Pre nego što dam reč narednom govorniku, obavestio bih vas da, na osnovu člana 87. Poslovnika, produžavamo rad i posle 18 sati.

Zbog održavanja vaterpolo utakmice naše reprezentacije između 15 i 16 sati, u tom periodu određujem pauzu od sat vremena. Molim vas da imate razumevanja zbog naše reprezentacije. Dakle, radićemo do 15 sati, a onda će biti pauza od sat vremena.

(Veroljub Arsić, sa mesta: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Znate uspešnost porodice i da li je neko uspešan na prvom mestu se ogleda čak i u tome da se čitava porodica založi za jednog koji treba da bude najuspešniji i svi ostali postaju njegove žrtve. Jedina satisfakcija jeste njegov uspeh.

To što vi pokušavate da opravdate uspešnošću, da kao narodni poslanik glasate za bliskog srodnika u visokim organima pravosuđa, ne može da vas opravda. To je klasičan sukob interesa. Možda nije nezakonit, ali je u svakom slučaju nemoralan.

Znate, kada predsednik države predlaže sudije, narodni poslanici biraju. Kada postoji taj sticaj okolnosti, dovodi se u pitanje integriteta i poslanika i sudije i predsednika države. Zato smo i imali takvu reformu pravosuđa kakvu smo imali. Nažalost, mnogo je štete napravljeno, pa ćemo da vidimo kako ćemo iz svih ovih problema da izađemo.

Nemojte o tome da pričate kako su neki baš toliko zaslužni, sposobni i moralni pa da se nađu na svim važnim državnim funkcijama u Republici.

(Jelena Trivan, sa mesta: Replika.)

Replika, gospođa Trivan.

Ako želite da ljagate ljude, a imate manje političke kulture, onda se informišite. Informišite se da za predloge struke Visokog saveta sudstva Skupština nije glasala. Mi se o tome uopšte nismo izjašnjavali, te u tom smislu tražim izvinjenje za to što kažete da sam glasala.

Da vam sad lepo objasnim za tu politiku da neko treba da se žrtvuje za nekoga. Moj i jedan i drugi brat su bili u pravosuđu svih ovih godina, pošto su stariji od mene. Jedan je sa funkcije republičkog pravobranioca, koji je obavljao i u vreme Vojislava Koštunice, dakle u dva mandata, došao na to mesto, dakle sa jedne vrlo visoke pravosudne funkcije, na koju je izabran dok sam ja bila opozicija. Drugi je bio sudija Osnovnog suda i tu ostao, nije u višem sudu. Znači, nije napredovao u karijeri. Ni za jednog ni za drugog nisam ja glasala. Znači, to su proste i jednostavne činjenice, koje će vam potvrditi kolega Cvijan, koji sve o tome zna.

To ako mislite da je princip da se svi žrtvuju za jednog i da unutar jedne porodice nije u redu, nije moralno, kako god, da drugi ljudi nešto rade, uspešno ili dobro, molim vas da o tom principu obavestite Tomislava Nikolića i da zatražite da se njegov sin Radomir ne kandiduje za gradonačelnika, potpredsednika stranke, itd, da svi oni rođaci iz kabineta izađu, a ja ću braniti to njegovo pravo, da uprkos činjenici što je predsednik, njegova deca i njegovi srodnici ne treba da budu žrtve toga.

Molim narodne poslanike da se, dozvolio sam ove replike, pa da se sada vratimo raspravi o tački dnevnog reda. Tačka dnevnog reda je izbor guvernera.

Lično se protivim pominjanju bilo čijih članova porodice, u raspravi, pogotovo onih koji ne učestvuju u javnom životu i molim sve narodne poslanike da to bude princip rada u ovom domu, da se držimo tačke dnevnog reda i naravno Poslovnika. Mislim da sve ostalo ne vodi povećanju dostojanstva Narodne skupštine.

Tako da vas gospodine Arsiću molim  posle ove replike da ili odustanete od nje… Hvala vam.

Dajem reč gospođi Saveljić. Izvolite.

Evo ja ću se vratiti na one građane sa početka priče i zaista mislim da oni apsolutno nemaju razloga da budu uvređeni, jer ni Ujedinjeni regioni Srbije, a ni G17 plus, koja funkcioniše u okviru Ujedinjenih regiona, nisu odustali od svog programa departizacije, niti to nameravaju da urade u naredne četiri godine, koliko planiraju da budu deo ove skupštinske većine.

Dakle, mi samo, i prošlog puta i sada smo pokušali da kažemo da pravimo razliku između departizacije i apolitičnosti, a ona ostaje u svakom slučaju naš i primarni cilj i bazični zadatak, oko koga smo se i okupili.

