Gospodine Lapčeviću, izvolite.

Znate šta, odgovoran menadžer ako pravi gubitke ili odgovoran domaćin u kući ako nema dovoljne prihode u toku godine, onda ne ide sa porodicom na Bahame na letovanje, nego jedne godine preskoči, pa ne ide uopšte. To znači da vama tri dinara ne znači ništa u ceni za one druge troškove koje pravi "Srbijagas", ali ako je osnovna cena 35 dinara, a trebala bi da bude 47 dinara, a vi dodate još ta tri dinara na te troškove koji nisu neophodni, nisu obavezni, onda se pravi još veći minus. Upravo o tom još većem minusu ja govorim.
Dakle, možete da se smejete i da se ponašate komotno, ali to sigurno nije smešno građanima Srbije koji plaćaju i onako visoke cene, a treba da plaćaju još veće zato što se vi ponašate komotnije nego što situacija i kriza u kojoj se zemlja nalazi dozvoljava. O tome je reč, gospodine Bajatoviću, o tom ponašanju koje ste malo pre naveli da nije isključivo vojvođansko. Znate, još 2005, 2006, 2007, 2008, 2009 i 2010. godine se pričalo i mislio sam da je gotova stvar o gasnoj elektrani u Nišu. Malo pre u izlaganju svom je niste pomenuli uopšte, i to ste precrtali. Pričalo se o gasnom čvorištu u Nišu, pa ste i to precrtali i obrazložili da je to volja partnera iz Rusije. Razumeli smo da je volja partnera iz Rusije, ali nam odgovorite šta je sa tom gasnom elektranom u Nišu koja treba da proizvodi struju za čitavu Srbiju.

Izvolite, gospodine Bajatoviću.

Nisam se nasmejao građanima Srbije, nego vama kako ste vi razumeli stvar. Zaista ne znam, iz nečega morate da isplatite plate i samo sam rekao da su ukupni troškovi "Srbijagasa" u postojećoj ceni manji od tri dinara. To znači da je negde trošak preduzeća po ovoj ceni učestvovanja negde oko šest do sedam posto. Priznaćete da šest do sedam posto za troškove jednog takvog preduzeća koji ima 69 filijala, ima 1150 do 1200 zaposlenih, neće biti da je to tako veliko.
S druge strane, nisam precrtao nikakvo gasno čvorište u Nišu, i sada je gasno čvorište Niš. Neko je pobrkao tehnički, srpski sistem i južni tok. Južni tok nikada nije bio planiran da ide preko Niša. Znači, nikada nije planiran. Napravljen je čitav cirkus u Nišu i lagani su građani. Postojale su tri izlazne rute, a samo jedan ulazna. Zašto bi neko plaćao 300, 400 kilometara duži transport, pri tome govorim o Mađarima, Austrijancima, Italijanima i drugima, koji je iza nas. Svi hoće da plaćaju najkraću rutu sa najmanjim troškovima. Prema tome, postojeća tranša južnog toka je inženjerska trasa.
Što se tiče gasne elektrane u Nišu, nje trenutno u Nacionalnom planu razvoja energetike nema, ali smo mi tražili da se unese. Kod Niša i kod Paraćina, treba da bude 450 megavata i tamo toplotna energije ne može biti više od 100 do 150, jer Niš nema kapacitete za preuzimanje kogeneracija. Ako ste čitali u sredstvima javnih informisanja, bio sam vrlo precizan Novi Sad može da ide između 450 i 900 megavata električne snage plus 300 megavata ili 350 toplotne. Novi Beograd 450 megavata električne i 350 megavata toplotne i Pančevo za potrebe rafinerije može da ide od 200 do 450. Biće verovatno i Paraćin zbog zgodnog mesta i jer postoji investitor i biće Niš. Drugi gradovi u ovom trenutku baš nemaju uslova za preuzimanje i transport električne i toplotne energije. Tako da ako mene pitate Niš će biti rađen.

Gospodine Lapčeviću, izvolite i ovim zatvaramo krug replika.

Znate, kad tako iznesete grupno, pa neko jede meso, a neko kupus i u proseku je sarma. Tri posto svi troškovi. Bio sam vrlo precizan, niko ne pominje plate, a šta je sa drugim troškovima koje sam navodio ovde, a vi stalno spajate, pa svi su u tome. Sigurno da je u tih tri dinara, dinar i po nešto što niste platili dinar. Jel jeste? Naravno da jeste.
