Počeli ste sa neispunjenim obećanjima. Samo moram da kažem da smo mi u predizbornoj kampanji i u periodu koji je prethodio stalno govorili da Srbija ima ogroman broj parafiskalnih nameta koji su nastali kao posledica slabe države, odnosno slabog Ministarstva finansija u okviru te države.
Nije normalno da imamo preko 200 parafiskalnih nameta koji su faktički porezi i plus drugih naknada kojih ima ukupno 380. Zato smo odlučili da ukinemo trajno 138 parafiskalnih nameta. Neko će reći, kao vi na primer, da to nije ništa specijalno. Samo pitam – zašto to nije neko drugi uradio pre toga? Zašto neko drugi pre ove Vlade to nije uradio? Da li je ikada neko ukinuo setom zakona odjednom 138 nekih taksa privredi i građanima? Nije niko. Niko nikada od kada ja pamtim. Možda jeste, ne znam, neke devedesete godine, ali sigurno nije niko ovakvu seču taksi napravio.
Ta seča taksi ima jedan efekat. On je ukupno 10 milijardi dinara rasterećenja privrede i građana. Da li smo do kraja završili sa time? Nismo, jer preostale su, kao što vi kažete, neke naknade različitih institucija o kojima sam ja juče pričao. Recimo, vi ste pomenuli taksu za overu izvoda iz MKR. Ima takvih različitih opštinskih, republičkih naknada još, ali smo mi Zakonom o budžetskom sistemu dali pravilo da taksa ne može da se naplaćuje neodmereno, da mora da bude ekvivalent stvarno izvršene usluge i da svi oni koji naplaćuju te naknade u budućnost moraju da upodobe svoje cenovnike realnoj situaciji, realnim troškovima najkasnije u roku od mesec dana od dana donošenja ovog zakona. Te nove cenovnike moraju da dostave na pregled i odobrenje Ministarstvu finansija. To nikad nije bio slučaj. Do sada je svako mogao kako je hteo da uređuje te cenovnike. Zato su neki od njih sigurno neosnovani i skupi.
Imamo rok, pošto takvih cenovnika ima mnogo, do 31. marta sledeće godine da proverimo realnost tih cenovnika i da damo saglasnost na njih ili da ih ne odobrimo. Ako ne odobrimo neki cenovnik, bilo koga, od lokala do republike, do 31. marta on prestaje da važi, a odobrićemo samo one koji su realni. Dakle, osim ukidanja ovih 138 taksi od 1. oktobra o kojima pričamo juče i danas, u narednom periodu biće i smanjivanje cena nekih naknada, odnosno njihovog upodobljavanja realnim troškovima. Svuda tamo, to sam već rekao, ponoviću, gde se te naknade određuju kao procenat od nečega će biti onemogućeno. Mora biti realna cena za izvršenu uslugu, koja se može meriti, i ne može zavisiti od toga ko traži tu uslugu, nego koliko košta onoga ko radi na šalteru da tu uslugu izvrši ili, ako nije šalter, administracija.
Takođe, neće biti mala pojeftinjenja i za građane. Znam da nekim građanima možda i ne znači to što će registracija automobila u nekim gradovima pojeftiniti do 4.000 dinara, ali mnogima i znači. Najviše će pojeftiniti u Paraćinu, jer su tamo bile iz nekog razloga najveće lokalne komunalne takse za registrovanje automobila. Ima gradova gde to nije bilo tako pa će tu pojeftinjenje biti manje. Ukinuli smo četiri takse koje su bile sastavni deo taksi za registraciju automobila potpuno, a jednu limitirali. to je ova komunalna taksa za motorna vozila. Plaćaće se samo jednom uplatnicom, umesto sa 12, koliko se danas radi, jer prosto je neverovatno. Takvih problema imamo mnogo više i na drugim mestima, ali ovo je bio jedan uočljiv problem, svaki građanin koji ima auto je morao 12 uplatnica da popunjava da bi registrovao auto. Od 1. oktobra to će moći sa jednom i biće jeftinija registracija.
Mi ćemo uraditi sa poreskom upravom slične promene, da uplata poreza i doprinosa u sledećoj godini, videćemo tačno kad možemo da pripremimo informacioni sistem i da sa kolegama iz penzionog osiguranja i socijalnog napravimo sistem da jednom uplatnicom i na jedan račun se uplaćuju porezi i doprinosi na plate. Sada se to čini na sedam računa, što je potpuno neracionalno.