Ono što želim kao poseban primer da istaknem jeste činjenica da je ovde mnogo puta prozivani ministar Dinkić napravio najbolji primer departizacije, koja podrazumeva – ne naši ljudi po svaku cenu na svakom mestu i u svakom trenutku, koji je u svom kabinetu za jednog od najbližih saradnika izabrao izuzetno stručnu osobu, ženu koja je cenjena u međunarodnim krugovima i za to dobila brojna priznanja, a inače je član DS. Mi smatramo da je to odličan način departizacije, bez obzira što znamo njenu politički pripadnost, mnogo veću departizaciju nego što je, recimo, činjenica izbora sudija i reforma pravosudnog sistema, u kome su sve sudije, kako to zakon nalaže, bile zvanično mimo politike, a zapravo svi znamo iz koje su kuhinje došli.

Hvala.

Po Poslovniku se javila gospođa Nada Kolundžija.

Gospodine predsedniče, prekršili ste član 104. Poslovnika. Ne postoji nikakva osnova u Poslovniku po kojoj ste prethodnoj govornici mogli da date reč.

U članu 104. vrlo jasno je precizirano u ime poslaničke grupe ko može da se javi za reč i pravo na repliku ima samo onaj ko je lično pomenut i na koga su se lično odnosile uvredljive ili reči koje su pogrešno tumačene.

Dakle, molim vas da ubuduće to ne činite, jer to onda na neki način ruši svako pravilo u ovom domu.

Gospođa Saveljić je zamenik šefa poslaničke grupe i pošto šef poslaničke grupe nije prisutan, na osnovu toga, nadam se da shvatate, da sam imao pravo da joj dam reč.

Nastavljamo dalje sa radom.

Sledeći govornik je gospođa Joksimović.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cela današnja priča oko toga da li treba da govorimo o gospođi Jorgovanki Tabaković kao ličnosti, partijskom funkcioneru, stručnjaku, kandidatu za neku od najviših javnih funkcija u državi, zaista postaje bespredmetna, s obzirom da se argumentacija koja je izneta od strane članova opozicije u parlamentu bazirala na jednoj obrnuto postavljenoj priči o navodnom kršenju departizacije.

Evo zašto mislim da je to na glavu postavljena priča o departizaciji. Ako je departizacija koncept koji bi trebalo da znači da niko od onih ljudi koje stranke kandiduju kao  kandidate za javne funkcije, ako to znači da nikada i ništa ne treba da rade u državi, da niko ne treba da prepozna njihovu snagu, njihovu moralnu snagu, stručnu snagu, ako hoćete i političku snagu, koja je izmerena na izborima, jer podsetiću vas da je gospođa Jorgovanka Tabaković 20 godina u političkom životu, učestvovala na svim izborima, bila prepoznatljiv nosilac jedne politike koja je dobijala u poslednje tri i po godine, kao što vidite, najveću podršku građana. Ona ima čak i jednu vrstu direktnog legitimiteta i poverenja koji je kao osoba koja je predstavljala ekonomski koncept i program ekonomskih reformi, za koje je mislila da bi trebalo u Srbiji da se sprovedu, dobila podršku građana, čak i kao ličnost koja nastupa.

Dakle, zaista mislim da ne treba postaviti priču o departizaciji na taj način. Priča o departizaciji je sledeća – kada vi kadrovsku bazu, koja bi trebalo da bude okosnica uspešnog menadžmenta svakog javnog preduzeća, pa i privatnog preduzeća, ali ovde govorimo o državnim institucijama, i u ostalo, sutra o javnim preduzećima, ako vi kadrovsku bazu partizujete i uhlebljujete svoje beskorisne parazitske kadrove, kada kažem svoje, ne mislim uopšte na DS, govorim o svim strankama generalno, ako je to koncept departizacije u kojem će nosilac biti navodno nezavisan, a naravno predložen i prepoznat kao dobar kadar od strane neke partije, uglavnom one koja je u vlasti, što je valjda normalno i prirodno, ne znam šta je tu sporno i nisam razumela gde se to drugačije radi, a onda ga okružite ljudima koji su partijski kadrovici prilično nesposobni, uglavnom, koji treba da služe da se popune mesta i da se nagrade za stranački rad, što je takođe negde razumljivo u partijskom sistemu, onda dolazite do najgoreg mogućeg vida partizacije. Vi onda pravite opstrukciju onih ljudi koji bi trebalo da budu nosioci nezavisnosti u radu, samostalnosti u radu i jednog kredibiliteta koji bi imao širu dimenziju od one čisto političke i stranačke.

Što se tiče gospođe Tabaković, ne želim da budem drveni advokat, niti advokat bilo kome, to je žena koja ima toliko političkog i moralnog integriteta da mi je čak malo neprijatno da stajem u njenu odbranu, ali moram da kažem da je to žena radila, kao što vi vidite iz biografije, u realnom sektoru jako dugo. Ona nije stručnjak samo eks katedra. Ona zna kako devizna i monetarna politika i finansijska politika, kakve reperkusije ima na privredni život u Srbiji i uostalom, svih privrednih subjekata, ne samo javnih preduzeća, ne samo državnih preduzeća. Mislim da je to jedan dodatni plus i ne vidim razlog da je na taj način neko diskvalifikuje zato što je bila visoki partijski funkcioner, koja je i danas, koliko sam obaveštena  podnela ostavku na poslanički mandat. Mislim da je ispoštovala tu dimenziju. Mislim da je gospođa Gerov rekla da nije. Shvatila sam da jeste.