Dakle, pokušavao sam svo vreme da budem vrlo korektan u raspravi i da pričam argumentovano, a vi hoćete da od toga napravite ekses. Prosto, hoću da kažem da poslovanje "Srbijagasa" nije racionalno, nije ekonomski opravdano i svako dalje zaduživanje i ponašanje po principu, kad sam u problemu idem da se zadužim kod banke i baš me briga šta će biti posle mene, je sigurna garancija da će "Srbijagas" doći do bankrota.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika nije javio za reč, prelazimo na redosled govornika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih samo da napravim jednu malu digresiju na početku moje diskusije, a radi se o tome da mi danas nastavljamo jednu prekinutu sednicu. Prekinuli smo sednicu da bismo raspravljali o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, a obrazloženje za hitnost rasprave po tom zakonu bilo je da treba da se biraju članovi Saveta NBS. Sada, opet danas, dobijamo jedno obaveštenje od nadležnog Odbora za finansija koja je kažem da povlači odluku iz procedure tako da faktički ta tačka deveta nije na dnevnom redu ove sednice. Dakle, razlog zbog kojeg je sednica prekinuta na kraju je u stvari i povučen.
Dakle, to je neka vrsta konfuzije, kao što je konfuzija i danas na ovoj sednici povodom rasprave po ovoj 11. tački dnevnog reda kada Predlog zakona umesto ovlašćenog predlagača brani direktor "Srbijagasa", odnosno narodni poslanik. Onda imamo neku konfuziju da li je gospodin direktor, odnosno narodni poslanik ovde u stvari deo zakonodavne vlasti, dakle deo parlamenta ili je deo izvršne vlasti, deo vlade. Mislim, uglavnom u proteklih 100 dana ove vlade mi imamo ovakvu neku situaciju, potpuno nejasnu sa mnogim čudnim rešenjima.
Mi smo danas ovde čuli u stvari jedno ključno pitanje. Mislim da to ključno pitanje definiše u stvari celu ekonomsku politiku ove vlade koja je započela pre 100 dana. Dakle, pitanje glasi ovako – da li smo trebali da vodimo ovakvu politiku? Dakle, to je izgovorio direktor "Srbijagasa" koji je inače bio direktor i za vreme ove prethodne vlade, inače i njegova stranka je bila deo koalicije na vlasti u prethodnom sazivu.
Sada se u stvari postavlja jedno dodatno pitanje da li se ovde radilo o retoričkom pitanju ili je neko zaista shvatio koliko je takva vrsta politike u ekonomskoj sferi, u sferi zaduživanja, u sferi odnosa države prema javnim preduzećima i kompanijama i svima ostalima koji su u toj meri zavisni od države, prava politika i da li je neko u ovoj vlasti postao svestan toga da su rezultati toliko pogubni da prosto politika mora da se menja.
Mi do sada nismo primetili da postoji neka namera da se menja ta politika. Danas smo čuli jako puno cifara, stotine, dvesta, četiristo, petsto miliona evra, dolara i bilo šta drugo.
Međutim, činjenice su te da mi za 2012. godinu imamo dospele obaveze od pet milijardi evra, što predstavlja ogroman teret za ovu državu, bilo da se radi o budžetskom deficitu ili svima onima, mislim na dospele obaveze po uzetim kreditima.
Samo kamate koje dospevaju za 2012. godinu iznose 90 milijardi dinara.
Dakle, i ja doprinosim nabrajanju svih tih silnih cifara na ovoj sednici po ovoj tački dnevnog reda i verovatno i sa ovim ciframa koje sam ja nabrojala, samo dodatno pojačavam tu neku zebnju koja inače postoji u javnosti, da li ova država može da izdrži dalja zaduživanja koja ne prestaju.
Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona koji se odnosi na garanciju ove države za sedam uzetih kredita.
Dakle, to je sedam puta kamata koja je ugovorena, sedam puta marža, sedam puta naknade koje su takođe deo tih kredita. Tu se radi o ogromnim svotama novca.
