Apsolutno se slažem sa vama. Problem je u tome što taj novac nije korišćen da se spreči zagađenje i nije korišćen da se očisti Tisa, da se očiste reke o kojima ste pričali. Taj novac je korišćen za reklamnu i propagandnu kampanju, korišćen je za kupovinu, ne znam, računara za ministarstvo. Kakve to veze ima sa zaštitom životne sredine?
Vašu nameru podržavam. Prvi ću biti za to da se uvede podsticanje uvođenja zelenih tehnologija. Da li je to Fond za zaštitu životne sredine radio? Pa, nije. Ukidanje Fonda ne znači ukidanje ekoloških programa. Naprotiv, ekološki programi treba da dobiju više novca nego što su ikada imali dok je Fond postojao. Zašto? Pa, zato što je Fond taj novac trošio za druge stvari. To je problem. To ću objašnjavati sve dotle dok svakom pojedincu ovde ne bude to jasno. Ako je prihod Fonda bio, godišnje, od ekoloških taksi tri do pet milijardi dinara samo jedan mali deo te ekološke takse se ukida, a to je ova koja se koristi za registraciju vozila, 500 dinara što se plaćalo, samo to. Sve ostalo ostaje u sistemu, sve takse za zagađivanje ostaju, one se ne ukidaju jer su opravdano uvedene.
Drugo, prihodi od ekoloških taksi, koji su bili do sada, prihodi lokalne samouprave ostaju prihodi lokalne samouprave, prihodi koji su bili republički ostaju republički. U lokalnoj samoupravi niko se neće mešati da naprave veća izdvajanja za zaštitu životne sredine iz onih ekoloških prihoda koje dobijaju. U pravu ste, to ima i Obrenovac, to ima i Paraćin, to imaju i drugi gradovi. Neka naprave, sasvim slobodno, ja to podržavam 100%, veće lokalne fondove za zaštitu životne sredine od prihoda koje dobijaju od ekoloških taksi.
Hajde, molim vas, napravite analizu da li baš sve lokalne samouprave sve one ekološke prihode koje dobiju koriste za zaštitu životne sredine. Mogu se kladiti da bi imali iste rezultate kao za Republički fond za zaštitu životne sredine i da bi ispalo da nijedan dinar od ekološke takse mnogo manje ide u rashodnoj strani za zaštitu životne sredine.
Dakle, hoću da budem tu potpuno jasan, zalažem se, i uvek sam se zalagao, i zalagaću se, za punu autonomiju lokalnih samouprava, za punu autonomiju i slobodno odlučivanje. Jedina stvar gde ne može biti autonomije jeste, bilo na republici, bilo u pokrajini, bilo na lokalu, divljanje u prekomernom zapošljavanju, prekomernim platama državne, lokalne ili pokrajinske administracije. Samo to i ništa više. Sve ostalo treba da bude sloboda lokalnih samouprava da razvijaju svoj grad, svoju opštinu na način za koji smatraju da je najcelishodnije, a važan segment u tome jeste zaštita životne sredine.
Dakle, da ne bi pričali samo o ekologiji, kada govorim o ukidanju ovih sopstvenih prihoda, daću primer, koji ste vi sami pomenuli, Fonda za vanredne situacije. Šta smo mi odlučili? Mi smo odlučili da Fond za vanredne situacije, odnosno deo u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji se bavi zaštitom od požara, otklanjanjem posledica elementarnih nepogoda i slično, da oni imaju budžetsku stavku u okviru MUP-a, koja je fiksna, koja je u skladu sa potrebama, a ne da se to finansira npr. taksom na ulaznice koje se naplaćuju za sportske priredbe i za utakmice. Dakle, sada se vanredne situacije, odnosno troškovi za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda finansiraju npr. delom takse koju građani plaćaju kada idu na utakmice, naplati im se neka taksa pa su zbog toga ulaznice skuplje i još sa dve različite takse.
Prihodi od toga su neizvesni, a njima trebaju vatrogasna vozila, treba im oprema za borbu sa elementarnim nepogodama. Umesto toga mi ćemo im u budžetu, ako to Skupština naravno bude odobrila, odrediti poseban budžet koji će imati stavku za vanredne situacije, koji će biti čak i veći od onoga što smo dobijali od taksi, jer je važno da se ta stavka poveća imajući u vidu npr. ove požare koje smo imali sada ove godine. Stalno ima nekih nepogoda, nekad su poplave, nekad, evo sada požari. Što znači da će ostati programi za zaštitu životne sredine.
Molio bih Stranku zelenih da predloži konkretne, nove programe ako smatra da programi Fonda za zaštitu životne sredine nisu bili dobri. Isto to molim i sve druge stranke koje žele da se bave zaštitom životne sredine, ali da budu programi koji su u skladu sa nekim normalnim standardima.
Podsticaji za uvođenje zelene tehnologije? Odlično! Hajde da to uvedemo. Za to vredi dati budžetski novac, ali ne mora da postoji fond da bi taj novac bio dat za tu namenu. Uvek ćete moći kada bude usvajan zakon da vidite koliko je novca namenjeno za ekologiju, kao što sada vidite koliko je za poljoprivredu. Dok je bio ovaj budžetski fond – Fond za zaštitu životne sredine – teško da ste vi mogli znati koliki je njihov budžet. Samo posredno ste mogli saznati tako što saberete sve takse koje oni naplaćuju jer su se oni finansirali iz ekoloških taksi. Vi ćete sada znati u budžetu kolika je stavka za zaštitu životne sredine koje Republika izdvaja. Videćete, kada uporedite tu stavku sa onom koju je stvarno Fond koristio za zaštitu životne sredine, a ne za neke druge nenamenske upotrebe, da će biti veća.
Želim samo da vam objasnim logiku, pošto mislim da ste dobronamerno sve ovo rekli, što jeste, jer sam video i iz onog prethodnog uvoda da i neke stvari koje nisu vezane za ekološke probleme, na neki način, razumeli ste pravilno.
To je ono što sam hteo da kažem, dakle, da zaštita životne sredine, ali institucija koja je bila zadužena za to se iskompromitovala. To nije sad pitanje ministra, u toj instituciji imate nekog direktora, imate neke zaposlene, ako su oni godinama trošili novac, kao što sam rekao, za podsticanje uvoza polovnih akumulatora, polovnih guma i za druge stvari, kako onda možemo da kažemo da će oni u budućnosti raditi taj posao drugačije? Ovako, Skupština kada usvoji bilo koju budžetsku stavku to je zakon, Zakon o budžetu koji mora da se izvršava, a na vama je i na čitavoj javnosti da prati i zahteva od Vlade, pre svega od Vlade, da izdvaja primereno za zaštitu životne sredine. Taj novac koji se izdvoji stvarno ode za te namene, a ne za neku propagandu, pod nazivom edukacija.
Kakva je to edukacija ljudi? Može se otići na Javni servis i tražiti besplatan termin, pa da stručnjaci pričaju o tome kako ljudi treba da se ponašaju da ne bi zagađivali životnu sredinu, da objasne značaj klimatskih promena i na poljoprivredu, i na društvo u celini, a ne da se lepe bilbordi. Jedino ako se preko bilborda i oglasa u novinama može vršiti edukacija. To je nešto što je bilo neodgovorno. Predlažem da stavimo tačku na takvo ponašanje i da se novac od taksi za ekologiju koristi za namene koje su predviđene, a to je za zaštitu životne sredine. Hvala.