Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Po Predlogu zakona, Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija i pozitivnog mišljenja NBS donosi akt koji sadrži nalog banci prenosiocu, i odnosi Agenciji za zaključenje ugovora, iz člana 4. i 5. ovog zakona, kao i potrebne elemente za zaključenje i  izvršenje ugovora i to naročito spisak imovine obaveza koje su predmet preuzimanja, kao i izbor, prenos, način i rok u kojem se obezbeđuju finansijska pomoć banci preuzimaocu itd.
Da bi se u potpunosti razumeli, mi apsolutno razumemo situaciju koju je stvorila pre svega "Agrobanka" i "Nova Agrobanka". Razumemo potrebu državnog intervencionizma. Razumemo potrebu da ne treba da unosimo nestabilnost u finansijski sistem i posebno da ne treba posle onih iskustava iz 90-ih godina sa Jezdom, Dafinom i onih iskustava kada je samo možda 10.000 dolara bilo potrebno osnivačkog kapitala da bi se osnovala banka. Nebrojano puta sam kao poslanik u ovoj skupštini rekao da su reforme u bankarskom sistemu nešto najbolje što je država uradila posle 5. oktobra. Kamo sreće da su nam reforme u svim ostalim segmentima našeg delovanja bile takve kao što su reforme u bankarskom sistemu.
Međutim, Predlog zakona je, to bi znali studenti prve godine prava, u startu protiv Ustava i nezakonit, zbog toga i što zakon suspenduje tri ostala zakona iste, a zakoni su podjednake pravne snage, zatim, što se ovim zakonom faktički konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina, što se ništa ne pitaju ni Skupština akcionara, ni privatni akcionari i što ćemo mi sigurno imati i međunarodne arbitraže i troškove po ovom pitanju.
Vrlo pažljivo sam slušao diskusije svih poslaničkih grupa. Ovde je zaista bilo jako konstruktivnih predloga kako da se nađe dobro rešenje, a da svi budu zadovoljni i da mi u potpunosti obeštetimo sve deponente, odnosno da deponenti sada sa preuzimanjem ne povuku svoje depozite iz nove banke.
Mi faktički ovim predlogom zakona nismo rešili problem. Mi ćemo i Poštanskoj štedionici natovariti na njena pleća jedno 300 miliona evra duga i pitanje je kako će se ponašati deponenti sa saznanjem da Poštanska štedionica preuzima određenu imovinu, ali mnogo više obaveza. Zbog toga sam, uvažavajući sve što je ministar rekao, sve što su rekli predstavnici vladajuće većine, ipak sam se nadao da će imati više sluha za jako konstruktivne predloge poslanika opozicionih stranaka. Mislim da je opšti interes nalagao da se ovaj amandman i amandmani koje su podnele naše poslaničke grupe prihvate. Čini mi se da bi to bilo dobro i za banke i za finansijsku i za pravnu sigurnost. Ovako mi u startu donosimo rešenja za koja znamo da su protivustavna i protivzakonita. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Teodora Vlahović.

Mada je malo postalo konfuzno, mislim da smo i dalje na amandmanu na član 4, koji je podnela poslanička grupa DSS. Podržaću ovakav amandman s obzirom da smatram da sve treba dovesti u pravni sistem, tako da se sistemski zakoni u svakoj oblasti poštuju, a ne nepromišljenim zakonima koji preko noći dolaze narušiti jedan kompletan pravni sistem.
Ono sa čime se neću složiti svakako je obrazloženje koje je tu dato. Takođe bih podsetila kolega da moramo biti dosledni. Ne možemo, ako znamo da smo sami podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i doveli do toga da je Vojvodini oduzeta nadležnost za brigu o socijalno ugroženim, da sada tražimo da ove novce preusmerimo tamo gde nažalost ne možemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Zaista je ovo važan amandman, jer kao što sam i rekao kada je bio u pitanju amandman na član 3, da želimo da jedna teška situacija koja je stvorena problemom u "Agrobanci", ipak mora da se reši u okviru postojećeg pravnog sistema. Ne možemo da, kao što je bilo ovde diskusija, govorimo o tome da su politički i ekonomski razlozi ti koji moraju da pretegnu nad pravom i da pravo samo zamagljuje. Znači, ovo je važan amandman i molim vas, gospodine ministre, da shvatite našu dobru nameru i da shvatite koliko je bitno da očuvamo pravni sistem, bez obzira na sve probleme.

