Hvala. Radmila Gerov, pravo na repliku.

Svakako ću se izviniti, ukoliko direktor uprave za nadzor ne bude iz redova G 17 plus. Mislim da smo se potpuno jasno razumeli. Ali, ukoliko bude, to isto očekujem i od vas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, izbor novog guvernera prati jedna snažna kampanja prilično jakog pritiska na većinu u ovom domu i zastrašivanje građana da, kada se izabere novi guverner, da će posle toga maltene uslediti potop.

Ko u stvari zastrašuje građane i ko vodi ovu kampanju? Upravo oni koji su tako nemilosrdno u minule četiri godine opljačkali državu i građane, razorili nama privredu, uspostavili monopole, oduzeli mnogima od nas i našoj deci pravo na budućnost. Sada bi ti isti da zadrže privilegovane pozicije, da nastave da pljačkaju i zato se tako panično plaše promene guvernera.

Naravno da nema tog čarobnog štapića kojim mogu da ubede građane da u minule četiri godine nisu uspostavili neviđenu političku kontrolu nad svim strukturama društva i države. Ali nam sada govore o navodnom ugrožavanju nezavisnosti NBS. Postavlja se pitanje – da li je postojao bilo koji segment društva i države nad kojim nisu uspostavili punu političko-kumulsko-pljačkašku kontrolu.

Sem toga, u jednom dnevnom listu danas, jedan ambasador jedne moćne zapadne države u autorskom tekstu kaže da – politički pritisak vođen proteklih nedelja na guvernera NBS, kojim se traži njegova ostavka i predloženi amandmani Zakona o NBS kojima se slabi autonomija guvernera, predstavljaju poraz vladavine prava. Po Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština je ta koja ima pun legalitet i legitimitet da donosi zakone, da bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i da nadzire njegov rad. Kako je onda moguće da ono što radi ova Skupština predstavlja poraz vladavine prava. Naprotiv, biće da jačamo vladavinu prava.

Ovakav pritisak, ne samo da je neprihvatljiv i neprimeren, već predstavlja ometanje Narodne skupštine u njenom radu. Što se promena tiče, bivši nedemokratski režim je građane Srbije uveo u siromaštvo, glad, nezaposlenost, očaj i bedu. Smena tog režima na minulim izborima je velika promena i korak napred.

U Srbiji, kad nešto ne valja, svi smatramo da treba menjati. Nije naš cilj da uspostavimo političku kontrolu nad Narodnom bankom Srbije, jer to verovatno bivši režim nije radio. Hajde da poverujemo u tu priču, šarenu lažu. Naš cilj je da promenimo ono što ne valja. Šta je to što nije bilo dobro u radu guvernera i NBS u minulom periodu. Evo samo nekoliko naznaka. Pogrešno je vođena politika visokih i nezdravih monetarnih rezervi, veštački su se naduvavale, čime su postale osnovni kanal za nekontrolisanu emisiju novca. Privreda je okrenuta na zaduživanje u inostranstvu, gde su dugovi prosto eksplodirali, a visokim deviznim obaveznim rezervama veštački naduvavale devizne rezerve. Dugovi su rasli, ali i nelikvidnost preduzeća.

Dosadašnja monetarna politika nije bula u funkciji domaće privrede i razvoja, već ponajpre, reklo bi se, interesa nekih stranih banaka i nekog krupnog kapitala. Bez potrebne podrške Centralne banke privreda nije u stanju da se izvuče iz krize. Centralna banka je izgubila kontrolu nad poslovnim bankama, posebno sa većinskim stranim kapitalom, a takvih je od  ukupno, ako se ne varam, 33 danas 25, sa gotovo 90%  finansijskog potencijala i preko 84%  kreditnog potencijala. Centralna banka gotovo da moli ove banke, koje se, naravno, rukovode isključivo sopstvenim interesom i profitom, a ponajmanje razvojem i likvidnošću srpske privrede, da obaraju kamatne stope,  jer je kamatna marža najviša u Evropi, iznosi  devet do deset procenata.

Privreda u dubokoj krizi i ogromnoj nelikvidnosti potpuno je zavisna od kredita banaka i ne može iz krize sa ogromnim kamatama koje se kreću od 18 – 30%, pa i više. Privreda je u velikim gubicima i bez sopstvenih sredstava i kapitala. Centralna banka ne drži pod kontrolom ni novčane tokove, ni finansijske institucije, a to mora da bi vodila usmerenu i kvalitetnu monetarnu politiku. Ona mora da stavi pod kontrolu sve monetarne i finansijske tokove. To je do sada izostalo.

