Zahvaljujem.
Predstavnica predlagača, guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Pošto je tema bio zakon gde je upotrebljena formulacija da je donošenjem zakona uneta nesigurnost i da je došlo do smena. One koje nisu u toku ili su zaboravili da podsetim. Nije smenjen niko. Gospodin, bivši guverner Šoškić je podneo ostavku i podneo je ostavku viceguverner Bojan Marković koji je ostao i sarađivali smo do izbora novih viceguvernera od kojih su bili viceguverneri i ponovo izabrane, predložene izabrane gospođe Diane Dragutinović i Ane Gligorijević, a umesto Bojana Markovića koji je podneo ostavku izabran je Veselin Pješčić.
Znači, niko nije smenjen, nego oni koji su podneli ostavku jesu u proceduri predlaganja koju je zakon predviđao zamenjeni novim viceguvernerima. O kakvoj nesigurnosti je reč? Ova vlada kojoj je ostao deficit budžetski od 6,8% je neviđen i nečuven do sada. Ova vlada je uspela da proda evro obveznice po ceni čitav procenat nižoj, odnosno zadužila za jedan procenat jeftinije 6,625% u odnosu na prethodnu vladu koja je bila "sigurna i stabilna". Toliko o činjenicama koje govore o nesigurnosti koju je zakon uneo i o smenama o kojima dezinformišete javnost.
Takođe, oscilacija je kursa prodaje deviznih rezervi za reagovanje i održavanje kursa govore o tome da je posle donošenja tog zakona i rada novog rukovodstva jedan jedini put intervenisano iz deviznih rezervi i to sa minimalnom količinom deviza za razliku od prethodnog perioda u kojem je 1,3 milijarde evra potrošeno na održavanje stabilnosti. Hvala.

U skladu sa članom 27, a s obzirom da je petoro narodnih poslanika trenutno prijavljeno u elektronskom sistemu, svakom ću po redosledu dozvoliti pravo na repliku da ne bismo zloupotrebljavali pravo na povredu Poslovnika, jer u suštini hoćemo da govorimo o temi i ovo je u skladu sa članom 27. a starajući se o dnevnom redu.
Ukoliko želite da govorite isključivo o povredi Poslovnika, to podrazumeva moje obaveze i usporiće ono što čini mi se jeste volja narodnih poslanika da razmene međusobnu argumentaciju i sa predstavnicom predlagača i međusobno.
Dakle, pravo na repliku ovim redom dobiće narodni poslanik Laslo Varga, narodna poslanica Nada Kolundžija, narodni poslanik Aleksandar Jugović, narodni poslanik Radojko Obradović, narodni poslanik Bojan Đurić.
Dakle, narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite, pravo na repliku, dva minuta.

Reklamiram povredu Poslovnika. Znači, gospođo predsedavajuća vi ste povredili član 103. stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Predstavnik predlagača ne može da se upušta u polemiku o povredi Poslovnika. Vi ste prekršili Poslovnik time što ste predstavniku predlagača dali da on tumači da li je Poslovnik povređen i da li smo se mi u reklamiranju Poslovnika izjasnili o ovome, ili onome. Dakle, predstavnik predlagača zaboravlja da nije narodni poslanik, da nije političar i potpredsednik stranke, nego je ovde guverner NBS i predstavnik predlagača. Ne može da dobije reč pre poslanika koji traži povredu Poslovnika i u tom smislu ste povredili Poslovnik.
Ono što želim da dodam takođe, ako neko ovde hoće da kaže da svi građani nisu zabrinuti za stanje u NBS i kako se ostvaruje nezavisnost Centralne Narodne banke onda ne razume o čemu se radi. Ne govorim o tome da svi misle kao što misli DS, ali svi definitivno misle da kada se ugrozi NBS, nezavisnost NBS, kada se izgubi poverenje u međunarodne zajednice, u MMF, to se svakako održava na život svakog čoveka u ovoj zemlji.

