena, iz Podunavskog okruga iz koga dolazim. U Velikoj Plani postoji nova sudska zgrada površine više od dve hiljade kvadratnih metara. Nakon ukidanja Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva u Velikoj Plani, njihovo preseljenje je u Smederevu, imamo situaciju da je polovina nove sudske zgrade u Velikoj Plani prazna, a na drugoj strani sud u Smederevu, Osnovno i Više tužilaštvo bukvalno su zatrpani predmetima i sudijama i nemaju objektivne uslove za rad. Posebno u teškom položaju su Više i Osnovno tužilaštvo koje bukvalno rade u potkrovlju.

Ukoliko hoćete da vam tužilaštvo i Osnovni sud u Smederevu rade, imate dve mogućnosti. Jedna mogućnost je …