Deveto vanredno zasedanje, 19.09.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

2. dan rada

19.09.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:25

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Dinkić, izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Počeli ste sa neispunjenim obećanjima. Samo moram da kažem da smo mi u predizbornoj kampanji i u periodu koji je prethodio stalno govorili da Srbija ima ogroman broj parafiskalnih nameta koji su nastali kao posledica slabe države, odnosno slabog Ministarstva finansija u okviru te države.
Nije normalno da imamo preko 200 parafiskalnih nameta koji su faktički porezi i plus drugih naknada kojih ima ukupno 380. Zato smo odlučili da ukinemo trajno 138 parafiskalnih nameta. Neko će reći, kao vi na primer, da to nije ništa specijalno. Samo pitam – zašto to nije neko drugi uradio pre toga? Zašto neko drugi pre ove Vlade to nije uradio? Da li je ikada neko ukinuo setom zakona odjednom 138 nekih taksa privredi i građanima? Nije niko. Niko nikada od kada ja pamtim. Možda jeste, ne znam, neke devedesete godine, ali sigurno nije niko ovakvu seču taksi napravio.
Ta seča taksi ima jedan efekat. On je ukupno 10 milijardi dinara rasterećenja privrede i građana. Da li smo do kraja završili sa time? Nismo, jer preostale su, kao što vi kažete, neke naknade različitih institucija o kojima sam ja juče pričao. Recimo, vi ste pomenuli taksu za overu izvoda iz MKR. Ima takvih različitih opštinskih, republičkih naknada još, ali smo mi Zakonom o budžetskom sistemu dali pravilo da taksa ne može da se naplaćuje neodmereno, da mora da bude ekvivalent stvarno izvršene usluge i da svi oni koji naplaćuju te naknade u budućnost moraju da upodobe svoje cenovnike realnoj situaciji, realnim troškovima najkasnije u roku od mesec dana od dana donošenja ovog zakona. Te nove cenovnike moraju da dostave na pregled i odobrenje Ministarstvu finansija. To nikad nije bio slučaj. Do sada je svako mogao kako je hteo da uređuje te cenovnike. Zato su neki od njih sigurno neosnovani i skupi.
Imamo rok, pošto takvih cenovnika ima mnogo, do 31. marta sledeće godine da proverimo realnost tih cenovnika i da damo saglasnost na njih ili da ih ne odobrimo. Ako ne odobrimo neki cenovnik, bilo koga, od lokala do republike, do 31. marta on prestaje da važi, a odobrićemo samo one koji su realni. Dakle, osim ukidanja ovih 138 taksi od 1. oktobra o kojima pričamo juče i danas, u narednom periodu biće i smanjivanje cena nekih naknada, odnosno njihovog upodobljavanja realnim troškovima. Svuda tamo, to sam već rekao, ponoviću, gde se te naknade određuju kao procenat od nečega će biti onemogućeno. Mora biti realna cena za izvršenu uslugu, koja se može meriti, i ne može zavisiti od toga ko traži tu uslugu, nego koliko košta onoga ko radi na šalteru da tu uslugu izvrši ili, ako nije šalter, administracija.
Takođe, neće biti mala pojeftinjenja i za građane. Znam da nekim građanima možda i ne znači to što će registracija automobila u nekim gradovima pojeftiniti do 4.000 dinara, ali mnogima i znači. Najviše će pojeftiniti u Paraćinu, jer su tamo bile iz nekog razloga najveće lokalne komunalne takse za registrovanje automobila. Ima gradova gde to nije bilo tako pa će tu pojeftinjenje biti manje. Ukinuli smo četiri takse koje su bile sastavni deo taksi za registraciju automobila potpuno, a jednu limitirali. to je ova komunalna taksa za motorna vozila. Plaćaće se samo jednom uplatnicom, umesto sa 12, koliko se danas radi, jer prosto je neverovatno. Takvih problema imamo mnogo više i na drugim mestima, ali ovo je bio jedan uočljiv problem, svaki građanin koji ima auto je morao 12 uplatnica da popunjava da bi registrovao auto. Od 1. oktobra to će moći sa jednom i biće jeftinija registracija.
Mi ćemo uraditi sa poreskom upravom slične promene, da uplata poreza i doprinosa u sledećoj godini, videćemo tačno kad možemo da pripremimo informacioni sistem i da sa kolegama iz penzionog osiguranja i socijalnog napravimo sistem da jednom uplatnicom i na jedan račun se uplaćuju porezi i doprinosi na plate. Sada se to čini na sedam računa, što je potpuno neracionalno.
