Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razumem kada je krenula politička strast da smo pozaboravljali o čemu smo pričali u načelnoj raspravi, a sa druge strane su u pravu oni narodni poslanici koji su rekli da deo amandmana govori o onima koji su postali sastavni deo zakona i o onima koji nisu. Sada o njima diskutujemo. Oni se tiču osnovnih načela zbog kojih se ovaj zakon donosi.
Kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda, moram da podsetim na nekoliko činjenica za koje sam mislio da smo ih raščistili, jer je ministar u obrazlaganju i najveći broj poslanika, koji su diskutovali, su konstatovali sledeće. Svakako amnestija se preporučuje već godinama. Potpuno je razumljivo da ovakav zakon nije predložen na kraju nečijeg mandata, jer se to uvek smatra nekom zloupotrebom ili pokušajem da se nešto dobije. Ona se preporučuje ne samo od strane Ombudsmana i čitavog niza međunarodnih organizacija, već očito zbog rezultata koje su ovakvi potezi dali u zemljama, gde je zbog sličnog stanja amnestija primenjena. Od zemalja u regionu, kakva je Crna Gora, do Italije gde je pre nekoliko godina, u ovom procentu, bila izvršena amnestija.
Zašto ovo govorim? Zato što je nekoliko puta istaknuto da je amnestija akt političke volje. Naravno, ali ovo nije nikakva politička amnestija. Drugo, ona nije akt milosrđa. Da je država u stanju da pravi zatvore, da obezbeđuje kadrove, gospodin Čikiriz nije ovde, on je govorio o tome, da se vrši resocijalizacija, ona ne bi morala da pribegne jednom ovakvom zakonu iz nužde. To je prvo.
Drugo, trenutno stanje, a ono je nepodnošljivo. Razumem da ljudi zbog političke strasti često u društvu, koje inače nije humano, nije humano prema ljudima na slobodi, a posebno je nehumano prema onima koje ne vidi, a posebno prema ljudima koji su izolovani, pa i ljudima u zatvoru, da se u diskusijama zaborave prava tih ljudi.
Ono što je važnije, ako treba koristiću vreme poslaničke grupe. Podsećam vas šta smo tom prilikom konstatovali, ne mi ovde u diskusiji, nego citirajući nalaze čitavog niza međunarodnih organizacija i Ombudsmana kome smo dali poverenje, jednoglasno, pre nepunih mesec dana, a to je da su ne bezbedni zatvorenici, da su ne bezbedni čuvari, da se umesto svega onoga zbog čega se ide na izdržavanje zatvorske kazne, mi smo dodatno u situaciji da se mnogi osuđenici u toj situaciji kriminalizuju, da to ugrožava građane u zatvorima, da se ne ispunjava osnovna funkcija pravde.
Amnestija nikada nije stvar pravde. Da se razumemo, amnestija nije pravedna. Zbog toga shvatam da se govori o pojedincima. Ne krećem se u tim krugovima, ne poznajem nikog iz tih krugova, pa ne znam o čemu je sve pojedinačno reč, ali je važno da mi govorimo o većini.
Pitajte građane Valjeva, građane Niša, građane Sremske Mitrovice, Sombora, Zrenjanina, Beograda, Požarevca, koliko god hoćete, koje su sve posledice ovakvog stanja u zatvorima.
Posebno je pitanje pitanje žrtava. Već smo pomenuli u načelnoj diskusiji koliki je problem lica koja ne idu, to nije tako veliki broj kako smo čuli danas, mislim da mi je gospođa Malović skrenula pažnju da je mnogo manji broj tokom privatne razmene podataka, ali je svakako veliki broj lica koja su pravosnažno osuđena a ne idu na izdržavanje kazne. To je najveće ruganje i to je najnepodnošljivije onim porodicama žrtava nad kojima je neko zlodelo izvršeno.
Ono što mene čudi, mi smo u nekoliko navrata čuli da se ovde osporava, to je već pitanje, ne morala, nego zdravog razuma, ono što piše u obrazloženju zakona, a to je da su se promenile društveno-ekonomske i političke okolnosti. Ustaju poslanici koji kažu – ništa se nije promenilo za poslednjih 12 godina. Kako se ništa nije promenilo? Šta ste radili, ako se ništa nije promenilo? Posebno to reći u ovom domu. Mnoge stvari su se promenile na gore, mnoge na bolje, ali se promenilo skoro sve.
