PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Druga sednica Drugog redovnog zasedanja
4. dan rada
06.11.2012
Sednicu je otvorila: Vesna Kovač
Sednica je trajala od 10:05 do 18:55
TAGOVI
OBRAĆANJA
Radojko Obradović
Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo, kolega narodni poslanici, gospođo potpredsednice, gospođo Grubješić, drago nam je što ćete biti na ovoj tački da zajedno podelimo neka razmišljanja.
Na prvi pogled, rutinska stvar, Narodna skupština treba da da saglasnost na Statut jedne od sto i nešto agencija koliko ih u Srbiji ima. Dovoljno je to što će verovatno biti svega nekoliko govornika koji govore o toj temi. To bi trebalo da bude stvar uobičajene skupštinske prakse, jedna od brojnih odluka, gde se potvrđuje statut. Da ponovim, potvrđivanje znači da mi ne možemo da promenimo kao Narodna skupština ni jedno jedino slovo u ovom dokumenti, možemo samo da ga prihvatimo ili da kažemo da on mora da se uradi ponovo.
Savet agencije je pre skoro godinu dana, u stvari 31. januara 2012. godine doneo Statut po zakonu i prosledio ga Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Prethodni saziv parlamenta i skupštinski odbor, čini mi se za industriju, su razmatrali i prosledili dalje ovaj dokument. Ovo bi moglo da bude rutinska stvar i ovo je vrlo kratak dokument svega 30 članova ima.
Statut kao akt unutrašnjeg uređenja je važan dokument koji treba da nam kaže kako to telo funkcioniše. U javnosti se mnogo govori o radu agencija, nekad pravo nekada ne, o načinu na koji troše pare, o načinu na koji obezbeđuju pare, o visini prihoda. Često tu ima mnogo toga neargumentovanog. Ovaj statut ima 30 članova. Kada se odbiju prelazne i završne odredbe, uključujući i ono da stupa na snagu kada ga potvrdi Skupština i kada se objavi, ima 25 članova koji regulišu materiju.
Član 2, na primer, kaže da je sedište agencije u Beogradu i da se agencija zove Agencija za energetiku. Član 3. nas obaveštava da je Agencija za samostalne pravne subjekte funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa koji od svih organizacija i lica koja se bave energetskom delatnošću. Znači, prilično velika samostalnost, prilično velika moć, uticaj, i uvek je pitanje da li su moć, uticaj i odgovornost u korelaciji.
Ovaj statut je dostavljen Narodnoj skupštini bez ikakvih objašnjenja, bez ikakvog obrazloženja. Nema obrazloženja ni za jednu stavku koja u ovom statutu piše. Postoji jedino obrazloženje odbora koji je to razmatrao, standardno obrazloženje da je odbor to razmatrao, da nam je dostavio i mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o tome šta je predlagač hteo da reši sa ovim dokumentom.
Od 25 članova, tri člana do detalja opisuju pečat, kako pečat izgleda, šta na pečatu piše, kolike su njegove dimenzije, a član 8. čak kaže jedan od tih 25, kaže da agencija ima logo koji utvrđuje savet agencije. Znači, agencija koja reguliše kompletnu oblast energetike, jednu od najvažnijih grana u Srbiji, od 25 članova, jedan posvećuje tome da agencija ima logo.
Član 9. nas tačno upoznaje sa nadležnostima agencije i obaveštava nas da u stvari agencija donosi metodologiju kojom se određuje cena električne energije za javno snabdevanje, cena prirodnog gasa za javno snabdevanje i svih drugih energenata. Agencija dalje daje saglasnost na Pravilnik o radu, itd.
U članu 11. definišu se izbori sredstava, pa tako agencija sredstva za rad obezbeđuje od prihoda ostvarenih od naknade za licence, a član 12. kaže da agencija odnosi finansijski plan na koji Narodna skupština daje saglasnost.
Član 18. nas obaveštava da poslove agencije obavljaju u organizacionim jedinicama, a sve drugo će urediti svojim unutrašnjim aktom. Mi smo to i znali, nisu morali da troše papir da nam kažu da će imati unutrašnji akt.
Član 19. nam kaže da pojedini poslovi iz delokruga agencije mogu se obavljati van sedišta agencije i ništa više od toga. Sve drugo će oni urediti svojim unutrašnjim aktom.
Skrenuo bih pažnju na član 25. Agencija za energetika ima sedište u Beogradu, ima ukupno 38 zaposlenih. Naredne godine će ih imati još dva, pa će imati 40. Po strukturi su uglavnom visoko obrazovani kadrovi.
Član 25. se bavi pitanjima zaštite životne sredine. "Poslovi agencije vrše se na način koji ne ugrožava životnu sredinu". Kako Agencija sa tim svojim poslovima i tim svojim kancelarijama vršeći svoj posao? Možda je neko od tih subjekata u energetskom sektoru i agencija može da brine o tome, ali ne može svojim poslovima da utiče na životnu sredinu u bilo kom obliku.
Na osnovu statuta vidi se da je shvaćen kao da Narodna skupština mora da prihvati. Dostavljeno je nekoliko desetina članova, bilo okvirno objašnjeno, bez ikakve mogućnosti da Skupština ima uvid u pravi stvarni rad i organizaciju ta agencije. Očekuje se da formalno ovo treba da usvojimo.
Kakve posledice može da ima usvajanje ili ne usvajanje ovog akta? Kakve posledice ima rad Agencije na sve nas? Vratiću se na član 9. Član 9. kaže da Agencija određuje cenu električne energije i donosi preciznu metodologiju za utvrđivanje cena. Šta to znači? To znači da svi koji hoće da prodaju električnu energiju, tačnu metodologiju utvrđivanja cene električne energije određuje Agencije. Ako je to tako, a jeste, piše, onda Narodna skupština ne sme da usvoji ovakav statut. Kada odete na sajt "Elektroprivrede Srbije" i pogledate kako izgleda cena električne energije, mislim da "Elektroprivreda" treba da dobije nobelovu nagradu za rešenje brojnih problema srpske privrede i srpskih građana. Cena o kojoj govori "Elektroprivreda" je cena bez poreza na dodatu vrednost. Ako bi se ovakav model cene primenio na sve druge proizvode, istog trenutka hleb pojeftinjuje 20%, mleko 20%, derivati, benzin više nije 160-170 dinara, nego 70-80 dinara. Oni kažu metodologijom – pa, mi nemamo ništa sa PDV, to je stvar koju treba da naplati država. Pa, nema ni proizvođač hleba ništa sa PDV. Nema ni proizvođač mleka ništa sa porezima. Ako je to ta metodologija, onda mi ne smemo da prihvatimo ovakav statut, jer taj statutu omogućava vrlo netransparentno finansiranje.
Inženjer sam i imam prilično problema da sračunam koliki su moji troškovi za struju. Pa sad, za široku potrošnju i za dvotarifno merenje postoje tri zone – zelena, plava i crvena. Svaka od tih zona ima višu i nižu tarifu, ali to nije sve. Posebno se obračunava naknada za merno mesto, pa se posebno obračunava naknada za obračun na snagu, pa kada se sve to sabere, onda se na sve to doda PDV od 20% i tako dobijete račun za struju.
Da li je to metodologija kojom nas obaveštava Agencija za energetiku? Da li je to način da se utvrdi cena struje?
Imam pred sobom račun jedne beogradske porodice. Pošto je niža tarifa od 24,00 sata do 08,00 sati ujutru, ta porodica troši zelene i plave tarifne pakete. To je 300 kilovata u višoj tarifi, zelenoj i 30 kilovata niže tarife, u plavoj 220. Deset puta je veća potrošnja u ovoj višoj tarifi. Kako onda obračunavamo tu prosečnu cenu struje? Naravno, kada obračunate jednu, drugu i treću, vi dobijate neke cene za kilovat čas koje uopšte nisu one koje možemo da čujemo sa televizijskih ekrana, nego su te cene daleko veće. Za zelenu zonu 6,6, to je 0,6 evrocenti. Ako uđete u plavu zonu to je već 9,9, skoro 9 evrocenti. To može da se meri sa nekim drugim mnogo bogatijim zemljama.
Narodna skupština na bazi ovog statuta utvrđuje finansijski plan. Vrlo je interesantno to videti, pošto mi trebamo davanjem saglasnosti, a Narodna skupština će dozvoliti da se nastavi ta praksa.
Imam finansijski plan Agencije za 2013. godinu, usvojen na bazi statuta koji važi. Ukupni prihodi Agencije su 180 miliona dinara i isti toliki su
rashodi. Interesantno je videti šta su najveći prihodi. Ukupno više od dve trećine prihoda su takse koje plaćaju JP "Elektromreža Srbije" i JP "Srbijagas". Prihod od "Elektromreže" je 85 miliona, a od "Srbijagasa" je 34 miliona, skoro osam miliona od
"Transnafte" i manje od milion dinara "Jugorosgasa". Znači, najveći prihod im daju javna preduzeća, preduzeća koja su u problemu, koja imaju daleko manje plate i ostalo.
Interesantno je uporediti rashode. Ima ukupno 38 zaposlenih, ali zbog obaveze pridruživanja EU biće povećan broj zaposlenih, pa će ih biti 40. Trideset dva od tih 40 su sa visokom stručnom spremom, dva magistra i jedan doktor nauka. Da bi utvrdili plate, angažovali su konsultansku agenciju KPMG da bi im pomogla da utvrde početne zarade. Znači, to nije mogla da uradi ni Narodna skupština, ni bilo ko drugi, nego je morala da bude angažovana revizorska kuća koja će Agenciji pomoći da utvrde zarade.
Troškovi zarada Agencije za narednu godinu su 126 miliona dinara. Dve trećine ukupni prihoda su troškovi i zarade. Napominjem da ima samo 40 zaposlenih. Ako to uporedimo sa nekim drugim državnim organima, recimo, predsednik Republike. Predsednik Republike ima kabinet koji ima skoro 72 zaposlena. Znači, to je sporo dva puta više zaposlenih, nego u Agenciji, a imaju isti fond plate. Predsednik Republike ima 127 miliona u budžetu za narednu godinu, a ova agencija takođe 127 sa dva puta manje zaposlenih. Narodna skupština to treba da toleriše? Srpska akademija nauka i umetnosti ima 147 zaposlenih i ima budžet od 170 miliona. Znači, četiri puta više zaposlenih i malo veći budžet od ove agencije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima praktično isti broj zaposleni i 41 milion. Znači, tri puta manje plate su kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nego u Agenciji za energetsku efikasnost.
Mi treba da prihvatimo taj statut bez reči? Naravno, ovde sede narodni poslanici i valjda se podrazumeva da mi to ne čitamo, jer kada pogledate rashode troškovi proizvoljnih usluga, čovek bi pomislio da troškovi proizvodni usluga podrazumevaju nekakvu proizvodnju ili nekakvu aktivnost. Vrlo je interesantan pojam za iznajmljivanje poslovnog prostora, jer trošak proizvodne usluge je iznajmljivanje poslovnog prostora za 40 zaposlenih. To je prošle godine bilo 19 miliona dinara, ove godine 16 miliona dinara. Drugim rečima, za dve godine će Agencija za energetika za zakup platiti 35 miliona dinara ili više od 300 hiljada evra. Ako se to preračuna na mesečni nivo, to je otprilike milion i 300 hiljada dinara mesečno ili 12 hiljada evra. Kada se to opet podeli na broj zaposlenih, Agencija plaća 300 evra zakup prostora po svakom zaposlenom. Jedan mali stan u Beogradu, što kaže Siniša Kovačević, ili pristojan stan u Beogradu može da se iznajmi za iste te pare.
Da ne kažem da Agencija ne mora da ima sedište u Beogradu, može da ima i negde van Beograda. Kad kažem Beograd, ne mislim na Terazije. Može da ima i u nekim drugim delovima Beograda - Žarkovo, Batajnica ili bilo koji drugi deo.