Što se tiče vaše primedbe oko stava da nećemo u uslovima recesije otpuštati zaposlene u javnom sektoru, reći ću vam zašto smo to odlučili. Prvo, zato što smo ustanovili da naša država Srbija, nažalost, nema odgovarajuću budžetsku statistiku i da nema garancije da, ako nekoga otpustimo uz zakonsku otpremninu danas, neće posao naći sutra na nekom drugom mestu u državi. Uzeće otpremninu i zaposliće se na drugom mestu, zato što država Srbija danas, to jeste tužno, ali istinito, nema pravu evidenciju svih zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta od lokalnog do republičkog nivoa.
Imamo potpunu evidenciju samo Republičke vlade, delimično javnih službi, imamo i evidenciju svih zaposlenih u prosveti, jer su oni uvedeni u sistem trezora još dok sam bio ministar finansija u prošlom periodu 2005-2006. godine. Tada se stalo sa tom aktivnošću. Moj naslednik nije nastavio ono što sam ja krenuo 2005. godine. Mi smo uveli obrazovanje. Bio je plan da se uvede zdravstvo, da se uvedu svi, ali niko nije uveden. Dakle, mi ne znamo koliko tačno. Kada bi me pitali sada da li država Srbija zna koliko ima zaposlenih ljudi u nekoj agenciji, kolike su im plate, morao bih da ih pitam i da verujem njihovom izveštaju, jer mi nemamo da pritiskom na taster kompjutera dobijemo to stanje. To ćemo sada uvesti ovim zakonom za celu državu, od lokala, pokrajine, do Republike. Danas, u 2012. godini budžetska evidencija, budžetska statistika takva ne postoji. Zato svi ti socijalni programi nisu bili efikasni u prošlosti. Nisu bili efikasni ne samo za administraciju, nego i za zaposlene u tim državnim ili bivšim društvenim firmama.
Neću više da odobravamo socijalne programe, i to sam rekao mojim ljudima na kolegijumu, za takozvani višak radnika u nekoj društvenoj firmi, makar to bio i "Jumko" ili "14. oktobar", ako ne znamo konačno rešenje za tu firmu, da se socijalni program za jedan broj radnika navodno u procesu restrukturiranja da bi se olakšali troškovi poslovanja, a onda se zaposle neki drugi u međuvremenu. To je kao rupa bez dna. Dakle, dok ne budemo tačno znali, ako je, recimo, u pitanju "14. oktobar", ko je strateški partner i ko investira u "14. oktobar", ni dinara nećemo dati za socijalni program za bilo koga. Jeftinije nam je da ne damo novac za socijalni program i da ti ljudi primaju makar i tu subvenciju, nego da dobiju otpremninu koja je skupa, a da se ponovo neko sutra zaposli, pa moramo ponovo da plaćamo za socijalni program. Taj sistem je bi neefikasan.
Da li je nešto pomogao? Pomogao je samo u slučajevima gde je bilo trajno rešenje problema viška zaposlenih, kao što je na primer "Zastava", kao što je na primer bilo koja fabrika koja je našla dobrog kupca ili dobrog strateškog partnera.
Dakle, ako se nađe trajno rešenje, da, socijalni program je nužan i neophodan. Ali, ako status ostaje ovaj društveno-državni, državni je sada, nema smisla davati socijalne programe, osim ako firma ne beleži profit, i to bi poboljšalo uslove njenog poslovanja. Svi koji imaju gubitke, nema smisla davati novac za socijalne programe, jer je to bacanje para bez efekata, nažalost.
Ako me pitate da li će višak zaposlenih u administraciji ostati večito, pa neće. Onog časa kada rešimo pitanje evidencije, a rešićemo ga u narednoj godini, jer to je pitanje informacione tehnologije, uvođenje u bazu podataka, to nije neka astronomska operacija, ali to sada ne postoji i trebaju građani Srbije da znaju da danas to ne postoji u punoj meri.
Druga stvar, kada izađemo iz recesije, jer ako otpustimo nekoga sada iz države, taj neće naći posao nigde jer ne mogu da ga nađu ni ljudi koji nemaju posla, koji ga nikad nisu ni imali, teško je danas naći posao. Pošto je teško naći posao, onda je jeftinije da ne plaćamo novac za socijalne programe, ali se slažem sa vašim predlogom da se razmisli da ako imamo višak u administraciji da se neki pošalju kući uz umanjenu platu, dok traje ovaj postupak. Apsolutno je to dobar predlog i veoma ću pomno o njemu razmisliti, jer ako to pravilo važi za proizvodne radnike, zašto ne bi važilo i za administraciju? Tu se slažem sa vama. Dakle, da ne budu otpušteni, ali da ne sede, da ne zakrčuju tamo prostorije i kancelarije, mogu da budu na nekoj vrsti plaćenog uz umanjenu naknadu po zakonu, neko vreme. To je dobar predlog.
