Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 30.10.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani komesare gospodine Cuciću, saradnici iz Komesarijata za izbeglice, danas je na dnevnom redu Zakon o upravljanju migracijama koje je pripremila prethodna Vlada i on je u nešto izmenjenom, u određenim odredbama izmenjenom delu, došao na sednicu koju danas imamo između ostalih tačaka dnevnog reda. Možda je mogao da bude na dnevnom redu i nešto ranije. Svakako da je ovo jedno od važnih pitanja i svakako da je ovo tema koja zaslužuje pažnju, koja zaslužuje ozbiljnu brigu države, a pre svega imajući u vidu činjenicu da je i poslednjih mesec dana eskalirao problem azilanata, lažinih azilanata, ali da smo i u protekloj godini imali ozbiljan problem azilanata u našoj zemlji.
Dakle, cilj ovog zakona jeste pravno regulisanje migracija, položaja migranata, emigranata, celokupnog procesa upravljanja tim procesima i to je svakako važno da je i ova vlada prepoznala taj problem i da ćemo na neki način uz ispunjavanje evropske agende rešiti makar normativno jednu oblast, možda ne idealno, svaki zakon bi svakako mogao da bude bolji, sadržajniji, možda su neke oblasti mogle biti bolje urađene. Ali, ovu materiju regulišu gotovo sva evropska zakonodavstva i sve zemlje EU su se u jednom momentu suočile sa problemom migranata, odnosno sa problemom lica koja zbog teške ekonomske situacije, zbog teškog političkog položaja, zbog progona imaju potrebu da se skrase na nekom području koje jeste mirno i koje im možda pruža neku ekonomski bolju perspektivu za njih i za njihovu porodicu.
Možda mi nismo država koja može da ponudi emigrantima koji dolaze u našu zemlju neke bolje uslove, do sada nismo ni imali uređeno to pitanje, pa su nam se emigranti jednostavno bez rešenih bilo kakvih pitanja šetali od grada do grada, snalazili se za preživljavanje i u nekim mestima je to bio ozbiljan problem.
Kako je DS na početku mandata ovog parlamenta i ove vlade rekla da će podržati sve zakone koji idu ka rešavanju pojedinih pitanja, a naročito kada su u pitanju proevropski zakoni i naročito kada su u pitanju zakoni, a ne pre svega, koje je na neki način donela Vlada Mirka Cvetkovića, Vlada u kojoj je i DS imala značajnu ulogu, u kojoj je kreirala jednu politiku proevropskog kursa, i rešavanja svih otvorenih pitanja, uz saradnju sa narodima iz okruženja, i uz saradnju sa svim značajnim faktorima koji u svetu postoje političkim faktorima.
Ne, nažalost kao što to sada čini sadašnja Vlada bez jasne orjentacije, bez jasnog cilja, stvarajući zabune kod naroda, stvarajući zabune u međunarodnoj javnosti, jer jednostavno ova vlada ima neke cikluse u kojima je 10 dana, 15 dana veliki zaljubljenik u Rusiju, a 15 dana u zemlje istočnog sveta, mislim na arapski svet bogat naftom, a izvesno vreme u evropske zemlje. Potpisuju se predugovori, sporazumi, a kada se vrati kući vidi se da su to samo lepe reči, da iza toga ne postoji nikakva suština.
Meni je, naravno, drago što je danas ovde bivša predsednica Skupštine, sa kojom smo zaista lepo sarađivali, ali mi je žao što ovde nije resorni ministar, odnosno predsednik Vlade kojem bi, čini mi se, ova oblast pripadala, ali on svakako danas ima značajne poslove, i u tom smislu ga možemo opravdati. Naravno, ne možemo opravdati sve ono što čini poslednjih 100 dana, jer njegovo mesto premijera ne čini nam se na pravi način da obavlja, čini nam se da je na čelu Vlade u jednom maniru čoveka koji nema jasan koncept i koji ne realizuje ciljeve koji su dati, u mom vrlo dragom štivu, a to je uvodno izlaganje koje je on podneo prilikom polaganja zakletve, odnosno prilikom stupanja na dužnost.
No, da se vratimo Zakonu o upravljanju migracijama, jer ljudi koji sede ovde iz Komesarijata za izbeglice svakako nisu odgovorni za sve ono što čini sadašnja Vlada, pa bih se ja osvrnuo na neka pitanja koja su data u ovom zakonu, a koja bi mogla da dožive i pohvalu i kritiku. Pre svega, dobro je što će ovaj zakon biti donet, dobro je što je i ovim zakonom uređeno pitanje položaja emigranata, migracija, što je ovim zakonom na neki način, možda ne sasvim pravno precizno, odnosno možda mu nije mesto tu, ali rešeno je neko pitanje položaja raseljenih lica, zbrinjavanje tih lica. Recimo, veoma mi se dopada činjenica da je među načelima u ovom zakonu stavljeno i načelo jačanja veza sa dijasporom i Srbima u regionu i kaže se da će upravljanje migracijama da se ostvaruje sa poboljšanjem položaja i zaštitom prava interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarivanjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom.