Kada je u pitanju ovaj zakon, daću vam poseban primer kojim će valjda svima biti kristalno jasno šta se promenilo. Promenilo se zakonodavstvo i promenila se sudska praksa. Tamo gde zločine, i to pravilu teška ubistva, izvršavaju žrtve nasilja, jer nasilja u porodici često završavaju tako, nažalost, što posle dužeg vremena žrtve koje trpe nasilje pribegnu nasilju, izvrše ubistvo i to je po pravilu teško ubistvo, jer te vrste osoba nisu iskusne u kriminalnim radnjama, ni ne znaju kad su ubile. To su često ubistva sekirama itd, da ne pominjemo zbog javnosti čitav niz tih situacija.
Svi koji su se sreli sa ovim predmetima znaju da niti je policija bila edukovana, niti je imala zakonski osnov, niti je sud znao kako da postupa u prethodnim slučajevima, u slučajevima koji su prethodili tom konačnom činu nasilja, pa je sud po pravilu, kao što znate, žrtve vraćao zločincima. Kada prijavite nasilje u porodici, čak i kada reaguje policija u prethodnoj deceniji, onda sud u stvari ne zna šta drugo da radi, nema ništa na raspolaganju, pa dok se ne reši slučaj vraća u to porodično okruženje. Sada se sve to promenilo. Imate zakonske osnove zahvaljujući upravo ovom domu u nekoliko saziva. Imate edukovanu policiju. Imate angažovanu lokalnu samoupravu i civilni sektor. Imate kuće u koje se sklanjaju žrtve nasilja.
(Predsedavajuća: Gospodine Markoviću, dužna sam da vas podsetim na vreme.)
Zašto vam ovo govorim? Zato što je nekoliko puta rečeno, ne samo da se ništa nije promenilo, već je rečeno da neke stvari ne moraju amnestijom, nego pomilovanjem. Ovakvi slučajevi su najčešći predmet pomilovanja. Ali, odmah da vam kažem, potpisao sam 18 od 24, 18 pomilovanja se odnosilo na takav slučaj. Prethodni predsednik Boris Tadić je u jednom slučaju isključivo takve slučajeve pomilovao. Da li shvatate, kao što u slučaju amnestije, ne odlukom ove skupštine, nego sud pojedinačno mora da donese odluku za svaki slučaj da bi se neko oslobodio, za pomilovanje je neophodno da se ono zatraži. Ovakve osobe, one su još uvek u zatvoru, to su ljudi koji su izvršili kriminalna ubistva, su po pravilu osuđivane na kazne preko 15 godina. To je možda jedini primer pravde.
Pretpostavljam da će i sadašnji predsednik u pomilovanjima, tamo gde se zatraže, ali ta lica iza sebe nemaju hrpe advokata, ta lica nemaju podrške porodice, kao što znate, nisu u situaciji da pokrenu proces i da zatraže pomilovanje, već je ovo jedini čin moguće pravde. Ali, još jednom hoću da istaknem da je šteta, i time završavam, ovakvi zakoni treba da se donose konsenzusom, šteta je što smo tu priliku propustili. Neki od amandmana, pogledaću, pretpostavljam da ću za jedan amandman gospodina Veselinovića glasati, neki od amandmana su delimično usvojeni i to amandmani koje je Odbor za pravosuđe predložio, ali u svakom slučaju vas molim da iskoristimo do kraja današnju raspravu i da u narednom periodu vidimo da li je moguće da što veći broj narodnih poslanika glasa za ovaj zakon. To je zakon, još jednom kažem, koji nije akt milosrđa, nije pravedan, on je iz nužde, ali je on jedan od preduslova da možemo da pravimo bezbednije i humanije društvo. Hvala najlepše.

Hvala.
Gospodine Veselinoviću, javljate se po amandmanu?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Zašto replika? Niste pomenuti.
(Janko Veselinović, s mesta: Gospodin Cvijan se direktno osvrnuo na moju diskusiju.)
