Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Naravno da smo razgovarali samo o mogućnosti preuzimanja depozita problematičnih državnih banaka. Dve su takve u ovom slučaju. Sa Poštanskom štedionicom smo već dogovorili to preuzimanje depozita "Nove Agrobanke".
Što se tiče "Razvojne banke Vojvodine", tražili smo od "Centralne banke" listu banaka koje bi bile u stanju da preuzmu depozite na najbolji mogući način, listu jakih banaka u Srbiji, bez obzira na vlasništvo. Dobili smo jednu listu i pozvali sve te banke i uputili im pitanje – da li biste, u slučaju da se desi situacija prenosa depozita imovine, bili zainteresovani da pod jednakim uslovima to preuzmete, odnosno pod uslovima koji bi morali da ponudite u nekom takmičenju da budu bolji? Dobili smo odgovor od četiri banke da bi bili spremni da preuzmu samo osigurane depozite od 140 miliona evra pokrivene već hartijama od vrednosti, koje su emitovane ranije i neosigurane depozite uz emisiju dodatnih 100 miliona evra hartija od vrednosti.
Zašto smo to uradili? Pa, to je moj posao, to je posao ministra finansija, da pripremim akciju koja može da usledi nakon donošenja zakona, da ne gubimo vreme.
Nisu te banke došle "kuc, kuc" na naša vrata, kako vi to kažete, mi smo ih zvali. Nismo ih zvali napamet, nego smo tražili od NBS da nam da listu potencijalnih banaka. Nismo to radili za sve druge banke, nego samo za "Razvojnu banku Vojvodine" i "Novu Agrobanku", jer samo te dve su indikovane da imaju dubiozu i negativan kapital.
Ako bi nam sutra NBS došla i rekla – ima još neka državna banka gde Srbija ima kontrolno učešće, koja ima dubiozu, mi bismo taj isti postupak ponovili na bazi ovog zakona.
Dakle, ne može se ovaj zakon primenjivati na banke koje imaju pozitivan kapital. To je nemoguće. Čemu to? Zašto bi to radili? Ovaj zakon je napravljen za problematične državne banke. Srećom, makar prema analizi NBS, u dosadašnjem periodu njih je samo dve - "Nova Agrobanka" i "Razvojna banka Vojvodine".
Zato smo imajući u vidu da smo već dobili interes "Poštanske štedionice", bude preuzimalac depozita "Nove Agrobanke", morali da vidimo ko bi bio u slučaju odluke za prenos depozita "Razvojne banke Vojvodine". Koja bi to banka bila preuzimalac? Već sam objasnio da "Poštanska štedionica" ne bi bila u stanju da preuzme depozite i jedne i druge banke. Napravili smo ekonomsku analizu, pokazatelji to ne bi dozvolili. Mogu bezbedno da preuzmu depozite samo "Nove Agrobanke" i da i dalje imaju kapitalnu adekvatnost od 20%. Morali smo da tražimo rešenje u drugim bankama.
Pošto nema nijedne druge banke gde država ima 100% kapitala, a ima takvu snagu da preuzme 240 miliona evra depozita "Razvojne banke Vojvodine", tražili smo od Centralne banke – molim vas dajte nam listu ko može danas u Srbiji, od banaka da preuzme 240 miliona evra depozita iz "Razvojne banke Vojvodine" u slučaju da postoji potreba za tim. Naravno da smo to uradili, to uopšte ne krijemo. To je sastavni deo mog posla. Bio sam u obavezi da to uradim.
Tako da, hvala vam još jednom što ste mi to pitanje postavili. Ponavljam još jednom – da, mi smo sve te banke pozvali koje nam je Centralna banka dala, da bi efikasno obavili posao za koji smo plaćeni i za koji smo izabrani iz ove skupštine.

Hvala.
Pošto nema više prijavljenih govornika, prelazimo na sledeći amandman.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 4. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pitala bih ministra finansija i privrede da li se slaže sa ovim amandmanom, kako bi on ušao u tekst zakona.
Da li ga prihvatate?

Da. U ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.