Što se tiče "Železare" koju ste pominjali i postavili ranije poslaničko pitanje, mi sledeće nedelje ulazimo u pregovore sa potencijalnim partnerom iz Ruske Federacije za "Železaru". Nadam se da ćemo te razgovore okončati u nekom relativno kratkom roku, jer i nama je stalo da "Železara" što pre proradi, imajući u vidu da je uticala čak sa 12% na ukupnu vrednost srpskog izvoza i 5% industrijske proizvodnje je činila proizvodnja "Smederevske Železare". Dakle, to je strateški važan proizvodni kapacitet za Srbiju i zato ćemo ubrzati maksimalno te pregovore, kako bi se "Železara" što pre pokrenula.
Ostajem pri onome što sam rekao, mi tražimo nekoga ko ima mogućnost da prodaje proizvode "Železare", ko ima mogućnost da investira u unapređenje tehnologije i proizvodnju nekih proizvoda višeg stepena od dodate vrednosti, da on investira a da država tu pomogne. Uglavnom, krećemo i zvanično sledeće nedelje u te razgovore i uključićemo, u fazi kada to bude potrebno i moguće, i predstavnike sindikata. To se podrazumeva kao i u svakom drugom velikom procesu.
Moram da kažem da je upravo zbog "Železare" pogoršan spoljnotrgovinski bilans Srbije dodatno u ovoj godini i da će deficit tekućeg računa platnog bilansa dostići skoro 10% BDP, što se nije dugo godina dogodilo, s obzirom da se uvek kretao oko 6 do 7% poslednjih godina. Ove godine će se pogoršati i minus će biti čak 10% BDP, tako da ćemo i u toj oblasti imati, nažalost, ove godine najgori mogući podatak, uz ovaj ogromni budžetski deficit i javni dug. To su bili razlozi što smo sada intervenisali da ovu stvar u ekonomiji počnemo da preokrećemo.
Međutim, ono što je dobra vest jeste da je "Fijat" krenuo ozbiljno sa svojom proizvodnjom automobila u Kragujevcu. Do kraja ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila. Plan za sledeću godinu je između 140.000 i 160.000 automobila. To je promet u sledećoj godini od dve milijarde evra. To će biti najveći doprinos rastu izvoza Srbije u narednoj godini. Ako uspemo, a verujem da ćemo uspeti da nađemo partnera i za "Železaru", sa pokretanjem ova dva kapaciteta mi ćemo značajno popraviti sve naše bilansne podatke, posebno imajući u vidu da "Fijat" ima i veliku mrežu dobavljača, a da mnogo kompanija u Srbiji zavisi i od saradnje sa "Železarom". Dakle, ove dve kompanije imaju veliki značaj i za druge proizvođače u Srbiji.
Konačno, kritikovali ste što ukidamo taksu za držanje domaćih i egzotičnih životinja. Mogu da se složim sa vama za aligatore i pitone, ali ne znam koliko građana Srbije to drži. Mnogi ljudi imaju mačke, pse i oni su plaćali taksu za njihovu vakcinaciju.
Zašto bi to činili? Ako im je to zadovoljstvo, mislim da lokalne samouprave neće propasti, one koje su to naplaćivale.
Mnogi nisu evo da pitate koleginicu iz Čajetine, čisto sumnjam da se tamo naplaćuje ta taksa. To se naplaćuje uglavnom u Beogradu, možda u nekim drugim većim gradovima i mislim da je to dobra mera za podršku onih koji vole kućne ljubimce, mislim na domaće životinje pre svega, ali pošto je ta kategorija zajednička onda se oslobađaju i ovi drugi, a oni su retki.
Druga stvar, što se tiče restorana, splavova, pa nisu to samo oni koji drže diskoteke u Beogradu i Novom Sadu. Imate puno onih sojenica, ima čak više na hiljade ljudi koji imaju to u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. Zašto bi oni plaćali taksu na te splavove?
Dakle, ne radi se samo o restoranima, splavovima, već o generalno svim tim objektima na vodi od kojih su po ne znam 10, 15, 20 kvadrata svaki, ako ste nekad išli tamo da vidite. Nema razloga da plaćaju taksu, jer njima to ulazi u osnovicu za porez na imovinu. Zašto bi plaćali taksu za držanje splavova i porez na imovinu? Što se tiče restorana, pa nisu svi iste snage. Ima tih restorana, splavova duž srpskih reka u mnogim gradovima nemaju ti ljudi baš preterane prihode. Mislim da je dobro što ih oslobađamo ovih taksi, a vaše mišljenje je da kažete šta vi mislite o tome. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Gospođo Savić, izvolite.

