Evo ministre mislim da je ova rasprava od velike koristi, pre svega i za ministarstvo i za studente i za visokoškolske ustanove. Zbog čega?
Mislim da smo došli do jednog zajedničkog zaključka i kolega prethodnik koji je govorio je rekao ono što smo rekli mi, što ste rekli vi, i tu postoji opšta saglasnost. Znači, visokoškolske ustanove nisu odradile svoj deo posla u potpunosti. Pored toga što to nije urađeno, mi ćemo sada smanjiti broj ispitnih rokova, praveći se kao da je to urađeno.
Pritom, ne može uloga Ministarstva da bude u potpunosti pasivna. Gde je intervencionizam Ministarstva? Gde je praćenje sprovođenja programa? Gde je kontrola? Gde su izveštaji ko radi po standardima, ko ne radi? Znam da se to radi, ali zbog toga kažem, ovo o čemu sada pričamo treba da bude poslednja mera, završna faza, i ne prva naravno.
Drugo, tačno je, mi imamo izvanredne fakultete, izvanredne profesore, izvanredan nastavno-naučni kadar, izvanredne rezultate u mnogim oblastima, ali to nije ni moja zasluga ni nikoga iz ove sale, to je zasluga, pre svega, profesora i studenata i verovatno ambijenta koji je stvorila visokoškolska ustanova sa svojim naučno-nastavnim kadrom. Naravno, pomenuću FON, i već svi znamo da možda već u drugoj, trećoj godini studija se ti studenti već lobiraju i nude im svetske kompanije već ugovore i perspektive da ih zaposle čim završe fakultet, ili Elektrotehnički fakultet u Beogradu i niz jako dobri fakulteta. Ali, ono ministre što je porazno, kada pričamo o dobrom, ne pričam samo o dobrom ni o lošem, nego se trudim da se izdignem na pijadestal objektivnosti.
Na PISA testu 2007. godine, u konkurenciji 57 zemalja sveta, đaci iz Srbije su zauzeli 41 mesto, ispod proseka su bili u sve tri oblasti, čitalačka, matematička i naučna pismenost. Čega je to posledica? Posledica svega ovoga o čemu pričam. Posledica jednog sistema, za koji verujem da svi imamo dobru volju da ga promenimo. Zbog toga se u potpunosti slažem sa kolegama, mi ćemo, odnosno vi ćete doći za godinu dana, možda sa predlogom ispred Vlade da se promeni samo jedan član Zakona o visokom obrazovanju, da se vrati broj ispitnih rokova sa pet na šest, jer ćete imati reakciju studenata koju niko ne želi, ni vi ni mi, ali ona će zbog toga što u razgovorima sa studentima ovih dana, svi su se obraćali nama kao narodnim poslanicima i tražili su da u njihovo ime ovo kažemo.
Problemi o kojima mi možemo pričati su brojni. Student koji studira na Beogradskom univerzitetu, on bez 50.000 dinara nema šta da traži u Beogradu na mesečnom nivou, ako nema studentski smeštaj. Ako studira dvoje ili troje iz porodice, a prosečna plata je 40.000 dinara, pa im ukidamo broj ispitnih rokova, pa povećavamo broj bodova za upis naredne godine, a prethodne probleme nismo rešili i na kome se, ko plaća krajnju cenu svega onog što drugi nisu uradili, student koji je najmanje odgovoran tu.
Zbog toga vas molim, imate vremena razmislite, odložićemo problem, sačekaće nas sledeće godine u ovo vreme.