Dobro, izvolite.

Pomenuo me je gospodin Marković, zahvaljujem mu se, ali replika je na diskusiju gospodina Cvijana. Apsolutno se moja diskusija nije odnosila na gospodina Cvijana, pre svega zato što on danas nije diskutovao po ovom zakonu, tako da isključujem bilo kakvu mogućnost.
Sa druge strane, gospodin Cvijan je rekao da je potencijalno za amnestiju 12.000 osuđenih lica. Samo čitam obrazloženje zakona u kome piše da je ukupno 8.000 osuđenih lica. Dakle, 3.600 će biti obuhvaćeno od 8.000 osuđenih lica.
Treća stvar, tačno je da su uslovi u zatvorima loši i teški i da je previše zatvorenika po kvadratnom metru zatvora, ako tako možemo da kažemo. Međutim, ništa bolja situacija nije u bolnicama, u školskim domovima, u školama i nekim drugim ustanovama u kojima su vrlo nehumani uslovi. Zašto smo krenuli od zatvora? Koje su se to društvene okolnosti promenile od pre tri meseca, od kada je ova vlada stupila na dužnost?
Verovatno bi se predsedavajuća uhvatila za glavu ako bih počeo opet da čitam krivična dela koja su obuhvaćena Zakonom o amnestiji.
(Predsedavajuća: Nemate vremena.)
Njih je 90 puta više u odnosu na ona koja nisu obuhvaćena ovim zakonom o amnestiji. Ovim završavam. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Cvijan po replici.

Izvinjavam se na lapsusu koji sam napravio. Kada sam rekao skoro 12.000 ljudi, mislio sam očigledno i na one koji su u pritvoru, a verujem da bi o tome mogli čak i posebnu sednicu da organizujemo, da prodiskutujemo koliko se pritvor olako određuje i koliko su tek loši uslovi u pritvoru. Da, u pravu ste, nije 12.000, pogrešno sam rekao, ima 8.000 osuđenih lica, a na 3.600 lica će biti primenjena amnestija, iz čega vidimo da statistički ni polovina, već će mnogo manje od polovine osuđenih lica biti pogođeno amnestijom, što potpuno izbacuje bilo kakvu priču o tome da je amnestija nerestriktivna, da se primenjuje i na ubice itd. Primenjuje se na onaj način na koji piše u zakonu.
Sa druge strane, ako bismo išli pojedinačno i gledali krivična dela, siguran sam da bismo našli tu i neka druga zanimljiva dela na koja se amnestija ne primenjuje, a verovatno bi bilo zanimljivo da se primenjuje i da se o tome isto
prodiskutuje, kao i obrnuto. Recimo, jedno od tih dela je komentarisanje nepravosnažnih sudskih presuda i komentarisanje sudskih postupaka. Siguran sam da se do promene vlasti to delo mnogo puta javilo u praksi. Mogli bismo i o tome da prodiskutujemo. Mogli bi da prodiskutujemo i o nepoštovanju zakona od strane sudija.
Mogli bismo i o mnogim drugim krivičnim delima da razgovaramo ali to sad već malo pretvara ovu diskusiju u jednu pijacu, da li hoćemo da primenimo novo delo ili nećemo novo delo. Prosto, ovaj zakon je iznuđen. Morao se smanjiti broj ljudi u zatvorima, a neka dela možda nam se ne sviđaju što su u zakonu, neka su možda trebala da se nađu u zakonu. Možda je trebalo na ovaj ili onaj način, ponavljam zbog građana, da se zna, prihvatili smo korisne sugestije opozicije. Smanjili smo stepen amnestije za neka teška krivična dela, i na kraju ćemo doći u situaciju da zahvaljujući ovom zakonu 3600 ljudi bude pušteno. To je onaj optimum koji nam treba da zadovoljimo i EU i evropske standarde, ali da zadovoljimo i nas kao civilizovane ljude. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam ovaj amandman, želeći pre svega da tehnički doteram i preciziram primenu ovog zakona.