Ranka Savić

Liberalno demokratska partija
Zahvaljujem vam se na vrlo iscrpnom odgovoru i nadam se da ćete pre svega ovaj predlog u vezi ovih zaposlenih u agencijama i zavodima prihvatiti. Ono što je suština i mog izlaganja, bio bi jedan apel vama, da se sa građanima Srbije prestane da se eksperimentiše. Mi smo stalno deo nekog eksperimenta. To je činjenica i uvođenje tolikog broja taksi, nameta, a sada sigurno da se postavlja i pitanje koje uveo sve te namete. Sada odjednom niko ne zna ko je koji namet uveo, a pri tome mi imamo Vladu koja je 10 i više godina sastavljena od istih ljudi sa sada promenom ulaska Napredne stranke u Vladu.
Što se tiče agencija, to je isto jedna vrsta eksperimenta. Znači, u trenutku kada su se uvodile agencije, ono što ja mogu da tvrdim sindikati su momentalno reagovali i ukazivali na pogubnost uvođenja tolikog broja agencija.
Znači, eksperiment je odrađen, nije uspeo, potrošene su milijarde i nikom ništa. Dakle, postavljam pitanje i odgovornosti svih onih koji eksperimentišu sa građanima Srbije, ne pitajući za cenu tog eksperimenta.
Dakle, odgovornost neka mora da postoji.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, kolege poslanici, današnji predlog i jučerašnja rasprava sa stanovišta SNS zaslužuje jednu podršku u smisli toga da imamo jedan predlog konsolidacije javnih finansija i onaj najteži deo koji nam je tek na početku predstavljao početak restrukturiranja javnog sektora. U prethodnim raspravama smo čuli upravo ono šta nas najviše boli, a to je veliki broj zaposlenih u javnom sektoru.
Problem zaposlenih u javnom sektoru je problem zadnjih 10 godina. Mi smo 2001. godine imali otprilike negde okvirno oko osam hiljada zaposlenih, a danas je ta cifra okvirno negde preko 25 hiljada. Upravo zbog razloga o kojem je govorio ministar Dinkić, s obzirom, da ne postoji evidencija zaposlenih u javnom sektoru, to je jedan od razloga koji treba da se zapitamo, zbog čega smo došli uopšte u ovakvu situaciju da pravimo ovakav rebalans budžeta. Znači, život u ekonomskom smislu nije počeo danas.
Mi smo slušali na Predlog budžeta 2012. godine u decembru mesecu 2011. godine gde je tadašnji premijer govorio da je budžet izborni. Pa, smo 2011. godine za budžet u 201. godini kada se usvajao čuli da je budžet bio socijalni. Pa, 201. godina za 2009. godinu pričali su da je budžet bio investicioni, a 2009. godine je isti taj premijer Cvetković kreirao takav budžet u kome jednostavno se nisu predvideli efekti ekonomske krize.
Prema tome, cela situacija u kojoj se sada nalazimo, je posledica nerealnih kreiranja budžeta u poslednje četiri godine u kojoj ova vlada, jednostavno u ovom sastavu nije učestvovala.
U prošlosti je osim nerealnog kreiranja budžeta imali smo i deo nekontrolisane potrošnje. Ta nekontrolisana potrošnja se ugledala u više oblika. Pre svega u formiranje bespotrebnih agencija, ali i u besprekorno zaduživanje kroz određene vrste kredita i formiranje određenih agencija.
Mi smo imali najveći broj agencija formiranih iz oblasti životne sredine, neke su formirane sa razlogom, neke bez, ali sada imamo najbolji primer nerealnog trošenja sredstava, a to je preko Fonda za zaštitu životne sredine. Bez obzira ko je bio ministar, bio je zadužen i predsednik Upravnog odbora ovog fonda. Jednostavno je bio u poziciji da vrši trošenje budžeta na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Taj budžet se svake godine sve više i više širio za određene potrebe.
Podsetiću vas na osnovu Izveštaja DRI iz 2011. godine kakve on preporuke dao fondu. Citiraću ga iz prostog razloga što ne želim da parafraziram, da ne bi posle ispalo da smo neke izjave davali koje nisu primerene. U tim citatima videćete kako se poslovalo sa tim fondom, da li je bilo prekoračenja ovlašćenja ili je bilo tzv. sistemske korupcije. Odnosno, zakon je dozvoljavao i otvarao mogućnosti nekontrolisanog trošenja budžeta.
Preporuke znači DRI, strana 232,234, inače javni dokument koji možete skinuti na sajtu DRI kaže – Preporučuje se Fondu za zaštitu životne sredine da internim aktom definiše organizaciju računovodstvenog sistema interne kontrole postupka lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava. Ne razumem se u zakonitost, u smislu finansija, ekonomisti to znaju i znaće revizori šta to znači.
Zatim pod dva – Planira se i izvršava rashod i izdatke u skladu sa članom 29. Zakona o budžetskom sistemu i strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardima klasifikacije. To znači da je nije bilo.