Sa druge strane, direktor "Srbijagasa" napominje da će morati da se uzme još jedna nova tranša kredita, takođe za "Srbijagas", ovde se spominju neke pare, nekih 190 miliona evra. Spominje se ovde neka socijalna odgovornost kao jedan od osnovnih krivaca, odnosno odgovornih za činjenicu da se gas kupuje po jednoj ceni, a prodaje po nižoj ceni.
Ja bih htela da podsetim da je ta socijalna odgovorna Vlada, čini mi se i kao jedna vrednosna priča, deo priče i ove Vlade kao što je bio deo i one prethodne.
Dakle, ako zaista nameravate da budete socijalno odgovorni po onom principu, kao što ste nagoveštavali, kada ste bili konstituisani kao Vlada, mene interesuje kako ćete dovesti u harmoniju ovu činjenicu da je ovde javno priznato da je ta socijalna politika koja se sprovodila u odnosu prema ovom javnom preduzeću "Srbijagas" pokazala takvu vrstu pravljenja i generisanja štete po ovu državu i po njeno zaduživanje.
Dakle, kako ćete rešiti pitanje standarda građana, kako ćete rešiti pitanje daljeg zaduživanja i čini mi se, ukoliko preterate sa zaduživanjem, normalno da dovodite i u pitanje opstanak ovog javnog preduzeća.
Dakle, to su jako bitna pitanja na koja bih ja zaista volela da čujem odgovor, jer od cele ove priče, staklo, sirće, živina i gas, mislim da ne možemo da očekujemo neke velike rezultate.
Pitanje je kakve rezultate možemo očekivati i od tog investiranja javnog preduzeća "Srbijagas", jer ako se samo misli na početak izgradnje Južnog toka, odnosno gradnje TE na gas, mislim da će to ostati u nekoj sferi nepodobnog pokušaja.
Jedno javno preduzeće ne može da bude preduzetnik u tom smislu, u kom smislu i ponašalo do sada i nebitno je da li se radi o "Srbijagasu" ili se radi o JAT, ili o kompanijama kao što je "Železnica Srbije" i slično.
Mi se uvek vraćamo na ono osnovno da ova država ima problema sa javnim preduzećima, ima problema sa jednom politikom koja nije od juče i to jeste tako, ali definitivno i dalje opstaje i dalje se na ovoj politici insistira, bez obzira što postoji neki nagoveštaj da će možda neko i dići svoj mali glas, govorim o Vladi, da se ta politika promeni.
Ova javna preduzeća, ona faktički predstavljaju krake jednog budžeta koji u stvari ima tu neku ambiciju, da u državi Srbiji bude kreator celog života, ekonomije, privrede, investicija, uvoza i izvoza i u tom slučaju normalno je da se privatizacija kompromituje, normalno je da se toliko ističu sve one loše privatizacije, a da se pri tom ne postavlja pitanje zašto su neke privatizacije bile loše, gde je ko bio kada su se te privatizacije radile, zašto niko nije bio odgovoran i nije ni sada odgovoran za neke pogrešne privatizacije i zašto u toj EU, u koju navodno hrlimo, ta privatizacija predstavlja jednu normalnu stvar i jedno normalno funkcionisanje tamošnje privrede, ekonomije i u stvari privatne firme su te koje predstavljaju jedan motor i koje predstavljaju bazu i osnovu tog standarda i života koji postoji u EU.
Mi smo od cele te privatizacije uradili jednu veoma čudnu stvar, zato što ne želimo nikako da je završimo, svu odgovornost svaljujemo na privatizaciju, a pri tom svi problemi nastaju upravo iz tog odnosa države, državne imovine, državnog vlasništva prema privatizaciji.
Mislim da, kada god razgovaramo o davanju garancija i odobravanju tih garancija za kredite koji su već uzeti i koji će se uzeti u budućnosti, treba dobro da razmislimo gde će te garancije da završe, odnosno gde će taj novac za koji se garantuje i koji faktički, ta javna preduzeća u čiju korist se garancije i daju, potrošiti sav novac i da li mi zaista imamo pravu kontrolu, da li zaista želimo da imamo pravu kontrolu trošenja tog novca i da li zaista mislimo da ovo može da traje još sledećih 10, 20 i 50 godina sa ovakvim nivoom javnog duga, zaduženosti i u stvari, centralizacije i podržavanja svega što u stvari bi trebalo da predstavlja neku vrstu inicijative.
