Nastavljamo sa radom.
Gospodine Duliću vi ste hteli repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Očigledno je da je u raspravi koja je trebala da opravda ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine korišćena potpuno netačna i neistinita argumentacija i zaključio bih tu raspravu i kazao radi građana i radi istine da je Fond za zaštitu životne sredine trošio novac za reciklažu posebnih tokova otpada u skladu sa zakonom i da je činjenica da je u Srbiju uvezeno 140 tona akumulatora ili 80 tona guma efemerna količina u odnosu na one količine koje se generišu na teritoriji Republike Srbije. Svake godine na teritoriji Republike Srbije se sakupi 25 hiljada tona guma i 27 hiljada tona akumulatora. Fond za zaštitu životne sredine je plaćao reciklažu tih količina.
Što se tiče uveženih količina, one ne postoje i one ne mogu da budu subvencionisane i ukoliko je to bio razlog za ukidanje Fonda on je bio potpuno nepotreban i netačan. Tražim da mi gospodin Dinkić kada bude došao samo odgovori, i dalje nisam dobio odgovor na kojim to lokacijama u Subotici se recikliraju gume i akumulatori. Kada budem dobio te odgovore izvinuću se javnosti što nisam govorio istinu, a pošto sam siguran da te odgovore neću dobiti nadam se da ću bar da dobijem izvinjenje kao neko ko je sa njim korektno sarađivao. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima Srđan Miković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, ne vidim ovde predstavnike Vlade. Predstavnika Vlade nema, odnosno nema ministara. Nema onih koji su ispred Vlade ovlašćeni da zastupaju, praktično 24 predloga zakona. Imamo 24 predloga zakona o kojima trenutno razgovaramo i predlažem da se sačeka pa da onda budemo u prilici da ono što mislim da je važno da čuju predstavnici Vlade, da i čuju neposredno.

Slažem se. Sačekaćemo predstavnike Vlade i onda ćemo nastaviti sednicu.
Određujem pauzu dok se neko iz Vlade ne pojavi.
(Posle pauze)

Možemo da nastavimo sa radom.
Gospodine Mikoviću, izvolite.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što smo u prilici da nastavimo sa radom.
Istina, očigledno sam pogrešno mislio da postoje razlozi za hitno usvajanje svih ovih 28 predloga zakona koji su predloženi u hitnoj proceduri, inače ne bi pravili ovolike rasprave u raspravi.
Činjenica jeste da smo mi u vrlo kratkom roku, znači od 11. septembra pa naovamo, dobili 28 predloga zakona, odnosno 28 predloga zakona je stiglo u Skupštinu i to 12 predloga zakona 11. septembra i 16 predloga zakona 14. septembra. Svi mi, narodni poslanici, nas 250, bili smo dovedeni u dosta tešku situaciju da od tog trenutka, odnosno kada smo svako pojedinačno bili u prilici da se upoznamo sa tekstovima predloga zakona, da vidimo i da procenimo šta valja i šta ne valja ili šta malo manje valja u svim ovim predlozima zakona.
Sada trenutno razgovaramo o 24 predloga zakona. Verujte mi, jako teško je da u nekoliko rečenica o svih 24 predloga zakona se izjasnimo. Pokušaću da istaknem da očigledno ne postoji isti odnos u pogledu odnosa prema predlozima zakona koji stižu u proceduru pred ovu Narodnu skupštinu.
Konkretno, jedan predlog zakona je stigao u Narodnu skupštinu 30. avgusta, a koji se tiče o olakšavanju opšteg budžeta i svih onih koji su na neki način odgovorni da rešavaju socijalne i druge probleme, odnosno sam taj predlog zakona koji je podnet 30. avgusta tiče se olakšavanja budžeta, odnosno izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Kao predlagač tog zakona nisam predložio u hitnoj proceduri, ali stekli su se uslovi da onaj ko hoće može da ga predloži i za vanredno zasedanje. To samo upoređuje u odnosu na predloge zakona koji stižu u proceduru i kada se razmatraju ovde na plenumu.
Konkretno, u pogledu samih predloga zakona ima stvari koje su dobre. Na primer, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ukida se, što je prihvatljivo, asimetrično propisana kamata za kašnjenje države ili obveznika za PDV i za povraćaj akcize.
