Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Žarko Korać. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, moramo da kažemo da nešto treba reći o okolnostima donošenja ovih izmena zakona, odnosno Predloga ovoga zakona.
Posle neophodnih zakona da bi se konstituisala Vlada Republike Srbije, ovo je praktično prvi zakon koji mi ovde imamo. On je donesen po hitnom postupku, što je već rečeno, što znači, kao što je definisano Pravilnikom o radu Skupštine, postoji neka velika važnost, velika hitnost da se ovaj zakon donese. Mi smo Predlog zakona dobili, kako ovakav postupak hitni nalaže, 24 časa, praktično, tek juče pre podne, i to je praktično poslednji zakon sa izborom poverenika pred odmore. Znači, velika, velika hitnost i važnost je ovog zakona.
Ono što nama niko nije obrazložio jasno je u čemu je ta velika važnost, zašto je to moralo ovako hitno da se uradi, jer ovakav predlog izmena Zakona o NBS je svakako zaslužio javnu raspravu.
Želim da skrenem pažnju da se ovde donosi jedna dosta velika izmena u načinu kako se vidi funkcionisanje, pre svega, položaj guvernera i način izbora guvernera, pa i vice guvernera NBS, a da nikakve javne rasprave nije bilo.
Ta javna rasprava je morala da bude u okvirima, pre svega, stručne javnosti ili mi onda potcenjujemo potpuno ekonomsku nauku i smatramo da u Srbiji nema ljudi koji mogu nešto da kažu.
Nije valjda da smo mi jedina država u Evropi koja nema stručnih i kompetentnih ljudi koji bi mogli zaista o ovome nešto da kažu?
Umesto toga, imamo nekoliko dana polemiku u medijima i, da stvar bude zanimljivija, upravo preko medija doznajemo šta se predlaže i doznajemo da će novi guverner biti partijska ličnost. U ovom slučaju zaista ne želim, mislim da to zaista nije bitno, da raspravljamo o tome, o ličnosti i radu guvernera do sada, niti o tom budućem guverneru, jer to nije predmet rasprave, nego je predmet - način kako sad ovaj zakon postavlja Narodnu banku u odnosu u čitavom sistemu društveno-političkom koji imamo u Srbiji.
Čini mi se da je svakome jasno da se ovaj zakon donosi upravo zato da bi se smenio dosadašnji guverner, s obzirom da teško da se radi o njegovoj ličnosti ili njegovoj stručnosti. Moram da kažem uzgred da protestvujem zbog toga što je ovde kao profesor ekonomskog fakulteta nazvan teoritičarem.
Moram da kažem u ime prosvetnih radnika - mi nismo teoretičari. Ne govorim o tome o zanimanju guvernera, on je profesor ekonomskog fakulteta, jedan od nešto preko 100 hiljada ljudi koji rade u prosveti Srbije, dakle, ostavimo te priče o teoretičarima, jer prosvetni radnici nisu teoretičari, nego se bave prosvetnim radom.
Ostavimo to po strani, pošto nisu primedbe bile na ličnost, ovde niko nije izdao ozbiljne argumente, iako je najavljeno i bilo je u naznakama, očigledno ima i nekih argumenata, protiv rada dosadašnjeg guvernera i rada Narodne banke. To bi bilo legitimno i dobro, da ljudi iznesu argumente, jer očigledno ima i ozbiljnih primedbi.
Jedna od promena koje se ovde predlaže u novom zakonu, ta uprava, novo telo, uprava za nadzor finansijskih institucija izgleda da je zaista neophodna i da je tu bilo problema i da je sigurno jedna od stvari o kojim bi se moglo raspravljati, da li je Narodna banka imala nadzor nad nekim finansijskim institucijama i zašto nije taj nadzor napravila kako treba.
Nama se čini da iz ove smene guvernera, ovo je zapravo zakon o smeni sadašnjeg guvernera, dve stvari se faktički kriju. To je, prvo, da se u ovom slučaju nezavisnost banke gubi, ne, još jednom, zbog načina kako se postaje guverner, zbog načina kako se on može smenjivati i ovde je već istaknuto da 2000. godine ni jedan nije imao svoj pun mandat, meni se čini u proteklom zakonu da je ipak pokušano da se ta nezavisnost osigura tako da njegov mandat traje duže nego što je mandat Vlade. Sada je, vidim, skraćen na pet godina u novom Predlogu zakona i da se njegov izbor veže za savet.
