Zahvaljujem gospođi Đerić.
Reč ima gospođa Radmila Gerov iz Liberalno demokratske partije.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Jankoviću.
Meni je drago da je Liberalno demokratska partija 2007. godine vas predložila za zaštitnika građana. Pre svega smatrajući da kao nezavisan državni organ treba da radite zaštitu građana, svih njihovih prava i kontrolu rada državne uprave. I zaista smo se kao naša poslanička grupa trudila svo vreme da se obezbede adekvatni uslovi kako bi tu funkciju mogli da obavljate. Trudili smo se da dobijete i određeni broj zamenika koje sada imate i danas smatramo da je taj broj nedovoljan, kao i broj radnika koji imate u službi, kako biste još kvalitetnije obavljali svoj posao.
Mi smo ovde u današnjoj raspravi imali prilike da čujemo od jednog poslanika SNS, da SNS 2007. godine nije glasala za vaš izbor. Naravno da nije jer tada nije ni postojala, tada se zvala Srpska radikalna stranka. Verujem da će u danu za glasanje poslanici te stranke glasati za vas.
Marta ove godine smo želeli i dali predlog da se vi ponovo reizaberete na funkciju koju obavljate. To smo uradili i sada pred Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zbog čega? Pre svega zato što smatramo da ste vi, gospodine Jankoviću, institucija. Vi ste institucija u ovoj zemlji. Vi ste svojim radom, poštenjem, svojom energijom i onda kada niste imali uslove za rad bili spremni da se borite za prava građana ove zemlje. U vas građani Srbije imaju poverenje, a kod građana Srbije se jako teško stiče poverenje. U vas imaju poverenje, i to mi je zaista drago, i međunarodna javnost, kao i institucije kao što su UN. Zato smatram da smo mi u Liberalno demokratskoj partiji bili u pravu kada smo vas 2007. godine predložili za Zaštitnika građana, pre svega zato što ste sve ovo vreme savesno i odgovorno obavljali svoj posao. Znam da broj predmeta koji ste imali ovih pet godina u obradi nije bio mali.
Nažalost, mogu da kažem da smatram da ćete u narednom periodu imati još više posla i žao mi je zbog toga. Volela bih da, kao svoje kolege, dođete sa izveštajem da nema više problema u Srbiji. Nažalost, mislim da to tako neće biti.
Pošto ste ovde prisutni, želela bih da vam ukažem na jedan problem, tj. na jedan mejl koji ste dobili pre pet dana, a koji se tiče diskriminacije žena u Borskom okrugu. Možda zbog velikog broja predmeta koji ste dobili niste obratili pažnju, ali tu se ne radi o jednoj osobi, nego o svim ženama koje žive na teritoriji Borskog okruga u četiri opštine, to su Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo. Naime, u Borskom regionu se ne radi nijedna usluga vezana za lečenje steriliteta, kao ni one koje se odnose na lečenje uzroka višestrukih spontanih pobačaja. Pacijentkinje iz Borskog okruga prinuđene su da sve potrebne analize rade u najbližoj ustanovi koja ih radi, a to je Beograd. Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu ne dozvoljava pacijentima da o trošku fonda se ovde leče. Sve ostale filijale, ja sam danas proverila, Zaječarska filijala, Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, svi takve pacijentkinje upućuju na lečenje.
Lekarska komisija u Negotinu ima za predsednika člana komisije, lekara iz Bora, to je gospodin Ljubiša Tikić. Cela komisija u Kladovu je iz Bora, sa istim čovekom na čelu. Oni tumače i obrazlažu zbog čega odbijaju žene za takvo lečenje, da postoji mišljenje filijale Fonda iz Beograda da ove ustanove tražene usluge nisu iskazale pojedinačno, već samo zbirno u svom planu rada, iz čega oni izvlače zaključak da usluge ne idu na teret fonda. Žene koje žive u Beogradu ili nekim drugim gradovima sve te usluge mogu da rade sa uputom svog izabranog lekara, čak im ne treba ni lekarska komisija. Ostale žene u drugim regionima, uzeću naš susedni Zaječarski okrug, bez problema dobijaju upute od komisije. Jedino Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu ne dozvoljava ženama da prođu lekarsku komisiju.
Vama se konkretno mejlom, pre par dana, obratila Nadežda Todorović iz Negotina koja je imala četiri spontana pobačaja i izgubila bebu u osmom mesecu trudnoće. Niko je nije uputio na utvrđivanje eventualnih uzroka, iako ima 43 godine i nema nijedno dete. Ona je obavila sve potrebne preglede, došla ovde u Klinički centar Srbije, bila kod profesora Aleksandra Ljubića i na osnovu njegovog izveštaja o traženim analizama otišla je kod svog izabranog lekara, koji je dao predlog za komisiju. Komisija je, naravno, odbila zbog takvog tumačenja beogradske filijale.
Smatram da je ovo direktna diskriminacija žena koje žive u Borskom okrugu. Ne znam koliko znate, pre svega, plate u Borskom okrugu su duplo manje nego u velikom delu Srbije. Natalitet u Borskom okrugu je među najmanjima u Srbiji. Veliki broj žena ne može prirodnim putem da ostvari potomstvo i zaista ne razumem zbog čega samo žene iz Borskog okruga, a to nije samo slučaj ove gospođe, ima ih mnogo, nikako ne mogu te osnovne preglede da dobiju od strane Borske filijale, fonda za zdravstvenu zaštitu, tj. tačnije, njih komisija stalno odbija, iako imaju uplaćena sva potrebna osiguranja. To jasno govori da je ženama u Negotinu i u Kladovu onemogućeno pravo da urade te preglede, kako bi išli na vantelesnu oplodnju i postale majke.
