Mislim da se mi ministre uopšte nismo razumeli.
Vrlo dobro se pripremam za sednice Skupštine iako materijal ne stigne na vreme, pitao sam vas nešto drugo.
Prvo, za ovu šumarinu se ne zalažem, samo sam obrazložio koliko je to mali iznos. Da li iznos od 833 dinara može pomoći stvaranju novih malih i srednjih preduzeća tj. novih privrednih subjekata? To je pitanje za vas.
Drugo pitanje. Bili ste na čelu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ostali ste i dalje tu. Da li mislite da su ove mere koje ste vi predložili dovoljne da ta mala i srednja preduzeća, a ima ih preko 500 koja dobro posluju u Srbiji, mogu da prebrode svu ovu krizu?
Niste mi odgovorili. Bili ste i predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, zašto se niste založili za manje kamate, za promenu garancija vraćanja kredita, to ste naravno mogli, na tom položaju i bili ste ministar za privredu. Kako predlažete da se obezbedi sigurnost naplate potraživanja, i ovaj deo koji je vezan za Nacionalnu službu da ljudi koji zapošljavaju ljude koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe mogu da dobiju veća sredstva da bi se ti ljudi zaposlili?
U tom smislu mislim da je vaša odgovornost velika i sve ovo što svaljujete na prethodno Ministarstvo finansija, morate da kažete da, što se tiče malih i srednjih preduzeća, ja sam jedan od onih poslanika koji je obišao celu Srbiju i gotovo sva mala i srednja preduzeća, video sa kakvim se problemima ti ljudi susreću.
Znači, da li je odgovornost što se nije povećao taj broj malih i srednjih preduzeća i da li će ove mere sa ovako malim taksama koje se skidaju, to podržavam, ali to neće rešiti probleme privatnika i privrednika u ovoj zemlji. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Što se tiče kamata za Fond za razvoj niste u pravu. One su bile male i sada su relativno niske. Bile su od 1% do 4,5%, nikada nisu bile veće. Uglavnom za većinu kredita su oko 3%, a nikada veće od 4,5, a za pojedina nerazvijena područja su bile 1%, 2%, dakle, nije stvar u kamatnim stopama. Govorim kod Fonda za razvoj. Jeste problem u kamatnim stopama komercijalnih banaka, koje su jako visoke iz razloga o kojima ćemo sigurno pričati u narednom periodu.
Apsolutno, ako ste želeli da me dobronamerno shvatite, možete razumeti da je ovo samo prvi paket mera koje smo mi uradili za prvih 45 dana. Da li je Vlada koju je vodila vaša stranka uradila bilo šta slično za četiri godine, ne za 45 dana? To je pravo pitanje. Da li smo mogli za 45 dana više da uradimo od ovoga? Možete reći da je možda neko mogao da uradi i više. Da li smo mi sa ovim sve završili? Ne. Mi smo tek na samom početku, jer krećemo iz dubokog minusa, koji smo zatekli i budžetskog deficita, i ogromnog javnog duga, i ogromnog broja parafiskalnog nameta koji sada čistimo i zabranjujemo stvaranje novih parafiskalnih nameta.
Šta su nam sledeći koraci, ako vas zanima. Još radikalnije smanjivanje budžetskog deficita, ali i stvaranje uslova da kamatne stope padnu u Srbiji. One su sada visoke zbog nekoliko razloga. Nisu svi u domenu Vlade. Neki su u domenu Vlade, neki su u domenu Centralne banke. Sa ovakvim procentom tzv. "MPL", odnosno nenaplativih potraživanja, sa ovolikom stopom obavezne rezerve ne možete računati na nižu kamatnu stopu u Srbiji, a vi znate ko je odgovoran za to. Oni koji su do skoro vodili Centralnu banku.
Odgovornost Vlade Srbije je da se smanji politički rizik zemlje. To jeste odgovornost Vlade u svakoj državi. I odgovornost Vlade je da napravi investicionu klimu da uslovi za ulaganje budu bolji. Uslovi za ulaganje će biti bolji kada očistimo ove parafiskalne namete, kao jedna stvar. Kada stvorimo uslove za dalje smanjivanje poreza na zarade, odnosno poreza na proizvodnju.
Dakle, doprinose i poreze na plate. Naravno, onog časa kada se i promeni situacija na našim glavnim tržištima. Ali, činjenica je da ovo što smo do sada uradili jeste jedan možda mali korak, ali mnogo veći od onoga što se nije radilo u prethodnom periodu.
Meni je jedino drago što sada imam puno odgovornosti i od nje neću uopšte bežati, za to što će se dešavati u narednom periodu, u narednim godinama. Ne bežim od te odgovornosti, uveren sam da će biti teško, a drugo, da ćemo napraviti jedan dobar pomak i pozitivne promene u našem ekonomskom sistemu. Ako budete želeli da mi u tome pomognete, dobro ste došli.

Hvala. Završila bih sada, ali hajde još jednom. Izvolite gospodine Milovanoviću.