Sada, po novom Predlogu zakona, ne samo da njega bira Narodna skupština, nego Narodna skupština bira i vice guvernera. Drugim rečima, Narodna skupština, koju čini politička većina koji su građani nedvosmisleno izrazili na izborima, sada praktično će guverner biti ponovo politička ličnost i to će se i desiti izborom novog guvernera.
Biće vrlo zanimljivo da li ćete pristati na amandman, kojim tražimo da onaj koga birate bar godinu dana nije bio aktivan u nekoj političkoj stranci. Baš nas kopka da li ćete prihvatiti taj amandman u kome će pisati da bi bilo poželjno da bar godinu dana pre izbora je prestao da bude funkcioner i aktivan funkcioner neke političke stranke.
Ono drugo što je za nas duboko zabrinjavajuće je način da se donose zakoni da bi se personalna smena ostvarila. Znači, čitav zakon se poteže umesto da se izađe i jasno kažu argumenti protiv nečijeg rada. Govorim o stručnom radu, ne radi se naravno uopšte o ličnosti čoveka, jer očigledno, još jednom ponavljam, ima primedbi, čuli smo i ovde i neki stručnjaci, takođe, imaju primedbu, mada je bilo ovde i odbrane. Tu bi se morala voditi jedna stručna rasprava, pre svega među ekonomistima, finansijskim stručnjacima koji, naravno, postoje u Srbiji.
Ono što nas drugo brine, što je ovde, i to su neki ekonomisti na ovom brzom čitanju zakona, vrlo brzom, 24 časa, izvinite, ovaj zakon imamo, hitno, sve je strašno hitno da se to uradi pre leta, naravno da imamo odredbu da kad se zakon usvoji automatski prestaje mandat i guverneru i viceguverneru, to je vrlo zanimljiva odredba, ne ostaje neki prelazni period 30 dana, 60 dana itd, nego odmah je važno da skinemo tog guvernera i viceguvernere, to je ova odluka da postoji da Narodna banka Srbije može da kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu. Moram da kažem da je jedan naš poznati ekonomski analitičar, novinar koji, po mom mišljenju i ne samo mom, piše jako dobro, postavio pitanje – da li se mi vraćamo na period "Agrokomerca" i Fikreta Abdića iz Velike Kladuše, odnosno mogućnost da privredni subjekti, koji ne mogu više da se zaduže kod banaka pod normalnim okolnostima, emituju menice koje će indirektno na kraju da kupi Narodna banka Srbije i da se time otvara mogućnost za primarnu emisiju, da se ponovo vraćamo u ono što smo imali početkom devedesetih godina.
Svega ovoga ne bi bilo i ova pitanja se ne bi postavljala, da je u ekspozeu premijera bila razjašnjena, jer ovo je očigledno politika Vlade, očigledno će svi članovi vladajuće koalicije za ovo glasati, da je bila razjašnjena njegova napomena da je potreban razvoj privrede i bez obrazloženja kako se taj razvoj postiže. Drugim rečima, nejasni su nam stvarni ekonomski ciljevi Vlade za koje smo svi zainteresovani, bez ikakve malicioznosti, na koji način se podstiče privreda i kakva je sad uloga Narodne banke u tome. Može se ovde grmeti protiv kursa, imaju ekonomisti koji misle da je ovaj kurs precenjen. Da li će novi guverner npr. da fiksira kurs, što bi jako pomoglo mnogim tajkunima, doduše i mnogim preduzećima koja imaju deviznu klauzulu u svojim dugovima, pa bi onda bili mirni u vraćanju? Sva ta pitanja su otvorena zato što nijedan odgovor ovde nemamo. Samo imamo predlog promene Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Ono što nama nedostaje su stvaran ekspoze o ekonomskim merama Vlade i onda funkciji Narodne banke Srbije u svemu tome. Imamo jedan deo koji se po hitnom postupku donosi, a nemamo takav hitan deo koji bi odgovorio šta će zapravo biti ekonomski prioriteti i ekonomska politika Vlade. To ne može biti nezavisno jedno od drugoga, jer najveći broj ljudi koji kritikuje dosadašnju politiku ekonomsku, način ponašanja Narodne banke Srbije, je stalno povezivao za privredni rast, danas smo to čuli, pad standarda, zastoj u privredi itd. To su sve, bar najosnovniji razlozi. Druge neću ni pominjati.