Time je narušeno njihovo pravo, čak i da imaju novac, opet su diskriminisane jer ne žele da se leče u privatnim klinikama i zaista nije u redu da ostali fondovi, sem Borske filijale, sve takve iste slučajeve komisije odobravaju, žene bez problema dolaze na lečenje u Beograd. Mi imamo samo takav slučaj sa Borskom filijalom fonda za zdravstvenu zaštitu u Boru.
Verujte da to nije mali broj žena. Vama će se ovih dana obratiti još nekoliko žena samo iz Negotina, obratiće vam se žene iz Kladova i ja vas molim, kažem, imali ste puno predmeta, niste obratili pažnju na ovo, ali ako želimo da govorimo o povećanju nataliteta, onda treba utvrditi zbog čega se Borska filijala fonda za zdravstvenu zaštitu tako ponaša prema ženama iz Borskog okruga.
Nadalje želim da kažem da će LDP vas podržati za Zaštitnika građana, jer ste to pokazali svojim dosadašnjim radom, što sam već i rekla. Imamo potpuno poverenje u vašu stručnost i vašu spremnost da se borite za ljudska prava i vašu hrabrost da, kada smatrate da su ljudska prava ili da je državni organ oštetio građane, to kažete bez obzira na to ko je na vlasti u ovoj zemlji.
Zato mislim da ćete imati mnogo više predmeta i mi ćemo se sigurno zalagati u ovoj Skupštini da se broj radnika u vašoj službi poveća. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Novković iz Ujedinjenih regiona Srbije. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine Jankoviću, osnivanje institucije Zaštitnika građana opravdalo je svoje postojanje i pokazalo da je našem društvu jedna ovakva institucija zaista bila potrebna. S obzirom da se ova institucija bavi kontrolom nad primenom zakona i kontrolom rada državnih organa uprave, na neki način predstavlja i brigu o običnim građanima, o zaštiti njihovih prava i rešavanju njihovih svakodnevnih problema. Državne institucije treba da budu servis građanima i treba da im budu na usluzi, a ne same sebi da budu svrha.
U prethodnom mandatu bila sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i u poslaničkoj kancelariji u Kovinu, gde živim, redovno sam organizovala prijem građana i mogla sam jasno da sagledam i da vidim koliko je građanima teško da se izbore sa birokratijom, ostvare neka svoja prava ili reše svoje probleme.
Analizirajući rad Zaštitnika građana u prethodnom periodu, videla sam da ste se dosta stručno i profesionalno bavili zaštitom ljudskih prava, prava manjina i marginalizovanih grupa. Ono što je meni, kao profesionalcu koji je dugi niz godina radio sa decom, veoma važno, jeste da ste posebnu pažnju posvetili upravo zaštiti dečijih prava. Videla sam da postoji i dečija strana gde decu od ranog uzrasta učite da se koriste uslugama koje vaša institucija pruža. Ono što je veoma važno, posvetili ste posebnu pažnju vršnjačkom nasilju. To je problem koji je u našem društvu evidentan i pred kojim nikako ne smemo da zatvorimo oči. To je problem koji ne može da reši samo jedna institucija, ne mogu da reše ni samo roditelji. Prosto očekujem negde i od vaše institucije podršku, da se na ovom problemu u narednom periodu radi više, jer ne smemo da dozvolimo da nijedno dete doživi bol ili patnju. Velika pažnja posvećena je rodnoj ravnopravnosti i smatram da se time trebate baviti u narednom periodu još više.
Očekujem veće učešće žena u javnom i društvenom životu. Ono što je čini mi se važnije da trebamo da sprečimo svaki oblik diskriminacije žena, jer prosto moramo da priznamo da takva diskriminacija u našem društvu postoji, da se žene teže zapošljavaju, da za iste poslove dobijaju manju platu, da postoje poslodavci koji neće da zaposle ženu zato što smatraju da će ubrzo da ode na porodiljsko odsustvo ili da zbog bolesti dece odsustvuje zbog posla. Imamo primere da i trudnice dobijaju otkaze. Imamo primere gde žene pa i deca žrtve porodičnog nasilja same obilaze pragove različitih institucija u potrazi za pomoći, a to bi u stvari te institucije zajednički trebale da rade da pomognu takvim ženama i toj deci.
Ono što bi bilo veoma važno i što bih vam predložila da možda malo više radite na promociji vaše institucije, jer razgovarajući neposredno sa građanima shvatila sam da postoji i dalje veliki broj ljudi koji jednostavno ne zna da ovakva institucija funkcioniše u našoj zemlji.
Takođe bih volela da možda inicirate da i lokalne samouprave osnuju lokalne zaštitnike građana, odnosno lokalne kancelarije ombudsmana, prosto građanima iz unutrašnjosti nekako je ova institucija čini mi se manje dostupna.
Takođe bih vam predložila da analizirajući probleme sa kojima se u svom radu susrećete, a vi jako dobro možete da ih sagledate, da nam date preporuke, da možda čak predložite određene izmene zakona, gde bi se tim izmenama zakona lakše rešavali problemi sa kojima se građani susreću i gde bi na adekvatan način bila zaštićena sva prava građana.
Sa zadovoljstvom bismo otvorili ovde u parlamentu raspravu o izmeni takvih zakona, jer mi smo svi ovde negde sa zadatkom da učinimo da život građana u Srbiji bude mnogo bolji. U svoje lično ime i u ime poslanika Ujedinjenih regiona Srbije želim vam uspeh u budućem radu, želim da svoj posao u narednom periodu obavljate hrabro, odgovorno i stručno kao što ste to i do sada radili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Milica Radović iz DSS.