Ovog trenutka nisam siguran da obaveze države po pitanju isplate drugih stvari podrazumevaju takođe za računavanje kamate. Tu mislim i na pravosnažne sudske presude i na ono što nam po rešenjima o izvršenju stoji zbog navodne blokade budžeta, na primer, pred agencijom za naplatu u Kragujevcu, za prinudnu naplatu. Znači, u tom smislu ukazujem da bi trebalo ovaj princip koji je primenjen u Predlogu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da se vidi i u odnosu na druga dugovanja države primeni, ukoliko već poreskim obveznicima zaračunavamo kamatu od dana dospelosti obaveze.
Istina, ne mogu tako pozitivno da se odredim prema drugim nekim delovima Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i tu pre svega moraću da pomenem i konkretno član da biste mogli da pratite suštinu Predloga zakona. radi se o članu 28, o članu 29. i članu 43. Predloga zakona.
Naime, o čemu se tu radi? U članu 28. propisuje se da zamenika direktora Poreske uprave postavlja Vlada na period od pet godina na predlog ministra. Ne definiše se nigde i zato sada pitam, pošto svi zakoni kod nas u pravnom sistemu imaju istu pravnu snagu i Zakon o državnim službenicima i ovaj zakon, ukoliko bude usvojen. Da li to znači postavljenje zamenika direktora Poreske uprave bez konkursa ili sa konkursom, naročito imajući u vidu da u članu 43. Predloga zakona za rukovodioce jedinica na terenu predviđa se konkurs i čak ide se u detalje šta sve podrazumeva ispitivanje uslova za postavljenje po konkursu? U tom smislu valjalo bi da to razjasnimo, naročito imajući u vidu da imam podatak, ne znam da li je tačan, da je 13. avgusta razrešen bivši direktor Poreske uprave, da do ovog trenutka nije postavljen vršilac dužnosti direktora Poreske uprave, a da je rešenjem da li ministarstva, ministra ili Vlade, ne znam sada tačno, postavljeno lice sa određenim ovlašćenjima da potpisuje i to u smislu da je na to mesto postavljen direktor centra za velike poreske obveznike. Ne ulazim u ličnost toga, ali opet postavljam pitanje da li ta osoba obavlja i ovu dužnost i poslove potpisivanja ili ne? U tom smislu postavljam pitanje i samog predloga zakona, da li je to u redu ili ne, ali bićemo u prilici da o tome razgovaramo kada budemo u pojedinostima razmatrali tu problematiku.
Osvrnuo bih se kratko na zakone koji tretiraju porez na dodatu vrednost i akcize. Nisam siguran da je član 28. Predloga zakona u saglasnosti sa Ustavom, naročito u pogledu dovođenja u različiti položaj jednih i drugih obveznika u pogledu samog… Pročitajte član 28. Postoji razlika u poreskim obveznicima. U tom smislu nisam siguran. Dobro je da mislimo o malim i srednjim preduzećima, o malim i srednjim obveznicima, ali treba da mislimo i o velikim obveznicima, naročito da ne bi došli do toga da dođe do veštačkog deljenja preduzeća na male firme zarad ulaska u novi sistem naplate. To može da se desi ukoliko postoje određeni pokušaji ograničenja i uslovljavanja obezbeđenja od toga, ali nisam siguran da Predlog zakona dovoljno daje obezbeđenje u tom delu. Mislim da na to treba da pazimo.
U ovom zakonu pozdravio bih dobru meru da socijalni stanovi će sada biti obuhvaćeni merom ukidanja plaćanja poreza na kupovinu prvog stana, koja im je do sada izmicala jer su plaćeni u ratama. To je opet dobro, ali opet vam kažem da svaki zakon koji se predlaže po hitnom postupku lišava nas mogućnosti da na adekvatan način vidimo prednosti, da vidimo potencijalne mane, da te mane eventualno ispravimo amandmanima.
Bio sam u prilici nešto kasnije nego što je istekla mogućnost podnošenja amandmana po pitanju akciza na cigarete. Da li je tu dobro izračunao 76 dinara ili treba da bude 88 dinara? U tom smislu možda je još prilika da Odbor za finansije još jednom to vidi da vidi da li je po sredi greška, efekat lobiranja ili nešto treće, ali da vidimo taj deo. Zatim, regulacija gomilanja zaliha je pomerena na jul 2013. godine. Možda bi bilo bolje da je 1. januar 2013. godine. Prosečne zalihe se rešavaju po pitanju 90 dana. Možda bi to trebalo da bude 15 ili 30 dana, a sve to što sam uspeo sada da pročitam nisam bio u prilici da podnesem amandman i da na neki način utičem, odnosno da predložim, ovog trenutka mislim, bolje rešenje.