Sasvim je sigurno da će to izazvati pozornost Evrope. Već ste videli nagoveštaje da se ovim postavlja pitanje – šta će zapravo biti ekonomska i finansijska politika nove vlade? Ono što je ključni argument koji želim ovde da istaknem, iza smene guvernera, odnosno zakona koji faktički treba da smeni guvernera i viceguvernere, kriju se pritisci za promenu kreditno-monetarne politike Srbije. Voleli bi da znamo – kakva to kreditno-monetarna politika će se voditi u budućnosti, kada ova dosadašnja, čiji je jedan od osnovnih nosilaca ili glavni nosilac bila Narodna banka Srbije, nije zadovoljavajuća.
Dakle, donosimo zakon da smenimo jednog čoveka i rušimo nezavisnost Narodne banke Srbije načinom na koji ga smenjujemo, ali istovremeno niko nam nije odgovorio – kakva će to politika biti. Ono što nas ovde plaši je da možda takve koncepcije nema i da je ovo deo lutanja ove vladajuće koalicije koja mene ne raduje, odmah da kažem da sam ja građanin ove zemlje i živim u ovoj zemlji, kakva će biti ta kreditno-monetarna politika.
Da smo imali raspravu o ovom zakonu, onda bismo dobili odgovore kakva je funkcija Narodne banke Srbije i šta bi trebalo da bude u narednom periodu, kada govorimo o kreditno-monetarnoj politici. Mi nismo ništa od toga dobili. Dobili smo samo jedan hitan zakon po kome odmah treba smeniti guvernera. Svi znamo da će se posle toga odmah izabrati drugi guverner, a nijedan od suštinskih odgovora nismo dobili – šta je bilo pogrešno u prethodnoj politici Narodne banke Srbije, šta bi trebalo da bude ta nova monetarna i fiskalna politika Narodne banke Srbije? Nijedan od tih odgovora. Ovo je primer nečega što je loše urađeno i ako je ovo prvi zakon koji ova vlada, ovako po hitnom postupku, nama ovde nudi, onda imamo mnogo razloga da se zapitamo – ima li Vlada uopšte ikakvu koncepciju o tome kako će voditi ekonomsku politiku ove zemlje. Hvala lepo.

Hvala.
Predstavnik predlagača, gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari. Ovde Vlada nije predlagač zakona, ovo je poslanički zakon. Nisam primetio da je neko od mojih kolega rekao da ne smatra teoretičare za stručnjake, ja to sigurno nisam rekao. Šta više, profesore na univerzitetima ne smatram samo prosvetnim radnicima, nego i naučnicima, a što se tiče razloga za donošenje ovog zakona, najveći akcenat je bačen na kontrolu banaka.
Narodna banka je ta koja kontroliše naše finansijske institucije. U te finansijske institucije spadaju banke, spadaju osiguravajuća društva, spadaju lizing kompanije i spadaju dobrovoljni penzioni fondovi. Oni se često finansiraju sa kapitalom koji nije domaći. Ima akcionara koji nisu akcionari iz Srbije, kao jedan drastičan primer i korupcije, a to je mnogo veći problem Srbije pred EU, nego ovaj zakon koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, jer ako pogledate poslednju stranu Predloga zakona, pročitaćete to, i odvraćanje stranih investitora koji bi hteli da investiraju u naše finansijske organizacije.