Dakle, amnestija se ne odnosi na lica koja zbog ne javljanja na izdržavanje kazne zatvora, nisu se odazvali izdržavanju kazne, na njih se amnestija ne odnosi. Dodao sam: "ukoliko im je poziv uredno uručen i nisu podneli zahtev za odlaganje čije je rešenje u toku". Ne znam šta je smešno, ali uredu je.
Dakle, ovde pre svega imamo u vidu da je Ministarstvo pravde bilo zaduženo za izvršenje zavodskih sankcija. Recimo u Francuskoj najveća zloupotreba u Ministarstvu pravde jeste zloupotreba ministarke Rašide Dati koja je imala osam ljubavnika, pa ne zna čije je dete.
Dakle, na našu nesreću mi tu vrstu zloupotrebe u Ministarstvu pravde nemamo ali imamo sve druge zloupotrebe. Ovde kada bivši pripadnici Ministarstva pravde i bivši pripadnici Ministarstva za državnu upravu, kada govore recimo o tome da ćemo navodno amnestirati neke narko dilere treba da znaju da za vreme njihovog mandata jedan sudija, ne samo da nije osudio jednu njihovu poznatu spisateljicu, zbog trgovine narkoticima, već je zamalo nije odlikovao. Kažnjena je samo novčano, a da su malo duže potrajali, verujem da bi sledeći put dobila i neko odlikovanje.
Dakle, javna je tajna da je u našem ministarstvu bilo raznih zloupotreba, pa je najverovatnije bilo i manipulisanje sa odlaganjem kazni, s toga ovaj amandman to precizira. Kako pronaći narko dilere i dostaviti im poziv za izdržavanje kazne kada su im oni prodali firme? Posle toga kad su im prodali firme onda su zbog američke ideje te firme uzeli, njih proterali, raspisali poternice, ali im to nije smetalo da se voze njihovim jahtama, luksuznim automobilima i ferarijem.
Javna je tajna u Beogradu da su se pojedini pripadnici bivšeg Ministarstva pravde vozili u Šarićevim automobilima. Dakle, tu postoji neka direkcija za oduzetu imovinu pri Ministarstvu pravde, tačno ne znam gde je, ali verujem da oni koji danas nas kritikuju to i te kako znaju, s obzirom da su viđeni u automobilima koji su oduzeti od narko dilera. Dakle, proterali su ih da bi koristili sva dobra koja su oduzeli od tih narko dilera prilikom proterivanja i potom su za njih raspisali poternicu.
Kako objasniti da funkcioner stranke bivšeg režima, kako recimo njemu dostaviti poziv ubuduće, kada ima toliko nekretnina, pa recimo ima kuću pored Šarićeve na Tatarskom brdu koja je skuplja i veća od Šarićeve. To nikako ne mogu da razumem i zato kažem da je Ministarstvo pravde u Francuskoj imalo minimalne zloupotrebe za razliku od naše i da mi nismo imali dovoljno sreće.
Ovde je rečeno da smo mi amnestirali previše lica. Dakle, mislim da je kolega iz mog poslaničkog kluba omaškom rekao da će biti pušteno 3600. Biće pušteno nešto više od 1000 i još manje zato što je amandmanom nadležnih odbora amnestija znatno umanjena za određena dela.
Dakle, kako dostaviti pozive uredno za izvršavanje kazni licima, recimo kao što su bivši funkcioneri koji imaju dva pasoša. Pored srpskog pasoša imaju i hrvatski. Kako njima dostaviti poziv za izvršenje kazne ili za odlaganje kazne, kako im bilo šta dostaviti, a takvih ima 10% posebno u Vojvodini? Dakle, koji imaju dva pasoša iako nemamo sa Hrvatskom zakon o dvojnom državljanstvu. Putovnica znači i domovnica. Dakle, ukoliko budu osuđeni kako njima to dostaviti? Moliću lepo, kroz kukuruz ili kroz neku šumicu, ili preplivati preko Dunava u "lijepu njihovu" i biće nam nedostupni. Sasvim je nejasno kako neko ko je izvršavao najviše državne funkcije ukoliko bude optužen i osuđen neće moći da izdržava kaznu zato što ima dva državljanstva, pa će Hrvatska odbiti da ga izruči.