Hvala.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo zakona.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Hvala. Naš amandman se odnosi na to da u slučaju preuzimanja celokupne ili dela imovine i obaveza banke za posebne namene i banke pod administrativnim upravljanjem, banka preuzimalac može biti isključivo banka sa većinskim državnim kapitalom.
S obzirom da se ovde predviđa i preuzimanje imovine i obaveza banaka za posebne namene, koje su stvorene iz razloga da finansiraju razvojne projekte, odnosno određene grane privrede, koje po komercijalnim uslovima, odnosno komercijalnim bankama ne mogu dobiti dovoljno povoljne uslove za kredite koji su im potrebni, iz tog razloga u budućnosti ukoliko bi banka preuzimalac bila privatna banka, posebna namena tih sredstava plasiranih u takve projekte bi se izgubila. Iz tog razloga, naš predlog je išao u pravcu toga da ukoliko se radi u budućnosti o nekom fondu za razvoj, postoje raznorazne druge institucije koje su stvarane upravo za posebne namene, da ukoliko iz tih banaka prenose na drugu banku, da se to isključivo radi na instituciju koja ima većinski državni kapital.
Nije mi jasno zbog čega je naš amandman odbijen, s obzirom da u ovom konkretnom slučaju "Agrobanke" se ne radi o tome da se prenosi kapital, odnosno aktiva banke za posebne namene, jer to nije bila banka za posebne namene. Ukoliko se u budućnosti stvori situacija da to mora da se radi, ne vidim zbog čega bi se prenosila na neku privatnu banku, jer se onda samim tim obesmišljava postojanje bilo koje banke za posebne namene.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Mihajlov i Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mi smo podneli ovaj amandman kojim tražimo da se procedura pripajanja sprovede u skladu sa odredbama člana 133. Zakona o bankama.
U obrazloženju kojim je Vlada odbila naš amandman, kaže se - da se amandman odbija iz razloga zato što je članom 6. stav 2. Predloga zakona predviđeno da se pozitivno mišljenje NBS smatra saglasnošću NBS, a koja saglasno sa članom 133. Zakona o bankama baš i zahteva. Da, ali ne samo to. Da bi NBS dala saglasnost neophodno je da banka kojoj se pripaja druga banka podnese određeni broj dokumenata, odnosno odluka. Neophodno je da se podnese izmenjen osnivački akt, neophodno je da se donese odluka banke o pripajanju, odluka o pripajanju banke koja joj se pripaja. Neophodno je da se donese analiza ekonomske opravdanosti za pripajanje i da se donese analiza koja će da utvrdi da ne postoje nikakve štetne posledice na finansijski sistem.
Gospođo predsedavajuća, molim vas da iskoristite svoje pravo i da uozbiljite raspravu u ovom parlamentu i da mi omogućite pravo da na miru govorim. Prvenstveno poslanike vladajuće koalicije.
Ne možemo da prihvatimo da se ne poštuje procedura koja jasno postoji već sada u Zakonu o bankama, kojom se reguliše ovaj slučaj, zbog obrazloženja da za to ne postoji vreme. Na ovaj način, ako derogiramo indirektno odredbe Zakona o Narodnoj banci, mi ćemo neminovno uvesti elemente pravne nesigurnosti u celokupan postupak pripajanja. Pored ona tri zakona čije dejstvo suspendujemo u članu 3. Predloga zakona, mi indirektno i delimično suspendujemo i odredbe člana 133. Zakona o bankama.
Potpuno mi je jasno šta se želi postići ovim. Možemo da polemišemo o tome da li je to dobro ili loše, ali ne podržavamo proceduru koja se u ovom predlogu zakona predviđa, jer se na taj način urušava pravni sistem. Jednostavno, unosi se kroz elemente pravne nesigurnosti jedan nered u ono što se danas dešava išto uopšte postoji u pozitivnom zakonodavstvu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, koliko smo saznali, Pokrajinsko izvršno veće je donelo odluku, odnosno usvojilo je budžet kojim je predvidelo 150 miliona evra, ili 15 milijardi da se dokapitalizuje "Razvojna banka Vojvodine".
Tom odlukom, da iskoristim poređenje Dinkića da se "Razvojna banka" ponaša kao neki narkoman kome treba doza sve po malo kad prigusti, kad upadne u apstinentsku krizu. Pokrajinsko izvršno veće je odlučilo da na taj način održava i izdržava "Razvojnu banku Vojvodine". Mi ovim zakonom se nadamo da će se stvoriti mehanizmi, da se ne leče posledice već da probamo da se bavimo i uzrocima situacije u kojoj se nalaze banke sa većinskim državnim kapitalom u Srbiji.
Pre svega imajući u vidu da sredstva za sanaciju tih banaka su sredstva svih građana Srbije. Ona se ne dele na građane iz Pokrajine Vojvodine ili sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, već svih građana Srbije i da se ta sredstva koriste kako bi se sanirali problemi nastali u pojedinim bankama u kojima se politički upravlja. Konkretno po pitanju Razvojne banke, u bankama kojima politički upravlja jedan deo jedne stranke ili jedan deo jednog dela Srbije.
Troškovi su ogromni. Mi ovde govorimo o 150 miliona evra koji će dodatno biti upumpani u ovu banku, a koji prema rečima ministra Dinkića i svih onih koji se razumeju, neće doprineti da se ova banka sanira i da stane na noge, na protiv samo će produžiti agoniju.
Tako da, predlažući da se u članu 4. ovog zakona predvidi mehanizam pripajanja banke i uslovi koji postoje u članu 133. Zakona o bankama, mi predviđamo da ministarstvo, država mogu i preventivno da deluju, nekim mehanizmom, da oni mogu da pokrenu da se spreči dalje uništavanje i dalje trošenje sredstava građana Srbije na produžavanje agonije i lečenje apstinentske krize jedne banke.
Ako smo u raspravi u načelu rekli da su ukupna socijalna davanja u Srbiji, da se podignu za 100%, 300 miliona evra, Pokrajinsko izvršno veće je sa ovih 150 miliona evra koje će upumpati potrošilo u jednu banku koja je neuspešna i koja posle ovoga neće biti uspešna, nego će biti još neuspešnija, potrošilo 50% povišenja socijalnih davanja za sve građane Srbije za jednu godinu. To neće doprineti da se situacija u ovoj banci sredi, a kamoli da se sredi situaciju u bilo kom segmentu, da li u Vojvodini, Srbiji ili bilo gde, a mi bismo imalo daleko bolji životni standard građana da smo te pare odvojili da se za 50%... Tu su i dečiji dodaci i pomoć za nemoćna lica, sve moguće pomoći za lica.
Prosto, očekujemo da ministar sagleda mogućnosti, da usvoji ovaj amandman, koji pruža šansu da se preventivno deluje, da se spreči jedna situaciju u koju možemo da dođemo i da opet građani Srbije budu ti iz čijih će se džepova prelivati pare za sanaciju banke jednog neuspešnog projekta, jedne političke vrhuške i avanturizma pokrajinske vlasti, umesto da smo te pare dali da se pomogne život u ovim teškim situacijama najugoroženijim slojevima stanovništva u Srbiji.