Pročitaću samo jedan deo oko te čuvene afere koja je vezana za "Agrobanku". Agrobanka je iskazala profit za prvo polugodište 2011. godine u vrednosti od 438 miliona dinara. Samo tri meseca kasnije banka je objavila gubitak od dve 2.270.000.000 dinara, dok se u poslednjem kvartalu iznos gubitaka udesetostručio. U banci su frizirali finansijski izveštaj tako što su nenaplative kredite tretirali kao sigurne kredite. Samim tim banka nije morala da izdvaja tzv. rezerviše dodatni kapital za pokriće mogućih gubitaka i tako, po automatizmu, banka iskazuje mnogo bolji rezultat. Tako je banka veštački iskazivala dobit, a u suštini je gomilala gubitke. U investicionim krugovima je bilo poznato da je banka davala rizične plasmane, kao što je npr. jedan hotel u zabiti koji ne vredi ni milion evra, procenjivala da vredi 15 miliona evra i tom privredniku dala mnogo veći kredit nego što on može da servisira. Jednoj firmi iz sela na obali Drine odobren je kredit u iznosu od šest miliona evra, a kao obezbeđenje je banka prihvatila poslovni prostor od 1000 kvadrata koji ne vredi ni 100.000 evra.
Znači, banka je samo po ovom poslu u gubitku od 5.900.000 evra. Takođe, banka je pozajmila više desetina miliona evra "Habit farmu", preduzeću koje je sada u stečaju. Imate da su četvorica malinara podigli 50 miliona evra kredita koji ne mogu da vrate itd.
Na osnovu finansijskih izveštaja izvršena je revizija od ovlašćene revizorske kuće, o načinu poslovanja i finansijskom stanju "Agrobanke" kojoj nije odgovaralo činjenično stanje. Narodna banka Srbije prihvata izveštaj za koji svi znaju da ne odgovara stvarnom finansijskom stanju u "Agrobanci" i čak odobrava isplate dividendi, tako da je u tome problem.
Izmene i dopune ovog zakona rade se upravo zbog toga da bi se ovo sprečilo. Da ima odgovornosti guvernera govori činjenica – šta je bilo sa guvernerom koji je bio zadužen za kontrolu poslovanja banaka. On je direktno odgovoran guverneru. Da li je snosio on neke zakonske posledice za propuštanje? Da radi svoj posao kako treba, sa platom o kojoj većina građana može samo da sanja, onda ne možete da me ubedite da ni guverner nije za to znao. To je jedan od razloga što se ovaj zakon menja.
Drugi od razloga nije vezan za kontrolu banka, nego za kontrolu platnog prometa koju obavljaju banke, ali kad već postavljamo pitanje i oko toga kako nam izgleda finansijska stabilnost i šta je sa skokom evra, hajde da to malo analiziramo.
Na zasedanju, čini mi se, u septembru ili oktobru 2010. godine dali smo tačno uporedne podatke koliko je NBS emitovala deviza radi zaustavljanja evra i koliko je tih istih deviza izašlo napolje i koliko se likvidnost bankarskog sektora smanjila. Tada su nam ti podaci bili dostupni. Da li postavlja neko pitanje zašto danas ti podaci nisu dostupni javnosti? Ne postoji tabela više nelikvidnosti bankarskog sektora na sajtu NBS. Kroz tu tabelu tačno bi znali u koje svrhe banke otkupljuju devize, da li ih zadržavaju na domaćem tržištu ili iz iznose vani.
Onda, tu imaju i neke druge posledice, možemo i o tome da raspravljamo, nije sporno. Izgovor NBS jeste da poslednjim izmenama i dopunama Zakona o NBS je to povereno Ministarstvu finansija. Onda Ministarstvo finansija treba da ide od banke do banke da kontroliše njihovo devizno poslovanje, a bukvalno tehnički i jedan jedini dinar ne može da izađe iz Srbije da o tome ne zna NBS, zato što ona daje tehničku podršku. Ima mnogo toga što se sadašnjem guverneru i načinu funkcionisanja NBS može staviti na teret.