Pod tri – Da evidentira u poslovnim knjigama i dostavi potrebnu dokumentaciju Upravi za trezor i da vodi glavnu knjigu ministarstvo o iznosima primljenih donacija u stranoj valuti. To znači, da je nije bilo, kada revizor kaže da je treba napraviti.
Pod četiri – Da sprovođenje javnih konkursa za dodelu sredstava vrši u skladu sa Pravilnikom o uslovima koji moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda za zaštitu životne sredine, uslovima i način dodeljivanja sredstava, kriterijume i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava o načinu praćenja namenskog korišćenja sredstva i ugovorenih prava i obaveza.
Pod pet – Za dodelu sredstava van javnog konkursa u skladu sa članom 18. stav 4. Zakona o fondu vrši se samo za namene iz člana 17. za sufinansiranje preventivni i interventni mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine.
Pod šest – Da obaveže se Fond za razvoj Republike Srbije kojoj je povereno vršenje stručnih poslova za kreditiranje da izvrši popis odobrenih kredita i dostavi izveštaj o popisu Fonda za zaštitu životne sredine koji treba da usaglasi sa svojim knjigovodstvenom evidencijom odgovarajuće knjiženje i usaglašavanje stanja sa Upravom za trezor. Očito fond nije imao jednostavno nikakvu komunikaciju sa Upravom za trezor, odnosno nije imao usaglašeno stanje, niti za Fondom za zaštitu životne sredine. Tako da dobijamo rezultat da u budžetu za 2012. godinu mi imamo određena sredstva koja su dala mogućnost direktoru fonda i predsedniku Upravnog odbora da odobri u 2012. godini 5,5 milijardi dinara za projekte energetske efikasnosti, da potpiše ugovore sa poslovnim bankama koje će joj dati kredite, znači, građanima Srbije da u skladu sa energetskom efikasnošću promene prozore pod određenim povoljnim kamatnim stopama, to je pod jedan. I pod dva, oko 2,5 milijarde dinara da da mogućnost sufinansiranja, znači u oblasti građevinarstva.
Sad vas pitam da li je to Fond za zaštitu životne sredine, da li je to prioritet trošenja u oblasti zelenih ekonomija i stvaranja obaveze državi, odnosno Vladi koja je osnivač ovog fonda u iznosu od 5,5 milijardi dinara.
Mi smo imali jednu žestoku raspravu na Odboru za zaštitu životne sredine sa predsednicama, predstavnicima opozicionih stranaka, gde su oni potpuno u pravu da sumnjaju da li će sredstva iz oblasti životne sredine, tzv. "zeleni dinar", odnosno da li će sredstva koja prihodom iz naknada taksi za ekološke projekte biti potrošene u te namene. Kao što vidimo, Fond za zaštitu životne sredine nije trošio za te namene i sada imamo situaciju da su napravljene obaveze za koje će trebati Fond dve godine da plaća samo te rashode.
Prema tome, u ovom trenutku mi smo primorani kao Vlada da dajemo predloge, odnosno mi kao skupštinska većina da podržimo predlog Vlade, onaj deo sredstava koji je preuzet kao deo rashoda i obaveza koja mora da se isplati budžetskim korisnicima da idemo na predlog gašenja ovakvog fonda. To je, na kraju krajeva, slika poslovanja u poslednjih četiri godine prethodne vlade, a ono što je mogućnost dato je kroz određene zakonske akte koje mi nazivamo "sistemska korupcija", koji nisu doneti u onom delu koji se odnosi na sekundarnu, odnosno podzakonsku regulativu. Ta podzakonska regulativa je trebala da reguliše, upravo ove pravilnike, na koji način će se namenski trošiti sredstva, a da za to neko mora i, ukoliko dolazi do nenamenskog trošenja, da odgovara. Zbog toga sada imamo otprilike reklamaciju, u smislu opozicionih predstavnika da je mnogo toga urađeno u oblasti životne sredine, da je mnogo toga dato a da, na kraju krajeva, sada mi gašenjem određenih, odnosno restrukturiranjem javne uprave u ovoj oblasti želimo sve to da poremetimo.
Naravno da nam to nije bio cilj i naravno da je i gospodin Dinkić, kao ovlašćeni pregovarač, dao jako dobra rešenja u tom finansijskom smislu. U ovom smislu kada treba da govorimo na prihodnoj strani samog ovog predloga, na Vladi je da stvara ambijent u kome ćemo mi privući strane direktne investicije. Reći ću vam da prethodna vlada i u tom delu tih podzakonskih akata, odnosno ubrzavanja dobijanja potrebne dokumentacije za izvođenje određenih investicionih objekata je jako malo uradila. Mi imamo vetro-parkove koji čekaju pet godina na dobijanje odobrenja za gradnju i upotrebne dozvole, mi imamo tri godine za dobijanje dokumentacije na nivou izgradnje objekata obnovljivih izvora, mini hidro-elektrana i to je sve ono što, na neki način, stvara jedan loš ambijent za uopšte mogućnost da bilo kakve investicije i u oblasti energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije i zaštitu životne sredine uopšte dođu u našu Srbiju i ulažu ta sredstva. Žalosno je što mi te potencijale posedujemo, a ne možemo na adekvatan način da ih stavimo u funkciju naših investicija, odnosno mogućnosti da zaista ekonomski napredujemo.