Pa, evo ovako. Znate, kada neko sluša ovu diskusiju, izvinjavam se, ali zaključio bih da ste upravo doputovali sa nekog drugog kontinenta i da vi nemate pojma šta se 12 godina dešavalo u Srbiji, bez namere da vas uvredim.
Prosto, da sam ja bio ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, i da sam se bavio malim i srednjim preduzećima, a premijer Cvetković kaže to ne može, izašao bih iz te vlade. Tog trenutka povukao bih svoje ljude iz stranke i izašao bih iz Vlade, zato što je to štetno po državu. Ne može da bude da u jednom timu koji radi, a to je Vlada, da svako radi svoj deo posla i da su samo predstavnici DS odgovorni za ovu ekonomsku krizu. Prosto DS za ovih 22 godine nije sve vreme u vlasti, vi jeste bili i zato snosite odgovornost.
A što se tiče razvoja privrede, tu apsolutno mislim da je potrebno jedno izvinjenje i narodnim poslanicima, a i građanima Srbije za neke nepopularne mere, poteze i prosto ne mogu da verujem da ste vi uveli samo dva fiskalna nameta, tj. dva harača od 300 koliko je uvedeno, a da su svi ostali ministri iz DS uveli ostale. Ne mogu u to da poverujem, a nadam se ne i građani naše države. Hvala.

Minisar Dinkić, izvolite.

Vi nažalost mnoge stvari ne znate, evo, nisam mislio o ovome da govorim ali ću ipak reći. Ne, nemate informacije, na to mislim.

Prvo, u svakoj državi ministar finansija je taj koji dozvoljava ili nedozvoljava da se uvedu parafiskalni nameti. Znači, izbrojte koliko je bilo parafiskalnih nameta do 2006. godine, a koliko ih je bilo posle 2006. godine. Moja odgovornost je ako budete utvrdili da od 2004. godine do 2006. godine povećan taj broj, a uveravam vas da ćete videti, brojte slobodno, ne morate danas, kada budete imali priliku, da je smanjen.

Ukinut je porez na finansijske transakcije, još 2004. godine. Ja se sećam toga. Ukinut je porez na fond zarada, koji je nekada postojao i mnogi drugi. To je ukinula Vlada koju je tada vodio Koštunica a ja sam bio ministar finansija. Ali, pogledajte koliko je zaista bilo tada do 2006. godine parafiskalnih nameta. Znači, ministar finansija odgovara za njihovo uvođenje i ministar finansija je jedini taj koji može da ih smanji, kao što to ja sada činim, evo, šest godina nakon onog prvog mandata koji sam imao.

Druga stvar, vezano za odgovornost, kad kažete kao da ste pali sa Marsa - zašto niste otišli iz Vlade? Da li sam ja ostao u Vladi do kraja mandata? A da li znate zašto? To je ono što želim da vam kažem a što možda ne bih pričao da niste bili toliko znatiželjni. Dakle, zbog primera poput onog iz Valjeva ili poput onog iz Vrnjačke Banje. Evo ga još jedan poslanik koji zna sve o tome, došao je, sedi u poslednjem redu. O čemu se radi? Ako imate situaciju da u srpske banje niko ozbiljno nije ulagao u poslednjih 30 godina i pojavi se "Fijat" iz oblasti banjskog turizma, kompanija koja je spremna da uloži u Vrnjačku Banju ozbiljan novac, da onaj skelet od nezavršenog hotela, mislim da je u pitanju "Fontana", potpuno renovira i da država ima zajedničko ulaganje sa njima pola-pola, i onda vaše kolege, neki iz Vlade, neki su tada bili van Vlade pa su posle ušli u Vladu, odu kod načelnika Kraljevačkog okruga i kažu – sprečite Dinkića da završi tu investiciju, pobediće njegova stranka, kao što je i dobila izbore u Boru kad su izgradili topionicu i unapredili rudnik. Onda ih vodimo, izlaze na auto-put Kraljevo-Kruševac sa transparentima – Dinkiću, prodaj tuđe, nemoj naše. A ko izlazi? Radnici opštinske uprave koje vaša stranka tera na auto-put da bi sprečila investiciju.

Šta se dalje dešava? Galimatijas ozbiljnog investitora, najveća kompanija za banjski turizam u Evropi, traži prijem kod predsednika Republike. Predsednik Republike kaže – zeleno svetlo, ova investicija treba da se desi, samo neka premijer odluči da li je procedura kako treba. Tender je bio raspisan, tender koji je Vlada već bila odobrila, prošao je. Onda ide kod premijera na sastanak, premijer kaže – moji iz stranke se žale da možda taj iznos ulaganja od 40 miliona evra, 20 direktno a 20 kreditom je nedovoljan da dokaže isplativost investicije, neka se angažuje neka revizorska kuća. Onda se objavljuje tender za revizorsku kuću i posle pola godine mene zove jedan vaš stranački kolega, koji nije sada u najboljim odnosima sa vašim predsednikom, i kaže – Mlađane, diži ruke od toga, neće moja stranka da se ulaže u banju jer se plaše politički da bi razvoj Vrnjačke Banje ugrozio njihovu lokalnu vlast. Posle izbora, šta se dešava? Vi više niste na vlasti u Vrnjačkoj Banji.