Poznato je da je blizu 70 hiljada preduzeća nelikvidno, da su desetine hiljada u stečaju ili pred gašenjem, a našu centralnu banku i bivšeg guvernera kao da to ne dotiče. Privreda je krajem 2011. godine koristila oko 400 milijardi kratkoročnih kredita kod banaka, ali je uspela da zadrži svega 89 milijardi. Sve se odlilo u druge sektore, ali kamate privreda mora da plati.

Finansijski sistem se mora iz osnova menjati i prilagoditi realnom sektoru. Preduzeća se masovno zadužuju u inostranstvu, jer im je nedostupan domaći novac i skupi krediti. Tako im je spoljni dug povećan sa 607 miliona iz 2001. godine na preko devet milijardi evra u 2012. godini.

Trebaće veliki napori i znanje da se napravi totalni zaokret od finansijskog sloma i negativnih tokova u privredi u oživljavanje privrede i društveni preporod. Prvi korak u tome je da na pravo mesto stavimo našu centralnu banku, Narodnu banku Srbije. Upravo to sada činimo, gradimo potrebnu finansijsku infrastrukturu za novu razvojnu strategiju i sređivanje javnih finansija i raspodele, uz potpuno drugačiju monetarnu politiku.

Osoba koja treba taj posao da obavi, prvenstveno Jorgovanka Tabaković, kada ona preuzme Narodnu banku Srbije, kada pokaže rezultate koje od nje očekujemo i mi i građani, onda će verujem i oni, koji sada govore da se njenim izborom na mesto guvernera uspostavlja nekakva politička kontrola nad Narodnom bankom Srbije, morati da priznaju da nisu bili u pravu. Ako imaju iole  političkog morala, onda i da se pokaju. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Trivan.

Dame i gospodo poštovani poslanici, ne mislim da ova današnja diskusija treba da bude lična i da ima za cilj da mi razgovaramo o ličnim kvalitetima i karakteristikama Jorgovanke Tabaković, iako su oni veoma važni. Smatram da nema nikog u sali ko ne smatra da je ona jedna pristojna, tolerantna žena i tu nema spora, ali da treba da razgovaramo šta stoji iza današnjeg izbora guvernera.

Jedan korpus polemika se svodio na to šta će biti nova monetarna politika. Nažalost, mi smo uskraćeni za odgovor da znamo šta je ta politika, kako će se sprovoditi i šta će biti njeni ciljevi? Dobili smo uveravanja od jednog koalicionog partnera, Dragana Markovića Palme, da onog trenutka kad Jorgovanka Tabaković stupi na dužnost, odmah će krenuti kurs dinara da pada. U isto vreme, profesori ekonomskog fakulteta su dali svoju ocenu da će kurs početi da pada onda kada se budemo dodatno zadužili ili ekstremno povećali izvoz. I za jedno i za drugo nismo dobili šta će biti koncept, gde ćemo se zaduživati, do koje mere, da li ćemo rušiti limite koje smo sami sebi postavili i, sa druge strane, ako imamo nameru da povećamo izvoz, ko će to i kako to da radi? Dakle, mi danas raspravljamo sami sa sobom, ne znajući zapravo kuda će krenuti sada monetarna politika i koja će biti politika Narodne banke.

Druga tema koja se nametnula, to je šta stoji iza izmena Zakona o Narodnoj banci, koji je uslovio i današnji izbor novog guvernera. Dragan Marković Palma nam je takođe saopštio da je priča o departizaciji bila šarena predizborna laža i da mora da je bio mnogo glup onaj ko je u to verovao, s obzirom na to da se u kampanji svašta priča. Priznajem da spadam u tu glupu grupu građana koja veruje da čovek mora da poštuje izgovorenu reč ili obećanje, te da je u tom smislu danas uvredljivo zvuče izjave predstavnika G17, koji su inače bili zagovornici departizacije, da će je oni sprovesti, ali u svojim ministarstvima. Stvarno se izvinjavam, ali oni koji su glasali za Vladu, glasali su za koalicioni program i zajednička obećanja, koja nisu bila to da svaki građanin mora da zna ko ima koju guberniju i ko ima koji atar. U skladu sa tim, valjda će Aleksandar Vučić onda jedini da se bori protiv korupcije, a da u ostalim ministarstvima može da caruje korupcija, a Mlađan Dinkić će da se bavi departizacijom u svom ministarstvu, a to za ostale institucije ne važi.

To je zaista uvredljivo ponašanje prema građanima Srbije, koje nas dovodi do toga da ne bez razloga građani misle da su svi političari lažovi, lopovi i, sa druge strane, da izbori služe za opštu partijsku i ličnu grabež, a ne za to da Srbiji bude bolje. Mi danas zaista gledamo niz poteza koji nas dovode u jednu partijsku državu koju nismo imali, čini mi se, ni u vreme Slobodana Miloševića. To znači da smo prvo gledali potpuno protivustavni član 38. u Zakonu o Vladi, koji je omogućio da ministar ima diskreciono pravo koje nikada nije imao, da uprkos komisiji, koja ocenjuje rad službenika izabranih na konkursu, sada će ministar dobiti ta prava, ukidamo institucije jednu za drugom. Potpuno će to biti partijska moć i to uglavnom uske grupe ljudi.