Dame i gospodo, malobrojni narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, mi večeras raspravljamo o pitanju o kome je Skupština trebalo da raspravlja pre šest meseci. Podsetiću vas da je ombudsman izabran u julu 2007. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice, da mu je istekao mandat u julu 2012. godine, a da je po zakonu Skupština bila dužna da u roku od šest meseci pre isteka njegovog mandata pokrene postupak za njegov izbor. Ovo zakašnjenje predstavlja veliki propust u radu prethodne skupštinske većine i mislim da on donekle odražava i odnos vlasti prema radu nezavisnih institucija. S obzirom da je ovo maltene prva tačka o kojoj raspravljamo nakon izbora Vlade, verujem da će taj odnos vlasti prema radu nezavisnih institucija da bude promenjen.
Demokratska stranka Srbije će podržati izbor gospodina Saše Jankovića za zaštitnika građana jer smatramo da je on učinio mnogo na unapređenju rada institucije ombudsmana i pored naravno ustavnog osnova da zaštitnik građana bude sastavni deo pravnog i političkog sistema Republike Srbije, njegov doprinos je ogroman u tome što je on zaslužan za to što je institucija u pravom smislu reči zaživela i što je očuvala svoj kredibilitet. Sve ono što je do sada urađeno u opisu posla Zaštitnika građana potvrđuje značaj ove institucije za razvoj demokratije i za unapređenje ljudskih, manjinskih, građanskih prava građana u Srbiji.
Po mom mišljenju, najvažnija stvar koju je gospodin Saša Janković uradio, jeste uspostavljanje jedne jasne distance između vlasti i ove institucije. Podsetiću, naravno, da je Ustavni sud Srbije upravo na inicijativu gospodina Saše Jankovića proglasio neustavnim restriktivne odredbe Zakona o javnom informisanju, i to zaslužuje svaku pohvalu.
Takođe, moram da istaknem i značaj odluke koju je doneo takođe Ustavni sud Srbije o proglašenju neustavnim odredbe Zakona o vojnim službama bezbednosti, po kojoj je svaka lokacija, listing ili bilo koja informacija pribavljena iz privatnog razgovora građana mogla da bude pribavljena bez odluke suda. Podsetiću, takođe, da je i ova odluka Ustavnog suda doneta na zajedničku inicijativu Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Naravno da je nesumnjiv značaj gospodina Saše Jankovića u pogledu svega onoga što je uradio kada je u pitanju bila revizija postupka opšteg izbora sudija. On je učinio ono što mi poslanici u Narodnoj skupštini nismo uspeli, a to je da javnost bude upoznata sa svim propustima i greškama koje su učinjene u reformi pravosuđa.
Bez obzira što smo mi godinama unazad upozoravali na moguće posledice tzv. reforme pravosuđa i bez obzira što smo govorili argumentovano, ali vrlo oštro napadali svako loše rešenje, mislim da je ipak presudan uticaj u ovom slučaju odigrao upravo Zaštitnik građana, zajedno sa svojim mišljenjem, pored odluke Ustavnog suda Srbije o usvajanju žalbi svi neizabranih sudija u postupku reizbora.
Naravno, on je kroz svoje mišljenje, Zaštitnik građana je posebnu pažnju skrenuo na to da organ koji treba da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudstva, radi se o Visokom savetu sudstva, duže vreme već radi na način da izaziva sumnju u pravilnost i zakonitost njegovog rada. On je u svom mišljenju konstatovao sve ono što smo mi poslanici DSS govorili dugi niz godina, a to je da je Visoki savet sudstva radio u nepotpunom sastavu, da je od ukupno 16 sednica u postupku reizbora održao samo jednu u punom sastavu, a sve ostale u nepotpunom sastavu, da je nastavio da radi nakon ostavke jednog člana Visokog saveta sudstva, nakon pritvaranja drugog člana Visokog saveta sudstva i nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije konstatovala da se treći član Visokog saveta sudstva nalazi u sukobu interesa.