Što se tiče dalje priče o departizaciji i te vrste osetljivosti koju ste pokazali o tome da li su nečiji rođaci, da li su nečiji prijatelji bili na mestima koja su možda mogla da se protumače kao kolizija interesa i one rodbinske povezanosti, koju čak pominjemo u zakonu koji smo još šire precizirali, lično smatram da nikome ne treba da bude diskvalifikacija pripadnost partiji, nikome ne treba da bude diskvalifikacija rođački odnos sa nekim ko je u političkom životu, ali ako to postane podrazumevajuće pravilo, onda imamo problem. Lično mislim da smo taj problem imali u prethodnom periodu i da je pred nama težak put da to iskorenimo, dakle pred nama,  pred novom Vladom Republike Srbije. To jeste izazov i to nije tajna. Ne znam o čemu ovde pričamo. Sada je problem Jorgovanka Tabaković kao visoki funkcioner SNS, kao nesumnjivi stručnjak. Sada bih mogla da citiram koliko god hoćete stručnjaka koji nikada nisu osporili gospođi Tabaković stručnost, čak je malo degradirate, kolege iz opozicije, time što naglašavate tu njenu dimenziju pristojnosti i tolerancije, što je njena zaista inherentna osobina. Žena je zaista i pristojna i odmerena.

Nije to ono što kfalifikuje i nije zbog toga ona prepoznata kao dobar kandidat za mesto guvernera NBS. Moram da vam kažem, slušala sam tu priču o institucijama koje treba da žive svoj život. Institucije žive svoj život nezavisno od personalnih rešenja. Pred nama je dug put u Srbiji da depersonalizujemo institucije.

Bivši guverner Šoškić 2010. godine je dao najbolju ocenu toga. Moram to da pročitam. On je rekao, moram da podsetim građane kada je guverner Jelašić podneo ostavku, kako je rekao, navodno iz ličnih razloga, tada je guverner Šoškić koji je inače bio član ekonomskog saveta premijera Srbije, dakle, nije bio potpuno neki nezavisni, inokosni organ, stručnjak koji se pojavio ni od kuda, eks katedra, njegova stručnost je prepoznata i to takođe niko ovde nije dovodio u pitanje, pa je on rekao – NBS će svakako nastaviti da funkcioniše kao institucija koja ima vrlo jaku profesionalnu i kadrovsku bazu, gde su razvijene procedure u funkcionisanju do detalja.

Očekujem da će gospođa Tabaković i očekujem s punim pravom, kao narodni poslanik i reprezent građana i kao stranačka koleginica, u jednom trenutku njenog bavljenja politikom da očuva te procedure do detalja, unapredi ih izmenama o Narodnoj banci koje je SNS ovde predložila, gde je na neki način malo imarginalizovala tu tako jaku inokosnu ulogu guvernera, što ne mislim lično da je loše, postoji drugačija linija argumentacije. Nisam monetarni ekspert da bih baš mogla da se sa puno kredibiliteta time bavim. Moje lično mišljenje da su to dobre, zaista dobre korekcije.

Dolazimo sada na temu toga - šta NBS treba da radi o čemu se ovde dovoljno pričalo u pogledu stabilnosti, cenovne stabilnosti, finansijske stabilnosti itd? Jedini parametar koji smo ovde čuli jeste cena hleba. Meni je jako žao što su građani Srbiji dvanaestogodišnjom beskrupuloznom vladavinom DS u finansijskom sektoru, dovedeni do toga da je parametar njihovog životnog standarda i cenovne stabilnosti cena hleba. Ne živi se samo od hleba i ne bi trebalo da nam to bude, ona naravno jeste u nekoj statističkoj definiciji sigurno jedna od glavnih parametara, ali mi je jako žao što smo o tome danas diskutovali.

Moram takođe da podsetim, što se tiče nekih iskustava u prošlosti, prvi guverner tada privilegovane banke Srbije jeste bio gospodine Spasić, koji je inače bio pre toga ministar bez portfelja. Dakle, stručni ljudi koji su uvek kandidati za najviše javne funkcije, nema potrebe da budu marginalizovani zbog svoje partijske pripadnosti i to mislim da je potpuno bespredmetna priča. Ne bih dalje hvalila gospođu Jorgovanku, mislim da nju čeka ozbiljan i dug posao, pod lupom javnosti i pod lupom, što je najlepše od svega, ovog parlamenta i svih nas 250 ovde koji sedimo.