Dobili smo objašnjenje od samog ministra Kneževića, da su agrarni savetnici radili odličan posao, da su potrebni poljoprivrednicima, ali da on veruje da su to sve partijski ljudi, da bi ih onda SMS-om razrešio, naravno sa tendencijom da opet postavi neke koji su njegovi ljudi. Mi prisustvujemo jednom uvođenju brutalne partijske države, i to jeste problem. Vi možete reći – vi predstavnici bivšeg režima ste tužni i očajni što ste izgubili vlast, ja mogu da kažem – super, slažem se, ali da li su Evropska komisija, MMF i Svetska banka isto grupe očajnika koji su izgubili nešto pa zato napadaju ovakva rešenja? Da li je taj ambasador koji je pisao to otvoreno pismo javnosti i autorski tekst isto očajnik, koji je radio za Krunsku, pa mu je sada teško da prihvati istinu?

Hoćemo li da zaratimo sa celim svetom onda kada nam daje primedbe na naš rad? Ne zaboravite da ste vi u programu Vlade usvojili da vam je EU osnovni cilj. To podrazumeva neka pravila, to podrazumeva nekakve vrednosti. To podrazumeva da vi ne možete svima njima da kažete da su glupaci, da su ostrašćeni, zato što u svim tim zemljama ne postoji partijski službenik koji je guverner. Ne postoji. Rumuniju ako uzmete za primer, ona ima 22 godine istog guvernera, a promenile se silne vlasti.

Možete da kažete da DS ne valja, ali vi ne treba nama da objasnite da sve što činite loše je super u odnosu na to koliko smo mi loši, jer građani od vas hoće da čuju šta ćete vi dobro da uradite. Najgore što možete da uradite, to je ovo osramoćenje koje svaki dan gledamo. Vlada ni dve nedelje ne postoji, a svaki dan jedna od relevantnih međunarodnih institucija šalje kritike i primedbe na njen rad. Zato što želim da vi dovedete ovu zemlju do kraja godine do pregovora, zato što želim da vidim Srbiju u EU, zato što želim da imam uređenu pravnu državu i ne želim da više budemo neki "sui generis case", koji nigde ne postoji. Nigde ne postoji da ministar određuje koji je službenik dobro određivao svoj posao. Nigde ne postoji partijski guverner. Mi ćemo sve to da uvedemo i da objasnimo da demokrate to što pričaju, oni su zapravo nesrećni zbog gubitka izbora.

Na kraju i najvažnije pitanje. Postavlja se pitanje kako to, ako je na političkoj sceni bilo ostrašćenosti između naprednjaka i demokrata, koji su glavni oponenti, nikada nije bilo takve ostrašćenosti kakve je bilo između SNS i G17, Jorgovanke Tabaković i Mlađana Dinkića? Sećate se, Youtube je preplavljen tim uvredama, kakvim je rečima taj čovek zvao Jorgovanku Tabaković. Danas on nju podržava. Šta stoji iza toga? Naknadna ljubav? Koalicioni sporazum? Ne, stoji zajednički interes, da ako postavimo partijskog guvernera, onda to drugoj stranci daje pravo da postavi partijskog direktora uprave za nadzor i da onda dobiju još jednu polugu moći. Tako ćemo dok ne uništimo sve institucije.

Da vam kažem, Jorgovanka Tabaković je rekla danas, dajući izjavu, da će sledeće nedelje Srbija dobiti, ili ove nedelje, dva zaštitnika građana, ombudsmana i guvernera. Ali, tu postoje dve bitne razlike koje smo kulturološka, civilizacijska razlika u odnosu prema nezavisnim institucijama.

Vi znate da je ova prethodna vlada nasledila državnu revizorsku instituciju, Šabića, poverenika za informacije, Jakovića kao ombudsmana i nikome nije palo na pamet da ih razrešava. Naprotiv, kada je Šabiću došao novi mandat prošle godine, sve stranke su se usaglasile oko toga da ga ponovo predložimo. Uopšte nas nije zanimalo što ga je predložila prethodna vlada i ko je personalno stajao iza njega.

Danas, nažalost, te političke kulture nema, a nisu slučajno sve nezavisne institucije izabrane na veći broj godina nego što je trajanje Vlade, da bi se zaštitila njihova nezavisnost. Ako uvedemo sad pravilo da svaka vlast njih menja, njih zaista urušavamo baš kao što je Tempo sad rekao, pravnu državu, bez obzira što iza toga stoje odluke Parlamenta koji, verujte, mogu biti nelegitimne i protivustavne. To je Ustavni sud više puta utvrdio. Bez obzira što smo mi predstavnici naroda, često smo pravili skandalozne greške zbog kojih smo morali da odgovaramo.