Ovo je vrlo značajna odredba i vidi se, za sve one koji nas posmatraju šta se dešava zadnjih 100 dana u ovoj oblasti, da je ovo pisano u neko drugo vreme, u vreme kada je Vlada Republike Srbije vodila računa o Srbima u regionu i Srbima u dijaspori. Zašto? Iz osnovnog razloga što je Vlada ukinula Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i Ministarstvo za vere, što samo po sebi možda ne bi moglo biti predmet kritike, obzirom da je Vlada išla na racionalizaciju.
Ta racionalizacija je učinjena tako što je napravljeno jedno, moglo bi se reći kvazi-ministarstvo ili nešto što bi trebalo da zameni ministarstvo, ali se ne bi ubrajalo među ministarstva. Formirane su kancelarije za četiri oblasti, da ih ne nabrajam, za manjine, za Srbe u regionu i vere. Za tri kancelarije određen je direktor, počeli su sa radom, makar formalno imaju institucionalni okvir.
Ne znam da li poslanici znaju, ali trebala bi i javnost da zna i ona u Srbiji i ona van Srbije, da još uvek nije određen direktor Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu, odnosno direktor Kancelarije za vere. Dakle, ta oblast za ovu Vladu je sasvim nebitna, za nju je nebitno četiri miliona Srba. Mi imamo jedan pravni vakuum u kome su Srbi u regionu i Srbi u dijaspori stavljeni van snage. Dakle, ni savet pri predsedniku Republike Srbije, vi to gospođo ministarko vrlo dobro znate, pošto ste bili taj član tog saveta, ne funkcioniše. Dakle, predsednik Nikolić nije formirao taj savet još uvek, nije sazvao nijednu sednicu, iako je prema zakonu obavezan da te sednice saziva svakih tri meseca. Nije formiran savet, nije formirana kancelarija, nema ministarstva, postojeći zakoni iz te oblasti se ne primenjuju. Dakle, ova odredba u ovom zakonu koja stoji jeste dobra, ali se vidi da je to bila odredba iz vremena kada je predsednik države, kada je predsednik Vlade, kada je cela Vlada računala i vodila brigu o ovim ljudima.
Dobro je takođe što je ova Vlada, odnosno što je u ovom zakonu ostala odredba po kojoj je brigu o emigrantima, odnosno o migracijama dobio zadatak da brine o njima Komesarijat za izbeglice, koji će sad biti Komesarijat za izbeglice i migracije. To jeste institucija koja ima kapacitete i ljudske i sve druge resurse, to jeste institucija koja je prethodne četiri godine kvalitetno radila. Ne bi se moglo reći za prethodni period pre preuzimanja sadašnjeg komesara, gospodina Cucića, te dužnosti da je radila tako kvalitetno, ali bi mogli reći da je ona preduzela niz mera na zatvaranju kolektivnih centara, da je bila u dobroj koordinaciji sa Vladom Srbije i predsednikom Srbije po pitanju obezbeđivanja sredstava za rešavanja izbeglištva na području Republike Srbije. U tom periodu je održana i donatorska konferencija u Sarajevu, odnosno pripremljena donatorska konferencija u Sarajevu, obezbeđena su sredstva za trajno zbrinjavanje nekih 70.000 najugroženijih lica u Republici Srbiji.
Komesarijat ima potencijal da sprovede taj proces do kraja, naravno uz direktno provođenje tog programa od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, koliko znam da je ona realizator. Međutim, nisam siguran koliko će Komesarijat imati pravog partnera u Vladi Republike Srbije, kojoj, čini mi se, nije previše stalo do ovog pitanja, makar do sada nisam se uverio u to.