Da li je ovo statut koji treba da prihvatimo? Da li je ovo statut koji treba da omogući da Agencija na isti ovaj način nastavi da posluje? Da li je ovo način da se štede finansijska sredstva? Ako uporedite zarade i fond zarada, po svakom zaposlenom u toj Agenciji bruto fond zarade je 250 hiljada dinara. Kakve to veze ima sa odlukom Vlade i sa zakonom koji smo doneli o ograničavanju fonda zarada?
Onda se nama pošalje statut u kome se definiše pečat, u kome se objašnjava kako treba da izgleda pečat i objašnjava nam se kako Agencija da ima logo, a ne kaže nam se na koji način su utvrdili ovako visoke zarade.
Da li je Agencija važnija od Kabineta predsednika Republike? Siguran sam da nije i uvek ću se zalagati da Kabinet predsednika Republike ima daleko važniju ulogu od bilo koje Agencije u Srbiji. Kako onda fond zarada može da bude dva puta
veći nego kod predsednika Republike?
Da li je dopustivo da u ovoj krizi neko troši tolike pare za iznajmljivanje poslovnog prostora? Kog prostora? Gde? Kako? Po kojim cenama u situaciji kada svakog dana ljudi ostaju bez posla, kada se za kulturu u Srbiji odvaja 0,5% od budžeta, isto tako za obrazovanje i za sve drugo?
Mislim da je najbolji put da počnemo da rešavamo probleme, pa i da Narodna skupština odbije ovaj statut. Da ga vrati na ponovno odlučivanje u Agenciju, da se ponovo razmotri broj i potreba za postojanjem ovolikog broja agencija. Konačno, da počnemo da vodimo računa o troškovima koje ima država. Usvajanjem ovog akta će se samo dozvoliti, omogućiti ovakvim i sličnim agencijama da rade šta god hoće i da apsolutno nikome ne polažu račune za ono što rade.
Na prvi pogled, rutinska stvar, Narodna skupština treba da da saglasnost na Statut jedne od sto i nešto agencija koliko ih u Srbiji ima. Dovoljno je to što će verovatno biti svega nekoliko govornika koji govore o toj temi. To bi trebalo da bude stvar uobičajene skupštinske prakse, jedna od brojnih odluka, gde se potvrđuje statut. Da ponovim, potvrđivanje znači da mi ne možemo da promenimo kao Narodna skupština ni jedno jedino slovo u ovom dokumenti, možemo samo da ga prihvatimo ili da kažemo da on mora da se uradi ponovo.
Savet agencije je pre skoro godinu dana, u stvari 31. januara 2012. godine doneo Statut po zakonu i prosledio ga Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Prethodni saziv parlamenta i skupštinski odbor, čini mi se za industriju, su razmatrali i prosledili dalje ovaj dokument. Ovo bi moglo da bude rutinska stvar i ovo je vrlo kratak dokument svega 30 članova ima.
Statut kao akt unutrašnjeg uređenja je važan dokument koji treba da nam kaže kako to telo funkcioniše. U javnosti se mnogo govori o radu agencija, nekad pravo nekada ne, o načinu na koji troše pare, o načinu na koji obezbeđuju pare, o visini prihoda. Često tu ima mnogo toga neargumentovanog. Ovaj statut ima 30 članova. Kada se odbiju prelazne i završne odredbe, uključujući i ono da stupa na snagu kada ga potvrdi Skupština i kada se objavi, ima 25 članova koji regulišu materiju.
Član 2, na primer, kaže da je sedište agencije u Beogradu i da se agencija zove Agencija za energetiku. Član 3. nas obaveštava da je Agencija za samostalne pravne subjekte funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa koji od svih organizacija i lica koja se bave energetskom delatnošću. Znači, prilično velika samostalnost, prilično velika moć, uticaj, i uvek je pitanje da li su moć, uticaj i odgovornost u korelaciji.
Ovaj statut je dostavljen Narodnoj skupštini bez ikakvih objašnjenja, bez ikakvog obrazloženja. Nema obrazloženja ni za jednu stavku koja u ovom statutu piše. Postoji jedino obrazloženje odbora koji je to razmatrao, standardno obrazloženje da je odbor to razmatrao, da nam je dostavio i mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o tome šta je predlagač hteo da reši sa ovim dokumentom.
Od 25 članova, tri člana do detalja opisuju pečat, kako pečat izgleda, šta na pečatu piše, kolike su njegove dimenzije, a član 8. čak kaže jedan od tih 25, kaže da agencija ima logo koji utvrđuje savet agencije. Znači, agencija koja reguliše kompletnu oblast energetike, jednu od najvažnijih grana u Srbiji, od 25 članova, jedan posvećuje tome da agencija ima logo.
Član 9. nas tačno upoznaje sa nadležnostima agencije i obaveštava nas da u stvari agencija donosi metodologiju kojom se određuje cena električne energije za javno snabdevanje, cena prirodnog gasa za javno snabdevanje i svih drugih energenata. Agencija dalje daje saglasnost na Pravilnik o radu, itd.
U članu 11. definišu se izbori sredstava, pa tako agencija sredstva za rad obezbeđuje od prihoda ostvarenih od naknade za licence, a član 12. kaže da agencija odnosi finansijski plan na koji Narodna skupština daje saglasnost.
Član 18. nas obaveštava da poslove agencije obavljaju u organizacionim jedinicama, a sve drugo će urediti svojim unutrašnjim aktom. Mi smo to i znali, nisu morali da troše papir da nam kažu da će imati unutrašnji akt.
Član 19. nam kaže da pojedini poslovi iz delokruga agencije mogu se obavljati van sedišta agencije i ništa više od toga. Sve drugo će oni urediti svojim unutrašnjim aktom.
Skrenuo bih pažnju na član 25. Agencija za energetika ima sedište u Beogradu, ima ukupno 38 zaposlenih. Naredne godine će ih imati još dva, pa će imati 40. Po strukturi su uglavnom visoko obrazovani kadrovi.
Član 25. se bavi pitanjima zaštite životne sredine. "Poslovi agencije vrše se na način koji ne ugrožava životnu sredinu". Kako Agencija sa tim svojim poslovima i tim svojim kancelarijama vršeći svoj posao? Možda je neko od tih subjekata u energetskom sektoru i agencija može da brine o tome, ali ne može svojim poslovima da utiče na životnu sredinu u bilo kom obliku.
Na osnovu statuta vidi se da je shvaćen kao da Narodna skupština mora da prihvati. Dostavljeno je nekoliko desetina članova, bilo okvirno objašnjeno, bez ikakve mogućnosti da Skupština ima uvid u pravi stvarni rad i organizaciju ta agencije. Očekuje se da formalno ovo treba da usvojimo.
Kakve posledice može da ima usvajanje ili ne usvajanje ovog akta? Kakve posledice ima rad Agencije na sve nas? Vratiću se na član 9. Član 9. kaže da Agencija određuje cenu električne energije i donosi preciznu metodologiju za utvrđivanje cena. Šta to znači? To znači da svi koji hoće da prodaju električnu energiju, tačnu metodologiju utvrđivanja cene električne energije određuje Agencije. Ako je to tako, a jeste, piše, onda Narodna skupština ne sme da usvoji ovakav statut. Kada odete na sajt "Elektroprivrede Srbije" i pogledate kako izgleda cena električne energije, mislim da "Elektroprivreda" treba da dobije nobelovu nagradu za rešenje brojnih problema srpske privrede i srpskih građana. Cena o kojoj govori "Elektroprivreda" je cena bez poreza na dodatu vrednost. Ako bi se ovakav model cene primenio na sve druge proizvode, istog trenutka hleb pojeftinjuje 20%, mleko 20%, derivati, benzin više nije 160-170 dinara, nego 70-80 dinara. Oni kažu metodologijom – pa, mi nemamo ništa sa PDV, to je stvar koju treba da naplati država. Pa, nema ni proizvođač hleba ništa sa PDV. Nema ni proizvođač mleka ništa sa porezima. Ako je to ta metodologija, onda mi ne smemo da prihvatimo ovakav statut, jer taj statutu omogućava vrlo netransparentno finansiranje.
Inženjer sam i imam prilično problema da sračunam koliki su moji troškovi za struju. Pa sad, za široku potrošnju i za dvotarifno merenje postoje tri zone – zelena, plava i crvena. Svaka od tih zona ima višu i nižu tarifu, ali to nije sve. Posebno se obračunava naknada za merno mesto, pa se posebno obračunava naknada za obračun na snagu, pa kada se sve to sabere, onda se na sve to doda PDV od 20% i tako dobijete račun za struju.
Da li je to metodologija kojom nas obaveštava Agencija za energetiku? Da li je to način da se utvrdi cena struje?
Imam pred sobom račun jedne beogradske porodice. Pošto je niža tarifa od 24,00 sata do 08,00 sati ujutru, ta porodica troši zelene i plave tarifne pakete. To je 300 kilovata u višoj tarifi, zelenoj i 30 kilovata niže tarife, u plavoj 220. Deset puta je veća potrošnja u ovoj višoj tarifi. Kako onda obračunavamo tu prosečnu cenu struje? Naravno, kada obračunate jednu, drugu i treću, vi dobijate neke cene za kilovat čas koje uopšte nisu one koje možemo da čujemo sa televizijskih ekrana, nego su te cene daleko veće. Za zelenu zonu 6,6, to je 0,6 evrocenti. Ako uđete u plavu zonu to je već 9,9, skoro 9 evrocenti. To može da se meri sa nekim drugim mnogo bogatijim zemljama.
Narodna skupština na bazi ovog statuta utvrđuje finansijski plan. Vrlo je interesantno to videti, pošto mi trebamo davanjem saglasnosti, a Narodna skupština će dozvoliti da se nastavi ta praksa.
Imam finansijski plan Agencije za 2013. godinu, usvojen na bazi statuta koji važi. Ukupni prihodi Agencije su 180 miliona dinara i isti toliki su
rashodi. Interesantno je videti šta su najveći prihodi. Ukupno više od dve trećine prihoda su takse koje plaćaju JP "Elektromreža Srbije" i JP "Srbijagas". Prihod od "Elektromreže" je 85 miliona, a od "Srbijagasa" je 34 miliona, skoro osam miliona od
"Transnafte" i manje od milion dinara "Jugorosgasa". Znači, najveći prihod im daju javna preduzeća, preduzeća koja su u problemu, koja imaju daleko manje plate i ostalo.
Interesantno je uporediti rashode. Ima ukupno 38 zaposlenih, ali zbog obaveze pridruživanja EU biće povećan broj zaposlenih, pa će ih biti 40. Trideset dva od tih 40 su sa visokom stručnom spremom, dva magistra i jedan doktor nauka. Da bi utvrdili plate, angažovali su konsultansku agenciju KPMG da bi im pomogla da utvrde početne zarade. Znači, to nije mogla da uradi ni Narodna skupština, ni bilo ko drugi, nego je morala da bude angažovana revizorska kuća koja će Agenciji pomoći da utvrde zarade.
Troškovi zarada Agencije za narednu godinu su 126 miliona dinara. Dve trećine ukupni prihoda su troškovi i zarade. Napominjem da ima samo 40 zaposlenih. Ako to uporedimo sa nekim drugim državnim organima, recimo, predsednik Republike. Predsednik Republike ima kabinet koji ima skoro 72 zaposlena. Znači, to je sporo dva puta više zaposlenih, nego u Agenciji, a imaju isti fond plate. Predsednik Republike ima 127 miliona u budžetu za narednu godinu, a ova agencija takođe 127 sa dva puta manje zaposlenih. Narodna skupština to treba da toleriše? Srpska akademija nauka i umetnosti ima 147 zaposlenih i ima budžet od 170 miliona. Znači, četiri puta više zaposlenih i malo veći budžet od ove agencije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima praktično isti broj zaposleni i 41 milion. Znači, tri puta manje plate su kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nego u Agenciji za energetsku efikasnost.
