Dame i gospodo narodni poslanici, raspravu o ovim veoma važnim zakonima, danas vodimo u uslovima kada je premijer, pre svega, po okončanju predizborne kampanje davao dosta kontradiktorne i čini nam se neodmerene izjave na koje je jako osetljiv finansijski sektor, ali ne kažem da je samo to, ali između ostalog i to je bitno uticalo na kreditni rejting Srbije, a mi imamo i inflaciju koja je u ovoj godini duplo veća od projektovane. Imamo rast cena osnovnih životnih namirnica. Imamo nezaposlenost koja je izuzev Makedonije, Bosne, najveća u regionu.
Ovim kratkoročnim merama finansijske konsolidacije nema se nešto posebno prigovoriti ali ono što SPO Demohrišćaku stranku Srbije interesuje to su mere koje će biti donete u pogledu srednjoročnog plana finansijske konsolidacije, jer nekako evo od 2000. do 2012. godine, sve reforme u bilo kojoj oblasti naše, pre svega ekonomskog i društveno i političkog života, nisu bile korenite, nisu bile sveobuhvatne i nisu bile do kraja sprovedene.
Upravo zbog toga smo mi sa osnivanjem naše političke stranke smatrali i vreme nam nažalost daje za pravo da smo i te kako bili u pravu kada smo tražili korenite promene, pre svega ekonomskog sistema i mnoge, mnoge anomalije koje su bile prisutne, na koje smo upozoravali sve vlade u kojima smo bili partneri, ali čini mi se i glas savesti.
Mala i srednja preduzeća, to su preduzeća koja u zemljama EU zapošljavaju možda i 75% do 80% ukupno zaposlenih u proizvodnji. Kakav je odnos do sada bio države prema malom i srednjem preduzetniku? Mislim, da su ga tretirali kao državnog neprijatelja broj jedan. Uz komplikovanu proceduru otvaranja preduzeća prvo što dobijete, dobijete veliki broj obaveza koje imate prema državi, lokalnoj samoupravi, ali vam se odmah i natovare inspekcijske službe.
Mi smo zaista smatrali, još i dan danas smatramo, a posebno u ovim uslovima da sve što ide i što pospešuje privatno preduzetništvo, sve dobre mere države mi ćemo uvek podržati. Pričali smo i o tome da treba svako ko zaposli određeni broj ljudi osloboditi poreskih obaveza za određeni broj godina, maštali smo o tome da postoji široka poreska osnovica, niska poreska stopa, ali danas je stanje takvo kakvo je.
SPO – DHSS smatraju da recimo kod predloženih mera treba razmišljati da li je umesno povećati akcize na tečni gas, budući da veliki broj, da će to pre svega pogoditi stanovništvo, a znamo da su mnogi naši građani na raznorazne načine koriste tečni gas.
Podsetio bih nešto, budući da sam predstavnik političke stranke koja je bila noseća opoziciona stranka od 1990. do 2000. godine, da smo mi potpisivali na trgovima i ulicama Srbije ugovor sa narodom koji je u velikoj meri bio i osnova za izradu, gospodine Dinkiću, ako se sećate onog programa G17 plus koji je prihvaćen bio od strane DOS-a 2000. godine.
Sve ovo što se sada sprovodi je u velikoj meri bilo obuhvaćeno tadašnjim planom i DOS-a i stranke G17 plus. Tu su bile restitucije i otvaranje dosijea i poštena privatizacija itd. i pospešivanje privatnog preduzetništva, ali znamo da danas nismo otvorili dosije da smo Zakon o restituciji doneli samo da bi formalno ispunili uslov EU, ali da se ne radi o dobrom zakonu. Odnos prema privatnom vlasništvu je takav kakav je. Mnoge su kolege danas o tome pričale na pravi način.
Ono što SPO i DHS interesuje je da li će se u srednjoročnom planu finansijske konsolidacije pomoći privredi, smanjiti porez na zarade makar za 20, 30 posto, da li će se sprovesti sveobuhvatna poreska reforma, da li će se doneti poseban zakon o taksama koji će sistemski urediti ovu oblast, da li će se doneti niz sistemskih zakona koji pospešuju privredni razvoj, jer mi smatramo da svaka zemlja, naravno, u uslovima ekonomske krize se zadužuje, ali ako želi da izađe iz krize onda se zadužuje na duži period i novac od zaduživanja ne ide dominantno u potrošnju, kao što je bio slučaj kod nas, već u proizvodnji i tako zemlja izlazi iz krize. Mi smo zaista nebrojano puta pominjali te dobre primere od irskog modela, budimpeštanskog, birmingenskog itd. u kojima je država na razno razne načine, čak i dajući besplatno u zakup poslovni prostor, stimulisala i podržavala privatno preduzetništvo.
Nešto ću sutra više govoriti merama štednje koje i ovom predlogu Zakona o rebalansu budžeta nisu obuhvaćene.
Gospodina ministra Dinkića bih pitao da li postoji precizan podatak o tome koliko je novca dato za očuvanje virtuelnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom razno raznim organizacijama, službama koje se bave navodno očuvanjem suvereniteta na Kosovu i Metohiji? Čini nam se da imamo utisak i mnogi o tome pričaju da najveći deo novca nije otišao onima kojima je bio najpotrebniji, a to je srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, već da je završio na drugom mestu.
Pominju se razno razne cifre. Pošto mi naravno…
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme.)
Završavam. Pošto mi nemamo podatak, interesuje me da li eventualno vi imate taj podatak, jer se priča da su u tom delu bile velike zloupotrebe. Hvala.