Takođe je konstatovao da Visoki savet sudstva radi u krnjem sastavu, u nepotpunom sastavu. Podsetiću vas da je prvi saziv Visokog saveta sudstva radio bez predstavnika univerzitetskih profesora i bez predstavnika iz reda advokature, a da i sam izbor, posebno predstavnika iz reda advokature izaziva sumnju u regularnost, s obzirom na to da ga je predložio Upravni odbor Advokatske komore, a ne Skupština kao najreprezentativnije telo.
Takođe, u mišljenju je konstatovano da je Visoki savet sudstva radio u tajnosti, da sudijama koji su bili učesnici u postupku nisu bile omogućene informacije koje su bile od značaja za ostvarenje njihovih prava i, naravno, govorio je i konstatovao je da članovi Visokog saveta sudstva odlučuju o odlukama koje su već isti ti članovi doneli u prvom sastavu.
Naravno da je on istakao svoje mišljenje u pogledu toga šta je potrebno uraditi da bi se otklonili svi nedostaci u radu Visokog saveta sudstva, ali mislim da nakon odluke Ustavnog suda Srbije o usvajanju žalbi svih nereizabranih sudija i tužilaca, mislim da bi bilo adekvatno da ministar pravde pronađe adekvatno rešenje za rešavanje ovog problema.
Svako onaj ko misli da temelje nezavisnog i samostalnost sudstva može da postavi sa ovakvim sastavom Visokog saveta sudstva se grdno vara i videće ukoliko se odluči za takav potez da će naravno naići vrlo brzo na ogromne greške. Zbog toga smatram da Visoki savet sudstva u ovom sazivu promenom zakona mora da bude zamenjen ukoliko nam je cilj, naravno nezavisno sudstvo.
Takođe na samom kraju, moram da kažem da sve ovo o čemu sam danas govorila samo osvetljava jedan deo slike o onome što zaista predstavlja učinak rada Zaštitnika građana, u razvoju demokratije unapređenju ljudskih i građanskih prava i mi ćemo kao poslanička grupa podržati izbor gospodina Saše Jankovića za Zaštitnika građana u njegovom drugom mandatu. Ali, prosto moram da vas pitam, da vam uputim pitanje na samom kraju, ja znam da zbog proceduralnih razloga vi nemate mogućnost da mi sada odgovorite, ali bih vas zamolila ako postoji mogućnost pisanim putem. Pitanje je – zašto Ombudsman kao institucija ne funkcioniše na teritoriji KiM, ako već ne postoje proceduralni uslovi za njegovo funkcionisanje na teritoriji celokupne južne pokrajine, zašto bar kancelarija Ombudsmana nije otvorena u Kosovskoj Mitrovici na severnom delu KiM, kada je već koliko imamo informaciju otvoreno deset kancelarija na teritoriji uže Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima gospodin Neđa Jovanović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospodo poslanici, ono što kvalifikuje gospodina Sašu Jankovića za mesto Zaštitnika građana sigurno nije politički konsenzus koji je postignut u ovoj Skupštini niti to sme da bude. Imajući u vidu da se institucija Zaštitnika građana ne temelji niti sme da se temelji na bilo kakvom političkom konsenzusu imajući u vidu da je dobila svoj zakonski okvir i da je regulisana zakonom. Ali, ono što je veoma važno istaći jeste da zaštitnika građana kvalifikuje ono što je nesporno. A nesporno je da on ima nesumnjivo stručne reference, nesporno je da je i opravdanost postojanja institucije Zaštitnika građana potvrđena izveštajem koji je dostavio gospodin Saša Janković poslanicima ove Skupštine, tim pre što je ukazao na ogroman broj predstavki, ogroman broj obraćanja građana Zaštitnike građana.