U svakom slučaju, ima dobrih stvari i ima onih stvari koje možemo da kritikujemo i koje ćemo kritikovati. Raduje me što su mnoge primedbe i sugestije Privredne komore Srbije prihvaćene. Prihvaćene su sugestije privrednika. Istina, mislim da ćemo biti u prilici i da preispitamo da li postoji i dalje potreba ukidanja obaveznog članstva u komorskom sistemu ili ne. U tom delu na neki način kontradiktorni smo u odnosu na ono što smo sada dobili u smislu pozitivnih efekata predlaganja komorskog sistema.
Konačno, smatram, pošto je bilo govora i u Ekspozeu gospodina ministra i svi ovi zakoni se tiču u krajnjoj liniji punjenja budžeta i budžetskog sistema, valjalo bi da porazmislimo ako već nismo u prilici da sada kada budemo definisali i budžet i Zakon o budžetskom sistemu za narednu godinu, da vidimo način izveštavanja, pogotovo o subvencijama, da se omogući mesečno izveštavanje o subvencijama koje su uplaćene, šestomesečno izveštavanje o efektima uplaćenih subvencija, sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da je to korisna stvar i da će doprineti, ali to je diskusija za naredna četiri zakona.
Konačno, pošto je ministar stigao, molio bih ako mogu da dobijem informaciju, u Subotici gde se nalazi reciklažni centar?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, u svom obraćanju u okviru zajedničkog načelnog pretresa o 24 zakona pred nama, ministar koji jedini od svih pozvanih obrazlaže zakone, rekao je zbir ovih zakona prvi korak. Jeste prvi korak, ali u nazad i oprečno prvi korak u nazad koji će u većini svojih mera imati odloženo dejstvo, za šest meseci, devet meseci ili godinu dana.
Nemam nikakvih teškoća da na predlog Vlade koju podržavam ili ne podržavam kažem šta mislim o merama koje se podržavaju, ali imam teškoća da mi se saopštava nešto smatrajući da nemamo nikakve informacije o tome šta su parafiskalni nameti, šta su obaveze prema EU i kako funkcioniše lokalna samouprava.
To je ovde nama predstavljeno, skoro ću citirati ministra, da lokalna samouprava kojoj je zakonom dodeljen višak sredstava, ne ume da upravlja tim sredstvima, pa će on tražiti da se dostavi na pregled Ministarstvu finansija šta oni rade. Zatim, da se traži od lokalne samouprave da objasni ministarstvu sve vrste prihoda. Slušajući sve to što ministar ima kao komentar i pitam kako možete da zagovarate decentralizaciju ako nemate poverenja da ljudi koji na izborima dobijaju pravo da upravljaju lokalnim samoupravama, znaju da upravljaju finansijama? To se graniči sa uvredom što je izrečeno o lokalnim samoupravama, ponavljam bez obzira da li je u pitanju lokalna samouprava gde poznajem ljude iz svoje stranke ili bilo koja druga lokalna samouprava. Dakle, malo pažljivije sa javnom rečju, ne bi bilo zgoreg bez obzira na to šta se misli.
Kada je o javnoj reči reč, takođe je jasno šta će se koristiti kao metod da bi se prikrila činjenica da su 24 zakona, koja se predlažu, korak u nazad i da skoro svi imaju odloženo dejstvo. Šta će se koristiti kao metod kada se pita koliko košta administriranje vraćanja PDV, šta će se koristiti kao metod kada se pita zašto u članu 12. ministar samostalno određuje sve ono što smatra da treba da određuje? Šta će se koristiti za svako pitanje koje se tiče svakog od pojedinačnih predloga zakona ili izmena i dopuna zakona?
Politički folklor će se koristiti. Navika, loša, da se političkim klevetama, učešćem u kampanjama beščašća u javnosti, iznošenjem neistina, mi politički aktivni i svi ostali zabave onim što se političkim beščašćem u javnosti stvori. Toga smo svedoci i nije prvi put. Da ne bude nikakve zabune, oduvek sam bila protiv kampanja političkog beščašća, klevetanja, bez obzira ko bio žrtva, a ko sa radošću učestvuje u takvim kampanjama.
