Dame i gospodo narodni poslanici, raspravu o ovim veoma važnim zakonima, danas vodimo u uslovima kada je premijer, pre svega, po okončanju predizborne kampanje davao dosta kontradiktorne i čini nam se neodmerene izjave na koje je jako osetljiv finansijski sektor, ali ne kažem da je samo to, ali između ostalog i to je bitno uticalo na kreditni rejting Srbije, a mi imamo i inflaciju koja je u ovoj godini duplo veća od projektovane. Imamo rast cena osnovnih životnih namirnica. Imamo nezaposlenost koja je izuzev Makedonije, Bosne, najveća u regionu.
Ovim kratkoročnim merama finansijske konsolidacije nema se nešto posebno prigovoriti ali ono što SPO Demohrišćaku stranku Srbije interesuje to su mere koje će biti donete u pogledu srednjoročnog plana finansijske konsolidacije, jer nekako evo od 2000. do 2012. godine, sve reforme u bilo kojoj oblasti naše, pre svega ekonomskog i društveno i političkog života, nisu bile korenite, nisu bile sveobuhvatne i nisu bile do kraja sprovedene.
Upravo zbog toga smo mi sa osnivanjem naše političke stranke smatrali i vreme nam nažalost daje za pravo da smo i te kako bili u pravu kada smo tražili korenite promene, pre svega ekonomskog sistema i mnoge, mnoge anomalije koje su bile prisutne, na koje smo upozoravali sve vlade u kojima smo bili partneri, ali čini mi se i glas savesti.
Mala i srednja preduzeća, to su preduzeća koja u zemljama EU zapošljavaju možda i 75% do 80% ukupno zaposlenih u proizvodnji. Kakav je odnos do sada bio države prema malom i srednjem preduzetniku? Mislim, da su ga tretirali kao državnog neprijatelja broj jedan. Uz komplikovanu proceduru otvaranja preduzeća prvo što dobijete, dobijete veliki broj obaveza koje imate prema državi, lokalnoj samoupravi, ali vam se odmah i natovare inspekcijske službe.
Mi smo zaista smatrali, još i dan danas smatramo, a posebno u ovim uslovima da sve što ide i što pospešuje privatno preduzetništvo, sve dobre mere države mi ćemo uvek podržati. Pričali smo i o tome da treba svako ko zaposli određeni broj ljudi osloboditi poreskih obaveza za određeni broj godina, maštali smo o tome da postoji široka poreska osnovica, niska poreska stopa, ali danas je stanje takvo kakvo je.
SPO – DHSS smatraju da recimo kod predloženih mera treba razmišljati da li je umesno povećati akcize na tečni gas, budući da veliki broj, da će to pre svega pogoditi stanovništvo, a znamo da su mnogi naši građani na raznorazne načine koriste tečni gas.
Podsetio bih nešto, budući da sam predstavnik političke stranke koja je bila noseća opoziciona stranka od 1990. do 2000. godine, da smo mi potpisivali na trgovima i ulicama Srbije ugovor sa narodom koji je u velikoj meri bio i osnova za izradu, gospodine Dinkiću, ako se sećate onog programa G17 plus koji je prihvaćen bio od strane DOS-a 2000. godine.
Sve ovo što se sada sprovodi je u velikoj meri bilo obuhvaćeno tadašnjim planom i DOS-a i stranke G17 plus. Tu su bile restitucije i otvaranje dosijea i poštena privatizacija itd. i pospešivanje privatnog preduzetništva, ali znamo da danas nismo otvorili dosije da smo Zakon o restituciji doneli samo da bi formalno ispunili uslov EU, ali da se ne radi o dobrom zakonu. Odnos prema privatnom vlasništvu je takav kakav je. Mnoge su kolege danas o tome pričale na pravi način.
Ono što SPO i DHS interesuje je da li će se u srednjoročnom planu finansijske konsolidacije pomoći privredi, smanjiti porez na zarade makar za 20, 30 posto, da li će se sprovesti sveobuhvatna poreska reforma, da li će se doneti poseban zakon o taksama koji će sistemski urediti ovu oblast, da li će se doneti niz sistemskih zakona koji pospešuju privredni razvoj, jer mi smatramo da svaka zemlja, naravno, u uslovima ekonomske krize se zadužuje, ali ako želi da izađe iz krize onda se zadužuje na duži period i novac od zaduživanja ne ide dominantno u potrošnju, kao što je bio slučaj kod nas, već u proizvodnji i tako zemlja izlazi iz krize. Mi smo zaista nebrojano puta pominjali te dobre primere od irskog modela, budimpeštanskog, birmingenskog itd. u kojima je država na razno razne načine, čak i dajući besplatno u zakup poslovni prostor, stimulisala i podržavala privatno preduzetništvo.