Reč predstavnice predlagača je data već i nakon što je data reč je stigao poziv za povredu Poslovnika. Ja predstavnicu predlagača kao i svakog učesnika na sednici imam obavezu da upozorim na poštovanje odredbi iz Poslovnika koji obavezuju sve nas i u tom smislu je i predstavnica predlagača, poštujući odredbe Poslovnika komentarisala. Na vama je da tražite repliku i zbog toga je bio moj predlog da u skladu sa članom 27. svi narodni poslanici dobiju repliku i da se razjasnimo.
Narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku. Izvolite, dva minuta.

Neka to bude pravo na repliku. Mislim da smo sada ušli u ozbiljan problem. Dakle, ovde je bilo intervencija na povredu Poslovnika, gospođa Kolundžija je tražila da se sednica prekine, a u međuvremenu smo ušli u suštinsku, političku raspravu i raspravu o ovom zakonu gde su narodni poslanici očigledno neravnopravni u odnosu na predstavnika predlagača, pošto nakon tridesetak minuta koje je gospođa Tabaković iskoristila da bi nam najavljivala kako se pravdanjem neće pravdati. U međuvremenu ste joj još jednom dali reč i da sada ne ulazim da li ste za to odgovorni vi gospođo Čomić ili predsednik parlamenta koji je, zaista ne razumem, iz kojih razloga na moje reklamiranje povrede Poslovnika, tvrdio sam da je gospodin Stefanović kao predsednik parlamenta povredio Poslovnik.

On je izabrao da ode u poslaničku klupu i da mi odgovara kao narodni poslanik. Time smo ušli u čitavu ovu zabunu. Spreman sam da sa svoje strane, sa strane LDP u ovom trenutku ovo prekinemo i da nastavimo dalje sa normalnom raspravom, dakle, da ovlašćeni predstavnici političkih partija uđu u polemiku sa gospođom Tabaković o predloženim rešenjima.

Zahvaljujem.
Narodni poslanici koji su prijavljeni su narodni poslanik Aleksandar Jugović, narodni poslanik Laslo Varga i narodni poslanik Radojko Obradović kao ovlašćeni predstavnici poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

  Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, malo je neubičajeno, ali ja ću citirati sebe. Citiraću delove svoga izlaganja od 2. avgusta 2012. godine, kada su se prvi put izmene Zakona o Narodnoj banci u ovoj godini pojavile u parlamentu.
"Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, čak i da je sve idealno kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, a nije, bitna je namera kojom se ruši nezavisnost Narodne banke Srbije". Preskočiću nekoliko pasusa, pa "I u prethodnom periodu smo imali iskustvo da donesemo pojedine zakone, a da kasnije, pod pritiskom Brisela, dođemo u situaciju da moramo da ih menjamo. Zato je nepotrebno trošiti vreme poslanika i novac građana Srbije za zasedanje i za donošenje zakona koji će morati kasnije da pretrpi određene promene".
Dalje govorim o tome da će iz Brisela odgovor biti oštar, pa molim vladajuću koaliciju još jedanput na kraju da povuče zakon iz skupštinske procedure, jer će ovo sigurno usporiti put Srbije ka EU.
Ovo su bili delovi mog izlaganja od 2. avgusta 2012. godine.
Zadovoljan sam obrazloženjem guvernerke Jorgovanke Tabaković i ono je sasvim korektno i sasvim je uredu da kada neko prenebregne mogućnost reakcije pojedinih međunarodnih institucija, a znamo da Srbija želi da postane članica EU i sasvim je zadovoljavajuća činjenica da brzo preduzme korake i da promeni one stvari u zakonima ili u donetim zakonima koji nas koče na tom evropskom putu.
Dakle, već sam upozoravao šta će nam se desiti. Na to su nas iskustva prethodnih vlada i prethodnih godina naučili. Međutim, zar je potrebno da kao korektori našeg ponašanja budu uvek MMF, Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evrope i ostale međunarodne institucije? Zar nije bilo lakše i logičnije da ste poslušali, pričam vladajućoj koaliciji, primedbe SPO?
Da podsetim, kroz istoriju smo mnogo toga predlagali što da je prihvaćeno od strane ondašnjih vlasti i svih vlasti, danas bi Srbija verovatno bila članica EU. Da je prihvaćena kosovska politika, recimo, 9. decembra 2011. godine, verovatno bismo dobili i status kandidata i datum pregovora sa EU. Umesto toga, usledila je brutalna politička odmazda i atak i hajka na SPO zbog želje da istinu izvede na čistac i zbog toga što smo tražili od vladajuće koalicije da govori samo istinu i jedino istinu.
Ne želim da budem licemeran, ne želim da kažem da su ove izmene zakona loše, ali ovo je najbolje moguće u ovom momentu za nastavak saradnje sa svim međunarodnim institucijama i za nastavak onog kursa koji je obećan u predizbornoj kampanji i za koju su podršku dobile liste koje sada ili koje su činile vladajuću koaliciju.
Zato se nadam i reformisanom konceptu i sistemskim reformama, demontaži i reviziji Zakona o restituciji, Zakona o penzijskom sistemu, Zakona o planu i izgradnji. Posebno o tome govori moj kolega Žika Gojković pre nekoliko dana. Najave su stizale da je više nego potrebno, i to nas posebno raduje, doneti Zakon o poreklu imovine i drugačijoj poreskoj politici na kapital, kako bismo efikasnije, drugačije u većim iznosima oporezovali tajkune u Srbiji.
Sve to ima veze i sa Narodnom bankom Srbije. Sve to ima veze i sa jačanjem naše valute. Sve to ima veze i sa drugačijom politikom, koja u najavama dobija obrise želje da se konačno obračunamo sa onim ljudima koji su opljačkali Srbe.
Zato ponavljam, kao što sam govorio i prethodni put i na prethodnoj sednici i na svakoj sednicu ću govoriti, vladajuća većina će imati podršku SPO i DHSS.
I jedna pohvala, a tiče se izbora za Savet Narodne banke Srbije, koji će tek doći na dnevni red. Srpski pokret obnove će podržati imenovanje prof. Miladina Kovačevića i prof. Stojana Stamenkovića. Mislim da su oni odličan izbor i mislim da je kojim slučajem i SPO u situaciji da imenuje ove ljude na čelne funkcije, da bi to učinio. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, želim u ime SVM da iznesem naše značajno nezadovoljstvo i delimično zadovoljstvo, s jedne strane, sa činjenicom da se ovaj predlog zakona danas nalazi na dnevnom redu, a s druge strane, i sa suštinom, odnosno sadržajem ovog predloga zakona.
Pre svega, što se procedure tiče, naravno da ne možemo biti zadovoljni sa činjenicom da se ponovo ovaj važan predlog zakona razmatra po hitnom postupku.
Čuli smo obrazloženje predstavnika predlagača koji je, manje-više, prihvatljiv, ali ono što je napisano u obrazloženju predloga zakona mislim da ni u kom slučaju ne stoji, pošto u obrazloženju piše da se predlaže da se ovaj zakon donose po hitnom postupku usled okolnosti koje nisu mogle unapred da se predvide.