Ono što sam htela još da pomenem u smislu sadašnje situacije, ovo je jedan realan presek stanja koji do sada nijedna vlada nije dala. Na neki način je uvek sakrivala ono što su realni troškovi, prikazujući to onako u lepšem svetlu i znate kad gurate mnoge stvari pod tepih onda na kraju sve to mora da ispliva na jedan veliki talas za koji možda ne znate gde će vas dovesti. Sada je došao taj trenutak kada te javne finansije moraju da se objedine i stave pod jednu kapu i kao takve naprave jednu polaznu osnovu za budućnost, odnosno šta nam je činiti.
Ono što je SNS insistirala i u samoj kampanji, nama je potreba za donošenjem jednog novog zakona o javnim nabavkama. Imamo potrebu da stvaramo ambijent za strane, direktne investicije i imamo potrebu da rešavamo sistemsku korupciju. Ko će se u tom lancu rešavanja svih ovih problema naći da je prekoračio zakon, a ko će se naći da je bio deo određene zakonske regulative i bilo mu je to omogućeno da na jedan legalan način izvodi određene javne nabavke, gde će davati monopol samo određenim firmama da se bave upravljanjem otpadom ili samo određenim firmama da se bave izgradnjom određenih objekata? To će vreme pokazati, na kraju krajeva postoje ljudi kojima je to zadatak u ovoj državi da rade.
Ono što sam htela i na kraju da spomenem, da je ovaj prvi korak u stvari restrukturiranje javnog sektora i najteži korak. Znači, ukoliko uradimo tačan broj i evidenciju broja zaposlenih, i ukoliko zaista prihvatimo ove predloge opozicije da otvorimo mogućnost da u javnom sektoru određeni zaposleni ne moraju da rade, a da imaju određenu nadoknadu, a otvorimo s druge strane mogućnost otvaranja malih i srednjih preduzeća, jednu stimulativnu politiku, možda će i zaista ljudi iz javnog sektora preći u taj privatan sektor, što će biti nadasve dobro za sve nas. Prvo što ćemo povećati tu javnu potrošnju, odnosno smanjiti javni dug i stvarati bolji ambijent za neke nove investicije, ali ne samo stranih investitora nego i naših domaćih.
Na kraju krajeva, treba reći, ova vlada treba da ide u smeru davanja mogućnosti i našim velikim kompanijama za mogućnost ako treba pomoći u rešavanju javnog duga kroz određene projekte društvene odgovornosti, znači da zajednički, jednostavno, celo društvo stavimo u funkciju. Sve naše želje kojima stremimo, a to je da postanemo jedno efikasno društvo, ne samo u ekonomskom smislu, nego u tom operativnom, organizacionom, da zaista možemo da rešimo pitanje dokumentacije i tehničkih rešenja koja su nam očito glavna prepreka za privredni rast.
Na Odboru za privredu, trgovinu, turizam i energetiku mi smo imali izmene i dopune Zakona o turizmu, privatizaciji i energetici. Tu su zaista date izmene i dopune koje su dale jedna dobra rešenja za ukidanje taksi i naknada, koje se negde nisu ni poštovale, a i u glavnom onom skoru nisu ni predstavljale neki veliki obim. Predstavljale su veliki teret kada mali privrednici uzmu otprilike popis kompletnih svojih obaveza u oblasti turizma, u oblasti privrede uopšte i u oblasti energetike. Tako da, na kraju, smatramo da ovaj predlog, kao što je dat u obliku ovog seta zakona je opravdano dat na ovaj način, iako je opozicija iznenađena i možda, na neki način, se oseća malo neobaveštena, ali kroz ovaj set zakona možete videti da jedino takvom sečom naknada u jednom zakonskom predlogu i takvim restrukturiranjem, odnosno spajanjem, objedinjavanjem javnih finansija vi jedino možete imati uspeha. Naravno, ti rezultati neće biti na početku veliki, ali ovakav jedan korak je neophodan za takav početak. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici u ovom setu od 23 zakona koji se nalaze u okviru ove prve tačke, svoju diskusiju ću usmeriti ka zakonima koji se odnose na zaštitu životne sredine. To su zakoni o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti, izmene Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i Zakona o izmenama Zakona o hemikalijama.