Ono što lično mislim i u ime SPS, PUPS i JS posebno ističem, to je da je poseban kvalitet i uspešnost u radu Zaštitnika građana manifestovana u pravilnoj oceni obraćanja građana kao predstavki u smislu podobnosti tih predstavki da se po njima postupa. Jer postoji određeni stepen nerazumevanja kako institucije, tako i zakonskih okvira Zaštitnika građana kod samih građana. Tako da se građani, što je gospodinu Saši Jankoviću i te kako dobro poznato, ponekad obraćaju i van onoga što podrazumeva ovlašćenja Zaštitnika građana koja su mu data zakonom. Zbog toga lično smatram da je ta pravilna ocena podobnosti određenog akta, određene predstavke da se po njoj postupi iskazana na jedan veoma kvalitetan način, tim pre što je iniciran određeni broj postupaka, odnosno obraćanja Zaštitnika građana institucijama pred kojima se ukazalo da se radi o povredi određenih prava. Nažalost, ono što mora da se primeti jeste činjenica da oni inicijalni akti od strane Zaštitnika građana koji su upućivani institucijama nisu uvek brižljivo i analitično ocenjivani. Zašto? Zbog toga što je veliki broj takvih inicijalnih akata ostao bez sluha.

S druge strane, postoji samim tim i kao posledica toga što sam rekao jedna vrsta nesinhronizovanosti u odnosu na ono što je Zaštitnik građana ukazivao i u odnosu na ono što je pod tim ukazivanjima moralo da se postupi, kako od strane Tužilaštva, tako od strane i drugih institucija. Međutim, posebno želim da ukažem da ono što i sama Skupština u svojoj ulozi treba da doprinese kako bi rad Zaštitnika građana bio što uspešniji i kvalitetniji, jeste donošenje što kvalitetnijih zakona. Isto tako i oni koji taj zakon moraju da primenjuju da ga dosledno primenjuju. Zbog čega? Zbog toga što je upravo Zaštitnik građana se suočavao sa problemima koji se kroz predstavke građana pojavljuju pred njim, a da kroz samu primenu zakona ti isti građani nisu, ona prava koja su im bila sudskim odlukama bilo odlukama upravnih organa ili drugim odlukama utvrđena ili stečena, nisu mogla da ostvare.

