Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Ivica Dačić, predsednik Vlade, Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja i Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.
Pre nego što krenemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju u najviše od tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim studente Fakulteta političkih nauka, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvobitno sam mislio da postavim pitanje ministru Dinkiću, ali pošto njega nema, mislim da može i prvi potpredsednik, gospodin Vučić, da da odgovor. Pitanje se tiče privatizacije i zapravo najavljenog preispitivanja veoma loše privatizacije, bar u slučajevima gde je veoma drastično oštećen opšti interes.
Najavljene su privatizacije u velikim sistemima, u velikim firmama, međutim, moje konkretno pitanje je da li će se tim procesom obuhvatiti sve te loše privatizacije, svi ti veoma drastični procesi privatizacija, u kojima ne samo da su radnici ostali bez posla, nego je i uništena ili se još uvek uništava, taj proces je u toku, društvena imovina stvarana godinama?
Konkretno, u Preševu, koje je i ranije bilo najnerazvijenije i onako je imalo oskudne proizvodne kapacitete, dozvoljeno je da se ti proizvodni kapaciteti prodaju neozbiljnim kupcima i nisu ispunjeni ni osnovni kriterijumi, uslovi iz kupoprodajnih sporazuma, niti je bila obnovljena proizvodnja, niti su ispunjeni elementarni uslovi kada su u pitanju prava radnika, mislim na isplaćivanje doprinosa, penziono i zdravstveno osiguranje. Danas ti radnici ne samo što su nezaposleni, nego ne mogu ni da se penzionišu. Tu su veoma teške individualne drame koje su izazvane jednom državnom akcijom, ono što je jednim zakonom u ovoj Skupštini usvojeno, a sprovedeno od strane Agencije za privatizaciju.
Na primer, imate "Elektrokontakt" u Preševu, kobajagi zaštitno preduzeće je prodato za 2.700 evra, a imovina se procenjuje negde iznad 500.000 evra. Gde je tu logika? Fabrika za plastične proizvode, sa nekih 150 i više radnika ranije, sada ne radi. Veoma značajan poslovni prostor je prazan, a kupac je mašine odneo iz Preševa u Leskovac i apsolutno sada najnerazvijenija opština još dublje pada u nerazvijenost. Mislim da je osnovno pitanje šta ćemo dalje i da li ima snage da se sve ove situacije preispitaju?
Par puta sam pitao ministra Dinkića …
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
U redu. Hvala.

Hvala.
Da li potpredsednik Vlade želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženom gospodinu Halimiju na postavljenom pitanju.
Ne mogu u konkretnom slučaju u ovom trenutku da vam pružim potpun odgovor, ali ono što mogu da vam kažem to je da je naša namera, naša intencija je ta da svuda gde je moguće, a posebno gde, kao što ste sami naglasili, postoji nedvosmisleno izvršenje krivičnog dela i gde nisu sprovedeni socijalni programi, niti bilo šta drugo, da idemo u preispitivanje takvih privatizacija.
To nije ni lagan ni jednostavan proces, ali istovremeno uvek i u svakom trenutku moramo da vodimo računa o pravnoj sigurnosti, te vas molim da nam ne zamerite što uvek kao država ne možemo da reagujemo onako kako bi možda i vaši građani želeli, kako bi naši građani želeli, najbrže i najjednostavnije. Nešto je komplikovaniji sam proces, moramo da poštujemo kompletnu pravnu proceduru.
Ono što vam obećavam, to je da ćemo pokušati da što više slučajeva istražimo, da ljudima vratimo makar deo pravde i prava, a da sa druge strane omogućimo, ako ništa drugo, bar u pojedinim slučajevima nešto bolju budućnost doskora zaposlenim u tim kompanijama. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halima. Izvolite.

Iskoristiću samo ovo pravo. Pošto sam već spomenuo ministra Dinkića, par puta sam ovde postavljao pitanje povodom jedne druge privatizacije trgovinskog preduzeća "Bratstvo", koje je bilo sa unapred predodređenim kupcem. Tamo je lepo pisalo da može kupiti trgovinsko preduzeće firma koja ima hotel sa četiri zvezdice, tako da meštani nisu mogli da konkurišu, ali za sada oni imaju pravo da kupuju od tog predodređenog kupca po mnogo većim cenama lokale. Taj favorizovani kupac će sada, umesto negde 200.000 evra kupovine na petnaestak najvažnijih i najboljih lokala u Preševu, da dobije sigurno od pet do 10 trostruko veću cenu.
Osnovno je pitanje - da li je smisao privatizacije bio da se pospeši taj ekonomski razvoj, da se da privatnom sektoru, jer je trgovina u Preševu ionako bila u rukama privatnika i ranije? Ali, u ovom slučaju od strane onih koji su odlučivali u procesu privatizacije ni jedna korist, ni jedna pomoć nije pružena tim domaćim privatnicima, koji su pre 15-20 godina taj proces znali da rade. Mislim da je to jedan drugi povod ili argument, ovo što je govorio gospodin Vučić, da se u svim tim sredinama i u manjim, jer za njih su veliki sistemi i firme sa 100-150 radnika, jer to više nikad ne može tamo ponovo da se desi. Naravno, vredi da se ozbiljno čitav ovaj postupak i svi slučajevi preispitaju i da se vidi šta se može u celom društvu, a pre svega u ovom slučaju, u ovim najnerazvijenijim, da se od svih tih nelegalnih ili, da tako kažem, štetnih postupaka pokuša bar nešto spasiti i da se i tom području pruži odgovarajuća pomoć. Hvala.

Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Nikola Tulimirović.

Uvažene kolege, s obzirom da sam svima poslao jedan dopis u vezi sa referendumom koji bi se u medijima radno nazvao "Kosovo je ili EU", a to je glavno pitanje za Vladu i s obzirom na sastav koji trenutno imamo ovde mislim da će biti najpodesnije da gospodin Vučić odgovori ako to nije problem.
Pitanje ukratko glasi ovako, to kako su mediji formulisali naravno nije Ustavom dozvoljeno pitanje uopšte, ali pitanje može da se preformuliše. Ono što želim da znam, a kada kažem želim da znam, mislim da stvarno mnogi građani u Srbiji to žele da znaju, jeste, da li ćemo mi da u proleće sledeće godine imati priliku da se izjasnimo o nečemu što je očigledno neophodno, a to je da li ćemo pristupati EU bez Kosova ili ćemo pokušati da zadržimo Kosovo u granicama Srbije?
Pri tom želim odmah da naglasim, nisam neko ko je prorok i ko može odmah da kaže da ako odustanemo od EU sigurno ćemo sačuvati Kosovo, ali ono što jeste sigurno za sve koji su upućeni i koji žele da govore istinu, da u EU u datim okolnostima sa Kosovom nećemo ući. Zbog toga mislim da građani već sada, a što pre u svakom slučaju treba da iznesu svoje mišljenje na tu temu, na Ustavom dozvoljeni način. Hvala.

Izvolite gospodine Vučiću.

Svi građani Republike Srbije, utoliko više državni organi Republike Srbije moraju da se pridržavaju Ustava Republike Srbije.  Vrlo je jasno određena teritorija Republike Srbije, a sastavni deo Republike Srbije jeste Kosovo i Metohija. Mi smo opredeljeni za evropski put Srbije. Pokušavamo da dobijemo datum za otpočinjanje pregovora. Pokušaćemo da taj datum i milim da je očekivano, pošto ne idemo sa nekakvim nerealnim ambicijama, da taj datum dobijemo pre juna meseca sledeće godine. Postoje neke naznake da bi možda bilo moguće i nešto ranije, ali uvek mi se čini da je bolje realistično posmatrati stvari nego sa preteranim optimizmom.
Dakle, mi se sve vreme krećemo i tu ste u pravu, po jednoj tankoj žici da bismo sačuvali naš nacionalne i državne interese sa jedne, ali i sa druge strane da ne bismo ugrozili naše nacionalne i državne interese po jednom drugom pitanju za koje takođe ova vlada smatra da je od vitalnog značaja, a to je evropski put Srbije.
U tim okvirima, po toj tankoj žici kretaćemo se i u buduće, a mislim da bi bilo pogrešno da pre nego što nam je bilo ko postavio, bilo kakav uslov i pre nego što je bilo ko od nas tražio da se na bilo koji način izjašnjavamo o tome, da li ćemo na ovakav način ili eventualno bez teritorije Kosova i Metohije, da mi sami izlazimo pred svoje građane. Dakle, mi takav uslov nismo dobili. Da li je sve prijatno i da li je sve lako? Naravno da nije i ne treba biti naročito mudar pa to primetiti.
Dakle, ali naš je izbor i zbog ekonomskog boljitka građana, a istovremeno uz želju da sačuvamo teritorijalni integritet Republike Srbije nastavimo da vodimo politiku na ovakav način. Verujte mi da svakoga dana razmatramo sve alternative, sve ono što dolazi, pošto je politika dinamičan proces i sve ono što nam se zbiva i što dolazi sa zapada i sa istoka. Da se trudimo da pronađemo apsolutno najbolja moguća rešenja za našu zemlju. Čini mi se, makar nam ta rešenja nekada bila iznuđena, čini mi se da bolja nismo mogli da pronađemo.
Tako da niko neće biti radostan, niko nikada neće biti zadovoljan zbog rešenja do kojih ćemo dolaziti, ali nekada su to iznuđena, ili da budem još precizniji, nemoguće je naći bolja rešenja. Tako da referenduma neće biti ukoliko ne bude nikakvog uslovljavanja, otvorenog uslovljavanja kao što ste to pomenuli.