Dakle, dobro je što je Komesarijat dobio brigu o tome, jer se bojim da bi ovo pitanje generalno bilo izgubljeno da je dato nekom novom telu, jer, kako se sada formiraju po stranačkom kriterijumu tela, organi institucije, bojim se da to ne bi moglo biti ovo pitanje rešavano. Kažem, Komesarijat je i kvalifikovan za to, ima resurse i može da stvara nove planske dokumente, neki planski dokumenti su u međuvremenu i urađeni. Dobro je i to što, istina, samo u jednom stavu se govori o merama za integraciju lica koja su azilanti, koji borave na području Republike Srbije. To je vrlo ozbiljan problem. Neke kolege su danas govorile o tome, nisu do kraja rekle šta bi to trebalo da znači. Dakle, mi smo u situaciji u kakvoj je Kanada bila pre 30 godina, u kakvoj su zemlje na američkom kontinentu bile pre 100 godina. Mi smo u situaciji u kakvoj su neke zemlje bile u prethodnom periodu, da mi jednostavno imamo krajeve koji odumiru. Imamo lica kojima je Srbija na neki način obećani raj.
Mi moramo imati mere koje će možda na područja gde je živelo lokalno domiciono stanovništvo, gde će živeti neki drugi ljudi i hteti da se bave poljoprivredom ili ne znam čime. Mi moramo imati i takve mere, jer jednostavno i današnji svet jeste svet u kome se ljudi kreću iz jednog područja na drugo. Svakako je bitno da mi imamo mere za integraciju i tih ljudi koji bi se možda bavili nekim poslovima na selu, ali i nekim ljudima koji su možda završili fakultete, koji više nisu sigurni u zemljama u kojima žive, i koji su možda sad u nekim kontejnerima i ne znaju šta dalje, ali je za ovo neophodna strategija.
Mislim da ovaj jedan stav nije dovoljan i da bi tu trebalo razraditi strategiju. Znam da bi to trebao da uradi Komesarijat, ali ovo je nužno da se učini što pre i da se urade neke prioritetne mere.
Dobro je i to što će Komesarijat prikupljati i objedinjavati informacije koje se tiču emigranata i lica koja iz naše zemlje nameravaju da odu emigranti ili su već otišli. Međutim, ovde ima jedan ozbiljan problem. Mislio sam ga na kraju pomenuti, ali pomenuću ga odmah. Ovde nisu predviđena sredstva za ovu namenu. Dakle, ovaj posao zahteva ozbiljna sredstva. Dakle, to nije ni milion ni dva dinara, to se radi o milionima evra. Stvaranje baza podataka i upravljanja tim bazama podataka, to je ozbiljan posao.
U ovom zakonu ne vidim da su obezbeđena sredstva za tu namenu. Možda će to biti sredstva iz nekih donacija ili iz nekih fondova, ali to u ovom zakonu ne vidim.
Ovaj deo možda nije morao biti predmet ovog zakona, o kome ću sada govoriti, ali, po meni, je dobro da je to pitanje rešeno, a to je da će Komesarijat na neki način u buduće obavljati poslove administrativne, stručno-tehničke za Komisiju za nestala lica, koju obrazuje Vlada. Kažem, nije mesto u ovom zakonu, ali je to dobro rešenje, jer će na neki način jedna stručna organizacija moći da vodi računa o tome, mada iz naziva ovog zakona se ne bi moglo pretpostaviti da će se to naći u ovom zakonu, ali s druge strane podržavam tu meru i nemam ništa protiv toga.
Dobro je i to što će Komesarijat u ostvarivanju svih ovih ciljeva ostvarivati međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država. Svakako da je bolje da to radi Komesarijat, nego, ne daj bože, predsednik Vlade ili njegov potpredsednik, jer od te saradnje neće biti ništa, jer oni mogu samo da naruše dobre odnose i činjenicu da mi u situaciji kada imamo manji broj emigranata iz Srbije, imamo pretnju ukidanja viza. Dakle, tu nešto, po svemu sudeći, nije u redu, a po svemu sudeći da ova Vlada ne odaje nikakav kredibilitet prema međunarodnim faktorima i prema ljudima koji vode druge države, koji su u vladama drugih država, tako da je bolje da to radi bilo ko, sem Vlade. Dakle, ona je najslabija tačka u ovom celom procesu.
Dobro je i to što će biti formiran savet za migraciju i dobro bi bilo da tu uđu stručni ljudi, a ne neki iz užih ili širih članova porodica vladajuće koalicije iz bilo koje stranke sa leva ili na desno ili kako već budemo sedeli od naredne nedelje, jer dosadašnja kadrovska politika je bila upravo takva. Ona je otprilike odražavala stranačku strukturu i strukturu porodičnih stabala pojedinih ministara.
Ono što je za mene sporno u ovom zakonu jeste rok koji je ostavljen za donošenje propisa koji bi trebali da realizuju sprovođenje ovog zakona.