Što se tiče vaše primedbe oko stava da nećemo u uslovima recesije otpuštati zaposlene u javnom sektoru, reći ću vam zašto smo to odlučili. Prvo, zato što smo ustanovili da naša država Srbija, nažalost, nema odgovarajuću budžetsku statistiku i da nema garancije da, ako nekoga otpustimo uz zakonsku otpremninu danas, neće posao naći sutra na nekom drugom mestu u državi. Uzeće otpremninu i zaposliće se na drugom mestu, zato što država Srbija danas, to jeste tužno, ali istinito, nema pravu evidenciju svih zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta od lokalnog do republičkog nivoa.
Imamo potpunu evidenciju samo Republičke vlade, delimično javnih službi, imamo i evidenciju svih zaposlenih u prosveti, jer su oni uvedeni u sistem trezora još dok sam bio ministar finansija u prošlom periodu 2005-2006. godine. Tada se stalo sa tom aktivnošću. Moj naslednik nije nastavio ono što sam ja krenuo 2005. godine. Mi smo uveli obrazovanje. Bio je plan da se uvede zdravstvo, da se uvedu svi, ali niko nije uveden. Dakle, mi ne znamo koliko tačno. Kada bi me pitali sada da li država Srbija zna koliko ima zaposlenih ljudi u nekoj agenciji, kolike su im plate, morao bih da ih pitam i da verujem njihovom izveštaju, jer mi nemamo da pritiskom na taster kompjutera dobijemo to stanje. To ćemo sada uvesti ovim zakonom za celu državu, od lokala, pokrajine, do Republike. Danas, u 2012. godini budžetska evidencija, budžetska statistika takva ne postoji. Zato svi ti socijalni programi nisu bili efikasni u prošlosti. Nisu bili efikasni ne samo za administraciju, nego i za zaposlene u tim državnim ili bivšim društvenim firmama.
Neću više da odobravamo socijalne programe, i to sam rekao mojim ljudima na kolegijumu, za takozvani višak radnika u nekoj društvenoj firmi, makar to bio i "Jumko" ili "14. oktobar", ako ne znamo konačno rešenje za tu firmu, da se socijalni program za jedan broj radnika navodno u procesu restrukturiranja da bi se olakšali troškovi poslovanja, a onda se zaposle neki drugi u međuvremenu. To je kao rupa bez dna. Dakle, dok ne budemo tačno znali, ako je, recimo, u pitanju "14. oktobar", ko je strateški partner i ko investira u "14. oktobar", ni dinara nećemo dati za socijalni program za bilo koga. Jeftinije nam je da ne damo novac za socijalni program i da ti ljudi primaju makar i tu subvenciju, nego da dobiju otpremninu koja je skupa, a da se ponovo neko sutra zaposli, pa moramo ponovo da plaćamo za socijalni program. Taj sistem je bi neefikasan.
Da li je nešto pomogao? Pomogao je samo u slučajevima gde je bilo trajno rešenje problema viška zaposlenih, kao što je na primer "Zastava", kao što je na primer bilo koja fabrika koja je našla dobrog kupca ili dobrog strateškog partnera.
Dakle, ako se nađe trajno rešenje, da, socijalni program je nužan i neophodan. Ali, ako status ostaje ovaj društveno-državni, državni je sada, nema smisla davati socijalne programe, osim ako firma ne beleži profit, i to bi poboljšalo uslove njenog poslovanja. Svi koji imaju gubitke, nema smisla davati novac za socijalne programe, jer je to bacanje para bez efekata, nažalost.
Ako me pitate da li će višak zaposlenih u administraciji ostati večito, pa neće. Onog časa kada rešimo pitanje evidencije, a rešićemo ga u narednoj godini, jer to je pitanje informacione tehnologije, uvođenje u bazu podataka, to nije neka astronomska operacija, ali to sada ne postoji i trebaju građani Srbije da znaju da danas to ne postoji u punoj meri.
Druga stvar, kada izađemo iz recesije, jer ako otpustimo nekoga sada iz države, taj neće naći posao nigde jer ne mogu da ga nađu ni ljudi koji nemaju posla, koji ga nikad nisu ni imali, teško je danas naći posao. Pošto je teško naći posao, onda je jeftinije da ne plaćamo novac za socijalne programe, ali se slažem sa vašim predlogom da se razmisli da ako imamo višak u administraciji da se neki pošalju kući uz umanjenu platu, dok traje ovaj postupak. Apsolutno je to dobar predlog i veoma ću pomno o njemu razmisliti, jer ako to pravilo važi za proizvodne radnike, zašto ne bi važilo i za administraciju? Tu se slažem sa vama. Dakle, da ne budu otpušteni, ali da ne sede, da ne zakrčuju tamo prostorije i kancelarije, mogu da budu na nekoj vrsti plaćenog uz umanjenu naknadu po zakonu, neko vreme. To je dobar predlog.