Na kraju da vam kažem da je i viceguverner pod ovakvim pritiscima podneo ostavku, ali to je manje važno, to je očekivano da će svi ljudi od indigriteta to učiniti. To samo dokazuje da nije slučajno cela stručna javnost rekla da su sve ove izmene zakona o NBS zapravo uvod rasturanje njene nezavisnosti i uvod u to da će se diskreciono deliti pare nekim ljudima po principu pojedinačnih veza i ličnih veza i da će to potpuno urušiti finansijsku stabilnost države. Sa citatom Bojana Markovića ću završiti, za koga ćete neosporno se složiti da je ipak stručnjak: "Kompromis je u smislu činjenja nekim privrednim ili državnim subjektima, oko toga što ne biste učinili svima, potpuno bi obesmislili efikasnost monetarne politike i doveli do dugoročnih troškova za srpski narod i državu". Molim i nadam se da Narodna banka to neće činiti. Dakle, molim i nadam se, i time ću završiti" da Jorgovanka Tabaković neće podleći pritiscima finansijskih i stranačkih lobija i da će čestito i pošteno, onako kako je u ovoj skupštini radila, braniti interese građana Srbije. Želim joj svaki uspeh u tome.

Gospodin Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem jednom utisku da i pored sve želje da predmet jednog kandidata za guvernera bude njegov raniji rad, pa makar i u organima kao što je ministarstvo, bude ocena za njegove kvalitete da li treba ili ne treba, da li zaslužuje, da li ne zaslužuje da bude guverner, trebalo bi da bude diskusija o tome ovde.

Međutim, mi sada ovde imamo jednu priču da se ovde pravi partijska država. Na stranu, narodni poslanici mogu da kažu šta god hoće, ali mi ne pravimo ni partijsku državu, a ni porodične organe.

Nije mi poznato da je rođeni brat Jorgovanke Tabaković sudija Ustavnog suda. Nije mi poznato ni da je neki drugi brat sudija Višeg suda. Nije mi poznato na kojim su to ćoravim sednicama sudije razrešavane i imenovane, ko je pravio te spiskove. Znam za Požarevac ko je pravio spiskove, ali ne znam za sve ostale sudije.

Ovo što se sada ovde dešava, dešava se javno. Nema prikrivanja, nema nameštanja. Sve tu stoji. Nemojte tako.

Imate pravo ako Jorgovanka ne zaslužuje da kažete – ne zaslužuje i obrazložite, ali nemojte da iznosite paušalne ocene o tome.

Kakva će biti monetarna politika? Pa zna se, donosi je organ Narodne banke. Nemojte tako. Da li ima integritet? Mislio sam i da se javim kada se završi ova rasprava, popričaćemo o tom integritetu baš iz tog vremena kada je bila ministar i dok je i te kako držala do integriteta i svog ličnog i ministarstva koje je u tom trenutku vodila.

Hvala.

Reč ima gospođa Trivan. Izvolite.

Nisam baš najbolje razumela sa kim polemišete? Ako ste polemisali sa mnom, vrlo sam striktno rekla i tako počela i tako završila, da Jorgovanka Tabaković ne sme da bude ni na kakvoj ličnoj osnovi predmet današnje rasprave. Može da bude to način na koji se došlo do toga da ona bude guverner, može da bude to šta će raditi novo rukovodstvo Narodne banke, ali lično napadati Jorgovanku Tabaković je sramotno. Kao što primećujete, nikad u životu to nisam radila. Zaista ne razumem sa kim polemišete, a naročito njen rad u ministarstvu, što nisam ni spomenula.

Za razliku od te političke kulture, koju nikad nećete imati, vi sa mnom polemišete tako što raspravljate i to tako da ne umem da vam odgovorim.

Šta je problem da jedna porodica bude uspešna? Zaista vas ne razumem. Morate jednom da pokažete novu političku kulturu. Šta je sledeća stepenica, da kada vam neko iz Svetske banke, iz MMF kaže nešto, vi kažete – ne, ti si u stvari gej? Gde to vodi?

Gospodine Arsiću, dajte da raspravljamo o tome šta je nova politika monetarna, šta će dobro da se desi građanima Srbije, zašto je ovaj koncept koji ste predložili dobar, zašto mi svi nismo u pravu, ali nemojte ljude tako primitivno da vređate. Na to vam neću odgovoriti i nikad vam neću odgovoriti na taj način ko je ko u vašim redovima i ko mu je svastika.