Mislim da ovo ne stoji. Naime, 4. avgusta, kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu mnogi poslanici su ukazivali na posledice onih izmena i dopuna i mislim da, ako ništa drugo, onda bi ta okolnost trebala da se uzme u obzir kada se navode ovakvi razlozi za hitan postupak. Jednostavno, mnogi su upozoravali na protivrečnost, odnosno na činjenicu da mnoge odredbe onog predloga zakona nisu bile u skladu sa evropskim pravnim tekovinama.
S druge stane, to se odnosi na proceduru, mislim da je izuzetno loše to što je ovaj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru dan nakon posete državne sekretarke SAD, odnosno visoke predstavnice za spoljnu i bezbedonosnu politiku EU. To mislim da je stvorio u javnosti jedan privid da se ovaj predlog zakona zbog ogromnog pritiska sa strane nalazi u skupštinskoj proceduri i nalazi u skupštinskoj proceduri i po izuzetno hitnom postupku. Mislim da je ovim naneta šteta evropskim integracijama. Naravno, ne mislim da je taj zakon pisan u noći između utorka i srede, ali bez obzira na to, mislim da je bilo vredno posvetiti malo pažnje i ovoj činjenici.
Jednostavno mnogi građani naše zemlje imaju osećaj da se mnoge stvari dešavaju pod pritiskom i nažalost, ova činjenica te argumente pojačava. Ono što je pozitivno što se tiče procedure, jeste činjenica da se ne samo predlozi koje podnosi Vlada, ubrzo dolaze na red Narodne skupštine, nego i predlozi drugih predlagača. To je bio predlog kolege Mikovića, sada je predlog NBS. Nadam se i to je jedna mala digresija da će i predlog Skupštine AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu tako brzo se naći na dnevnom redu. To bi onda bio neki logičan red poteza.
Što se tiče suštine, odnosno sadržaja, zadovoljni smo činjenicom da se ove izmene nalaze na dnevnom redu i da će se predložene izmene usvojiti. Zadovoljni smo i zbog činjenice da je najvažnija rečenica u argumentaciji, upravo ona koju smo mi izgovorili pre tri meseca, a to je da je dalje približavanje odredaba ovog zakona, odredbama Ugovora o EU, je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se ovaj zakon donosi. Govorili smo o tome i naravno govorili smo u smislu da smo osporavali onaj predlog zakona koji je početkom avgusta bio na dnevnom redu.
Naravno da podržavamo činjenicu, odnosno odredbu koja se odnosi na način potvrđivanja, više nepotvrđivanja Statuta Narodne banke i sa druge strane podržavamo odredbu, odnosno dopunu odredbe koja se odnosi na način razrešenja funkcionera Narodne banke. Tu mislim na predviđenu mogućnost za sudsku, odnosno uslovno sudsku zaštitu. Ali smo nezadovoljni i ne možemo da se složimo sa načinom na koji je ova odredba formulisana. Juče je na Zakonodavnom odboru u velikoj meri, argumentovano dovedena u pitanje ustavnost ove odredbe i bilo bi dobro da još jednom razmislite o tome da li postoji neko rešenje koje je u potpunosti u skladu sa Ustavom.
Naravno, da postoji problem ukoliko se izbriše onaj drugi deo rečenice, jer bi u tom slučaju funkcioner Narodne banke imao pravo na žalbu i na ustavnu žalbu i razumem to. U nekim državama to može da bude primer, možda nije dobar, ali u nekim državama se u ovim slučajevima dozvoljava ravnopravni spor i to je jedan drugi način i drugo rešenje da u sledećem koraku ostaje mogućnost ustavne žalbe.
Ono što je za nas i prihvatljivo sa druge strane jeste da još uvek postoje neke odredbe o kojima će, oni koji su podneli amandmane na te odredbe govoriti, još uvek nisu usklađene sa pravnim tekovinama EU i o tome je bilo reči danas na Odboru za evropske integracije. Mislim da su te primedbe vredne pažnje i da bi bilo dobro razmotriti. Ono što je ključno, to je naša najvažnija zamerka je činjenica da se ovaj predlog zakona nalazi na dnevnom redu, većim delom zbog te činjenice, manjim delom zbog samog sadržaja. Niko očigledno nije bio spreman da preuzme odgovornost, odnosno da prizna krivicu zbog onoga što se početkom avgusta desilo. U obrazloženju se navodi da je potrebno otkloniti nedoumice u tumačenju o Narodnoj banci.
Mislim da ne postoje nikakve nedoumice u tumačenju. Postoji jedna odredba koja je protivna evropskim pravnim tekovinama. Tu nema nikakvog tumačenja i naše očekivanje je bilo da neko ko je tada tu odredbu stavio u zakon, odnosno tu mogućnost predvideo pre tri meseca, razrešenje bez sudske zaštite, da taj ovde u Narodnoj skupštini bar prizna da je pogrešio. Mislim da to bilo logično i da bi to bilo mnogo korektnije.
Na kraju, želim da kažem da smo mi spremni da podržimo ovaj predlog zakona, pod uslovom da se sa jedne strane odredba oko sudske odnosno ustavno-sudske zaštite prilikom razrešenja, uskladi sa Ustavom. Sa druge strane, da se oni amandmani ozbiljno razmotre, koji se odnose na druge odredbe i koje nisu usklađene sa pravnim tekovinama EU. Hvala.