Nešto ću sutra više govoriti merama štednje koje i ovom predlogu Zakona o rebalansu budžeta nisu obuhvaćene.
Gospodina ministra Dinkića bih pitao da li postoji precizan podatak o tome koliko je novca dato za očuvanje virtuelnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom razno raznim organizacijama, službama koje se bave navodno očuvanjem suvereniteta na Kosovu i Metohiji? Čini nam se da imamo utisak i mnogi o tome pričaju da najveći deo novca nije otišao onima kojima je bio najpotrebniji, a to je srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, već da je završio na drugom mestu.
Pominju se razno razne cifre. Pošto mi naravno…
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme.)
Završavam. Pošto mi nemamo podatak, interesuje me da li eventualno vi imate taj podatak, jer se priča da su u tom delu bile velike zloupotrebe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo  narodni poslanici, uvaženi članovi i predstavnici Vlade Republike Srbije, kada je reč o prvom koraku na putu kojim se ima duže hoditi, on se ne ocenjuje toliko sa stanovišta njegove dužine ili veličine, već pre svega sa stanovišta pitanja da je korak u dobrom smeru. To bi otprilike bio naslov teme, ideje i poente ove kratke besede, a ja ću iz razloga ekonomisanja u vremenu pokušati da besedu svedem na suštinu stvari, pridružujući se time kolegama koji su se povodom kulture i ekologije jadali da su se dohvatili nepopularnog kraja rasprave, verovatno u ovom "entertreinment" konceptu javne diskusije ništa nije nepopularnije od suštine stvari, pa tako i u ovoj temi.
Dok se uporno predstavlja ova današnja rasprava kao takva uvertira za sutrašnju glavnu, valjda, o rebalansu, zapravo nudi se potpuno pogrešan stav za razumevanje toga čime se bavi. Zapravo, ceo set zakonskih promena, zajedno sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije je tek jedan nacrt onoga o čemu se u stvari radi, a to je jedna platforma, plan konsolidacija javnih finansija u Srbiji i to je taj prvi korak koji u lično ime i u ime stranke Zajedno za Šumadiju pozdravljam na putu formiranja reformi fiskalnog sistema u Srbiji. O tome se, zapravo, radi.
Naravno, u mnogo detalja i aspekata se može naglasiti značaj te teze. Ja bih jedan politički aspekt rasvetlio. Nema sumnje da toliko različitih udaljenih politika i pozicija, koje valjda još jedino Vlada Republike Srbije može da objedini i okupi, kroz ovaj program dobija svoju konkretnu povezanost, sadržinu. Kroz ovaj, zapravo, program konsolidacije javnih finansija mi dolazimo do reformske sadržine politike Vlade.
Moram priznati da tu ima izuzetno mnogo kreativnosti. Čitajući ove predloge u e-mail-ovima nisam u toj meri razumeo koliko zapravo to jeste širok zahvat, kako jesam u celodnevnim raspravama u prisustvu ministra finansija gospodina Dinkića i tu bih istakao nekoliko komponenti koje su za svaku hvalu. Činjenica da je uvažen glas stručne javnosti, ono što sam ja uspeo da prepoznam to su studije koje se vezuju za anale i USAID, mislim konkretno i na jednu studiju "Mostovi i ćuprije" gde je, zapravo i taj pojam parafiskalnih nameta poprilično kompleksno rasvetljen. Vidi se da je uvažen čitav niz političkih intencija, ali ono do čega je meni posebno stalo i predizborna kampanja URS.
Mi smo razgovarali sa mnogim ciljnim grupama u toj kampanji i sa poljoprivrednicima i sa predstavnicima studenata i sa predstavnicima male privrede, i veliki broj predizbornih obećanja je potpuno utkan u ovaj program, kao npr. vezano za poljoprivredu. Činjenica je da pored socijalne politike i nesrećnih kredita u porastu, poljoprivreda najveći dobitnik od ovog predloga rebalansa budžeta, baš kao što je recimo i ovo obećanje vezano za malu privredu, vezano za naplatu PDV tek nakon izvršene naplate sopstvenih usluga, jedno predizborno obećanje koje se, evo, zakonskim promenama ostvaruje.
Još značajnije su potpune istorijske novosti, kao što je nesumnjivo ova o ukidanju sopstvenih prihoda direktnih budžetskih korisnika. To prividno jeste mera koja jača centralizam u fiskalnoj politici. Zapravo time se ukida onaj koncept feudalizacije resora i javnih adresa u fiskalnoj politici i ona je za svaki pozdrav, baš kao i činjenica, zna se stranka Zajedno za Šumadiju ni do čega toliko ne drži kao do teme lokalne samouprave i afirmacije lokalne samouprave. To zagovaramo svim srcem svojim i svom dušom svojom, i uopšte nam ne pada teško ovo raščišćavanje polja prafiskalnih nameta, to jesu velikim delom, negde 17 ukinutih taksi su zapravo prihodi lokalne samouprave, ali to je u ukupnom iznosu jedva nekih 5% stvarnih prihoda lokalne samouprave. Ono što je poenta je činjenica da ostaje za ubuduće, neizmenjen odnos lokalne samouprave i republike u raspodeli poreza na zarade zaposlenih, a to je dominantan izvor prihoda lokalnih samouprava.
