Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, zaista ono što ste vi rekli je za svaku pohvalu i to verujem da se dešava i vrlo radu ću doći. Kažem, mi se poznajemo lično i van Skupštine i nemam razloga da sumnjam u sve što ste rekli, ali ipak to nije odgovor na suštinu amandmana. Znači, ne tražimo mnogo i mislimo da ništa posebno ni zeleni ni bilo ko drugi neće dobiti ako ovaj amandman prođe, sada govorim samo o političkim konotacijama, niti pozicija nešto može da izgubi ako podrži amandman opozicije. Ako se slažemo manje-više, da bi možda ovo mogao da bude dobar amandman, vraćamo se u ono staro da pozicija zna kako treba i da joj ne treba opozicija. Imam utisak i ova dva meseca su me uverila da izgleda da to neće biti tako.
Gospodin Babić klima glavom, verujem na ovo što kažem, i njega sam upoznao kao jednog tolerantnog čoveka. Imali smo mali sukob, stručni sukob, ali me je uverio da je izuzetno tolerantan i verujem da u cilju tolerancije i sa idejom, zaista da pravimo jedno humano društvo zasnovano na zakonima a ne na običajnim pravima ili nekim drugim pravima koja smo nasledili iz prošlosti. Mi možemo, ili vi možete da prihvatite ovaj amandman. hvala.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović, jedan minuta na raspolaganju. Izvolite.

Ministar je u obrazloženju, kada je pozvao da dođemo i da vidimo kako se stvari dobro rešavaju, kako pristižu molbe na koje se pozitivno odgovara. To je suština, zašto mora da piše neko molbu za nešto? Ako je ovo u zakonu, onda je to zakon. To propisuje zakon i to svaki fakultet ili institucija mora da poštuje. Zbog čega bi neko morao da se dopisuje ili da piše molbu pa da razmišlja da li će neko pozitivno ili negativno odgovoriti. Stavite ovu odredbu u zakon i nema ni molbi ni odbijanja.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Hoću da skrenem pažnju, jer je ministar otišao u široko obrazloženje u odgovoru na sve ono što su poslanici ovde rekli. Sve što smo mi naveli u odbranu ovog amandmana, verujem da ministarstvo u saradnji sa nadležnim organima, sa univerzitetima, fakultetima, da zaista mnogo čini da popravi položaj studenata sa invaliditetom. Ovde je vrlo striktno traženo da se proširi pravo na budžetsko finansiranje u odnosu na godinu dana na dve godine. Tu nismo dobili odgovor zašto je to prepreka Vlade Republike Srbije da usvoji ovakav amandman. Mislim da treba da ga usvojite i da ima vremena. Ako razgovaramo o novcu, a stalno govorimo da nam je prepreka nekakav novac, znate bolje podatke koliko ima studenata sa invaliditetom, po mojim podacima to je 5%, to je mnogo manji procenat, recimo 1% koji će koristiti ovo pravo da budu na budžetu, ne godinu nego dve godine nakon apsolventskog.
Što se tiče toga, poslanik Cvetičanin je čini mi se rekao, jer ste u vladajućoj većini, u izvršnoj vlasti itd. da ne možete ili možete, jer ovaj amandman neće poljuljati temelje vladajućoj koaliciji, niti će usvajanje ili vaš glas srušiti ovu vladu. Hoću samo da vam pomognem u toj odluci, da u poslaničkoj grupi Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija, postoje poslanici i postoje stranke koje direktno imaju učešće u Vladi. U izvršnoj vlasti imaju svog ministra, a podržaće svojim glasom ovaj amandman, tako da pomognem u vašoj odluci da biti u većini ne znači uvek slepo podržavati sve ono što Vlada kaže. Apelujem da ako još uvek ima prostora, da Vlada ipak usvoji do glasanja ovaj amandman i da taj amandman postane sastavni deo Predloga zakona i time nećemo doći u situaciju da se ovde preglasavamo, većina ili manjina, kada provejava duh da svi shataju ovde koliko je ovaj mali ustupak bitan da uđe kao zakonska norma u zakon, a ne da ostavi fakultetima da sami procenjuju da li neko može da koristi pravo koje mu omogućava, eventualno ako usvojimo ovaj amandman ili ne. Da li je neko invalid ili ne, to ipak odlučuje medicina.