Mi treba da prihvatimo taj statut bez reči? Naravno, ovde sede narodni poslanici i valjda se podrazumeva da mi to ne čitamo, jer kada pogledate rashode troškovi proizvoljnih usluga, čovek bi pomislio da troškovi proizvodni usluga podrazumevaju nekakvu proizvodnju ili nekakvu aktivnost. Vrlo je interesantan pojam za iznajmljivanje poslovnog prostora, jer trošak proizvodne usluge je iznajmljivanje poslovnog prostora za 40 zaposlenih. To je prošle godine bilo 19 miliona dinara, ove godine 16 miliona dinara. Drugim rečima, za dve godine će Agencija za energetika za zakup platiti 35 miliona dinara ili više od 300 hiljada evra. Ako se to preračuna na mesečni nivo, to je otprilike milion i 300 hiljada dinara mesečno ili 12 hiljada evra. Kada se to opet podeli na broj zaposlenih, Agencija plaća 300 evra zakup prostora po svakom zaposlenom. Jedan mali stan u Beogradu, što kaže Siniša Kovačević, ili pristojan stan u Beogradu može da se iznajmi za iste te pare.
Da ne kažem da Agencija ne mora da ima sedište u Beogradu, može da ima i negde van Beograda. Kad kažem Beograd, ne mislim na Terazije. Može da ima i u nekim drugim delovima Beograda - Žarkovo, Batajnica ili bilo koji drugi deo.
Da li je ovo statut koji treba da prihvatimo? Da li je ovo statut koji treba da omogući da Agencija na isti ovaj način nastavi da posluje? Da li je ovo način da se štede finansijska sredstva? Ako uporedite zarade i fond zarada, po svakom zaposlenom u toj Agenciji bruto fond zarade je 250 hiljada dinara. Kakve to veze ima sa odlukom Vlade i sa zakonom koji smo doneli o ograničavanju fonda zarada?
Onda se nama pošalje statut u kome se definiše pečat, u kome se objašnjava kako treba da izgleda pečat i objašnjava nam se kako Agencija da ima logo, a ne kaže nam se na koji način su utvrdili ovako visoke zarade.
Da li je Agencija važnija od Kabineta predsednika Republike? Siguran sam da nije i uvek ću se zalagati da Kabinet predsednika Republike ima daleko važniju ulogu od bilo koje Agencije u Srbiji. Kako onda fond zarada može da bude dva puta
veći nego kod predsednika Republike?
Da li je dopustivo da u ovoj krizi neko troši tolike pare za iznajmljivanje poslovnog prostora? Kog prostora? Gde? Kako? Po kojim cenama u situaciji kada svakog dana ljudi ostaju bez posla, kada se za kulturu u Srbiji odvaja 0,5% od budžeta, isto tako za obrazovanje i za sve drugo?
Mislim da je najbolji put da počnemo da rešavamo probleme, pa i da Narodna skupština odbije ovaj statut. Da ga vrati na ponovno odlučivanje u Agenciju, da se ponovo razmotri broj i potreba za postojanjem ovolikog broja agencija. Konačno, da počnemo da vodimo računa o troškovima koje ima država. Usvajanjem ovog akta će se samo dozvoliti, omogućiti ovakvim i sličnim agencijama da rade šta god hoće i da apsolutno nikome ne polažu račune za ono što rade.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, po povredi poslovnika. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, po povredi poslovnika. Izvolite.
Srpska napredna stranka
Marko Atlagić
Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, već sam reklamirao pre ovog govornika. Pozivam se na član 103, koji kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine.
Možda nepažnjom, ali vas upozoravam da ste prilikom početka ove sednice konstatovali da narodna poslanica Biljana Pantić nije prisutna iz SNS, evo je ovde, sedi od 9,45 časova. Tako da ovu materijalnu grešku ispravite.
Mislim i da gospodin Borislav Pelević je bio prisutan. Samo radi konstatacije. Hvala.
Možda nepažnjom, ali vas upozoravam da ste prilikom početka ove sednice konstatovali da narodna poslanica Biljana Pantić nije prisutna iz SNS, evo je ovde, sedi od 9,45 časova. Tako da ovu materijalnu grešku ispravite.
Mislim i da gospodin Borislav Pelević je bio prisutan. Samo radi konstatacije. Hvala.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala, prihvatam.
Služba mi je dostavila evidenciju o prisutnosti, tako da izvinjavam se svima koji su prisutni, a pročitala sam ih.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto nemamo prijavljenih za reč, zaključujem jedinstveni pretres.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, to je načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, "VOLKSBANK" A.D. BEOGRAD, VOJVOĐANSKE BANKE A.D. NOVI SAD, SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD, UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, AMSTERDAM TRADE BANK NETHERLANDS I DEUTSCHE BANK AG LONDON PO ZADUŽENjU JAVNOG PREDUZEĆA "SRBIJAGAS" NOVI SAD.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za posleničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 19 minuta i 19 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, tri minuta i 13 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 31 minut; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 26 minuta i dve sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 19 minuta i 50 sekundi; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 17 minuta i 21 sekunda; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 52 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 11 minuta i devet sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 55 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 41 sekunda; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i 12 sekundi.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnici predlagača Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade želi reč? (Da.)
Reč ima Suzana Grubješić. Izvolite.
Služba mi je dostavila evidenciju o prisutnosti, tako da izvinjavam se svima koji su prisutni, a pročitala sam ih.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto nemamo prijavljenih za reč, zaključujem jedinstveni pretres.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, to je načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, "VOLKSBANK" A.D. BEOGRAD, VOJVOĐANSKE BANKE A.D. NOVI SAD, SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD, UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, AMSTERDAM TRADE BANK NETHERLANDS I DEUTSCHE BANK AG LONDON PO ZADUŽENjU JAVNOG PREDUZEĆA "SRBIJAGAS" NOVI SAD.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za posleničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 19 minuta i 19 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, tri minuta i 13 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 31 minut; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 26 minuta i dve sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 19 minuta i 50 sekundi; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 17 minuta i 21 sekunda; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 52 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 11 minuta i devet sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 55 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 41 sekunda; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i 12 sekundi.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnici predlagača Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade želi reč? (Da.)
Reč ima Suzana Grubješić. Izvolite.
Suzana Grubješić
Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, ukratko ću radi javnosti, reći nekoliko reči o zakonu čiji je naslov dugačak, ali ponoviću ga.
Objasniću razloge za donošenje zakona, ustavni osnov i još neke detalje, koji će pomoći u raspravi koja će nakon toga uslediti.
Razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, "Volksbank" a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd, Unicredit bank Srbija a.d. Beograd, Amsterdam trade bank Netherlands i Deutsche bank ag London po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu. Ovim članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu je propisano da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona.
Izdavanje garancije Republike Srbije predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje i ostvarivanje prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Koji su uslovi kredita o kome ćemo danas razgovarati? Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i OTP banke Srbija a.d. Novi Sad u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,20% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Volksbank" a.d. Beograd u iznosu od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad u iznosu od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,95% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,65% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Unicredit bank Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 7,25% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Amsterdam trade bank Netherlands u iznosu od 20 miliona evra, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 5,98% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Na kraju, imamo i ugovor o kreditu između "Srbijagas" i Deutsche Banka AG London u iznosu od 50 miliona evra, koji je ugovoren po sledećim uslovima. Nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža koja iznosi 5,75% na godišnjem nivou, plus marža za aranžman u iznosu od 1%, odnosno u ukupnom zbiru nominalna kamatna stopa iznosi tromesečni euribor plus 6,75%. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od iznosa ukupno odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, a sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Sredstva ovog kredita biće upotrebljena za održavanje tekuće likvidnosti, izdavanje garancija Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 190 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad. Toliko od mene u uvodu. Hvala na pažnji.
Objasniću razloge za donošenje zakona, ustavni osnov i još neke detalje, koji će pomoći u raspravi koja će nakon toga uslediti.
Razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, "Volksbank" a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd, Unicredit bank Srbija a.d. Beograd, Amsterdam trade bank Netherlands i Deutsche bank ag London po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu. Ovim članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu je propisano da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona.
Izdavanje garancije Republike Srbije predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje i ostvarivanje prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Koji su uslovi kredita o kome ćemo danas razgovarati? Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i OTP banke Srbija a.d. Novi Sad u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,20% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Volksbank" a.d. Beograd u iznosu od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad u iznosu od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,95% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,65% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Unicredit bank Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 7,25% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Amsterdam trade bank Netherlands u iznosu od 20 miliona evra, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 5,98% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Na kraju, imamo i ugovor o kreditu između "Srbijagas" i Deutsche Banka AG London u iznosu od 50 miliona evra, koji je ugovoren po sledećim uslovima. Nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža koja iznosi 5,75% na godišnjem nivou, plus marža za aranžman u iznosu od 1%, odnosno u ukupnom zbiru nominalna kamatna stopa iznosi tromesečni euribor plus 6,75%. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od iznosa ukupno odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, a sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Sredstva ovog kredita biće upotrebljena za održavanje tekuće likvidnosti, izdavanje garancija Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 190 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad. Toliko od mene u uvodu. Hvala na pažnji.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
Liberalno demokratska partija
Bojan Đurić
Liberalno demokratska partija
Uvažena potpredsednice, potredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica je počela dosta davno. Dva puta smo je prekidali. Konačno smo došli do jedne od poslednjih tačaka dnevnog reda, koja je najavljena, odnosno Vlada je u predlogu za stavljanje na dnevni red tražila hitan postupak. Ako pogledate ovaj deo kada zakon stupa na snagu, on treba da stupi na snagu zapravo odmah po objavljivanju u "Službenom glasniku", što ukazuje na nekoliko stvari. Prva od njih je finansijsko stanje u kome se nalazi kompanija Javno preduzeće "Srbijagas". Mislim da ne moram posebno da naglašavam koliko je LDP u prethodnim godinama govorila da je stanje koje postoji u toj kompaniji i način na koji je ona organizovana, ali pre svega uslovi pod kojima posluje, da su dugoročno neodrživi i da ćemo kad-tad doći u ovu situaciju da se "Srbijagas", odnosno država kao garant za njega, zadužuje pod izuzetno nepovoljnim uslovima.
Zastrašujući su ti uslovi, te kamate o kojima ste vi, gospođo Grubješić, ovde govorili čitajući obrazloženje zakona. Ako ih uporedimo sa kreditima koje ova država uzima u nekim drugim oblastima, pre svega za infrastrukturu, one su tri ili četiri puta veće. Marže na ove kredite su između šest i sedam, 7,5%. To u ovom trenutku znači da kada počne otplata kredita, što je za godinu dana, krajem 2013. godine, da će kamate koje će se plaćati različito u odnosu na različite banke koje će biti poverioci biti preko 8%. S obzirom na trenutno stanje euribora i sasvim realne projekcije za njegovo kretanje u narednim godinama, sasvim je jasno da će u kasnijoj fazi otplate kredita te kamate biti znatno nepovoljnije, odnosno znatno veće.
Svima u ovoj zemlji je jasno da "Srbijagas", kao i druga javna i državna preduzeća koja se zadužuju, a kojima je država garant za kredite koje uzimaju, neće moći da servisiraju svoje obaveze i da će država kao garant isplaćivati te obaveze umesto njih na različite načine, bilo direktno, bilo tako što će kroz različite vrste pomoći budžetskih subvencija ili neke druge vrste pomoći održavati veštački u životu te kompanije.