Prema tome, naša uloga jeste da kvalitetom zakona pomognemo da Zaštitnik građana ima što manje posla, jer je to i suština institucije Zaštitnika građana, da se kroz borbu za zaštitu prava građana deluje istovremeno i preventivno. To znači da se uvažavanjem i otklanjanjem uzroka koji dovode do povrede prava istovremeno smanjuje mogućnost da se u nekom daljem periodu ta ista prava povređuju. Svi ovi razlozi, nesumnjivo pored onoga što je ovlašćeni predstavnik SPS-PUPS-JS ukazao, dvosmisleno jasno potvrđuju da gospodin Saša Janković s punim pravom treba da bude reizabran, odnosno ponovo izabran na čelno mesto ove institucije. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šain. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo ovo kasno vreme sigurno da ne može da se obrati u javnosti, a mislim da je vrlo bitno da se obratim gospodinu Saši Jankoviću i da pored svih onih lepih reči koje su izgovorile kolege, lično mislim, i kao Romska partija nema potrebe da to ponavljamo.

Jedino ono što moram da kažem je koleginici jednoj koja je rekla da sa ove strane SNS sede ljudi koji nisu glasali za Sašu Jankovića. To jednostavno nije tačno. Ovde sede neki ljudi koji su mnogo ranije počeli da sarađuju, nego neki koji su počeli da se danas pozivaju na saradnju sa njim i kao predsednik Romske partije i član poslaničke grupe SNS sećam se da smo sarađivali i pre nego što je postao Zaštitnik građana 2007. godine, podržali njegovu kandidaturu, glasali za njega. Mislim da je jako neprijatno da se takve stvari spočitavaju u ovoj dobroj atmosferi, da pokušaju da se takvi stvari nametnu kao što je koleginica malo pre rekla, ali šta da radim dešava se i to.

Ne bih koristio puno lepih reči o vašem radu o tome sam govorio i ranije i na drugim mestima i dovoljno je da ako kažem da se pridružujem svim tim lepim rečima. Govorio bih o nekim drugim stvarima koje očekujem od vas, koje kao Romska partija mislimo da bi trebali zajedno da radimo na tome i kao parlamentarna stranka i kao zajednica.

Prvenstveno mislim da bi trebalo da poklonimo mnogo više pažnje socijalno ugroženim kategorijama, jer upravo su te kategorije koje najteže dolaze i do vas i do drugih institucija. Kao jedan primer navešću dešavanja u opštini Vlasotince gde se desilo, da recimo, osoba koja radi u Ustanovi za socijalnu zaštitu, prilikom izbora, obišla je sve kuće socijalno ugroženih kategorija, ne treba da govorim da su Romi jedna od najugroženijih kategorija, i da je pretila da mora da se glasa onako kako ona zahteva, jer u suprotnom biće im ukinuta socijalna pomoć. U tom pravcu, očekujem od vas da zajedno radimo po tom pitanju, da u naredne četiri godine zaista stvorimo uslove da upravo ti socijalno ugroženi ne budu više taoci onih koji im dele ono što im deli država, a predstavljaju kao da i to oni dele, kao da je to neka njihova dedovina je jednostavno radi se osnovnoj slobodi da bira i da bude biran. Ukoliko to budemo poklonili socijalno ugroženim kategorijama onda ćemo zaista moći da stvorimo jedan kvalitativno novi pomak u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.

Druga stvar koju želim da prenesem i mislim da treba da radimo zajedno na tome, vi ste u svojim izveštajima govorili o izborima za nacionalne savete, međutim, mi smo danas svedoci da ne legitimno izabrani ljudi, da ljudi koji su izabrani tako što posle jedan sat posle podne drugi posmatrači mogli da uđu, da ti ljudi danas potpisuju upravo zahtev o kojima je poštovani kolega govorio, a ti ljudi nemaju ni legitimitet, ni legalitet i o tome je govorio i gospodin zaštitnik građana. Ako nije verovati meni, onda verovati njemu. Mi moramo sa tom praksom da prekinemo.

Moramo najozbiljnije da istražimo tu situaciju zajedno. Novi je sastav skupštine, vi dobijate novi mandat i ne možemo da dozvolimo da se manipuliše sa socijalno ugroženima, sa najugroženijom manjinom, da njihovo predstavničko telo zloupotrebljava određene stvari, određene pomoći koji su imali od određenih političkih centara moći.

Ukoliko to ne budemo uradili, onda svo vaše nastojanje da napravite dobar izveštaj o Belvilu, koji jeste uradili, svo vaše nastojanje da govorite o dešavanjima u Bloku 61, sve to pada u vodu jer, jednostavno, oni koji trebaju da predstavljaju zajednicu, oni se bave privredom tako što rade javne radove. Oni se bave nekim drugim stvarima što ne stoji u zakonu o nacionalnim savetima. Tu očekujemo zajedno sa vama da učinimo jedan važan iskorak i da Srbija u tom pravcu učini određene promene.