Koliko je NBS važna, ne za Vladu, nego za građane Srbije, govori samo jedan podatak. Negde pred izbore 2011. godine Vlada Republike Srbije emitovala je državne hartije od vrednosti na stranom tržištu u evrima. Reč je, činjenica, o 770 miliona evra. Znači, sada ako samo jedan dinar skoči evro, ova država samo po tom jednom kreditu duguje 770 miliona dinara više. Bili ste svedoci, znate, bili ste poslanike i u prošlom sazivu, koliko smo dali garancija na razna javna preduzeća, Elektroprivredi, Železnicama Srbije i drugim privrednim subjektima gde je osnivač Vlada Republike Srbije, za kredite sa valutnom klauzulom.
Postavlja se pitanje – ko će i odakle te kredite da vrati, pogotovo što se stalno priča o nekim ekonomskim pokazateljima koji nisu realni? Ko će da vrati 400 miliona evra gubitka Agrobanke, gde je većinski vlasnik Vlada Republike Srbije, koju baš i nije bilo briga šta se dešava sa tom Agrobankom, a guverner je dao zeleno svetlo da se sa tom praksom nastavi? Ko će to da vrati? Šta će biti sa stranim investitorima koji su u toj banci? Ima kapitala iz Slovenije i iz Austrije, i oni su oštećeni, kao i domaći akcionari. Onda dolazimo na pitanje – ko će onda u Srbiji više da investira, bilo koji cent, dolar, evro, bilo šta, ako NBS napravi ovakav propust? Onda pričamo o privlačenju stranih investicija. Ne može tako. Ovi krediti koji su dati, dati su iz korupcije.
Ostavite se te priče da su promene koje se dešavaju u Srbiji političke prirode. Onaj ko je radio svoj posao dobro i kvalitetno neće biti menjan. Evo, i danas imate predlog za zaštitnika građana koji je podržala i SNS i vladajuća većina. Nismo ga mi birali, ali smatramo da je čovek u proteklom mandatu obavljao svoj posao kako treba i biće ponovo reizabran. Verujem da je tako, jedino ako se nešto novo desi. Oni koji su radili svoj posao kako treba neće biti zamenjivani.

Replika, gospodin Žarko Korać. Izvolite.

Vi upravo paradoksalno potkrepljujete ono što sam ja rekao. Dozvolite mi da tako shvatim ono što ste govorili, tj. da je bila potrebna rasprava o radu NBS u prethodnom periodu. Upravo sam se za to i založio, u kojoj bi, naravno, trebala da učestvuje i stručna javnost. Naravno, onda bi mogao neki obrazložen predlog da bude upućen Savetu guvernera, sa pitanjem – koja je odgovornost samog guvernera i, pominjete konkretno, viceguvernera?
U potpunosti delim vaše mišljenje da je afera Agrobanka strahovita jedna finansijska afera koja će verovatno imati krivični i sudski epilog, ali u medijima čitam, kao što znate, nisam stručnjak za finansije, da se sad tvrdi da je guverner pre dve godine kriminalističkoj policiji predao upravo on prijavu ili, da budem precizan, iz NBS. To sam u medijima jutros pročitao, da je predata i da postoji krivična prijava, zahtev finansijskoj policiji da istražuje postupak. Šta je istina, to će utvrditi istraga koja se vodi.
Poenta je da pre nego što se donese leks specijalis, a ovo jeste leks specijalis, da se promeni način kako se funkcioniše i bira guverner i kako se smenjuje, da je možda potrebno pre toga voditi ovu raspravu sa Savetom guvernera, možda bi on prihvatio neke, ako su ubedljivi i jasni argumenti da guverner ne radi svoj posao. Mi ovde imamo tek sada, kada je zakon na dnevnom redu i kada ga vi obrazlažete, prvi put argumente šta se zbiva i koja je uloga NBS bila u prethodnom periodu i, ono što zapravo vi govorite, koji su njeni propusti. To je po mom mišljenju obrnut redosled. Ako je neko imao te argumente, mislim da je s tim trebao da izađe u javnost i o tome jasno da kaže.