Mi smo imali već tu vrstu rasprave nekada, kada su nama u DSS spočitavali da smo legalisti i da poštujemo pravo, dok su oni rekli – treba ići samo brže, rušiti sve, jer je u pitanju politički oportunitet, jer su u pitanju ekonomski problemi. Ali, vidimo sada da polako i ti koji su to nama spočitavali žele da se vrate.

Što se tiče diskusije koju je uvažena koleginica imala, ne radi se o tome da je neko nekom oduzeo pravo, nego da li je to po Ustavu ili nije. Odlučite se da li hoćete da poštujete Ustav kada je u pitanju ovaj zakon, a nećete da poštujete Ustav kada su vaši politički interesi u Vojvodini u pitanju. Nemojte da budete u tom smislu dvolični. Poštujte Ustav. Mi ćemo da napadamo Ustavni sud, kažemo da su anticivilizacijski, da nemaju pojma, jer je Ustavni sud doneo odluku da neke nadležnosti nisu ustavne. Onda ćemo da kažemo – čekajte, pa taj Ustavni sud, moramo da mu se obratimo, jer navodno Vlada Republike Srbije nama ukida prava kada je u pitanju budžet.

O čemu se to radi? Budite dosledni. Nemojte samo da budete neko ko će da razmišlja o svojim političkim interesima i o interesima vaše partije. To što ste vi sada rekli, s pravom je Ustavni sud odlučio. To nije nadležnost po Ustavu AP Vojvodine, ali da smo u ovom trenutku pravilno i racionalno razmišljali, sigurno ne bi Pokrajinski izvršno veće, Vlada Vojvodine ili Skupština AP Vojvodine učinili ovakvu odluku i sprečili, između ostalog, i Vladu Republike Srbije da tih 150 miliona evra utroši i na pomoć socijalno ugroženih na teritoriji AP Vojvodine, do kojih je došla politika koju je vodila vaša Vlada i u Vojvodini i u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gordana Čomić, zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik i zajedno narodni poslanici Dejan Mihajlov i Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Član na koji se odnosi amandman glasi u dva stava: "Banci uzimaocu može se pružiti bespovratna finansijska podrška za preuzimanje", a u 2. stavu: "Pružanje finansijske podrške banci uzimaocu za preuzimanje vrši se ugovorom o davanju besplatne finansijske podrške zaključenim između agencije i banke preuzimaoca."
Predlog da se ovaj član briše je sa istovetnim obrazloženjem kao i član zakona kojim se stavljaju van zakona, van pravne snage zakoni koje sam već citirala. Ovaj član ima problem i sa obrazloženjem. Znam da obrazloženje neće biti objavljeno u Službenom listu, da ne proizvodi pravnu snagu, ali govori mnogo o predlagaču zakona jer tamo na dva mesta imate odgovor da ovaj zakon ne zahteva nikakvu finansijsku podršku, nikakve finansije, a na drugom mestu dva pasusa niže zahteva 250 miliona evra od Agencije za osiguranje depozita.
Da ne bi imali interpretacije i to da li je ili nije u sukobu sa Zakonom o državnoj pomoći, pošto sam čula interpretacije i takve vrste, mogu da se složim sa njima ili ne, ali ono što je glavni razlog za brisanje ovog člana zakona jesu kriterijumi kojih nema nigde tokom ovih članova na osnovu čega će se odlučiti kolika će biti ta besplatna finansijska podrška za preuzimanje i to je problem ovog zakona u celini. Hoće da se predstavi kao zakon dobrih namera, ali na svaku proveru dobrih namera imamo zajednički problem i posledice ćemo snositi zajednički.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

U pogledu bespovratne finansijske pomoći takođe mislimo da bi taj amandman morao da se briše jer iz razloga što sama terminologija – bespovratna finansijska pomoć može da se tumači na različite načine. Razumeli bi da može da se formuliše u smislu da je to ili dokapitalizacija ili nekakav kredit, ali bespovratna finansijska pomoć nije tačno na koji način ta finansijska institucija koja preuzima aktivu i pasivu u banci koja se preuzima dobija ta sredstva. Mislim da bi takođe bilo izuzetno bitno da se preciziraju kriterijumi na osnovu kojih se takva pomoć dodeljuje banci koja to čini.
Takođe, mislim da ako je sistem u kome danas živimo kapitalizam a ne socijalizam sama mogućnost da neko od države dobije bespovratnu finansijsku pomoć ne bi trebala da postoji s obzirom da ukoliko država nekog kreditira ta sredstva bi morala u budućnosti i da se vrate.