Primer broj dva je Valjevo. Takođe situacija da "Gorenje" donosi odluku da pravi fabriku u Zaječaru. Onda kreće politički pritisak i iznošenje neistina da ja navodno držim za ruke "Gorenje" i ja ih lično vodim u Zaječar da grade fabriku, odvodim ih iz Valjeva. Zašto? Kažu, ako se to uradi, naša stranka će dobiti izbore u Valjevu. Govorim o vašim kolegama i zato kažem da niste imali informacije. Šta se ispostavlja posle dve godine od tog momenta? Fabrika u Zaječaru je zaista izgrađena, ali se gradi i fabrika u Valjevu.

Na taj način, na način upravljanja zemljom koji je bio ispolitizovan, gde su pare namenjene ekologiji trošene u predizbornoj kampanji, gde su podsticane kupovine polovnih guma i akumulatora iz inostranstva, gde su investitori sprečavani da ulažu, došli smo u situaciju da Srbija ima ovakvu situaciju kakvu ima – da se zadužuje po nenormalno visokim kamatnim stopama da bi isfinansirala budžetski deficit.

Mi to hoćemo da promenimo. Ako se vama ne sviđa promena, vi ćete glasati protiv toga, to vam pravo ne mogu uskratiti, niti imam nameru. To je vaše legitimno demokratsko pravo. A Srbiji zaista jesu potrebne promene. Promene u smislu da ako vidimo da imamo problem sa izdavanjem građevinskih dozvola, ako nas je Svetska banka rangirala na 170 i neko mesto u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, onda onaj koji je bio nadležan za to treba da kaže da to nije u redu, da je loše rađeno. Hajde to da promenimo.

Suština je da ono što je bilo loše, treba nazvati lošim, a ono što je bilo dobro, treba nazvati dobrim, a ono što treba da se radi, treba cela zemlja da radi, u pravcu koji jeste dobar. Po meni, to je jedini ispravan put i zato nama i našoj vladi jeste potreban što širi konsenzus. Ja sam ubeđen da ćemo u tome uspeti.

Voleo bih da i vaša stranka podrži ove zakone. Ali, ako ih nećete podržati, ako nećete da podržite ukidanje 138 parafiskalnih nameta, ako ste protiv ukidanja firmarina za zanatlije, za preduzetnike u Srbiji, vi glasajte protiv toga. Ali, onda ljudi moraju znati da ste vi protiv toga. To je vaša stvar. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Mićunoviću, izvolite.

Ovde smo dva dana svedoci monologa gospodina Dinkića. On je više govorio sam, dva puta, nego svih 250 poslanika ovde. To ne liči onda na parlament. Možda više na neki simpozijum, gde bi on bio jedini predavač. U tom slučaju, to bi bilo moguće. Ali, u normalnim parlamentima, bila bi dužnost ministra da kratko odgovori na pitanje, a što veći broj poslanika da postavlja ta pitanja. Umesto toga, gospodin Dinkić nije odgovorio na više od 50% pitanja, da potvrdi izvesnu istinitost, a pri tom, naravno, pričao je o sasvim različitim stvarima.
Pozivam se na član 106. koji kaže da mora da govori govornik, dakle, važi i za ministra, kao i za poslanika, o tački dnevnog reda. On ne može ovde da vodi polemiku, predizbornu, zaboravio je da su izbori završeni, protiv DS. Neka govori ozbiljno o stvarima koje može da dokaže. Ovde je bilo raznih kleveta, neistina, kao na primer, ovo skladište u Subotici. Neka se kaže ko je, pet puta su ga pitali, nije na to odgovorio. Naravno, ima i gomila drugih stvari na koje nije odgovarao.
Ono što je najgore u celoj priči jeste da gospodin Dinkić stvarno nije iz ovog filma. On se nije bavio nikada ni finansijama, ni privredom, ni privrednim razvojem, ni fondovima, on jednostavno nema veze sa tim, a nema ni jednog drugog političara u ovoj zemlji koji je u Vladi duže proveo od njega, baveći se isključivo finansijama i privredom. Može čovek da kaže – grešio sam, volim da budem vlast u svakoj prilici, ali, dajte mi neku novu šansu pa da vidim šta ću moći da uradim. A ne – ja sa ovim nemam ništa, ja sam uvek bio suprotan tom mišljenju, i kad sam bio potpredsednik Vlade, itd.
Sve ovo ostavlja jedan neubedljiv i loš utisak da mi ne možemo ovde da uspostavimo dijalog i da ta priča da ćemo mi kriminalizovati jedan deo Vlade, a drugi, ono što ide preko štampe…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Mićunoviću.)
… a da će onaj drugi deo, koji je sačuvao ministarske fotelje, ostati moralno i politički sačuvan ovde. Nažalost, građani ipak imaju neko pamćenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dušan Petrović.