Malopre smo imali prilike da svedočimo kako se na vrlo jednostavan način rastoči šta je neistina, a šta su činjenice u piramidi političke kampanje klevetanja i laži oko samo jednog narodnog poslanika, Olivera Dulića i tako bi moglo o svakom. Razlog zašto spominjem ovaj politički folklor jeste što on zadovoljava sakrivanje pitanja i činjenica o mnogim od ovih zakona, ali od tri zakona ne može da vam pokrije problem koji se javlja predlaganjem i verovatnim glasanjem o tri zakona. Zakon o hemikalijama, Zakon o Fondu zaštite životne sredine i Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti.
Ova tri predloga zakona osim što su nam predata u predlogu gde je, gruba reč, ali nedovoljno dobro data izjava usklađenosti sa EU. Na prvoj strani je prepisano ono što je deo izjave usklađenosti kada smo zakon donosili, a na drugoj izmena zakona bez toga da li je u skladu sa direktivama iz poglavlja 27, koje ako sam dobro razumela, niko u ovoj sali nema ništa protiv da nastavimo sa evropskim integracijama.
Ova tri zakona, Zakon o hemikalijama unet je sa ukidanjem Agencije za hemikalije bez ukidanja pratećih zakona, stvara vrlo ozbiljan problem za funkcionisanje a važnije od toga, ukida pravnu tekovinu iz poglavlja 27, koji se tiče zaštite životne sredine. Obara ono što je dogovoreno sa EU kada je zakon donošen i raspravljan i najvažnije od svega ostavlja otvoreno pitanje zašto to radite ako ste za EU? Ako hoćete da koketirate sa vladavinom prava koja se stiče i gradi učestvujući u evropskim integracijama, koketirajte, ali onda nemojte da očekujete od nas da vas ne pitamo što ne unesete u skupštinu Srbije Rezoluciju o pridruživanju EU, da je stavimo van snage. Pretpostavljam da ima bar jedna poslanička grupa koja bi ipak volela da se o tome razgovara.
Ne možete političkim folklorom da zabavite ljude iz EU koji vode računa o poglavlju 27, kao što ne možete da ih zabavite poglavljima 23. i 24. To je dobra vest. Od prvobitnih priča o tome šta će biti sa dosadašnjom reformom pravosuđa, stiglo se na to što treba da bude, da se isprave greške, jer grešaka je bilo. Ali, za ova tri zakona, pogotovo Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti i Zakon o Agenciji o hemikalijama, su zakoni koje ako imamo znanja o tome šta su naše obaveze pred EU, danas moraju biti povučeni iz procedure. Danas. Da to bude poruka vladajuće većine, da je privržena evropskim integracijama.
Ako ih ostavljate u proceduri, onda ostavljate nama prostor da kažemo da nije politički folklor kampanje koje se vode protiv narodnih poslanika ili bivših ministara, nego je politički folklor koketirati sa pravilima sa kojima nema koketiranja.
Kada je reč o Fondu za zaštitu životne sredine, obrazloženje koje smo čuli u razmeni argumenata u dijalogu između narodnog poslanika Olivera Dulića i ministra Mlađana Dinkića, je sledeće – ministar Dinkić, na osnovu njemu datih neistinitih podataka tvrdi da je ministar Dulić zloupotrebljavao i nenamenski trošio novac iz fonda. Narodni poslanik Oliver Dulić mu daje podatke kojima dokazuje da to nije tačno i da, šta god jeste tačno, on jedva čeka da se utvrdi bilo čija tvrdnja o nenamenskom trošenju sredstava.
Šta je zaključak? Ministar Mlađan Dinkić traži ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, zbog – nema poverenja u ministarku. Razlog za to jeste što je kampanja o načinu trošenja fonda, je data kao argument – garant će ova da zloupotrebljava taj novac, nego ćemo sav taj novac da uzmemo u budžet. O svom tom novcu će da odlučuje ministar finansija, jer je nesporna i od uvek svima poznata istina da on nikada ne zloupotrebljava nikakav novac.
To su problemi sa argumentacijom i sa političkim folklorom. Niko ne bi bio srećniji od mene da ste ovde došli sa merama kojima se Fond za zdravstvo i Fond PIO od indirektnih budžetskih korisnika pretvara u direktne, kojima se menja Zakon o trezoru, Zakon o budžetskom sistemu tako da zaista pokažemo zajedničku političku volju za fiskalne reforme. Ovako, nažalost, ostaje samo sumnja da ste zaista privrženi evropskim integracijama. Ako niste, izvolite kažite, mi ćemo se za vladavinu prava i Evropu u Srbiji, boriti i dalje.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.