Vi očigledno ne razumete javne finansije i ja moram da kažem da ne razumete ni o čemu je ovde reč. Spominjete to da je Ministarstvo finansija prikupljalo novac, a Ministarstvo privrede trošilo taj novac. Morate da znate jednu prostu činjenicu, sve subvencije i ono što je trošilo Ministarstvo privrede na dovođenje stranih investitora su ne uporedivo manji iznosi nego što se subvencije za gradsko-saobraćajno u Beogradu, koje se subvencioniše sa ogromnim sumama sa 100 miliona evra. Ministarstvo privrede je samo jedno od desetak ministarstava u Vladi i budžet tog ministarstva je bio minoran u poređenju sa čitavim budžetom. Nemojte da zamenjujete teze, vi ste najodgovorniji, DS, zbog problema u kojima smo danas, zbog rupe u budžetu, zbog pet milijardi novog zaduživanja koje se desilo iza toga što i sada moramo, da bi opstali do kraja godine, da se zadužujemo, ali na svu sreću obezbedićemo sredstva daleko povoljnije nego što ste vi to obezbeđivali vodeći Ministarstvo finansija.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Gospodine Iliću ako je 40 milijardi u Ministarstvu ekonomije, koje su potrošene malo, onda ja zaista ne znam o čemu mi pričamo večeras.
Što se tiče toga na koji način su trošena sredstva, trošena su u skladu sa budžetom za koje ste i vi glasali, i SPS i DS. Nije Ministarstvo finansija moglo na eksplicitan način ta sredstva da troši i to je potpuno jedna zamena teza i potpuno nepoznavanje onoga što je bilo u prethodnom periodu. Što se tiče novca od privatizacije, bilo ga je najviše i najviše privatizacije je urađeno dok ste vi bili u Vladi i vodili Ministarstvo finansija, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Podsetiću da je od 24 privatizacije, na koje je Evropska komisija dala primedbu, 23 je urađeno u to vreme. Dakle, 23 privatizacije u vreme kada ste vi vodili glavnu reč i za to ste, nadam se vi odgovorni i nadam se da ćete se složiti sa mnom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Molio bih narodne poslanike da pažljivije čitaju zakone. Ne važi ono što piše, pregled odredbi koje se menjaju, nego ove prve strane.
Član 20. stav 1. predloga glasi – guverner ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini, član Vlade ili organa ili tela koje je obrazovala Narodna skupština ili Vlada. Ne može obavljati funkciju organa ili člana organa AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sindikalne organizacije, ne može obavljati funkciju u političkoj stranci niti može obavljati bilo koju drugu javnu funkciju ili javni posao. Ne može aktivno, lepo pročitajte predlog zakona, tako piše ovde. Ovaj primerak koji sam otvorio od skupštinske službe, nemojte više da obmanjujete javnost. Najlakše je ustati i ispričati priču a mi pažljivo treba da slušamo sve ono što govorite, za uzvrat vi ne slušate nas. O tome se radi.
Bilo kakav argument da smo dali, vi ste, ne davali kontra argument, nego izražavali sumnju. Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se računa šta ko misli, šta ko govori, nego šta ko radi. Ova Narodna banka u ovom sastavu, u kakvom je sada, potrošila je za poslednje dve godine više od tri milijarde evra deviznih rezervi i nije odbranila kurs dinara.
Hoćemo li da napravimo analizu ko je od toga imao koristi? Finansijske organizacije koje je Narodna banka trebala da kontroliše. Hoćemo li da pregledamo likvidnost bankarskog sektora, zašto je Narodna banka skinula sa svog sajta dnevnu likvidnost bankarskog sektora, koliko ukupno banke imaju efektive. Pri tom se računa i sredstva koja su položena kao sredstva rezerve, koliko imaju na svojim tekućim računima, računajući i sredstva deponenata i koliko imaju hartija od vrednosti emitovanih od države. Toga više nema. Da ima, videli bi tačno, da se likvidnost bankaraskog sektora smanjila za onoliko novca za koliko je Narodna banka emitovala deviznih rezervi. Očigledno da pod nekim širokim tumačenjem, pravila koja postavlja EU, ali izuzetno širokim, toliko širokim da ih ni ona ne primenjuje, funkcioniše naš finansijski sektor. Na to sve blagonaklono gleda Narodna banka.
Jedno od osnovnih pravila u kapitalizmu, jeste način ponude i potražnje. Neko od kolega poslanika, mi je rekao da je novac roba, slažem se potpuno. Roba koja ima svoju cenu. Sad postavite pitanje – da li naš finansijski sektor veštački održava visoku cenu kapitala u Srbiji i stvara ekstra profit? Na to opet, gleda blagonaklono Narodna banka. Imamo visoke kamate prema građanima i prema privredi. Ako se te kamate vrate banci i ona ih ponovo vrati na tržište kapitala, cena kapitala se umanjuje. Ako se ta sredstva pretvore u evre koji ispare iz zemlje, na veštački način se održava visoka cena kapitala u Srbiji. To je primarna posledica. Sekundarna posledica jeste ekstra profit koji banke ostvaruju na kursnim razlikama sa kreditima koji imaju deviznu klauzulu. Na to opet, Narodna banka gleda blagonaklono. Zato smo tražili izmene i dopune zakona.
U članu 2. se vidi da je Narodna banka obavezna da kontroliše platni promet banaka prema inostranstvu. Nije rešenje da se primenjuje kod nas ono što nigde više se ne primenjuje u svetu, pogotovo u vremenima svetske ekonomske krize i finansijske krize u EU. Čitava EU danas je prožeta državnim intervencionizmom.
Koji god finansijski deo pogledate, svuda intervencionizam. Potpuno se slažem da Narodna banka ne treba da kupuje ni na primarnom ni na sekundarnom tržištu državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje emituje jedinice lokalne samouprave i AP. Zato je podnet jedan amandman koji taj deo briše iz ovog predloga zakona. Pogledajte kako EU štiti svoju stabilnost, ko je najveći kupac državnih hartija od vrednosti Italije, Španije, Irske i Portugalije – Evropska centralna banka.
Znači, ne može niko da prigovori Srbiji ni Narodnoj banci ako stanje u finansijskom sektoru dovede u red i prilagodi situaciji u kojoj se država nalazi, a ne najlakše, prodavati devizne rezerve. Hranimo finansijski sektor tim novcem. Stvaramo na određen način "perpetuum mobile". Uvek će da održavaju isto visoku cenu kapitala u Srbiji.
Hajde da pričamo o tome kako se to odražava na privredu, na stanovništvo pa na privredu, pa na državu sa visokom cenom kapitala i građanima koji su bili željni da žive i koji su se nepromišljeno zaduživali, računajući da mogu da otplaćuju kredite, pa onda zbog skoka evra to ne mogu da urade. Došli smo u situaciju da naše građanstvo živi da vrati ratu kredita.
Kao posledicu imali smo da se privreda zadužuje zato što ima smanjen obim poslovanja. Kad više ni privreda nije mogla da istrpi tolika zaduživanja, počela je država da se zadužuje i onda tako ukrug, kredit za kreditom. Čija je to odgovornost? Ko je dozvolio to? Kako se iznose devizne rezerve iz Srbije, devizne rezerve koje je ova država teškom mukom stekla i gde se drže? Da li to kod istih tih banaka kojima polaže sredstva kao obaveznu deviznu rezervu, kod njih vratimo njihovoj filijali u inostranstvo na depozit? Ima mnogo pitanja o radu Narodne banke.
Ono što najviše čudi jeste anemičnost i Vlade Republike Srbije da u jednom takvom trenutku kakav je snašao Srbiju, menja Zakon o deviznom poslovanju, da ono sve što je Narodna banka propustila da uradi, na određen način amnestira.
Da li znate da danas bilo koji privredni subjekat, pa i banka, može da otkupi devize od poslovne banke na osnovu neke profakture, da uplati svom dobavljaču, a često je to povezano lice, znači isti osnivač i da nikad robu ne uveze u Srbiju i nikad ne vrati novac nazad? Vaša Vlada je donela taj zakon. Ili, ako izveze nešto iz Srbije ne mora nikad da ta sredstva od tog izvoza, pa čak ni kroz kompenzaciju, dođu nazad u Srbiju.
Usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Svetske trgovinske organizacije, slažem se, kada bi sutra ušli u nju, ali od nje smo daleko bar 15 godina, a narod nam je siromašan, privreda razorena. Zato je potrebna veća kontrola Narodne banke prema finansijskim organizacijama i veći nadzor Narodne skupštine prema Narodnoj banci.