Ovde bi danas trebali da sede ljudi koji su, iako je ovo načelna rasprava, zaduženi za finansije u Vladi, ministri, ako ima zamenika ministara, da upravo oni učestvuju u ovakvoj raspravi i da to pojačaju. Tako da moram još jedanputa da ostanem pri gorkom osećanju, da se ovde preko noge, preko noći lomi jedna institucija, zato što je neko zapravo bio nezadovoljan kreditnom monetarnom politikom u prethodnom vremenu, a ne zbog ovih propusta.

Zahvaljujem.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Veroljuba Stevanovića i Miroslava Čučkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
U skladu s tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Veroljubu Stevanoviću i Miroslavu Čučkoviću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima Vladimir Ilić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, koji već u dosadašnjem toku rasprave, a i u javnosti izaziva brojna pitanja i polemike, poput pitanja da li ovaj zakon kompromituje nezavisnu ulogu NBS, da li je to samo još jedna smena guvernera u nizu i da li to Narodna skupština preuzima kontrolu nad NBS?
U pokušaju da se osvrnem na neka od ovih pitanja, želim da podvučem nekoliko činjenica. Srbija se danas suočava sa možda najžešćom ekonomskom krizom u svojoj novijoj istoriji, imajući u vidu da je zemlja prezadužena u ovom trenutku i da ta zaduženost prelazi 50% BDP, odnosno davno je prešla zakonske okvire, da je deficit u budžetu iznad 7%, da je vrednost dinara pala u odnosu na početak godine za više od 12% i da već sada inflacija dostiže godišnju planiranu visinu, s tim što bi verovatno bila i veća da je veća kupovna moć građana, ali zbog ograničenih plata koliko toliko inflacija jeste pod kontrolom. Nažalost, najozbiljniji i najopasniji podatak, koji zabrinjava sve nas, jeste visoka stopa nezaposlenosti, koja prelazi 25%. Dakle, sve to govori da imamo privredu koja se nalazi u očajnom stanju, pred kolapsom i da tek formiranu Vladu očekuju velika iskušenja.
To su pravi izazovi za Vladu i upravo u tom kontekstu želim da kažem da se nalazimo u tom finansijskom i ekonomskom smislu, na ivici provalije i da bismo se izbavili sa tog mesta neophodno je da se sve politike u ovoj zemlji, svi instrumenti i sve institucije usmere ka jednom pravcu, a to je da se pomerimo sa tog opasnog mesta.
Želim da kažem i to da su ključne komponente ekonomske politike svake zemlje, monetarna i fiskalna politika. Jedna je u rukama Vlade, druga je u rukama Narodne banke Srbije. Ekonomisti to znaju i teorija i praksa potvrđuje da se obično pozitivni efekti fiskalne politike negativno reflektuju na monetarnu i obrnuto. Dakle, postoji vrlo uska povezanost ove dve politike koje se ponekad suprotstavljaju i isključuju i upravo zato je neophodna njihova koordinacija.
Imajući u vidu okolnost da i predsednik Republike i premijer i članovi Vlade imaju velike rezerve kada je u pitanju aktuelna monetarna politika, odnosno jednostavno rečeno, ne slažu se sa njom. Vrlo je teško očekivati tu vrstu koordinacije koja je neophodna za izlazak zemlje iz ovako ozbiljnih problema.
Deo privrede poslednjih meseci pa i godina daje ozbiljne primedbe na monetarnu politiku zemlje, privrednicima smeta nestabilan kurs domaće valute, ne mogu da planiraju i da ugovaraju svoje poslove. Često na kursnim razlikama ne da gube dobit, već odlaze i u gubitke.
Na kraju, građani Srbije, možda ponajviše osećaju probleme koje izaziva ovako nestabilan devizni kurs, konkretno pad realne vrednosti domaće valute, jer svi oni koji imaju kredite koji su indeksirani u evrima, a takvi su najčešće na našem tržištu, iz meseca u mesec se suočavaju sa ozbiljnim problemom kako da vrate i kako da plate te rate. Ono šta nam predstoji, nažalost, jeste sigurno nemogućnost sve većeg broja građana da izmiruju obaveze po osnovu tih kredita, jer je poznato da su im plate ili zamrznute ili da čak padaju.