Pre nekoliko dana smo ovde razgovarali o nekim drugim kreditima. I u tom trenutku sam rekao – teško da za suštinski problem ili da za sve probleme u "Srbijagasu" možemo da optužimo one koji njime rukovode poslednjih nekoliko godina, između ostalog i gospodina Bajatovića. Ključni problem "Srbijagasa" je što pod ovakvim uslovima, sa ovakvom uvoznom cenom gasa i ovakvom cenom gasa po kojom isporučuje taj svoj proizvod krajnjim korisnicima, prosto ne može da opstane i u svakoj godini napravi praktično oko 200 miliona evra novog gubitka. Zbog toga su ovi krediti toliko nepovoljni. To su krediti za tekuću likvidnost, praktično laki keš krediti, koji se uzimaju da bi se servisirali neki stari krediti i da bi se omogućilo elementarno poslovanje te kompanije na tržištu. Danas je 6. novembar. Dakle, kompanija je već ušla u grejnu sezonu i čije poslovanje je od vitalnog značaja za sve građane i privredu ove zemlje.
Istovremeno je predsednik vaše stranke, koji je i ministar finansija i privrede u ovoj Vladi, najavio od 1. januara oštre rezove u javnom sektoru, apostrofirajući posebno Javno preduzeće "Srbijagas" i još nekoliko kompanija, JAT Ervejz i neke druge. Mi međutim do danas nismo čuli nijedno obrazloženje, nijedan detaljniji plan kako nameravate to da učinite. Vi u ovom trenutku, dva meseca pre kraja godine, imate firmu, javno preduzeće za koje uzimate novih 190 miliona evra kredita od sedam banaka za finansiranje tekuće likvidnosti. Istovremeno tvrdite da ćete od 1. januara tu situaciju apsolutno rešiti i da, pretpostavljamo, ovi krediti ili neki novi krediti u narednoj godini, za nove dugove "Srbijagasa", ova država neće morati da uzima.
Niste o tome govorili u obrazloženju. Nije mi jasno kako to nameravate da učinite. Da li će u narednim godinama uvozna cena gasa biti niža, da li ćete konačno ukinuti posrednika u uvozu gasa, preduzeće "Jugorosgas", da li ćete konačno rešiti posle četiri godine stalnih najava, na insistiranje i pod pritiskom LDP, pitanje svojinske i vlasničke strukture u kompaniji "Jugorosgas" ili ćete povećati cenu krajnjim korisnicima ili ćete povući neke oštre rezove u samoj kompaniji, koji očigledno moraju da podrazumevaju i smanjenje broja zaposlenih, drugačiji način organizacije, drugačiji način upravljanja?
Kada dođete pred parlament i tražite garanciju za kredit od 190 miliona evra, koji će u krajnjem iznosu kada se otplati uz sve ove zastrašujuće kamate biti mnogo veći, da ne kažem višestruko veći, onda nam dugujete takve odgovore, i parlamentu i građanima zemlje koji su poreski obveznici i koji će plaćati ovaj kredit i istim tim građanima i privredi koji su korisnici, da ne kažem mušterije, "Srbijagasa" i koji svakog meseca moraju da plaćaju naknadu, odnosno cenu za onu uslugu, za onaj gas koji im je isporučen.
Svake godine u proteklih nekoliko godina, nekada se dešavalo i dva puta godišnje, predstavnici Vlade, to su radili i predstavnici prošle Vlade, dođu pred ovaj parlament i kažu – ovo je poslednji kredit i poslednja garancija i nikad više i sada ćemo da napravimo oštre rezove, sredićemo stanje i građani Srbije nikada više neće morati da finansiraju nečije obaveze na ovaj način.
U međuvremenu se ništa nije promenilo. Mi smo i dalje u fazi krovnih ili malo manje opštih ugovora sa Rusijom. Ništa nam niste rekli o tome šta se dešava sa tom obavezom koju je država preuzela da u narednih nekoliko meseci isplati taj čuveni zaostali dug od 30 miliona nastao krajem 2000. i početkom 2001. godine. Ništa nam niste rekli o nešto preciznijim uslovima uvoza gasa za ovu godinu. Možda ćete reći da ste potpredsednica Vlade za evropske integracije, ali i te kako dobro znate da ne samo pitanje ovog kredita ili sposobnosti srpskog budžeta da finansira taj kredit, nego generalno pitanje trgovine gasom, uvoza gasa ima mnogo reperkusija i na pitanje naših evropskih integracija, da je nesumnjiva činjenica da smo mi i u gasnom aranžmanu i u pogledu pitanja cene gasa, načina na koji ga plaćamo, servisiranja nekih
starih obaveza bili u znatno povoljnijem položaju da smo članica EU ili da smo makar malo dalje odmakli u proteklih nekoliko godina u procesu evropskih integracija.
Možda bi bilo dobro da čujemo u ovom trenutku i neku uporednu cenu gasa po kojoj gas kupuje Srbija ili "Srbijagas" ili po kojoj kupuju neke od zemalja EU. Među njima su neke zemlje sa kojima mi ne možemo da se poredimo, recimo Nemačka, koja je u potpuno drugoj vrsti aranžmana generalno sa Rusijom, pa onda i sa kompanijom "Gasprom", ali su i neke zemlje koje su uporedive sa Srbijom – Slovačka, neke zemlje oko nas itd. Kad bismo čuli tu analizu, možda bismo mogli da razgovaramo o tome gde su prostor za uštedu, da li su ti naši bratski i izuzetno uspešni poslovni odnosi, kako se često predstavljaju, sa Ruskom Federacijom baš toliko u našu korist ili možda postoje neke druge države koje se ne hvale svakog dana kako su u bliskim odnosima sa Rusijom, a sa njom sarađuju na mnogo bolji, efikasniji po sebe isplativiji način. Ništa ne zameram ni Rusiji, ni "Gaspromu" u ovim poslovima.
Oni kao i svaka druga država u međunarodnim odnosima ili svaka druga kompanija u poslovnim odnosima pokušavaju da zarade što više za sebe i da sebi obezbede što bolji trenutni i budući strateški položaj.
Za mene je ključno pitanje – kako se ponaša naša država? Zbog čega godinama vučemo taj problem sa nejasnoćama oko energetskog, naftno-gasnog aranžmana? Zbog čega, kada pitamo, koji je bio problem sa prodajom, odnosno sa privatizacijom NIS-a, dobijamo odgovor – kao zamenu za to, kao kompenzaciju smo dobili znatno povoljniji tretman u ovom gasnom delu sporazuma. Kada ukazujemo na previsoku cenu gasa, na pitanje posrednika, na neizvesnost tog posla, onda je odgovor – kompenzacija je na strani NIS-a.
Ne može se pitanje "Srbijagasa", kredita za "Srbijagas", cene gasa razdvajati od nekih drugih sličnih pitanja, od čitavog tog aranžmana sa Rusijom, koji je zaključen 2007. godine, odnosno 2008. godine.
Šta se u međuvremenu desilo sa tim poslovima? Nekoliko puta smo ovde pitali i još uvek nismo dobili odgovor, recimo, po kojoj će ceni "Gasprom Njeft" plaćati, odnosno koju stopu rudne rente će plaćati od 1. januara? To pitanje je delimično bilo vezano za okončanje modernizacije, odnosno radova u Pančevu. Videli smo da je pre nekoliko dana slavodobitno pušten u rad to postrojenje, sve uz dijalog operatera – izvoli, Vladimire, i svaka čast, Ivice. Nismo čuli šta je sa ovim drugim delom problema? Ta cena se na kraju uvek fakturiše građanima Srbije. Građanima Srbije će se fakturisati i ta cena i kamate za ovaj kredit i cena gasa u narednom periodu.
Dakle, da ovo suzimo na nekoliko pitanja. Na koji način ćete srediti stanje u "Srbijagasu"? Na koji način će "Srbijagas" prestati da pravi enormne gubitke od nove godine? Da li to podrazumeva unutrašnje promene u toj kompaniji? Da li će se menjati cena gasa za potrošače od sledeće godine? Da li ste uspeli ili da li ste na dobrom putu da izbacite posrednika iz poslova uvoza gasa? Da li ste na dobrom putu da regulišete, da uspostavite ravnopravnost Srbije u vlasništvu u kompaniji "Jugorosgas"? Da li nameravate da profesinalizujete upravu u "Srbijagasu"? Da li je to deo promena koje se najavljuju kroz izmene zakona, odnosno kroz donošenje novog zakona o javnim preduzećima? Na koji način to nameravate to da učinite?
Znate, bilo koja promena nije uvek dobra. Mislim na poslednjih stotinak dana gde uživo pratimo na svojoj koži koliko to može da bude zabluda. To što je neko poslanik u ovom parlamentu i direktor "Srbijagasa", ne znači da će sledeći koji možda neće biti poslanik, ali će biti neki, karikiram, a možda i ne, bivši vlasnik pečenjare ili nekog sličnog objekta, ne znači da će uprava u "Srbijagasu" u narednim godinama biti bolja. Ovako, bar imamo ovde neku kontrolu. Gospodin Bajatović je manje više stalno sa nama, pa možemo neke probleme da pokušamo da rešimo i u direktnom razgovoru. Kada se to skloni sa javne scene, bojim se da će posledice biti mnogo teže nego što su sada, odnosno da ćemo u narednim mesecima ili narednim godinama, možda morati da uzimamo mnogo nepovoljnije i mnogo skuplje kredite.
Dobro je da makar u ovoj fazi ne najavljujete rešenje "Srbijagas", koje bi bilo slično rešenju za JAT, da ostavite staroj kompaniji dugove, a da novu preregistrujete i počnete navodno od nule. Mada, sa planovima ove vlade, nisu isključene ni takve stvari.
U ovom delu sam svoja pitanja fokusirao na ovih nekoliko tema. Nadam se da ću makar na neka od njih moći da dobijem odgovor u nastavku ove sednice, a deo vremena koji mi je preostao kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ostavljam za kraj diskusije. Hvala.
Zastrašujući su ti uslovi, te kamate o kojima ste vi, gospođo Grubješić, ovde govorili čitajući obrazloženje zakona. Ako ih uporedimo sa kreditima koje ova država uzima u nekim drugim oblastima, pre svega za infrastrukturu, one su tri ili četiri puta veće. Marže na ove kredite su između šest i sedam, 7,5%. To u ovom trenutku znači da kada počne otplata kredita, što je za godinu dana, krajem 2013. godine, da će kamate koje će se plaćati različito u odnosu na različite banke koje će biti poverioci biti preko 8%. S obzirom na trenutno stanje euribora i sasvim realne projekcije za njegovo kretanje u narednim godinama, sasvim je jasno da će u kasnijoj fazi otplate kredita te kamate biti znatno nepovoljnije, odnosno znatno veće.
Svima u ovoj zemlji je jasno da "Srbijagas", kao i druga javna i državna preduzeća koja se zadužuju, a kojima je država garant za kredite koje uzimaju, neće moći da servisiraju svoje obaveze i da će država kao garant isplaćivati te obaveze umesto njih na različite načine, bilo direktno, bilo tako što će kroz različite vrste pomoći budžetskih subvencija ili neke druge vrste pomoći održavati veštački u životu te kompanije.
Pre nekoliko dana smo ovde razgovarali o nekim drugim kreditima. I u tom trenutku sam rekao – teško da za suštinski problem ili da za sve probleme u "Srbijagasu" možemo da optužimo one koji njime rukovode poslednjih nekoliko godina, između ostalog i gospodina Bajatovića. Ključni problem "Srbijagasa" je što pod ovakvim uslovima, sa ovakvom uvoznom cenom gasa i ovakvom cenom gasa po kojom isporučuje taj svoj proizvod krajnjim korisnicima, prosto ne može da opstane i u svakoj godini napravi praktično oko 200 miliona evra novog gubitka. Zbog toga su ovi krediti toliko nepovoljni. To su krediti za tekuću likvidnost, praktično laki keš krediti, koji se uzimaju da bi se servisirali neki stari krediti i da bi se omogućilo elementarno poslovanje te kompanije na tržištu. Danas je 6. novembar. Dakle, kompanija je već ušla u grejnu sezonu i čije poslovanje je od vitalnog značaja za sve građane i privredu ove zemlje.