Pravo da vam kažem, iznenadio sam se kada sam video ovaj rok, mislio sam da je štamparska greška. Po meni, ovo bi trebalo promeniti. Mi više nemamo mogućnosti da utičemo na ovo amandmanski, to može samo Vlada. "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Po meni je to izuzetno dug rok, pogotovo imajući u vidu ovu Vladu koja nema baš neki preveliki osećaj za probleme izbeglica, prognanih, raseljenih itd, pa mi se čini da ovom pitanju neće posvetiti značajnu pažnju.
Imajući u vidu ono što sam na početku rekao, mi iz DS smatramo da je ovaj zakon malo okasnio, da je trebao biti donet i pre Zakona o NBS, koji je bio zakon za jednog čoveka i pre Zakona o amnestiji, o kome ćemo govoriti narednih dana, koji pušta na slobodu ozbiljne kriminalce i pre zakona kojim je povećana stopa PDV sa 18 na 20%, koji je našu zemlju doveo do opšteg rasta cena. Imajući u vidu ono na početku rečeno, DS će uvažiti činjenicu da je ovo proevropski zakon i verovatno podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.
...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Srpska napredna stranka
Poštovane koleginice i kolege, neću elaborirati članove ovog zakona. Pokušaću da u nekoliko rečenica kažem svoje viđenje.
Migracija nije problem sa kojim se susreće samo Srbija. To je problem sa kojim se susreću mnoge zemlje u svetu. Naša muka je možda samim tim i veća, jer je na prostorima bivše naše države došlo do određenih i ratnih sukoba, pa smo imali i tu nesreću.
Danas sam slušao koleginice i kolege koji su govorili o ovom zakonu i hoću da verujem da su njihove namere bile iskrene i da ćemo svi pokušati da u interesu svih građana Srbije donesemo jedan zakon koji će u ovoj oblasti uvesti red.
Ne možemo nikako da dovodimo u pitanje rad ove Vlade, pogotovo ne u ovih 100 dana, jer ovo nije problem ove Vlade i nije problem ove većine, ovo je problem sa kojim se suočava Srbija i moramo zajednički da ga rešimo.
Raduje me da je sad kolega rekao da će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Mislim da tako trebamo i ubuduće da radimo. Ovo su problemi sa kojima je suočena Srbija, nisu problemi samo jednog ministarstva ili Komesarijata za izbeglice.
Nadam se da ćemo i danas, a i ubuduće na ovakav način raditi i da ćemo pokušati da rešimo sve probleme u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Riza Halimi

Samostalni poslanici
Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Dobro je i to što će Komesarijat prikupljati i objedinjavati informacije koje se tiču emigranata i lica koja iz naše zemlje nameravaju da odu emigranti ili su već otišli. Međutim, ovde ima jedan ozbiljan problem. Mislio sam ga na kraju pomenuti, ali pomenuću ga odmah. Ovde nisu predviđena sredstva za ovu namenu. Dakle, ovaj posao zahteva ozbiljna sredstva. Dakle, to nije ni milion ni dva dinara, to se radi o milionima evra. Stvaranje baza podataka i upravljanja tim bazama podataka, to je ozbiljan posao.
U ovom zakonu ne vidim da su obezbeđena sredstva za tu namenu. Možda će to biti sredstva iz nekih donacija ili iz nekih fondova, ali to u ovom zakonu ne vidim.
Ovaj deo možda nije morao biti predmet ovog zakona, o kome ću sada govoriti, ali, po meni, je dobro da je to pitanje rešeno, a to je da će Komesarijat na neki način u buduće obavljati poslove administrativne, stručno-tehničke za Komisiju za nestala lica, koju obrazuje Vlada. Kažem, nije mesto u ovom zakonu, ali je to dobro rešenje, jer će na neki način jedna stručna organizacija moći da vodi računa o tome, mada iz naziva ovog zakona se ne bi moglo pretpostaviti da će se to naći u ovom zakonu, ali s druge strane podržavam tu meru i nemam ništa protiv toga.
Dobro je i to što će Komesarijat u ostvarivanju svih ovih ciljeva ostvarivati međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država. Svakako da je bolje da to radi Komesarijat, nego, ne daj bože, predsednik Vlade ili njegov potpredsednik, jer od te saradnje neće biti ništa, jer oni mogu samo da naruše dobre odnose i činjenicu da mi u situaciji kada imamo manji broj emigranata iz Srbije, imamo pretnju ukidanja viza. Dakle, tu nešto, po svemu sudeći, nije u redu, a po svemu sudeći da ova Vlada ne odaje nikakav kredibilitet prema međunarodnim faktorima i prema ljudima koji vode druge države, koji su u vladama drugih država, tako da je bolje da to radi bilo ko, sem Vlade. Dakle, ona je najslabija tačka u ovom celom procesu.