Nije mnogo popularno, vidim, pričati o ekologiji danas, ali ja prosto to moram, prvo što sam predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, a drugo što sam neko ko je zaista jedan veliki deo svog života posvetio ovoj borbi i mislim da o tome treba javno govoriti.

U protekle četiri godine za mandata prošle Vlade poslanička grupa DSS je bar 30 amandmana podnela na temu ukida se agencija ta i ta kao potpuno nepotrebna. Svi ti amandmani su uredno odbijeni, agencije su nastajale i opstajale. Nisu imale šta da rade, ali opstajale su i nastajale.

Moje veliko iznenađenje i zaista velika tuga jeste što vladajuće stranke, odnosno Vlada nisu male bolje izbalansirale šta je u okviru zaštite životne sredine trebalo da ostane, a šta je zaista trebalo brisati.

Potpuno razumem vašu poziciju da ste u bezizlaznoj situaciji, da je budžet prazan i da morate da dovedete nekakav red u tome, ali prosto hoću da kažem da Fond za zaštitu životne sredine jeste institucija koja je nastala 2006. godine u vreme prve Vlade Vojislava Koštunice i nastala zaista u najboljoj nameri na principu da zagađivač plaća. To je najbolji ekološki princip koji je ikada u ovoj zemlji pokrenut i to je fond koji je nastao iz potrebe da se sredstva od zagađivača uplaćuju direktno, da se taj zeleni dinar vidi, fondu, a fond je sa druge strane imao obavezu da sve projekte u okviru zelene ekonomije, projekte na zaštiti životne sredine, na neki način promoviše, da im sredstva da one mogu da rade.

Mnogo mi je žao što je došlo do toga da sada jedna velika ideja i zaista jedna institucija, koja je jako dobro radila svoj posao, bude ukinuta zbog toga što je u njoj nastao ovaj skandal sa trošenjem novca bez ikakvog ograničenja, da fond duguje 5,8 milijardi, 874 miliona, koliko se sećam, da su projekti koji su taj fond osiromašili do te mere da može ovog trenutka da plaća samo plate do kraja godine i doveli do toga da je on prvi na spisku onih koje treba ukinuti. Jesu zaista čudni i recimo to su izrada terminala za solarno punjenje bicikla. Prosto pitam šta je to, gde su ti građani punili te svoje bicikle do sada, ako do sada nismo imali ovaj solarni terminal? Prosto, bruka je uopšte govoriti o tome da se za 2012. godinu iz fonda dalo 90 miliona za promotivne aktivnosti koje je uglavnom vodio list "Blic", da su iz ovog fonda data sredstva za pesmarice, pretpostavljam da je ona pesma "razbole se lisica" iz te pesmarice, da je Udruženje za meno pauzu dobilo 1,35 miliona za nekakva istraživanja. Znači, to nema veze sa zelenom ekonomijom.

Molim vas, razmislite o tome. Nemojte ukinuti dobru instituciju zarad toga što je u njoj rađeno to što je rađeno. Postoje službe u ovoj državi, postoje institucije u ovoj državi koje time treba da se bave. Zaista nemam ni malo sentimentalnosti u tom smislu. Nešto što je važno za ekologiju treba da ostane, a ako neko drugi nije radio u korist toga, pa znate ko se tim bavi.

S druge strane, kada ukinete ovaj fond vi ćete doći u strašno jedan veliki pravni vakum, jer ostaju na lokalu takvi fondovi, jer ostaje pokrajina koja ima takav fond. Još uvek važi Zakon o zaštiti prirode, još uvek važe neki drugi zakoni, Zakon o upravljanju otpadom i oni se svi moraju menjati u tom pravcu.

Nemojte ukinuti fond, ukinite, recimo, ja ću predložiti bez trunke sentimentalnosti, Agenciju za zaštitu životne sredine. Imate Zavod za zaštitu životne sredine koji je fantastičan, koji je na nivou svih evropskih institucija, koji je potpuno unižen i spušten na nivo nekakve piljarske radnje u kojoj se izdaju dozvole za sve i svašta i mole investitori – nemojte izdavati više ovakve dozvole, uništiste sve ovo malo prirode.

S druge strane, preći ću na Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnu sigurnost, koja je jako važna. Ulazite u pravni vakum jer je reč o nadležnosti. Niste promenili Zakon za nuklearnu sigurnost. Za nuklearnu bezbednost je nadležno Ministarstvo obrazovanja i nauke. Za jonizujuće zračenje nadležno je Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Znači, promenite Zakon o ministarstvima da biste mogli nešto da uradite u tome.

S druge strane opet hoću da prokomentarišem nešto i volela bih da ne bude sad stavljeno DSS da brani nuklearne objekte Srbije. To je javno preduzeće koje smo mi najviše napadali i o čijim smo troškovima mi najviše govorili, ali sa druge strane razmislite o ovoj stvari. Kada nuklearne objekte Srbije ukinte kao javno preduzeće i prevedete u zavod, nad njima će biti važeći Zakon o javnim službenicima. Time dovodite u opasnost građane Srbije da se o nuklearnoj bezbednosti staraju oni koji će imati 20.000 platu. Nisam sigurna da će neko prihvatiti da radi tako važne poslove, toliko odgovorne poslove i toliko opasne poslove za tu cifru. Samo vas usmeravam da razmislite o tome. Nemam nameru da vam dajem savete u tom smislu jer niti zastupam nuklearne objekte Srbije niti to može da bude nešto što hoću da kažem.