Meni je gotovo nejasno zašto kritike dolaze iz tih redova i s toga hoću da kažem, da mi osim što amnestiramo i puštamo ove sitne kriminalce ostalima neznatno umanjujemo kaznu za razliku od bivših zakona o amnestiji gde je recimo od 6000 bilo amnestirano 4200. Znači samo 1800 nije bilo amnestirano. U ovoj situaciji od 8000 amnestira se 3600, a pušta se nešto više od 1000. Dakle, amnestijom nije obuhvaćeno više od 4000 osoba. Dakle, ne razumem tu vrstu prigovora, a posebno o narko dilerima, pa ako ste se već odrekli tih narko kartela, a što koristite njihove jahte i automobile. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Izvolite.

Naravno iskoristiću priliku da kažem da mi je zaista teško da gledam gospodina Cvijana i gospodina Babića u ovakvim situacijama, a njih izuzetno poštujem, kako ljudi iz njihove većine upravo potvrđuju njihove reči rečene malopre. Apsolutno se kandiduju za popunjavanje zatvora na osnovu komentarisanja sudskih postupaka. Tako da se plašim da bi klub SNS ostao bez poslanika kada bi se ispunilo to što je gospodin Cvijan s pravom tražio. Znam da se vi slažete sa mnom. To vam je parlamentarni život i nekada se stvari vrlo brzo, na jedan čudan, izopačen način, kao bumerang vrate.
Mi naravno to nećemo komentarisati niti poslanike po imenu jer nama u suštini odgovara da se što više ovakve poruke šalju iz vašeg kluba zato što građani Srbije onda vide zaista jednu žalosnu sliku i jedan krajnji neukus i prizemnost rasprave, neargumentovane bez dokaza na koju bi pre svega predsedavajuća trebalo da reaguje. Ali, u krajnjem slučaju amandmani su tu. Vladajuća većina i Vlada imaju dva rešenja. Zastrašujuće je slušajući krivična dela kada ih doktor Veselinović pročita ovde. Znam da je za građane Srbije, bez obzira u kojoj su stranci, zaista veliki problem.
Slažem se sa vama da je duh zakona i zakonodavca i ljudi koji su kreirali volju vladajuće većine kroz ovaj akt apsolutno u ravni sa nečim što je civilizacija, sa nečim što je državni interes, sa nečim što je realan problem u srpskim zatvorima. Ali, kažem vam, imate šansu da ovo promenite ili tako što ćete usvojiti amandmane dr Veselinovića ili tako što ćete povući iz procedure ovaj zakon. Ako je nemoguće promeniti dalje, mi se nalazimo pred realnim problemom na koji na žalost nismo imali odgovor. Činjenica je da ljudi koji su u sticaju će dobiti manje kazne nego što je predviđeno. Činjenica je da ubistvo nije obuhvaćeno izuzecima od amnestije iz meni potpuno nepoznatih i do danas nerazjašnjenih razloga. Činjenica je da nasilje na sportskim terenima nije sređeno i slažem se sa gospodinom Cvijanom da su skorašnji incidenti krivičnog dela bila motivisana etničkom mržnjom, rasnom itd. Ali, šta ćemo sa stvarima poput Mišića, šta ćemo sa stvarima poput napada na Brankicu Stanković, šta ćemo sa drugim stvarima kada dolazi do uništavanja imovine itd? Znači, te stvari prosto ne shvatam zbog čega nisu izuzete od amnestije.
Prosto je pitanje je na koje ne možete nikako da nam date odgovor, već samo pričate ili pod a) ovo su stvari koje smo izuzeli, što je legitimno čini mi se i dobro. Slažem se i sva ta dela ne smeju da se izuzmu, tj. hoću da kažem da treba da se izuzmu, ali ih dopunite na ovaj način. Pošto je kasno i ne možete da ih dopunite, jedini način je da prihvatite amandman, da se ta stvar briše, a da se amnestija odnosi na ljude kako je dr Veselinović u amandmanu predvideo do tog iznosa kazne, a za ostalo da se prebacimo i našu energiju, i fokus svih narodnih poslanika na promenu zakona koji će omogućiti mnogo bolje stvari.