Tri minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena predsednice poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ružica Igić, Donka Banović, Milica Vojić Marković i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kolega Ivan Jovanović je podneo amandman na član 6. u kome kaže – u članu 6. stav 2. reč "pet" zamenjuje se rečju "šest". U obrazloženju - broj ispitnih rokova u školskoj 2013-2014. godini treba da bude šest, jer to ne utiče na smanjenje kvaliteta i efikasnog nastavnog procesa. Praktično se vraćam na onu temu koju smo imali malopre u diskusiji.
U obrazloženju Vlade kaže da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je postepeno smanjenje broja ispitnih rokova sa šest na četiri, počev od školske 2014-2015. godine predloženo u cilju stvaranja uslova da visokoškolske ustanove težište u organizaciji studija usmere na obezbeđenje i povećanje kvaliteta i efikasnosti nastavnog procesa.
Tema obrazovanje je vrlo aktuelna i naravno da smo čuli vrlo kvalitetne diskusije danas. Država je uvela bolonjski sistem. Ako hoćete da podignete kriterijume, morate preuzeti i odgovornost i za svoj deo obaveze, poštovani ministre. Ne treba smanjivati broj ispitnih rokova i ovih dana smo to čuli od rukovodstva studentskog parlamenta. Bolonjski sistem predlaže da se ispiti mogu položiti i kroz kolokvijume i druge predispitne obaveze. Za sada se to sprovodi, na moju radost, u Novom Sadu i na svega dva-tri predmeta na svakom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Kada pokrenemo ovo pitanje, trebamo uzeti u obzir još neke stari - da studenti uče na nekim fakultetima iz zastarelih knjiga, da je neuređen sistem bodovanja, da imamo problem i sa profesorskim kadrom i da 10% predmeta gde je prolaznost ispod 30%. Malo ću odudariti od teme, ali vrlo je interesantno i to moram da kažem, koristiću vreme svoje poslaničke grupe, dobro je što je stan dobila naša sportistkinja koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijadi, ali nije dobro što je jedan veliki uspeh koji je ostvario jedan matematičar, prokomentarisan u medijima u gotovo nekoliko rečenica. On se zove Teodor fon Burg i najbolji je matematičar na svetu. Osvojio je četiri zlatne medalje. Zar ne bi trebalo da i taj dečko dobije stan?
Još nešto da kažem, što je vrlo važno, a to je da kada sam ja studirao Šumarski fakultet, vlade Kanade i Švedske su davale stipendije da bi po završetku fakulteta naši ljudi, šumarski inženjeri, radili u tim zemljama. To govori o kvalitetu obrazovanja koji je bio u tom periodu, a to je bilo od 1981. do 1985. ili 1986. godine. Mislim da taj nivo treba da se popravi. Da ima politike na fakultetima, ima, da se politički biraju rektori univerziteta, da. Da ima fakulteta u svakom selu, što je takođe veliki problem i da je ulaganje u nauku jedan dugoročni proces. Ako se ulaže u onoliko agencija, koliko imamo u Srbiji, ako imamo nepotrebne rashode u javnim preduzećima i ustanovama, onda treba jedan dobar deo izdvojiti i u nauku.
Za kraj, reći ću samo još da ću podržati, osim ovog amandmana svog kolege, i prethodni amandman koji se praktično bavi diskriminacijom, a u Zakonu o sprečavanju diskriminacije se kaže da iako se donese neki akt koji ne sprečava diskriminaciju, je činjenje diskriminacije. Hvala.

Četiri minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i matični odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je u skladu sa Ustavom.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Naravno, ovaj amandman se tiče potrebnih bodova za sticanje uslova da student dobije sredstva iz budžeta Republike Srbije. Primetio sam dobru volju kod predstavnika svih političkih stranaka da se tema koja je danas na dnevnom redu unapredi. Međutim, možda mi naivno razmišljamo svi u istom pravcu da nam je zajednički cilj, ali nismo razmišljali o tome da li je u pitanju novac, da li je u pitanju i namera Vlade da smanji broj studenata koji se finansiraju iz budžeta, i to na dva načina. Prvi način je tako što će im se smanjiti broj ispitnih rokova, iako smo svi saglasni da nisu ispunjeni svi prethodni uslovi da bi se to uradilo i niko nema ništa protiv toga, ali uz sve ono što smo pobrojali da treba da se uradi. Drugo, da postepeno povećava taj prag za finansiranje iz budžeta i da opet i kod jednog i kod drugog studenti i njihove porodice plate cenu ovih promena.
Kažem, dok nije diskusija u Skupštini došla u ovu fazu, mislio sam da ćemo čuti ovde konkretnu i dobru argumentaciju kako ćemo mi, tako što ćemo ukinuti dva ispitna roka, poboljšati naučno-nastavni proces itd. Mislim da se to završilo samo na frazi.
Zbog toga i zbog uopštene procene, jer nisam mogao da intervenišem na član 88. osnovnog teksta zakona, jer on nije predmet ove izmene zakona, pokušao sam da taj rok prolongiram na četiri godine, verujući prvo u dve stvari, da nažalost, ni svetska ekonomska kriza ni naša kriza neće se sigurno okončati u naredne tri, četiri godine, sa jedne strane, a sa druge strane, verujem da će sve ono što nisu uradile visokoškolske ustanove u pogledu ispunjenja standarda i u pogledu olakšanja procesa studiranja u naredne četiri godine ostvariti. Zbog toga sam intervenisao na način na koji sam intervenisao. Hvala.