Hvala.
(Jovan Palalić, sa mesta: Replika.)
Gospodin Palalić, replika.

Kolega Jovanović je pomenuo Vladu Vojislava Koštunice i DSS.
Da nismo mogli da uporedimo vreme kada je na vlasti bila DSS i Vojislav Koštunica sa vremenom kada je DS bila na vlasti i ovde sada spočitava se da je u to vreme bilo sve najgore, onda bi jednostavno bili u situaciji da danas građanima govorimo da se nikad nije bolje živelo nego 2012. godine, posle četiri godine vlasti DS.
Za vreme Vlade Vojislava Koštunice standard građana je bio neuporedivo bolji nego danas. Samo neka građani uporede koliko su im bila veća primanja, kolika je bila stabilnost na tržištu, kolike su bile investicije u Srbiji, kako se živelo tada, a kako se živelo posle četiri godine vaše vlasti. Razorene su institucije, osiromašeni građani, investicija nigde u Srbiji. Sada vi govorite da je za to vreme bilo sve sporno. Zašto niste istražili ako je bilo kriminala, ako je bilo korupcije? Zašto se za četiri godine ništa nije dokazalo, nego sada vi nama spočitavate i poredite da je za to vreme bilo sporno?
Ne možete vaš neuspeh i vašu lošu vlast da samo takvim kritikama nadomestite. Obratite pažnju kada upotrebljavate i kada govorite o DSS, a pogotovo sa takvim optužbama da je za vreme te vlade bilo sve loše, da je sve bilo za građane pogubno. Nikada građani gore nisu živeli nego za vreme vaše vlasti. I zato u tom smislu obratite pažnju i ne spočitavajte više ništa DSS, ne poredite ta dva vremena, jer se ne mogu uporediti. Građani su živeli bolje za vreme vlade Vojislava Koštunice.

Hvala.
Ivan Jovanović, replika. Izvolite.

Vidim da me kolege nisu razumele.
Što se tiče DSS, pomenuo sam Vladu, ali uopšte nisam u negativnom kontekstu i ne vidim ni razlog za repliku. Prosto, imao sam polemiku sa kolegom iz G17. Ne znam ko je to pominjao nekakav život u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Zaista ne razumem.
Što se tiče gospodina Arsića, samo mogu da kažem da je on nabrojao zaista dosta problema koji postoje. Postoje drugi organi koji se bave rešavanjem tih problema. Pitanje je kako oni rade, ali nije to suština mog izlaganja. Suština je da partizacijom Narodne banke nećete rešiti te probleme. Hvala.

Hvala.
Reč im narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.