Zbog svega ovoga Narodna skupština Republike Srbije koja po Ustavu ima ovlašćenje i kontrolu nad Vladom i nad Narodnom bankom Srbije, mora da stvori pretpostavke da se ove dve ključne politike, monetarna i fiskalna, koordiniraju na pravi način i u tom smislu vidim svrhu i smisao donošenja ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim se između ostalog, povećava nadzorna funkcija i Narodne skupštine, uvodi se jedna nova funkcija same Narodne banke, a to je funkcija kontrole finansijskih institucija, preko uprave. Ta kontrola je, po mišljenju mnogih do sada, izostajala. Čuli smo primere i "Agrobanke" i "Razvojne" banke Vojvodine i u tom smislu, Uprava će preuzeti te kontrolne funkcije.
Istini za volju i treba biti objektivan i reći da i devizni kurs i visina kamatnih stopa nisu u isključivoj nadležnosti Narodne banke Srbije i nije jedino Narodna banka Srbije odgovorna na nestabilan kurs, mnogo je faktora koji na to utiču, ali u svakom slučaju, Narodna banka Srbije je ta koja ima najveća ovlašćenja i ingerencije u ovom smislu.
Donošenjem jednog ovakvog zakona svakako da Narodna skupština preuzima veliku odgovornost i za krajnje konsekvence monetarne politike i njene efekte u budućnosti, imajući u vidu da će biti u prilici da postavi guvernera i vice guvernera kojima će ujedno i ograničiti određena ovlašćenja i na taj način skupštinska većina, konkretno da budem precizan će imati odgovornost, zapravo za efekte i rezultate ovog zakona.
Poslanička grupa URS će iz ovih razloga koje sam naveo danas, podržati donošenje ovakvog zakona i naravno da bi kao i svi vi voleo da guvernera izaberemo na isti način na koji ćemo izabrati Zaštitnika građana, jer to će garantovati i nestabilnost i stabilnost takve institucije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije je jedan od veoma važnih zakona iz prostog razloga što zadire u onu sferu vitalnih interesa građana i građanki Srbije i zato ni na koji način ne treba spočitavati vladajućoj većini zašto se donosi po hitnom postupku ili čak govoriti o tome da se na neki način gubi samostalnost i nezavisnost Centralne banke u našoj državi.
Godine 2010, meseca juna je unapređena ta nezavisnost i samostalnost, usklađena i upodobljena sa najvišim pravnim aktom naše države, Ustavom Republike Srbije. Ove izmene i dopune Zakona će samo unaprediti još jedan segment koji je, videli smo u praksi, veoma važan a to je odgovornost Narodne banke Srbije prema onima koji su nosioci suvereniteta ove zemlje, a to jesu građani i građanke Srbije. Mi kao njihovi predstavnici ovde, kao oni koje su oni delegirali, naravno da imamo pravo da tu nadzornu i kontrolnu funkciju unapredimo i da dovedemo do toga da Narodna banka Srbije funkcioniše na mnogo odgovorniji način.
Ovde su pominjane i priče da mi danas raspravljamo o nekom razrešenju pa maltene i o imenovanju novog guvernera. Mislim da je obaveza i poslovnička, pre svega, svih nas da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakon o izmenama i dopunama i ono što je krucijalno za ovaj Predlog izmena i dopuna to su te ključne novine koje pišu u razlozima za donošenje zakona, dakle, vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini. Ne vidim šta je sporno ako smo mi predstavnici nosioca suvereniteta ove zemlje, takođe ne vidim šta je sporno u izboru svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanju uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta, ne samo da nema suspendovanja nekih prava ili umanjenja nadležnosti nego imamo i predlog za proširivanje nadležnosti, ograničavanje ovlašćenja guvernera izvršnog odbora poučeni nekim negativnim iskustvima da ne pričamo o špekulantskim poslovima i kursnim razlikama i enormnim zaradama banaka koje se na dnevnom nivou kreću između 300 i 400 hiljada evra. Da ne govorimo o nekim fenomenima poput "Agrobanke", dakle, upravo poučeni tom praksom smo se opredelili da jedan ovakav zakonski predlog iznesemo pred građane Srbije i pred javnost Srbije. Izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, mislim da je to ključno, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisavanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zabrana.