Istovremeno je predsednik vaše stranke, koji je i ministar finansija i privrede u ovoj Vladi, najavio od 1. januara oštre rezove u javnom sektoru, apostrofirajući posebno Javno preduzeće "Srbijagas" i još nekoliko kompanija, JAT Ervejz i neke druge. Mi međutim do danas nismo čuli nijedno obrazloženje, nijedan detaljniji plan kako nameravate to da učinite. Vi u ovom trenutku, dva meseca pre kraja godine, imate firmu, javno preduzeće za koje uzimate novih 190 miliona evra kredita od sedam banaka za finansiranje tekuće likvidnosti. Istovremeno tvrdite da ćete od 1. januara tu situaciju apsolutno rešiti i da, pretpostavljamo, ovi krediti ili neki novi krediti u narednoj godini, za nove dugove "Srbijagasa", ova država neće morati da uzima.
Niste o tome govorili u obrazloženju. Nije mi jasno kako to nameravate da učinite. Da li će u narednim godinama uvozna cena gasa biti niža, da li ćete konačno ukinuti posrednika u uvozu gasa, preduzeće "Jugorosgas", da li ćete konačno rešiti posle četiri godine stalnih najava, na insistiranje i pod pritiskom LDP, pitanje svojinske i vlasničke strukture u kompaniji "Jugorosgas" ili ćete povećati cenu krajnjim korisnicima ili ćete povući neke oštre rezove u samoj kompaniji, koji očigledno moraju da podrazumevaju i smanjenje broja zaposlenih, drugačiji način organizacije, drugačiji način upravljanja?
Kada dođete pred parlament i tražite garanciju za kredit od 190 miliona evra, koji će u krajnjem iznosu kada se otplati uz sve ove zastrašujuće kamate biti mnogo veći, da ne kažem višestruko veći, onda nam dugujete takve odgovore, i parlamentu i građanima zemlje koji su poreski obveznici i koji će plaćati ovaj kredit i istim tim građanima i privredi koji su korisnici, da ne kažem mušterije, "Srbijagasa" i koji svakog meseca moraju da plaćaju naknadu, odnosno cenu za onu uslugu, za onaj gas koji im je isporučen.
Svake godine u proteklih nekoliko godina, nekada se dešavalo i dva puta godišnje, predstavnici Vlade, to su radili i predstavnici prošle Vlade, dođu pred ovaj parlament i kažu – ovo je poslednji kredit i poslednja garancija i nikad više i sada ćemo da napravimo oštre rezove, sredićemo stanje i građani Srbije nikada više neće morati da finansiraju nečije obaveze na ovaj način.
U međuvremenu se ništa nije promenilo. Mi smo i dalje u fazi krovnih ili malo manje opštih ugovora sa Rusijom. Ništa nam niste rekli o tome šta se dešava sa tom obavezom koju je država preuzela da u narednih nekoliko meseci isplati taj čuveni zaostali dug od 30 miliona nastao krajem 2000. i početkom 2001. godine. Ništa nam niste rekli o nešto preciznijim uslovima uvoza gasa za ovu godinu. Možda ćete reći da ste potpredsednica Vlade za evropske integracije, ali i te kako dobro znate da ne samo pitanje ovog kredita ili sposobnosti srpskog budžeta da finansira taj kredit, nego generalno pitanje trgovine gasom, uvoza gasa ima mnogo reperkusija i na pitanje naših evropskih integracija, da je nesumnjiva činjenica da smo mi i u gasnom aranžmanu i u pogledu pitanja cene gasa, načina na koji ga plaćamo, servisiranja nekih
starih obaveza bili u znatno povoljnijem položaju da smo članica EU ili da smo makar malo dalje odmakli u proteklih nekoliko godina u procesu evropskih integracija.
Možda bi bilo dobro da čujemo u ovom trenutku i neku uporednu cenu gasa po kojoj gas kupuje Srbija ili "Srbijagas" ili po kojoj kupuju neke od zemalja EU. Među njima su neke zemlje sa kojima mi ne možemo da se poredimo, recimo Nemačka, koja je u potpuno drugoj vrsti aranžmana generalno sa Rusijom, pa onda i sa kompanijom "Gasprom", ali su i neke zemlje koje su uporedive sa Srbijom – Slovačka, neke zemlje oko nas itd. Kad bismo čuli tu analizu, možda bismo mogli da razgovaramo o tome gde su prostor za uštedu, da li su ti naši bratski i izuzetno uspešni poslovni odnosi, kako se često predstavljaju, sa Ruskom Federacijom baš toliko u našu korist ili možda postoje neke druge države koje se ne hvale svakog dana kako su u bliskim odnosima sa Rusijom, a sa njom sarađuju na mnogo bolji, efikasniji po sebe isplativiji način. Ništa ne zameram ni Rusiji, ni "Gaspromu" u ovim poslovima.
Oni kao i svaka druga država u međunarodnim odnosima ili svaka druga kompanija u poslovnim odnosima pokušavaju da zarade što više za sebe i da sebi obezbede što bolji trenutni i budući strateški položaj.
Za mene je ključno pitanje – kako se ponaša naša država? Zbog čega godinama vučemo taj problem sa nejasnoćama oko energetskog, naftno-gasnog aranžmana? Zbog čega, kada pitamo, koji je bio problem sa prodajom, odnosno sa privatizacijom NIS-a, dobijamo odgovor – kao zamenu za to, kao kompenzaciju smo dobili znatno povoljniji tretman u ovom gasnom delu sporazuma. Kada ukazujemo na previsoku cenu gasa, na pitanje posrednika, na neizvesnost tog posla, onda je odgovor – kompenzacija je na strani NIS-a.
Ne može se pitanje "Srbijagasa", kredita za "Srbijagas", cene gasa razdvajati od nekih drugih sličnih pitanja, od čitavog tog aranžmana sa Rusijom, koji je zaključen 2007. godine, odnosno 2008. godine.
Šta se u međuvremenu desilo sa tim poslovima? Nekoliko puta smo ovde pitali i još uvek nismo dobili odgovor, recimo, po kojoj će ceni "Gasprom Njeft" plaćati, odnosno koju stopu rudne rente će plaćati od 1. januara? To pitanje je delimično bilo vezano za okončanje modernizacije, odnosno radova u Pančevu. Videli smo da je pre nekoliko dana slavodobitno pušten u rad to postrojenje, sve uz dijalog operatera – izvoli, Vladimire, i svaka čast, Ivice. Nismo čuli šta je sa ovim drugim delom problema? Ta cena se na kraju uvek fakturiše građanima Srbije. Građanima Srbije će se fakturisati i ta cena i kamate za ovaj kredit i cena gasa u narednom periodu.
Dakle, da ovo suzimo na nekoliko pitanja. Na koji način ćete srediti stanje u "Srbijagasu"? Na koji način će "Srbijagas" prestati da pravi enormne gubitke od nove godine? Da li to podrazumeva unutrašnje promene u toj kompaniji? Da li će se menjati cena gasa za potrošače od sledeće godine? Da li ste uspeli ili da li ste na dobrom putu da izbacite posrednika iz poslova uvoza gasa? Da li ste na dobrom putu da regulišete, da uspostavite ravnopravnost Srbije u vlasništvu u kompaniji "Jugorosgas"? Da li nameravate da profesinalizujete upravu u "Srbijagasu"? Da li je to deo promena koje se najavljuju kroz izmene zakona, odnosno kroz donošenje novog zakona o javnim preduzećima? Na koji način to nameravate to da učinite?
Znate, bilo koja promena nije uvek dobra. Mislim na poslednjih stotinak dana gde uživo pratimo na svojoj koži koliko to može da bude zabluda. To što je neko poslanik u ovom parlamentu i direktor "Srbijagasa", ne znači da će sledeći koji možda neće biti poslanik, ali će biti neki, karikiram, a možda i ne, bivši vlasnik pečenjare ili nekog sličnog objekta, ne znači da će uprava u "Srbijagasu" u narednim godinama biti bolja. Ovako, bar imamo ovde neku kontrolu. Gospodin Bajatović je manje više stalno sa nama, pa možemo neke probleme da pokušamo da rešimo i u direktnom razgovoru. Kada se to skloni sa javne scene, bojim se da će posledice biti mnogo teže nego što su sada, odnosno da ćemo u narednim mesecima ili narednim godinama, možda morati da uzimamo mnogo nepovoljnije i mnogo skuplje kredite.
Dobro je da makar u ovoj fazi ne najavljujete rešenje "Srbijagas", koje bi bilo slično rešenju za JAT, da ostavite staroj kompaniji dugove, a da novu preregistrujete i počnete navodno od nule. Mada, sa planovima ove vlade, nisu isključene ni takve stvari.
U ovom delu sam svoja pitanja fokusirao na ovih nekoliko tema. Nadam se da ću makar na neka od njih moći da dobijem odgovor u nastavku ove sednice, a deo vremena koji mi je preostao kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ostavljam za kraj diskusije. Hvala.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.
Socijalistička partija Srbije
Dušan Bajatović
Socijalistička partija Srbije
Poštovane kolege, pokušaću, iako nisam ovlašćeni predstavnik Vlade nego poslanik, da odgovorim. Zahvaljujem se, gospodinu Đurići, na spisku pitanja na koja bi trebalo obavestiti srpsku javnost. Moram da vam kažem da ću se potruditi da krajnje koncizno pokušam neke stvari da kažem. Moj utisak je da, i pored dobre namere svih kolega poslanika, ubeđen sam, iz sredstava javnih informisanja, po pitanju snabdevanja gasom i rada "Srbijagasa" i saradnje sa Rusijom, što je ovde neko centralno pitanje, postoji mnogo komunikacijskog šuma, naravno, ima i realnih problema.
"Srbijagas" je ovu godinu, kao i prethodne dve, tri, startovao je sa zagarantovanim minusom. Šta to znači? Cena je bila negde oko 30% niža od realne. Ako znamo da ćemo prodati 2,5 milijardi metara kubnih, a prodajete ih 10 dinara ispod cene, što se podvodi pod vođenje socijalne politike, jer je o toj ceni odlučivala Vlada Republike Srbije, a ne Agencija za energetiku, kako bi trebalo da bude do nove godine. Imali smo zagarantovani gubitak od 25 milijardi dinara. Kada to prevedete na evre, to je 200 miliona evra zagarantovanog gubitka. Tu menadžment "Srbijagasa" ne može da uradi ništa.
S druge strane, nama se u proseku fakture plaćaju na 300. Uzmete kurs pre 300 dana i kurs danas, to je 10% - 15% ponovo gubitka na supstanci novčanog preduzeća. Sledeća stvar – sve ove kredite koje spominje gospodin Đurić, koji su uzimani da bi se održala tekuća likvidnost, oni takođe koštaju. To je takođe minus u kasni "Srbijagasa".
Treba reći još jednu činjenicu koja je važna za razumevanje. Jeste, u ovom momentu, biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, gospodine Đuriću, o kojima sada razgovaramo su iz budžeta iz 2011. godine, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji. Kada su izbori, Srbija stoji, nije bilo ni sednica Vlade, ni sednica parlamenta i sada raspravljamo o dugu nastalom u 2011. godini. Za ovu godinu je dug od nekih 170 miliona evra i to će, videli po rebalansu budžeta, biti takođe do kraja godine. Ili, ukoliko ne budemo mogli da stignemo da završimo proceduru, moraće biti preneta u narednu godinu.
Matematika tih gubitaka je, pod znacima navoda, apsolutno tačna. Može svaki ekonomski pripravnik sa prve godine srednje škole da to izračuna. Druga je stvar da li smo trebali da vodimo takvu politiku. Treća stvar koju treba da razumete, u ovom momentu "Srbijagasu" se još uvek više duguje nego što "Srbijagas" duguje. Samo toplane su dužne 150 miliona evra od prošle grejne sezone, a vi znate kako rade toplane. One se naplaćuju cele godine. Je li tako? Gas troše četiri do četiri i po meseca. Da li je neko mislio da će toplane platiti gas u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u punom iznosu? Nema šanse. Cena grejanja je po gradovima niža od cene koju bi zahtevali postojeći energetski neefikasni sistemi grejanja u Srbiji.