U tom pravcu moram da obavestim jednu koleginicu koja je pre nekoliko dana rekla da je njena poslanička grupa glasala za Zakon o nacionalnim savetima i za Zakon o nacionalnim manjinama, da iskoristim vaše prisustvo da im prenesem da sa gospodinom Ekartom u OEBS, u kome ste i vi radili u to vreme, nije ni ona niti njene kolege pripremale model za izbor Nacionalnog saveta, nego da smo upravo mi to pripremali, ali eto toliko o tome koliko su neki ljudi obavešteni, koliko ljudi sebi apriori uzimaju ekskluzivitet da su oni sve uradili ono što treba. Upravo iz tih dana datira naša korektna saradnja i upravo iz tih dana imamo određeno formirano mišljenje o vama i upravo iz tih razloga na ovaj način vam se obraćam time što postavljamo zadatke za budućnost, a ne na taj način što pričamo o tome šta se dobro uradilo.

Sledeća stvar koja je bitna i da to očekujemo od vas da dokumenat koji ste radili, koliko mi je poznato, sa UNHCR, koji se odnosi na dobijanje dokumenata po skraćenom postupku je izuzetno bitna stvar, jer na taj način stvorićemo uslove da u ovom mandatu, ono što nije uradila vladajuća koalicija u prošlom mandatu, jednostavno, svi građani Srbije budu pravno vidljivi, dobiju svoja dokumenta i ne bude to razlog zašto im se uskraćuje veliki broj ljudskih i manjinskih prava.

Očekujemo taj predlog zakona. Zajedno sa vama eventualno da uradimo dodatne napore i da zaista to bude jedan od zakona koji će u ovoj skupštini da bude jednoglasno usvojen.

Sledeća stvar na kojoj mislimo treba da se uradi dosta, možda je to jedna od malih kritika vama, Zakon o državnim službenicima jasno govori o članu 5, koji je 2007. godine predložila Romska partija, usvojen je, da mora u državnim ustanovama da se ostvari učešće manjinskih zajednica.

Ne znam da li je gospodin Dragan dobio rešenje o stalnom radnom odnosu, znam da je gospodin Rajko Đurić bio, ali mislim da na tome ne možemo da se zaustavimo, da upravo vi morate da pokažete svojim primerom sliku svim ostalim ustanovama, jer govorimo da socijalno ugrožene kategorije, da Rome moramo da obrazujemo. Sa druge strane, imamo gospodina Dragana o kojem govorim, o čoveku koji je diplomirao prava, koji je 20 i nešto godina obilazio pragove različitih institucija, od onih najdemokratskije opredeljenih do onih drugih, i taj čovek, nažalost, nema radno mesto, nije mogao da se zaposli. Ne želim da ulazim zbog čega nije hteo, ali činjenica je da nije.

Očekujem od vas da budete jedan od onih koji će da napravi prvi iskorak i na taj način pokažemo svima ostalima šta treba da se radi.

Takođe vam predlažemo da u saradnji sa Evropskom komisijom i OEBS, sticajem okolnosti sutra imam jedan sastanak sa predstavnicima OEBS, koji imaju izuzetno važna sredstva za sprovođenje dekade i imamo 7. sa visokim predstavnicima Evropske komisije takođe još jedan sastanak, gde iniciramo zajedničku aktivnost koja će vama, parlamentu i Vladi Republike Srbije da omogući da uradite kvalitetniji monitoring, da dobijete bolje informacije na terenu, jer sigurno da jedan od razloga zašto ne možete da uđete u dubinu pitanja u sve strukture jesu i pitanje postojanja vaših kapaciteta. To ću da prenesem već sutra na razgovorima tu informacija i 7.

Siguran sam da, ukoliko ove stvari uradimo, ćemo napraviti jedan kvalitetan pomak i sigurno da više nećemo da govorimo o situaciji da Nacionalni savet manipuliše nacionalnom zajednicom samo zato što je eksponent određenog centra političke moći. Sigurno da nećemo da govorimo da se do 100 miliona evra potrošilo za proces integracije Roma, a da jednostavno rezultati su nikakvi u tom smislu da se ništa nije uradilo, a da se mnogo malo uradilo u odnosu na količinu para koja se potrošilo. Ukoliko to budemo uradili mislim da ćemo svi zajedno i četvorogodišnji mandat ovog parlamenta, a i petogodišnji mandat vaš budući moći da zaključimo zajedno i da kažemo da smo učinili nešto značajno za socijalno ugrožene ljude, a kažu da je demokratija dobra onda kada brine o najugroženijima i o onima koji imaju najmanje prava. Hvala.