Znam da je bespredmetno da mi ovde raspravljamo o krivičnom postupku, o srpskim zatvorima, poznato je da je loše stanje u svemu tome. Nije samo prethodna Vlada kriva koja je učinila mnogo više ona pre, a ona pre je učinila mnogo više nego ona prethodna. U ovoj zemlji nisu građani kapaciteti i vi to znate. Ipak je nešto urađeno, a to što je urađeno, to je mali deo onoga što treba.
Ministar pravde, uz dužno poštovanje, smatram da je okupio dobar tim ljudi, ne svih, ima tu ljudi koji to ne zaslužuju, ali ima ljudi i te kako koji dobro poznaju ovu materiju.
Krajnje je vreme i to kažem ispred DS da gospoda iz Vlade prestanu da utvrđuju stanje koje su utvrdili u predizbornoj kampanji i da najzad nešto po tome konkretno urade.
Mi smo zaprepašćeni da smo prve dve stvari, Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o javnim beležnicima, Zakon o amnestiji, stvari sa kojima izlazite pred nas. Zar nema mnogo bolnijih i težih stvari da se reše u ovoj zemlji, jer te ste stvari, ponavljam, utvrdili u predizbornoj kampanji. Nikako to ne možete da objasnite. Odakle ta nespremnost, odakle takva ekstremna studioznost. Kada ste to sve znali u kampanji, ja sam gledao vrlo pažljivo vaše stranačke medije i vi ste znali u broj šta ne valja u pravosudnom sistemu i seća se i gospodin Cvijan, njegovih intervjua, njegovih izjava i čemu sada ovo nepotrebno višemesečno utvrđivanje stanja sa timom ljudi kao jedna manja armija? Zar niste trebali izaći sa rešenjem za te zatvore? Zar treba mi iz opozicije kroz jedan nulti amandman koji smo podneli, a to isto činimo sa namerom da pomognemo, ali vi to odbacujete i još kažete, nismo ništa predložili. Jesmo, predložili smo.
Da li treba da izađemo ovde i da kažemo, pravite novije, bolje, veće zatvore, a da li ima para za to? Nema. Kako mislite da uštedite? Nikako. Još više smo se zadužili, još je veći deficit, sa čime ćemo da ih pravimo? I hajde da pustimo ljude, u redu, ali pustite one najmanje, pustite do šest meseci, nemojte linearno da primenjujete na sve, osim, čini mi se, opravdanih izuzetaka, koje smatramo mi iz DS da je neophodno dopuniti. To je sada gotovo.
Građani treba da znaju, gotova je stvar, mi tu ne možemo ništa da promenimo. Neće prihvatiti naš amandman. Suviše je veliki blam za vladajuću koaliciju.
Gospodo, veći će blam biti kada se stvari dese i oni koji ne treba izađu na slobodu, i to se ne može sakriti. Šta ćemo onda da radimo? Hoćemo se onda optuživati međusobno? Nema potrebe, uradite sada, društveno je odgovorno, državno je odgovorno i zato mi tražimo na ovaj način. Nema agresije, nema prebacivanja, optuživanja, uradite to.
Namerno sam spomenuo neovlašćeno prisluškivanje, moguće je da niko nije osuđen, ali to je snažna politička poruka. Svaki akt u ovoj Skupštini nosi snažnu političku poruku zakonodavca, njegovih motiva, volje vladajuće stranke, a sada su vaši ljudi na udaru, upravo sada, po njihovim rečima.
Izvinite, ja smatram da bi to bilo dobro, a ako ništa drugo, da ne biste dozvolili Stefanoviću da vam ovo govori danas. Morate razmišljati malo unapred, vođenje države je mnogo ozbiljna stvar.
Ja to kažem, zato što želim ispred DS ovim ljudima da damo šansu da naprave bolji propis nego što jeste.
Prosto, nije u redu da reaguju neki poslanici na ovaj način na jednu rečenicu koja je zaista sa najboljim namerama radi popravke propisa. Niko od vas nema tas kojim će da meri to što merite sada.
Zato postoje sudovi. Ako ćemo sudove da bacimo u jendek, ako ćemo ovde da donosimo presude, ako ćemo da punimo zatvore onim što je gospodin Cvijan rekao, to od DS nećete čuti.