Inicijativa, i to se pokazalo, je najbolja kada dolazi od privatnika, kada dolazi od nekih koji se razumeju u taj posao koji žele da obavljaju. Država je jako loš poslodavac i država je ustvari jako loš kreator jedne privredne i ekonomske politike.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto, meni je neverovatno da danas kada raspravljamo o davanju 200 miliona evra, i više, naravno sa kamatama, garancija državnih para za pokrivanje dugovanja jednog javnog preduzeća, u ovoj sali sedi ovako malo poslanika. Prosto, to govori o jednom odnosu svih nas ovde, naročito onih koji nisu tu, o tome kako se troše državne pare. Ove godine predviđeno je da 360 miliona evra ode za pokrivanje dugova "Srbijagasa", što je priznaćete jedna ogromna suma. Mi ovde delimo dlaku na četvoro, za svaki dinar, za svaki trošak, ali samo 360 miliona je predviđeno, znači i ovim zakonom i rebalansom budžeta za pokrivanje dugova "Srbijagasa". To je jedna ozbiljna suma, gde odluke o tome donosi naravno Narodna skupština, donose poslanici, koji ne prisustvuju ovoj raspravi i ne mogu da čuju sve primedbe i sve zašto to ne treba uraditi, argumente zašto to treba uraditi.
Po meni i po ramu Demokratske stranke Srbije, gotovo je neshvatljivo da na svakih šest meseci slušamo istu priču. Evo samo što nismo rešili pitanje i ovo je poslednji put. Znate, to je kao kad narkomanu dajete, kao kad narkoman dođe da traži za drogu i evo još ovaj put i onda prestaje. Naravno da to neće prestati, naravno da ćemo u ovoj situaciji biti kroz narednih šest meseci.
Da se vratimo na samu temu. Očekivao sam od predstavnika Vlade po ovoj tački dnevnog reda da nam da argumentovano opravdanje i obrazloženje jednog ovakvog predloga zakona. Prilikom rasprave o rebalansu i prilikom prisustva ministarke energetike u ovoj skupštini, mi smo tražili obrazloženje. Od ministra Dinkića, kad smo pričali o rebalansu, tražili smo obrazloženje, naš amandman je bio vezan za dugovanje "Srbijagasa" i ministar Dinkić je rekao – prvom prilikom ću vam dati obrazloženje na strukturu troškova, dugovanja i sve ostalo što je vezano za finansiranje dugova "Srbijagasa" od strane svih građana Srbije. Svi građani Srbije finansiraju dug jednog javnog preduzeća, privrede, kroz garancije koje daje država i koje naravno "Srbijagas" neće moći da vrati, gde će se iz budžeta pokriti ti dugovi. Samo da podsetim da su ukupna socijalna davanja, da bi se podigla za 100% u budžetu su 300 miliona evra. Samo da građanima Srbije bude jasno, veličina sredstava koja se daju da se pokriju dugovi "Srbijagasa", 300 miliona evra je iznos da se za 100% povećaju socijalna davanja po budžetu Republike Srbije aktuelnog, i naravno po budućem. Znači, to su dečiji dodaci, razna socijalna pomoć za sve kategorije koje podležu pod ovu kategoriju, pod ovu stavku. Znači, mi ovde na taj način, krajnje olako dajemo bez ikakvog obrazloženja od strane Vlade, zašto 360 miliona evra za ovu godinu.
Da li je nama predstavnik Vlade rekao koliko je ukupno zaduženje "Srbijagasa"? Mi ovde odlučujemo o ovome, a ne znamo koje je ukupno zaduženje "Srbijagasa". Kad odete u banku da tražite kredit, pa vama će prvo da traže izveštaj kreditnog biroa, kolika su vaša primanja, da li imate drugih kredita, koja su dugovanja po kreditnim karticama, po svim drugim osnovima. Mi ovde treba da donesemo odluku, a da ne znamo kolika su ukupna zaduženja "Srbijagasa" i kolika su ona bila 2007, 2008. i kolika su sada. Ministarka je pomenula da je to preko milijardu evra koja će da se prevale na građane Srbije. Mi tu cifru ovde nismo čuli, a treba da donesemo odluku da za još dodatnih 190 miliona evra plus kamate, zadužimo Republiku Srbiju.