Zašto to sugerešem? To je jedno vrzino kolo. Kada bi "Srbijagas" mogao da naplati sva svoja potraživanja, od privrede – 400 miliona, od toplana – 150 miliona, od građana, distributivnih sistema, škola, bolnica, najjednostavnije, u svim zemljama u tranziciji je u jednom momentu učinjeno ovo što je sada sugerisalo Ministarstvo finansija. Moramo da prestanemo da trošimo tako pare. Hajde da probamo to da uporedimo tih 200 miliona ove godine, a biće i više, kada se uračunaju kursne razlike, to je autoput od Subotice do Novog Sada, to su dva ili tri mosta na Savi ili Dunavu u Beogradu, to su tri mosta u Novom Sadu. Mogli biste sada naći matematičkih poređenja za izgradnju i za investiciju koliko hoćete. To je više od tranši koje smo preuzimali od MMF.
Koliko je prosečna porodica sada uštedela para zbog niže cene gasa? Oko 100 evra godišnje. Ima 300 hiljada potrošača gasa, to je 300 hiljada individualnih porodica i svakoj smo uštedeli po 100 evra. Za toliko smo subvencionisali cenu gasa. Kada to prevedete na račun "Srbijagasa", to treba platiti. Sami saberite koliko je to. Samo to je 30 miliona evra minusa. Odložena naplata nas je koštala 15 miliona evra. Da sada ne bih davao dalje primere, suština priče mora biti sledeća. Ukoliko Vlada Republike Srbije zaista želi da se ovako vođenje socijalne politike za koju sam i ranije, podsetiću vas, govorio da je ono po malo predimenzionirano, da previše para trošimo, a efekti na domaćinstva i na privredu su mali. Treba uraditi nekoliko stvari. Treba izraditi socijalnu kartu da ne pomažemo i bogatima i siromašnima.
U privredi, koja najviše duguje, za razliku od uglednih stranih investitora, recimo iz NIS-a ili nekih drugih kompanija, kada tražite neku bankarsku garanciju svi hoće da vas streljaju jer se podrazumeva da kao javno preduzeće ne možete da tražite bankarske garancije. U jednom momentu sam u šali rekao da "Srbijagas" može to sve da naplati, da blokiramo sva preduzeća, a to je otprilike pola srpske privrede, pa ako privreda preživi preživi, ako ne preživi šta da radimo. Da direktore priteramo da se odgovornije ponašaju prema javnom kapitalu možemo da podnesemo krivične prijave za izdavanje menica bez pokrića pa ćemo uhapsiti jedno 50 direktora škola, sve direktore toplana, dobar deo predsednika lokalnih samouprava koje troše gas. To je dobra priča o korupciji.
Mi se nalazimo u jednoj vrlo teškoj situaciji u kojoj moramo da se dogovorimo sa Vladom RS, pričam o "Srbijagasu", kako će se gas dalje plaćati. Ima ideja i rešenja – od 1. januara agencija utvrđuje cenu. Neka se radi po zakonu i metodologiji. Neka cena bude realna. Socijalna karta da se zna za koje siromašne se plaća. Tu čak postoji tehnički sistem. Nama se isplati, verujte mi, kao i EPS-u da svugde gde su siromašni potrošači, da kažem ljudi koji imaju od socijalnog neku kartu ili od lokalne samouprave zamenimo ona brojila i stavimo brojila koja će biti neka vrsta vaučera. To košta 50 evra, a gubici koje imamo po osnovu takvih isporuka daleko prevazilaze na godišnjem nivou nešto što neće biti plaćeno, pa će svako dobiti jednu karticu u svojoj socijalnoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili "Srbijagasu" pa to stavi kao u svaki mobilni telefon i troši koliko ima. Ako hoće više mora otići po vaučer kod svog distributera i navesti da će trošiti više od toga. Tako će se zavesti red.
U privredi ne možemo prestati da subvencionišemo privredu u smislu potrošnje gasa, ali moramo da razdvojimo privredu kojoj ima smisla davati jeftinu električnu energiju, jeftin gas. Zašto? Jer tamo ima nekih radnih mesta koja zaista imaju proizvod, zaista imaju tržište i zaista imaju neku perspektivu, pa i ako država potroši nešto para zadržaće ta radna mesta, i vratiće se sutra, prekosutra. Mnoga od tih preduzeća koja su u restrukturiranju državnom paskom da bi se održala radna mesta nemaju perspektivu. Mislim da je to bacanje para kroz prozor. To je treći predlog kako mislim da treba da se uradi.
Četvrta stvar koja je bila važna u poslovanju "Srbijagasa" jesu supsidijari. To su te firme koje "Srbijagas" preuzima zbog dugova. Tu smo relativno efikasno zaštitili kapital za razliku od nekih drugih primera u privatizaciji, ali smo sada došli u situaciju da smo sada očistili imovinsko-pravne bilanse. Trebali bi da idemo u investicije. Dobar deo novca "Srbijagas" može da naplati prodajom imovine.
Molio bih da se saslušamo ukoliko to gospodi iz DSS nije problem. Kada već imate primedbu onda slušajte.
Šta je suština? Dobar deo te imovine koja bi propala da smo radili privatizacije kako se to uobičajeno radi danas leži u potencijalu investicija u azotari koja već ima obezbeđene investicije, investicija u metanatsko-sirćetnom kombinatu. Nadam se da ćemo to uraditi i u "Petrohemiji", kao i u "Agroživu". Negde oko 200 miliona evra smo uspeli da zaštitimo samo kroz imovinu. Ukoliko se te investicije dovedu do kraja kroz dogovorene investicione cikluse gde nam ne treba pomoć Vlade RS, jer nismo budžetski potrošači u tom smislu, "Srbijagas" bi dobar deo tog gubitka mogao da nadoknadi iz tih supsidijara. To je takođe bilo jedno od krupnih pitanja ovde, da li to budžet pomaže aktivnosti "Srbijagasa" u drugim privrednim subjektima? Ne, ranije smo dat novac firmama na taj način koliko je to bilo moguće zaštitili. Evo vam primer "Srpske fabrike stakla". Sve smo naplatili što smo isporučili gasa. Zaradili smo čak dva miliona evra. Čak smo i NIS-u pomogli da otplati svoja potraživanja. Fabriku smo prodali za 35 miliona evra, plus 10 miliona za otplatu bankama i Fondu za razvoj plus devet miliona socijalni program i 22 miliona obavezujućih investicija i da ukoliko novi vlasnik za dve godine to ne uradi vrati fabriku državi Srbiji. Prethodna je bila privatizovana za 100.000. Nismo dozvolili to propadanje državnog kapitala.
Da li je to nešto koštalo "Srbijagas"? Reći ću vam da jeste. "Agroživ" je plaćen 11 miliona i 300 hiljada evra. Samo brend "Agroživa" danas se procenjuje, gde smo zaštitili naše tržište od slovenačkih i hrvatskih firmi, na 25 miliona evra. Moramo da se dogovorimo sa Vladom da preduzeća koja su bila loše privatizovana moraju da uđu u investicioni ciklus. Za taj investicioni ciklus neko mora da garantuje ili da mi uđemo u investicije kao javno preduzeće, što je velika rasprava da li javni kapital, odnosno državni kapital treba da bude nosilac investicija, mislim da to uopšte nije pitanje, naravno da treba da bude, ili treba da nađemo kroz džentvenčere neke nove strateške partnere. Ne bih se dalje udubljivao u to.
Što se tiče cene gasa sa Rusima, Nemačka i mi smo do 2010. godine, do Severnog toga imali praktično istu ili sličnu cenu. Mogu da vam dostavim to ukoliko želite. Kada je formiran Severni tok oni imaju dugoročne ugovore na 10 godina, 15 ili 20 godina, a mi gas kupujemo, kupovali smo kvartalno, godišnje. Naravno da su drugi uslovi ugovora. Računam da ćemo do početka decembra meseca potpisati dugoročni ugovor i očekujem, ne mogu da obećam, za sada smo skinuli cenu za sada u pregovorima sa 490 na 420 dolara za hiljadu kubika gasa, ne znam da li će tako biti, rizikujem da to početno u naftnoj formuli P0 svedemo na 360. To bi značilo da bi gas morao da poskupi negde oko 10% za potrošače koji to plaćaju u dinarima, ako postignemo tu cenu, a ako ne moraćemo kako je rečeno u Vladi da pređemo na berzansku cenu koja jeste.
Oko kupovine gasa apsolutno garantujem da imamo klasu cene u regionu, čak i nešto bolju, ali nismo mogli da imamo dugoročne ugovore jer nismo imali skladište. Dugoročni ugovor podrazumeva da svaki dan kupujete iste količine gasa, pa ga skladištite, pa ga u svoj sistem isporučujete kada vam odgovara veća ili manja količina. To do sada nismo mogli da uradimo.
Podsetiću vas da je menadžment "Srbijagasa" završio projekat star 31 godinu, a to je "Banatski dvor", gde danas imamo skladište i da možemo da napravimo prave ugovore o snabdevanju "Srbijagasa" i da garantujemo energetsku vrednost Srbiji po tom pitanju. To sugeriše i sledeći odgovor – nama nisu problem količina gasa u snabdevanju gasom. Nama je problem da li imamo novca da isporučeni gas platimo. Ako se to radi sa 30% nerealnom cenom na domaćem tržištu, onda je gospodin Đurić potpuno u pravu. Neće gas platiti potrošači, platiće ga svi građani iz budžeta. Ako ga plaćaju građani iz budžeta, naravno da će biti manje za školu, manje za bolnicu, manje za sudiju, manje za popa, nemam pojma, za sport, za šta god hoćete jer, potpuno ste u pravu, to morati da bude javni dug.
Ne mogu godišnje poslovanje sa 30% minusa plus kursne razlike da nadoknadim nikakvim profitom "Srbijagasa" na tržištu, a bojim se i nikakvim dugoročnim prenošenjem tog duga, što bi po zakonu bilo moguće, na potrošače, jer je cifra jednostavno prevelika. Upravu ste, deo toga će morati da bude javni dug i planiram da uskoro počnemo razgovore sa Vladom RS oko toga šta će od tog minusa kroz vođenje socijalne politike biti deo koji će morati da plati "Srbijagas", a šta će biti deo koji će morati da plati Vlada RS. Već iduće godine stižu prvi anuiteti iz ranijih zaduženja za otplatu i tu ćemo verovatno morati da imamo neku vrstu pomoći budžeta.
Gde su resursi? Resursi su da se nešto poveća cena gasa, odnosno da se svede na realnu cenu i da se tu uz pomoć Agencije za energetiku i resornog Ministarstva finansija drži pod kontrolom da ta cena bude realna a naplata najmanje preko 90% uz socijalnu kartu i sve ostale mere koje možemo da imamo.
Od 2015. godine država će po osnovu južnog toka, čija će izgradnja u Srbiji početi do kraja decembra, imati najmanje 200 miliona evra za takse plus profit "Srbijagasa" na osnovu tih projekata pa ćemo nekako od 2015. godine u narednih tri do pet godina verovatno biti u prilici da sve ono što zaradimo po osnovu taksi u južnom toku vratimo ovo što smo sada pojeli u vreme ekonomske krize. Postoje resursi. Slažem se sa vama da je do sada finansijska politika "Srbijagasa" bila loša. U kom smislu? Prvo smo se kratkoročno zaduživali kod banaka, išli na overdraftove i kratkoročne pozajmice, što je najskuplje, tu se slažemo, jer nismo bili u stanju da se dogovorimo da budžetiramo minus koji će nastati u "Srbijagasu" na početku godine i da uzmemo jeftinije dugoročne kredite. Nadam se da će ta praksa, to bi bilo dobro za "Srbijagas", biti zaustavljena.