Što se tiče "Železare" koju ste pominjali i postavili ranije poslaničko pitanje, mi sledeće nedelje ulazimo u pregovore sa potencijalnim partnerom iz Ruske Federacije za "Železaru". Nadam se da ćemo te razgovore okončati u nekom relativno kratkom roku, jer i nama je stalo da "Železara" što pre proradi, imajući u vidu da je uticala čak sa 12% na ukupnu vrednost srpskog izvoza i 5% industrijske proizvodnje je činila proizvodnja "Smederevske Železare". Dakle, to je strateški važan proizvodni kapacitet za Srbiju i zato ćemo ubrzati maksimalno te pregovore, kako bi se "Železara" što pre pokrenula.
Ostajem pri onome što sam rekao, mi tražimo nekoga ko ima mogućnost da prodaje proizvode "Železare", ko ima mogućnost da investira u unapređenje tehnologije i proizvodnju nekih proizvoda višeg stepena od dodate vrednosti, da on investira a da država tu pomogne. Uglavnom, krećemo i zvanično sledeće nedelje u te razgovore i uključićemo, u fazi kada to bude potrebno i moguće, i predstavnike sindikata. To se podrazumeva kao i u svakom drugom velikom procesu.
Moram da kažem da je upravo zbog "Železare" pogoršan spoljnotrgovinski bilans Srbije dodatno u ovoj godini i da će deficit tekućeg računa platnog bilansa dostići skoro 10% BDP, što se nije dugo godina dogodilo, s obzirom da se uvek kretao oko 6 do 7% poslednjih godina. Ove godine će se pogoršati i minus će biti čak 10% BDP, tako da ćemo i u toj oblasti imati, nažalost, ove godine najgori mogući podatak, uz ovaj ogromni budžetski deficit i javni dug. To su bili razlozi što smo sada intervenisali da ovu stvar u ekonomiji počnemo da preokrećemo.
Međutim, ono što je dobra vest jeste da je "Fijat" krenuo ozbiljno sa svojom proizvodnjom automobila u Kragujevcu. Do kraja ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila. Plan za sledeću godinu je između 140.000 i 160.000 automobila. To je promet u sledećoj godini od dve milijarde evra. To će biti najveći doprinos rastu izvoza Srbije u narednoj godini. Ako uspemo, a verujem da ćemo uspeti da nađemo partnera i za "Železaru", sa pokretanjem ova dva kapaciteta mi ćemo značajno popraviti sve naše bilansne podatke, posebno imajući u vidu da "Fijat" ima i veliku mrežu dobavljača, a da mnogo kompanija u Srbiji zavisi i od saradnje sa "Železarom". Dakle, ove dve kompanije imaju veliki značaj i za druge proizvođače u Srbiji.
Konačno, kritikovali ste što ukidamo taksu za držanje domaćih i egzotičnih životinja. Mogu da se složim sa vama za aligatore i pitone, ali ne znam koliko građana Srbije to drži. Mnogi ljudi imaju mačke, pse i oni su plaćali taksu za njihovu vakcinaciju.
Zašto bi to činili? Ako im je to zadovoljstvo, mislim da lokalne samouprave neće propasti, one koje su to naplaćivale.
Mnogi nisu evo da pitate koleginicu iz Čajetine, čisto sumnjam da se tamo naplaćuje ta taksa. To se naplaćuje uglavnom u Beogradu, možda u nekim drugim većim gradovima i mislim da je to dobra mera za podršku onih koji vole kućne ljubimce, mislim na domaće životinje pre svega, ali pošto je ta kategorija zajednička onda se oslobađaju i ovi drugi, a oni su retki.
Druga stvar, što se tiče restorana, splavova, pa nisu to samo oni koji drže diskoteke u Beogradu i Novom Sadu. Imate puno onih sojenica, ima čak više na hiljade ljudi koji imaju to u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. Zašto bi oni plaćali taksu na te splavove?
Dakle, ne radi se samo o restoranima, splavovima, već o generalno svim tim objektima na vodi od kojih su po ne znam 10, 15, 20 kvadrata svaki, ako ste nekad išli tamo da vidite. Nema razloga da plaćaju taksu, jer njima to ulazi u osnovicu za porez na imovinu. Zašto bi plaćali taksu za držanje splavova i porez na imovinu? Što se tiče restorana, pa nisu svi iste snage. Ima tih restorana, splavova duž srpskih reka u mnogim gradovima nemaju ti ljudi baš preterane prihode. Mislim da je dobro što ih oslobađamo ovih taksi, a vaše mišljenje je da kažete šta vi mislite o tome. Hvala.