Dobro je i to što će biti formiran savet za migraciju i dobro bi bilo da tu uđu stručni ljudi, a ne neki iz užih ili širih članova porodica vladajuće koalicije iz bilo koje stranke sa leva ili na desno ili kako već budemo sedeli od naredne nedelje, jer dosadašnja kadrovska politika je bila upravo takva. Ona je otprilike odražavala stranačku strukturu i strukturu porodičnih stabala pojedinih ministara.
Ono što je za mene sporno u ovom zakonu jeste rok koji je ostavljen za donošenje propisa koji bi trebali da realizuju sprovođenje ovog zakona.
Pravo da vam kažem, iznenadio sam se kada sam video ovaj rok, mislio sam da je štamparska greška. Po meni, ovo bi trebalo promeniti. Mi više nemamo mogućnosti da utičemo na ovo amandmanski, to može samo Vlada. "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Po meni je to izuzetno dug rok, pogotovo imajući u vidu ovu Vladu koja nema baš neki preveliki osećaj za probleme izbeglica, prognanih, raseljenih itd, pa mi se čini da ovom pitanju neće posvetiti značajnu pažnju.
Imajući u vidu ono što sam na početku rekao, mi iz DS smatramo da je ovaj zakon malo okasnio, da je trebao biti donet i pre Zakona o NBS, koji je bio zakon za jednog čoveka i pre Zakona o amnestiji, o kome ćemo govoriti narednih dana, koji pušta na slobodu ozbiljne kriminalce i pre zakona kojim je povećana stopa PDV sa 18 na 20%, koji je našu zemlju doveo do opšteg rasta cena. Imajući u vidu ono na početku rečeno, DS će uvažiti činjenicu da je ovo proevropski zakon i verovatno podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.
...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Srpska napredna stranka
Poštovane koleginice i kolege, neću elaborirati članove ovog zakona. Pokušaću da u nekoliko rečenica kažem svoje viđenje.
Migracija nije problem sa kojim se susreće samo Srbija. To je problem sa kojim se susreću mnoge zemlje u svetu. Naša muka je možda samim tim i veća, jer je na prostorima bivše naše države došlo do određenih i ratnih sukoba, pa smo imali i tu nesreću.
Danas sam slušao koleginice i kolege koji su govorili o ovom zakonu i hoću da verujem da su njihove namere bile iskrene i da ćemo svi pokušati da u interesu svih građana Srbije donesemo jedan zakon koji će u ovoj oblasti uvesti red.
Ne možemo nikako da dovodimo u pitanje rad ove Vlade, pogotovo ne u ovih 100 dana, jer ovo nije problem ove Vlade i nije problem ove većine, ovo je problem sa kojim se suočava Srbija i moramo zajednički da ga rešimo.
Raduje me da je sad kolega rekao da će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Mislim da tako trebamo i ubuduće da radimo. Ovo su problemi sa kojima je suočena Srbija, nisu problemi samo jednog ministarstva ili Komesarijata za izbeglice.
Nadam se da ćemo i danas, a i ubuduće na ovakav način raditi i da ćemo pokušati da rešimo sve probleme u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Riza Halimi

Samostalni poslanici
Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Ovde je 2002. godine taj podatak od 61 hiljade, što je došlo do znatnog smanjenja. Dat je podatak da su te emigracije prema Kosovu i prema evropskim državama. Dok imamo onaj period ratnog stanja na Kosovu i oružanog sukoba u kopnenoj zoni do maja 2001. godine, tada su bile vanredne situacije i tada su sve države u Evropi odobravale azil, politički azil za sve ljude sa tog područja koji su u to vreme tražili azil.
Svakome je jasno da sada nemamo takvu situaciju, ali je ujedno jasno da imate takvu katastrofalnu ekonomsku situaciju, gde čitave generacije ne mogu uopšte imaju predstavu kada će moći da se zaposle, da imaju elementarne uslove za normalan život. Osim toga, ta tendencija, ne sada kada je vizna liberalizacija u ovom periodu, nego pre toga, u to vreme je taj proces bio veoma intenzivan odlazak ilegalnim putem.
Sada je to manjeg intenziteta i ide nekim normalnijim postupcima. Mislim da ta procedura ima dva problema. Problem onoga što bi trebalo da se strateški reši u zemljama Evrope, a onaj osnovni bi morao da se orijentiše na ostvarivanje nekih elementarnih uslova za zaposlenje. Uopšte je cilj ovog zakona da se ostvari logika ekonomskog razvoja i zapošljavanja. To je pravac da se ovi problemi rešavaju i da ne dolazi u pitanje ugrožavanje vizne liberalizacije ili bilo kog drugog negativnog efekta. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.