Još nešto hoću da vam kažem, mislim da bi bilo dobro, sada tu imamo podršku i aktuelnog saziva Vlade Republike Srbije, zaustavili smo investicioni ciklus "Srbijagasa". Mi smo ukupno u prethodne četiri godine investirali 180 miliona evra, bez Južnog toka, u Banatski Dvor, u distribucije, u magistralne gasovode. Sada imamo garanciju u budžetu koja neće biti finansijski teret "Srbijagasa", niti države Srbije iz prostog razloga zato što se radi o komercijalnim projektima koji će biti visokoprofitabilni.
Imam još jedno pitanje, "Srbijagas" ima fantastične mogućnosti iz tog strateškog partnerstva sa "Gaspromom", dođu u izgradnju gasnih elektrana, dve do četiri do 450 megavata, verovatno plus kogeneracija od 200 do 300 megavata u zavisnosti od toga da li je Beograd ili Novi Sad. Zašto bismo mi to ispustili zato što smo vodili socijalnu politiku? Ne, prirodni monopoli ne treba da budu privatizovani. Oni u svakoj zemlji u tranziciji, a možemo da navedemo primer Češke, Poljske, Mađarske, koji su to prodali, pa sada država to kupuje. Dakle, prirodni monopoli treba da ostanu u vlasništvu države. Ko će biti trejderi, ko će biti prodavci na našem tržištu? Naše tržište je liberalizovano. Svaka kompanija koja ima interes neka dođe.
Vraćam se ponovo na ugovore. Očekujemo pojeftinjenje cena iz ugovora. Šta je dobro u ugovorima sa ruskom stranom? Nikada nismo platili penale. Radimo milijardu dolara posla godišnje sa isporukama ruskog gasa, a bankarska garancija je 15 miliona evra. Nađite mi sličan primer u trgovini gasom u Evropi. Ne postoji. Dakle, mi smo stvarno tu imali razumevanje sa ruske strane. Po novom dugoročnom ugovoru oni traže primenu istog onog što imaju prema Nemačkoj, ali bojim se da će to biti dosta nepovoljno za tržište i potrošače u Srbiji. To nije baš tako jednostavno. Daću vam primer, 2009. godine da smo platili penale za poručeni a nepovučeni gas, bilo bi 200 miliona dolara. Nemačka je te godine platila dve milijarde evra. Turska je prošle godine platila milijardu evra. To su penali. Transportuj ili plati, uzmi ili plati.
Trenutno smo u sporu oko transporta gasa u Mađarskoj, na arbitraži u Cirihu. Pokušavamo da smanjimo transportne troškove i da obezbedimo druge uslove za transport srpskog gasa kroz Mađarsku, što bi trebalo da pojeftini cenu gasa.
Prema tome, ima tu još momenata o kojima bi trebalo da razgovaramo. Molim da shvatimo da je gas deo energetskog bilansa Republike Srbije. Zamislite scenario u kome je prošle godine da nije bilo gasa iz koga se proizvodila struja u onakvoj hidrometeorološkoj situaciji u kakvoj poziciji bi bio EPS. I 2009. i 2010. i 2011. godine smo dobili nalog i mi i toplane da grejemo stanove da bi bila manja potrošnja električne energije, da se građani ne bi dogrevali na električnu energiju, da bi bila manja potrošnja u sistemu EPS. Zamislite sada da izbijete gas kao deo energetskog bilansa. Mislite li da EPS može da proizvede toliko struje? Da li je jeftinija struja od uvoza gasa? Reći ću vam – nije. Da li će to platiti EPS ili "Srbijagas", svejedno je.
Dakle, mi moramo da se ponašamo energetski racionalno. Mi nemamo toliko uglja, ni toliko drva, ni toliko alternativnih izvora energije da bi mogli da budemo neoprezni prema bilansu, kada je u pitanju gas, i oko socijalne politike. Molim vas da shvatite, mi smo do sada izdržali velike udare. Nemojte sa jedne strane, a to je vrlo čest slučaj, kada cena gasa treba da ide gore, svi se bunimo u sredstvima javnih informisanja, novinari, političari, Vlada, svi se bune. Kada dođemo do toga da treba da se uzme kredit i da se plati nerealna cena, opet se svi bunimo.
Hajde da se dogovorimo, za "Srbijagas", da bi prestalo njegovo propadanje, mora da bude realna cena, mora da se nastavi investicioni ciklus i mora da postoji strateško partnerstvo sa Rusijom, jer su druga strateška partnerstva u ovom momentu nerealna kada je u pitanju tržište Srbije i da nekako probamo da tu matricu postavimo iskrenije, otvorenije, a ne samo da je podvodimo pod ono što želimo politički da poručimo. Hvala vam.
"Srbijagas" je ovu godinu, kao i prethodne dve, tri, startovao je sa zagarantovanim minusom. Šta to znači? Cena je bila negde oko 30% niža od realne. Ako znamo da ćemo prodati 2,5 milijardi metara kubnih, a prodajete ih 10 dinara ispod cene, što se podvodi pod vođenje socijalne politike, jer je o toj ceni odlučivala Vlada Republike Srbije, a ne Agencija za energetiku, kako bi trebalo da bude do nove godine. Imali smo zagarantovani gubitak od 25 milijardi dinara. Kada to prevedete na evre, to je 200 miliona evra zagarantovanog gubitka. Tu menadžment "Srbijagasa" ne može da uradi ništa.
S druge strane, nama se u proseku fakture plaćaju na 300. Uzmete kurs pre 300 dana i kurs danas, to je 10% - 15% ponovo gubitka na supstanci novčanog preduzeća. Sledeća stvar – sve ove kredite koje spominje gospodin Đurić, koji su uzimani da bi se održala tekuća likvidnost, oni takođe koštaju. To je takođe minus u kasni "Srbijagasa".
Treba reći još jednu činjenicu koja je važna za razumevanje. Jeste, u ovom momentu, biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, gospodine Đuriću, o kojima sada razgovaramo su iz budžeta iz 2011. godine, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji. Kada su izbori, Srbija stoji, nije bilo ni sednica Vlade, ni sednica parlamenta i sada raspravljamo o dugu nastalom u 2011. godini. Za ovu godinu je dug od nekih 170 miliona evra i to će, videli po rebalansu budžeta, biti takođe do kraja godine. Ili, ukoliko ne budemo mogli da stignemo da završimo proceduru, moraće biti preneta u narednu godinu.
Matematika tih gubitaka je, pod znacima navoda, apsolutno tačna. Može svaki ekonomski pripravnik sa prve godine srednje škole da to izračuna. Druga je stvar da li smo trebali da vodimo takvu politiku. Treća stvar koju treba da razumete, u ovom momentu "Srbijagasu" se još uvek više duguje nego što "Srbijagas" duguje. Samo toplane su dužne 150 miliona evra od prošle grejne sezone, a vi znate kako rade toplane. One se naplaćuju cele godine. Je li tako? Gas troše četiri do četiri i po meseca. Da li je neko mislio da će toplane platiti gas u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u punom iznosu? Nema šanse. Cena grejanja je po gradovima niža od cene koju bi zahtevali postojeći energetski neefikasni sistemi grejanja u Srbiji.
Zašto to sugerešem? To je jedno vrzino kolo. Kada bi "Srbijagas" mogao da naplati sva svoja potraživanja, od privrede – 400 miliona, od toplana – 150 miliona, od građana, distributivnih sistema, škola, bolnica, najjednostavnije, u svim zemljama u tranziciji je u jednom momentu učinjeno ovo što je sada sugerisalo Ministarstvo finansija. Moramo da prestanemo da trošimo tako pare. Hajde da probamo to da uporedimo tih 200 miliona ove godine, a biće i više, kada se uračunaju kursne razlike, to je autoput od Subotice do Novog Sada, to su dva ili tri mosta na Savi ili Dunavu u Beogradu, to su tri mosta u Novom Sadu. Mogli biste sada naći matematičkih poređenja za izgradnju i za investiciju koliko hoćete. To je više od tranši koje smo preuzimali od MMF.
Koliko je prosečna porodica sada uštedela para zbog niže cene gasa? Oko 100 evra godišnje. Ima 300 hiljada potrošača gasa, to je 300 hiljada individualnih porodica i svakoj smo uštedeli po 100 evra. Za toliko smo subvencionisali cenu gasa. Kada to prevedete na račun "Srbijagasa", to treba platiti. Sami saberite koliko je to. Samo to je 30 miliona evra minusa. Odložena naplata nas je koštala 15 miliona evra. Da sada ne bih davao dalje primere, suština priče mora biti sledeća. Ukoliko Vlada Republike Srbije zaista želi da se ovako vođenje socijalne politike za koju sam i ranije, podsetiću vas, govorio da je ono po malo predimenzionirano, da previše para trošimo, a efekti na domaćinstva i na privredu su mali. Treba uraditi nekoliko stvari. Treba izraditi socijalnu kartu da ne pomažemo i bogatima i siromašnima.
U privredi, koja najviše duguje, za razliku od uglednih stranih investitora, recimo iz NIS-a ili nekih drugih kompanija, kada tražite neku bankarsku garanciju svi hoće da vas streljaju jer se podrazumeva da kao javno preduzeće ne možete da tražite bankarske garancije. U jednom momentu sam u šali rekao da "Srbijagas" može to sve da naplati, da blokiramo sva preduzeća, a to je otprilike pola srpske privrede, pa ako privreda preživi preživi, ako ne preživi šta da radimo. Da direktore priteramo da se odgovornije ponašaju prema javnom kapitalu možemo da podnesemo krivične prijave za izdavanje menica bez pokrića pa ćemo uhapsiti jedno 50 direktora škola, sve direktore toplana, dobar deo predsednika lokalnih samouprava koje troše gas. To je dobra priča o korupciji.
Mi se nalazimo u jednoj vrlo teškoj situaciji u kojoj moramo da se dogovorimo sa Vladom RS, pričam o "Srbijagasu", kako će se gas dalje plaćati. Ima ideja i rešenja – od 1. januara agencija utvrđuje cenu. Neka se radi po zakonu i metodologiji. Neka cena bude realna. Socijalna karta da se zna za koje siromašne se plaća. Tu čak postoji tehnički sistem. Nama se isplati, verujte mi, kao i EPS-u da svugde gde su siromašni potrošači, da kažem ljudi koji imaju od socijalnog neku kartu ili od lokalne samouprave zamenimo ona brojila i stavimo brojila koja će biti neka vrsta vaučera. To košta 50 evra, a gubici koje imamo po osnovu takvih isporuka daleko prevazilaze na godišnjem nivou nešto što neće biti plaćeno, pa će svako dobiti jednu karticu u svojoj socijalnoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili "Srbijagasu" pa to stavi kao u svaki mobilni telefon i troši koliko ima. Ako hoće više mora otići po vaučer kod svog distributera i navesti da će trošiti više od toga. Tako će se zavesti red.
U privredi ne možemo prestati da subvencionišemo privredu u smislu potrošnje gasa, ali moramo da razdvojimo privredu kojoj ima smisla davati jeftinu električnu energiju, jeftin gas. Zašto? Jer tamo ima nekih radnih mesta koja zaista imaju proizvod, zaista imaju tržište i zaista imaju neku perspektivu, pa i ako država potroši nešto para zadržaće ta radna mesta, i vratiće se sutra, prekosutra. Mnoga od tih preduzeća koja su u restrukturiranju državnom paskom da bi se održala radna mesta nemaju perspektivu. Mislim da je to bacanje para kroz prozor. To je treći predlog kako mislim da treba da se uradi.