Mislim da to, da građani Srbije i mi ovde narodni poslanici, dužni ste da nam date bar neko obrazloženje za to, kakva je struktura druga, koliko duguju građani, fizička lica, koliko duguje privreda? Tačno može da se izračuna koliki je trošak nastaje i koliki dug "Srbijagasa" nastaje po osnovu da kažem, subvencionisane cene, po jednom domaćinstvu, da li je to 100 evra godišnje, da li je to više. Tačno može da se izračuna trošak koji nastaje po ceni grejanja, da kažemo u velikim gradovima, Beograd, Novi Sad, Niš, koji se greju na gas. Tačno može da se izračuna koja je subvencionisana cena. Mi ovde linearno svima, linearno se svima daje. Pa nije u istoj poziciji ko živi na Dedinju ili ko radi u ovoj agenciji, kako je pomenuo moj kolega Radojko Obradović, za energetsku efikasnost, ko ima tri puta veće zarade nego zaposleni u Predsedništvu Srbije i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nisu oni u istoj situaciji. Ne treba tim koji rade u toj agenciji subvencionisana cena, ili onima koji žive na Dedinju ili koji žive ne znam gde po Beogradu, Novom Sadu, tamo. Njima ne treba subvencionisana cena. Ali, onima koji žive u Crnoj Travi, Babušnici ili nekim drugim nerazvijenim opštinama, njima treba subvencionisana cena, i oni možda treba da plaćaju 10% od cene gasa, a ovi treba da plaćaju punu cenu.
Zato, način na koji Vlada pokušava da subvencioniše cenu gasa je potpuno pogrešan. Mi srljamo iz greške u grešku, zadužujemo državu. Evo sad će država dugovati sa svim ovim, 360 miliona, preko milijardu, ali mi to ne znamo, i nama niko nije dao obrazloženje zašto je to preko milijardu. Tako je rastao dug po godinama, i to isto ne znamo. Nije sporna cena gasa koja dolazi iz Rusije, sporan je način na koji se ovde taj gas naplaćuje, kome se naplaćuje, poreski troškovi "Srbijagasa", organizacija "Srbijagasa". Koliko je ljudi zaposleno u poslednjih četiri godine u "Srbijagasu"? Da li može neko da nam kaže? Priča se da je to više od 1.000. Da li je to tačno? To sve vi treba da nam kažete kada dolazite ovde od nas da tražite 360 miliona evra. Vi nama morate da kažete koji su dugovi i kako su nastali, koja je struktura dugova? Sigurno nisu svi dugovi nastali kao subvencija za građane i privredu.
Kada govorimo o subvenciji privrede, zašto bi građanin iz Babušnice kroz poreze i kroz budžet Republike Srbije plaćao to što neko privredno preduzeće ne plaća dugove za gas, a to sve ide u isti koš. Mi ćemo svi ovde i svi građani će da plaćaju dugove neke privatne firme koja ne plaća gas i koja će danas, sutra da bude likvidirana, da ode u stečaj i da njena potraživanja budu nenaplativa, i svi ćemo mi da plaćamo, a privreda je uvek u privilegovanom položaju da bi se sačuvala privredna aktivnosti, eto da se ne gleda, da se zavrne glas, kao što se građanima zavrće posle dva, tri neplaćena računa. Mi dolazimo u situaciju, da mi ovde kao narodni poslanici treba da donesemo jednu odluku koja se zasniva na reči iz Vlade da eto ti dugovi postoje i da mi moramo da ih pokrivamo, bez ijednog argumenta koji će da potkrepi zašto treba obračuna i svega ostalog. Mislim da građanima Srbije ste dužni to obrazloženje.
Demokratska stranka Srbije podržava da se sva socijalna davanja podignu i da ona budu veća i prilikom rasprave o budžetu ćemo predložiti da socijalna davanja budu veća nego ove godine i nego što su predviđena budžetom Vlade za 2013. godinu. Smatramo da je ovaj način potpuno pogrešan, jer ne mogu se linearno subvencionisati i privreda, privatna preduzeća, toplane, građani koji žive širom Srbije od luksuznih naselja, Dedinja, Novog Sada, Niša, sve ostalo, pa do onih u Babušnici, Crnoj Travi, svugde gde dolazi gas. Mislim da to nije pravi način i da država treba da povuče crtu i da kaže – socijalna davanja da, za one koji su najugroženiji, da li će to biti kroz pravljenje socijalne karte, preko postojeće mreže socijalnih ustanova ili već na koji drugi način. Ali na ovaj način, prosto, ovo je potpuno neprihvatljivo za nas, bez ikakvog obrazloženja.
