Hvala. Gospodine ministre još jednom ću da pokušam da vas ubedim da prihvatite ovaj naš amandman, a posle toga ćemo da odlučimo da li ćemo da vam dopustimo da izađete iz sale, pošto imamo, napravila sam šalu naravno, ali vidite koliko poslaničkih grupa i poslanika insistira na tome da vi prihvatite neki od amandmana.
Dakle, ovaj amandman ispred poslaničke grupe DSS je neko srednje rešenje, odnosno tu ste mogli delimično da uklopite i vaš predlog da smanjite sa šest na četiri, doduše 2014, 2015. školske godine, a da prihvatite i želju velikog broja poslanika, odnosno poslanički grupa da se taj broj ispitnih rokova smanjuje, odnosno naš amandman glasi da:"visokoškolska ustanova u skladu sa svojim statutom sama odluči da li će organizovati najmanje četiri ispitna roka, ili će organizovati pet, a najviše šest". Dakle, zato sam smatrala da ćete vi u ministarstvu da prepoznate koliko je ovo jedan dobar amandman i ustvari izlazi u susret svima.
Kada je bila načelna rasprava govorila sam i to ne napamet, nego su se nama obraćali i profesori i dekani sa pojedinih fakulteta. Tu se moglo zaključiti da fakultetima prirodnih nauka da je previše ili preveliki broj rokova od šest kako je sada u zakonu, a da njima odgovara manji broj rokova. Međutim, zaista su se javljali profesori i dekani sa fakulteta prirodnih nauka, koji negoduju zbog toga ćete im smanjiti sa šest ispitnih rokova i propisati ovih četiri. Dakle ovaj amandman je mogao da zadovolji interese, želje i potrebe svih fakulteta, a time i studenata. Te su razlike jasne zato što su to drugačije organizovana nastava, ima mnogo različitih aktivnosti u odnosu na to kada studirate biologiju, ili studirate sociologiju. Zato i razumemo potrebu fakulteta prirodnih nauka da zadrže veći broj rokova.
Ono što se takođe otvara kao pitanje jeste da li će fakulteti pribeći organizovanju vanrednih ispitnih rokova, koji posle zahtevaju i dodatne finansijske izdatke studenata i njihovih roditelja. Na primer, znam da imamo dosta privatnih fakulteta koji organizuju i sedam i osam ispitnih rokova. Dakle, oni su i u trenutku kada je zakon govorio o mogućih šest, organizovali sedmi vanredni ispitni rok. Ne mislim samo na privatna, ali to može da bude dodatno finansijsko opterećenje za studente i njihove porodice.
Vi ste nas u načelnoj raspravi podsetili kako je menjan ovaj zakon i kako se broj ispitnih rokova povećavao. Sve ste nas podsetili da su u prvobitnom zakonu 2005. godine, bila predviđena dva roka, pa je uložen amandman, pa su bila tri roka, pa smo mi nekako došli i do ovih šest koje sada pokušavamo da smanjimo. Dakle, dolazilo je do povećanja broja ispitnih rokova. Ono što je evidentno iz statistike o prolaznosti i efikasnosti studiranja to je da je došlo i do blagog porasta te prolaznosti. Neko je juče na odboru za prosvetu postavio pitanje, da li je do povećanja i efikasnosti prolaska došlo upravo zbog toga što smo u međuvremenu povećali broj ispitnih rokova. Dakle, to je možda posledica povećanja tih ispitnih rokova sa tri na šest. Ali, eto, vi ako ne prihvatite onda ćemo mi zatražiti izveštaj od vas i od vašeg ministarstva sledeće godine u ovo vreme i videti kakvi. Doduše ove godine nećemo moći, jer će ostati šest, ali moći ćemo onih narednih godina ako vi ne prihvatite ovaj amandman.
Juče je bilo dosta reči u medijima oko Univerziteta u Beogradu, izabran je novi rektor, ali je takođe, bila i zanimljiva i vest, očigledno i Beogradski univerzitet prati ono što se dešava u Skupštini, a to je da su usvojili Pravilnik o polaganju ispita, da bi se smanjila loša prolaznost. To se odnosi samo na Beogradski univerzitet, taj pravilnik, a da li će se primenjivati i na ostalim univerzitetima, ne znam, pretpostavljam da hoće. Oni su na fakultetu rešili da neke stvari poboljšaju. Šta se u tom pravilniku predviđa? Predviđa da fakultet vodi statistiku o polaganju ispita na osnovnim akademskim studijama za svaki predmet i za svaki ispitni rok, ali je i dužan da razmotri uzroke…neću da nastavim.
Mene ono što je zbunilo jeste da me čudi da fakulteti već ne vode takvu statistiku, zapravo nije to vođenje statistike, već da ste ažurni, da vodite evidenciju o tome kakva je prolaznost, nezavisno od imena, kakva je prolaznost ili koliko studenata položi i sa kakvom ocenom položi?
Sad, ide dalje, kaže – ukoliko uspešnost polaganja predmet na godišnjem nivou bude manja od 30%, dakle ukoliko manje od 30% studenata položi neki ispit, sad te ispite, da ne kažem profesore, u medijima nazivaju usko grlo, to su predmeti koji se malo teže polažu. Većina nas je studirala, pa znate na svakoj godini ste imali neki predmet. Ne mogu da kažem da je to bilo nekad do profesora, neki je predmet obimniji, teži, složeniji, a nije bilo samo zbog toga što je profesor imao bradu ili što je bio po prirodi tako strog. Tako da meni ovo izjednačavanje, čast svakom predmetu i svakom profesoru, ali ova vrsta izjednačavanja sad, na primer, anatomije na Medicinskom fakultetu ili Uvod u botaniku, prosto, mislim da ta vrsta nije primerena.
Ono što bih, recimo, tu preporučila to je da se tu grupiše po predmetima različite složenosti, pa da se onda to posmatra. Ovo izjednačavanje mislim da nije dobro.
Na šta se još dalje sad obavezuju dekani? Da će do 1. marta dostaviti rektoru izveštaj o uspehu na ispitima po predmetima u prethodnoj školskoj godini, što opet govori o tome da ne postoji kvalitetna komunikacija između dekana i rektora. Ja samo zaključujem iz ovoga. Mnogi od nas su govorili da je osnovni problem nepostojanje kvalitetne komunikacije i saradnje između profesora i studenta, ali izgleda da ni profesori nešto ne sarađuju kako treba. Više neću o ovome, ali vas molim da još jednom razmislite o ovom amandmanu.