U svakom slučaju, sve ovo što je navedeno, prosto, govori o tome da intencija predlagača, to je grupa od 105 narodnih poslanika, jeste da se na odgovoran način odnosimo prema građankama i građanima Srbije. Ako neko iz opozicije vidi nešto sporno u tome, to je naravno njihovo legitimno pravo i oni će svoje argumente izneti, ali nisam siguran da građani u tome vide nešto sporno. Naročito ne vidim da je sporno da želimo da uvedemo red i da sprečimo da se ti špekulantski, tzv. berzanski poslovi, nastave i dalje i da tako na neki način i gasimo ili onemogućavamo naše privredne subjekte, jer su, prosto, u obavezi da kupuju i prodaju devize.
Samo mi nije jasno zašto je NBS uvek ta koja interveniše na deviznom tržištu po podne, a ne uradi to ujutru? Ko je taj koji, praktično, diriguje kurs evra od jutarnjih sati i koje su to banke koje na tim razlikama zarade i koje su to banke koje te evre prodaju po skupljoj ceni, a nakon intervencije Narodne banke kupe ih po jeftinijoj? To je prosto, što bi narod rekao, kao pasulj. To je jedan od argumenata i zato je bitna ta odgovornost na koju svi, prosto, apelujemo i pozivamo.
Kontrolna i nadzorna funkcija je parlament. To sam već govorio i mislim da to ni na koji način ne može biti sporno, mislim da samo može unaprediti funkcionisanje sistema, funkcionisanje Narodne banke. Ovde će opozicija spočitavati neku projektovanu ili nekog projektovanog kandidata za ovu veoma odgovornu funkciju i govoriti o departizaciji.
Mi iz SPS, kao naravno i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS, se naravno zalažemo za departizaciju, ali ne možemo kao osnovni diskvalifikativ onome ko je stručan da rukovodi, da bude dobar menadžer, prosto, iznaći članstvo u nekoj političkoj opciji. To je onda zadiranje u sferu ljudskih prava. Mislim da niko nema pravo da, ukoliko neko ispunjava uslove, bude sprečen da obavlja neku odgovornu funkciju, ali, pričamo u hipotezama, jer neko želi da ovde nametne priču da danas raspravljamo o razrešenju sadašnjeg guvernera NBS.
Naravno, ovde nismo vođeni makijavelizmom, da cilj opravdava sredstvo, ovde smo vođeni ustavnim okvirom koji nam omogućava da predložimo izmene i dopune zakona na jedan način koji je usklađen sa Ustavom, da izmenimo zakon, da do optimuma dovedemo ono što tišti građane ili što tretira pitanje života običnih ljudi, života srpske privrede.
Ne znam zašto bi uopšte jedan ovakav predlog izmena i dopuna Zakona politizovali, od njega pravili neki pamflet, govorili o tome da je to sada partizacija, ne departizacija.
Imamo NGO sektor koji je vrlo agilan ovih dana. Naravno, legitimno je da o tome govore i imamo neimenovane izvore iz Brisela koji su takođe veoma uzburkani zbog donošenja ovog zakona.
Mislim da, uz uvažavanje i Evropske komisije i istrajavanja na evropskom putu, na putu evropskih integracija, takođe moramo voditi računa o onima koji jesu nosioci suvereniteta, a to smo svi mi i sve građanke i građani Srbije. U tom smislu ne vidim da će se javnost, a naročito nosioci suvereniteta toliko uzburkati kada se ovaj zakon u danu za glasanje bude usvajao.
Ne bih zaista da dužim. Ja sam politikolog, nisam finansijski ekspert, ali znam šta su kursne razlike, znam ko od toga ubira velike i enormne svote novca. Znam da je odgovornost zbog takvih stvari upravo na NBS. Zato sam kao običan građanin zainteresovan da se to dovede u red. Ako neko može da iznese neki kontra argument, da se to u Srbiji ne dešava, to ću drage volje poslušati.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS i naši koalicioni partneri iz JS i PUPS će glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.