U redu je, ukinuli ste naknade i to je u redu, 16 naknada je u ovoj oblasti ukinuto i to je potpuno u redu, ali vas molim da razmislite o tome da zakone jednostavno dovedete u vezu, jer potpuno se ne slažu zakoni u oblasti životne sredine. O hemikalijama nemam vremena da govorim. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Izvolite.

Jelena Travar Miljević

Ujedinjeni regioni Srbije
Predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i građani Srbije, ono o čemu slušamo juče, danas i prethodnih dana u medijima jeste jedna realnost Srbije, rekordni deficit u budžet Srbije, nešto što se znalo i ranije, ali mislim da je bila i hrabrost, s jedne strane, nove Vlade, a i jedina mogućnost da pred građane iznese tu činjenicu.
Žalosno je što u prethodnom periodu se omalovažavalo znanje građana i sam osećaj građanstva u kom se položaju nalaze, misleći da predstavljanjem jedne dobre slike i iznošenjem neistinitih ili netačnih podataka može da se stvori pozitivniji ambijent.
Dolazim iz jedne od najnerazvijenijih opština u Srbiji. To je opština Žitište. Jako sam svesna šta znači svako radno mesto na teritoriji opštine Žitište. S tim u vezi bih pohvalila ukidanje ovih parafiskalnih nameta, jer se vrlo često dešavalo da ljudi dođu sa određenom idejom za pokretanje sopstvenog biznisa, a onda krenu da se raspituju šta je sve to potrebno i šta ih to sve čeka u narednom periodu kako bi svoju ideju realizovali, pa u određenom trenutku i odustanu, jer ne mogu prosto da stvore sliku šta je to što ih sve očekuje.
S druge strane, svi mi vapimo, posebno u takvim opštinama, za investitorima, a onda kada se oni pojave ili dolazimo u situaciju da ne možemo da im nabrojimo šta je sve to što ih čeka ili ne možemo da ispunimo određene uslove u određenom roku, a postavlja se pitanje nekada organizacije i same mogućnosti ljudi koji rade da pruže sve te informacije.
Ono što bih posebno pozdravila je upravo reorganizacija Poreske uprave koja je pomenuta i mogućnost da Poreska uprava kontroliše i ona preduzeća koja nisu registrovana, jer u prethodnom periodu od frizera, vlasnika piljarnica, mesara, nema ko nije dolazio da se žali sa rečenicom – pa nas država u stvari kažnjava, mi smo registrovali preduzeće, plaćamo poreze i doprinose, nekoga i zaposlimo, ali ako ništa drugo, zaposlimo sami sebe, a onda kod nas dolaze inspekcije, nas kontrolišu, nas kažnjavaju, dok neko drugi ne plaća ništa od toga. Što bi rekli frizeri, prosto stave češalj i makaze u džep i odu da to rade po kućama, bez ikakvih obaveza prema državi.
Takođe mislim da je izuzetno dobro što će ti ljudi prvenstveno biti opomenuti, verujem i upoznati koje su im mogućnosti da im država pomogne da registruju delatnost kojom se bave.
Isto tako, svesna sam zašto se povećava stopa PDV, ali isto tako me raduje što će mala i srednja preduzeća imati mogućnost da od 1. januara biraju na koji način će platiti PDV i što će imati mogućnost da izvrše uplatu PDV nakon naplaćene usluge koju pružaju. Naravno, to stvara preduslov da 105.000 preduzetnika u Srbiji bira na koji će način izvršiti uplatu PDV.
Ono što takođe pozdravljam jeste uvođenje kaznenih penala državi ukoliko ne izvrši određene obaveze, jer se jako često dešavalo da u tom lancu upravo država bude ta koja stvara problem u naplati robe ili usluge.
Ono što bih, isto tako pozdravila je što će se poljoprivrednicima, od sadašnjih pet podići na 8% povraćaj PDV i da će se vršiti direktno uplata na njihov račun. Takođe mislim da je dobro što je zadržana snižena stopa PDV od 8% na životne namirnice i hranu.
Ono što me posebno raduje jeste povraćaj PDV za bebi opremu, zato što se često samo govorilo o tome kako se Srbija susreće sa problemom bele kuge, što se nama teritorije prazne i što je ovo jedan od prvih prepoznatljivih i vidljivih koraka u poslednje vreme koji će stvoriti mogućnost da se direktno onima koji kupuju tu opremu vrati deo novca, što se ova mera odnosi na one koji pripadaju tzv. srednjem i nižem sloju stanovništva, jer primanja roditelja ili staratelja trebaju biti do 80.000 dinara da bi ovi uslovi bili ispunjeni i to je jedna od mera koju sa najvećim zadovoljstvom pozdravljam u ovom koraku konsolidacije sistema kada su u pitanju javne finansije.
Stoga pozivam svoje kolege, da jedan realan predlog koji daje konkretne rezultate i koji predstavlja u suštini prvi korak ka onome što treba da uvede red u javne finansije, podrže u danu za glasanje. Hvala vam.