Istovremeno podsećam, to zapravo ukazuje, da je ovo nastavak jednog reformskog posla u fiskalnom sistemu koji smo započeli kao Ujedinjeni regioni Srbije još u prethodnom sazivu. Najveća, najmasovnija zakonodavna inicijativa u istoriji srpskog parlamentarizma zapravo jeste projekat decentralizacije fiskalne politike URS, kada smo sa pola miliona potpisa građana rešili ovo pitanje. Tu politiku i tu reformu, zapravo, nastavljamo i ubuduće. To je taj početni korak koji je u pravom smeru. Ministarstvo finansija, vi, gospodine Dinkiću i Vlada Republike Srbije, ne samo u stranci Zajedno za Šumadiju u poslaničkoj grupi Ujedinjenih regiona Srbije u celom sistemu komunikacije koji smo u Srbiji pokrenuli imate potpunu podršku da se upravo u tom smeru nastavi i dalje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Sada tek ne znam šta da kažem, sve reče Saša što sam mislio da kažem, ali dobro.
Jednostavno i prosto pitanje – zašto postoje zakoni? Postoje zato da bi ih poštovali i da bi se ponašali u skladu sa tim zakonima. Zašto se menjaju zakoni? Najverovatnije zato što ovi prethodni nisu bili dobri i treba ih promeniti da bi građanima bilo bolje. To je isti slučaj koji imamo danas.
Dosadašnji zakoni nisu pružali mogućnost da se sprovede u delo nešto što je obaveza onog ko je na vlasti. Razlozi zbog kojih je to tako najverovatnije da jesu u prethodnicima, odnosno onima koji su te zakone usvajali i koji su po tim zakonima uspeli nešto da urade što najverovatnije nije bilo dobro.
Nemam dilemu da će promena ovih zakona doneti boljitak za građane Srbije, normalno, ne u nekoj velikoj meri i neće to biti kolosalno, ali u dužem periodu građani Srbije će imati mogućnost da vide da ova vlada ispunjava obavezu koju joj je dala i ona i mandatar u danu kada je govorio ovde koje su smernice te vlade.
Mogu reći da sam zadovoljan i delom opozicije koja je rekla da će podržavati ove naše zakone i naš trud. Kao što vidim, ta opozicija je održala obećanje, nije tu, otišli su, napustili su ovo zasedanje da bi mi to lakše uspeli da sprovedemo u delo.
Normalno da ovi predlozi zakona koje ćemo usvojiti u Danu za glasanje neće moći odjednom i sve da promene, ali dobro je da se krenulo. Mogu da napomenem nekoliko tih zakona koje sam ovde zapazio. Znam da sa tim zakonima mnogi neće biti zadovoljni, a neki će i biti. Recimo, Zakon o duvanu neće doneti baš zahvalnost i blagodet kod onih koji konzumiraju taj preparat, ali recimo Zakon o vinu omogućava proizvođačima vina da mnogo jeftinije i lakše obavljaju svoj posao i da ta sortna vina koja su za nas koji pijemo vino mnogo značajna, omogućiće im da na kvalitetniji način izađu na tržište i da nam pruže mogućnost da konzumiramo i domaća vina, a ne da se maltretiramo sa nekim stranim vinima, kao što i piše u ovom predlogu. To su ova vina iz Makedonije.
Posebno mi je bilo interesantno što je u okviru Zakona o turizmu, a činjenica je da našem turizmu od ove promene u zakonu možda fali jedno ministarstvo za turizam, jer ako već želimo da budemo turistička sila i da makar naše građane pozovemo da svoje godišnje odmore i svoje turističke avanture sprovode u našoj zemlji, onda moramo da uredimo tu oblast. Ovo je jedan samo početak. Nadam se da će i u drugim oblastima biti promena koje će omogućiti da se nešto učini za boljitak našeg naroda.
Ovde je spomenuto nekoliko puta o ovom novom zakonu o fiskalnim kasama. Verujem da će najveći deo preduzetnika koji su do sada koristili te kase sa olakšanjem i sa zadovoljstvom prihvatiti tu promenu, a oni koji ne žele da je prihvate mogu i dalje da rade sa fiskalnim kasama. Od mene toliko. Hvala lepo.

Hvala.
Obaveštavam vas da danas prekidamo sa radom.
Nastavak je sutra, 19. septembra u 10,00 časova.
Prvi govornik sutra je gospođica Bojana Božović.