Četvrta stvar koja je bila važna u poslovanju "Srbijagasa" jesu supsidijari. To su te firme koje "Srbijagas" preuzima zbog dugova. Tu smo relativno efikasno zaštitili kapital za razliku od nekih drugih primera u privatizaciji, ali smo sada došli u situaciju da smo sada očistili imovinsko-pravne bilanse. Trebali bi da idemo u investicije. Dobar deo novca "Srbijagas" može da naplati prodajom imovine.
Molio bih da se saslušamo ukoliko to gospodi iz DSS nije problem. Kada već imate primedbu onda slušajte.
Šta je suština? Dobar deo te imovine koja bi propala da smo radili privatizacije kako se to uobičajeno radi danas leži u potencijalu investicija u azotari koja već ima obezbeđene investicije, investicija u metanatsko-sirćetnom kombinatu. Nadam se da ćemo to uraditi i u "Petrohemiji", kao i u "Agroživu". Negde oko 200 miliona evra smo uspeli da zaštitimo samo kroz imovinu. Ukoliko se te investicije dovedu do kraja kroz dogovorene investicione cikluse gde nam ne treba pomoć Vlade RS, jer nismo budžetski potrošači u tom smislu, "Srbijagas" bi dobar deo tog gubitka mogao da nadoknadi iz tih supsidijara. To je takođe bilo jedno od krupnih pitanja ovde, da li to budžet pomaže aktivnosti "Srbijagasa" u drugim privrednim subjektima? Ne, ranije smo dat novac firmama na taj način koliko je to bilo moguće zaštitili. Evo vam primer "Srpske fabrike stakla". Sve smo naplatili što smo isporučili gasa. Zaradili smo čak dva miliona evra. Čak smo i NIS-u pomogli da otplati svoja potraživanja. Fabriku smo prodali za 35 miliona evra, plus 10 miliona za otplatu bankama i Fondu za razvoj plus devet miliona socijalni program i 22 miliona obavezujućih investicija i da ukoliko novi vlasnik za dve godine to ne uradi vrati fabriku državi Srbiji. Prethodna je bila privatizovana za 100.000. Nismo dozvolili to propadanje državnog kapitala.
Da li je to nešto koštalo "Srbijagas"? Reći ću vam da jeste. "Agroživ" je plaćen 11 miliona i 300 hiljada evra. Samo brend "Agroživa" danas se procenjuje, gde smo zaštitili naše tržište od slovenačkih i hrvatskih firmi, na 25 miliona evra. Moramo da se dogovorimo sa Vladom da preduzeća koja su bila loše privatizovana moraju da uđu u investicioni ciklus. Za taj investicioni ciklus neko mora da garantuje ili da mi uđemo u investicije kao javno preduzeće, što je velika rasprava da li javni kapital, odnosno državni kapital treba da bude nosilac investicija, mislim da to uopšte nije pitanje, naravno da treba da bude, ili treba da nađemo kroz džentvenčere neke nove strateške partnere. Ne bih se dalje udubljivao u to.
Što se tiče cene gasa sa Rusima, Nemačka i mi smo do 2010. godine, do Severnog toga imali praktično istu ili sličnu cenu. Mogu da vam dostavim to ukoliko želite. Kada je formiran Severni tok oni imaju dugoročne ugovore na 10 godina, 15 ili 20 godina, a mi gas kupujemo, kupovali smo kvartalno, godišnje. Naravno da su drugi uslovi ugovora. Računam da ćemo do početka decembra meseca potpisati dugoročni ugovor i očekujem, ne mogu da obećam, za sada smo skinuli cenu za sada u pregovorima sa 490 na 420 dolara za hiljadu kubika gasa, ne znam da li će tako biti, rizikujem da to početno u naftnoj formuli P0 svedemo na 360. To bi značilo da bi gas morao da poskupi negde oko 10% za potrošače koji to plaćaju u dinarima, ako postignemo tu cenu, a ako ne moraćemo kako je rečeno u Vladi da pređemo na berzansku cenu koja jeste.
Oko kupovine gasa apsolutno garantujem da imamo klasu cene u regionu, čak i nešto bolju, ali nismo mogli da imamo dugoročne ugovore jer nismo imali skladište. Dugoročni ugovor podrazumeva da svaki dan kupujete iste količine gasa, pa ga skladištite, pa ga u svoj sistem isporučujete kada vam odgovara veća ili manja količina. To do sada nismo mogli da uradimo.
Podsetiću vas da je menadžment "Srbijagasa" završio projekat star 31 godinu, a to je "Banatski dvor", gde danas imamo skladište i da možemo da napravimo prave ugovore o snabdevanju "Srbijagasa" i da garantujemo energetsku vrednost Srbiji po tom pitanju. To sugeriše i sledeći odgovor – nama nisu problem količina gasa u snabdevanju gasom. Nama je problem da li imamo novca da isporučeni gas platimo. Ako se to radi sa 30% nerealnom cenom na domaćem tržištu, onda je gospodin Đurić potpuno u pravu. Neće gas platiti potrošači, platiće ga svi građani iz budžeta. Ako ga plaćaju građani iz budžeta, naravno da će biti manje za školu, manje za bolnicu, manje za sudiju, manje za popa, nemam pojma, za sport, za šta god hoćete jer, potpuno ste u pravu, to morati da bude javni dug.
Ne mogu godišnje poslovanje sa 30% minusa plus kursne razlike da nadoknadim nikakvim profitom "Srbijagasa" na tržištu, a bojim se i nikakvim dugoročnim prenošenjem tog duga, što bi po zakonu bilo moguće, na potrošače, jer je cifra jednostavno prevelika. Upravu ste, deo toga će morati da bude javni dug i planiram da uskoro počnemo razgovore sa Vladom RS oko toga šta će od tog minusa kroz vođenje socijalne politike biti deo koji će morati da plati "Srbijagas", a šta će biti deo koji će morati da plati Vlada RS. Već iduće godine stižu prvi anuiteti iz ranijih zaduženja za otplatu i tu ćemo verovatno morati da imamo neku vrstu pomoći budžeta.
Gde su resursi? Resursi su da se nešto poveća cena gasa, odnosno da se svede na realnu cenu i da se tu uz pomoć Agencije za energetiku i resornog Ministarstva finansija drži pod kontrolom da ta cena bude realna a naplata najmanje preko 90% uz socijalnu kartu i sve ostale mere koje možemo da imamo.
Od 2015. godine država će po osnovu južnog toka, čija će izgradnja u Srbiji početi do kraja decembra, imati najmanje 200 miliona evra za takse plus profit "Srbijagasa" na osnovu tih projekata pa ćemo nekako od 2015. godine u narednih tri do pet godina verovatno biti u prilici da sve ono što zaradimo po osnovu taksi u južnom toku vratimo ovo što smo sada pojeli u vreme ekonomske krize. Postoje resursi. Slažem se sa vama da je do sada finansijska politika "Srbijagasa" bila loša. U kom smislu? Prvo smo se kratkoročno zaduživali kod banaka, išli na overdraftove i kratkoročne pozajmice, što je najskuplje, tu se slažemo, jer nismo bili u stanju da se dogovorimo da budžetiramo minus koji će nastati u "Srbijagasu" na početku godine i da uzmemo jeftinije dugoročne kredite. Nadam se da će ta praksa, to bi bilo dobro za "Srbijagas", biti zaustavljena.
Još nešto hoću da vam kažem, mislim da bi bilo dobro, sada tu imamo podršku i aktuelnog saziva Vlade Republike Srbije, zaustavili smo investicioni ciklus "Srbijagasa". Mi smo ukupno u prethodne četiri godine investirali 180 miliona evra, bez Južnog toka, u Banatski Dvor, u distribucije, u magistralne gasovode. Sada imamo garanciju u budžetu koja neće biti finansijski teret "Srbijagasa", niti države Srbije iz prostog razloga zato što se radi o komercijalnim projektima koji će biti visokoprofitabilni.
Imam još jedno pitanje, "Srbijagas" ima fantastične mogućnosti iz tog strateškog partnerstva sa "Gaspromom", dođu u izgradnju gasnih elektrana, dve do četiri do 450 megavata, verovatno plus kogeneracija od 200 do 300 megavata u zavisnosti od toga da li je Beograd ili Novi Sad. Zašto bismo mi to ispustili zato što smo vodili socijalnu politiku? Ne, prirodni monopoli ne treba da budu privatizovani. Oni u svakoj zemlji u tranziciji, a možemo da navedemo primer Češke, Poljske, Mađarske, koji su to prodali, pa sada država to kupuje. Dakle, prirodni monopoli treba da ostanu u vlasništvu države. Ko će biti trejderi, ko će biti prodavci na našem tržištu? Naše tržište je liberalizovano. Svaka kompanija koja ima interes neka dođe.
Vraćam se ponovo na ugovore. Očekujemo pojeftinjenje cena iz ugovora. Šta je dobro u ugovorima sa ruskom stranom? Nikada nismo platili penale. Radimo milijardu dolara posla godišnje sa isporukama ruskog gasa, a bankarska garancija je 15 miliona evra. Nađite mi sličan primer u trgovini gasom u Evropi. Ne postoji. Dakle, mi smo stvarno tu imali razumevanje sa ruske strane. Po novom dugoročnom ugovoru oni traže primenu istog onog što imaju prema Nemačkoj, ali bojim se da će to biti dosta nepovoljno za tržište i potrošače u Srbiji. To nije baš tako jednostavno. Daću vam primer, 2009. godine da smo platili penale za poručeni a nepovučeni gas, bilo bi 200 miliona dolara. Nemačka je te godine platila dve milijarde evra. Turska je prošle godine platila milijardu evra. To su penali. Transportuj ili plati, uzmi ili plati.
Trenutno smo u sporu oko transporta gasa u Mađarskoj, na arbitraži u Cirihu. Pokušavamo da smanjimo transportne troškove i da obezbedimo druge uslove za transport srpskog gasa kroz Mađarsku, što bi trebalo da pojeftini cenu gasa.
Prema tome, ima tu još momenata o kojima bi trebalo da razgovaramo. Molim da shvatimo da je gas deo energetskog bilansa Republike Srbije. Zamislite scenario u kome je prošle godine da nije bilo gasa iz koga se proizvodila struja u onakvoj hidrometeorološkoj situaciji u kakvoj poziciji bi bio EPS. I 2009. i 2010. i 2011. godine smo dobili nalog i mi i toplane da grejemo stanove da bi bila manja potrošnja električne energije, da se građani ne bi dogrevali na električnu energiju, da bi bila manja potrošnja u sistemu EPS. Zamislite sada da izbijete gas kao deo energetskog bilansa. Mislite li da EPS može da proizvede toliko struje? Da li je jeftinija struja od uvoza gasa? Reći ću vam – nije. Da li će to platiti EPS ili "Srbijagas", svejedno je.
Dakle, mi moramo da se ponašamo energetski racionalno. Mi nemamo toliko uglja, ni toliko drva, ni toliko alternativnih izvora energije da bi mogli da budemo neoprezni prema bilansu, kada je u pitanju gas, i oko socijalne politike. Molim vas da shvatite, mi smo do sada izdržali velike udare. Nemojte sa jedne strane, a to je vrlo čest slučaj, kada cena gasa treba da ide gore, svi se bunimo u sredstvima javnih informisanja, novinari, političari, Vlada, svi se bune. Kada dođemo do toga da treba da se uzme kredit i da se plati nerealna cena, opet se svi bunimo.
Hajde da se dogovorimo, za "Srbijagas", da bi prestalo njegovo propadanje, mora da bude realna cena, mora da se nastavi investicioni ciklus i mora da postoji strateško partnerstvo sa Rusijom, jer su druga strateška partnerstva u ovom momentu nerealna kada je u pitanju tržište Srbije i da nekako probamo da tu matricu postavimo iskrenije, otvorenije, a ne samo da je podvodimo pod ono što želimo politički da poručimo. Hvala vam.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Gospodin Đurić, pravo na repliku. Izvolite.
Gospodin Đurić, pravo na repliku. Izvolite.