Ono što je za mene lično zapanjujuće, a to je lakoća kojom se ovde govori o trošenju stotina miliona evra. To je kao pesma, to se ovde onako uz osmeh govori o stotinama miliona evra. To su ozbiljne cifre i prosto mi kao Demokratska stranka Srbije smo svesni da postoje neki dugovi koji su realno nastali kao posledica, da kažemo, uslovno rečeno, subvencionisane cene gasa. Mi da imamo racionalno obrazloženje, da nam kažete ovo je subvencionisana cena gasa za privredu, za domaćinstva, za građane, ovo je ono za privatna preduzeća, i da imamo tu skalu, da imamo taj obračun, da imamo strukturu troškova "Srbijagasa". Evo, gospodin Lapčević je pomenuo da na sajtu "Srbijagasa" nema završnog računa u 2008. godini.
Kako možemo onda da vidimo koliko troškova ide za marketing? Koliko "Srbijagas" iz svog minusa pravi veći minus od kredita koji uzima da finansira razne sportske klubove, manifestacije i ostalo?
Mora da se uvede red u javnim finansijama u Srbiji, jer ovo dugovanje koje se sada pravi je potpuno neprihvatljivo. Žao mi je što ministar Dinkić nije ovde, koji zagovara restriktivnu kontrolu utroška sredstava, objedinjavanje svih prihoda u budžetu koje ima država, da li su poreska, da li su ona koja su nastala od delatnosti koja je poverena pojedinim javnim preduzećima, upravama i agencijama da stiču. Na taj način imamo jedna uvid koliki je obim sredstava koja država Srbija, sve agencije i svi zarade, ali onda tako delimo pare, 360 miliona. Ovako bacamo u bunar ne znajući zašto. Na reč da verujemo da se pokrivaju neki troškovi koji su nastali kroz kvazi subvencije, građanima Srbije i privredi Srbije, uopšte privrednim preduzećima u Srbiji. To će se onda sve na nas svaliti i onda ćemo u budžetu za 2016. godinu, kada dospeju krediti koji nisu plaćeni, ili za 2017. godinu, imati stavku – vraćanje rata kredita po osnovu toga što je "Srbijagas" uzeo kredite, kao što sada imamo u budžetu za ovu godinu.
Država će to vratiti. Neće niko drugi. Zato država daje garancije i Skupština mora da se izjasni o tim garancijama, zato što ni banke ni bilo ko više ne veruju nikome, ne veruju ni Vladi. Veruju samo ako se Skupština izjasni o tome, da bude valjana garancija koja može da obezbedi vraćanje tih sredstava.
Mi smo krajnje nezadovoljni načinom na koji je Vlada dala obrazloženje za novo zaduživanje Republike Srbije u iznosu od 190 miliona evra. Osnovni dug plus kamate koje će uslediti. Bez ikakve strukture duga, koliki je realni dug po osnovu kvazi subvencija, koliki je realni dug po osnovu povećanog broja zaposlenih koji je nastao, koliki je realni dug po osnovu svih drugih stavki, kojima se češljaju sva druga preduzeća i čiji izveštaj ovde usvajamo.
Očekujem da Vlada malo odgovornije priđe Skupštini i da da jedno racionalno obrazloženje. Ne nama, nego građanima Srbije, kako će samo u jednoj godini da se utroši 360 miliona evra, pri tom ne znajući, koliki je ukupan stvarni i realni dug "Srbijagasa" u ovom trenutku, za koji se procenjuje da je preko milijardu evra. Na onih 15,5 milijardi koje dugujemo, da li je to u tih 15,5 milijardi ili je to dodatnih milijardu, ne znamo. U stvari ništa ne znamo, a treba da donesemo odluku da zadužimo građane Srbije za 360 miliona evra u dva puta, prilikom glasanja.
Tako da je to za nas u DSS ne prihvatljivo i nikada i nikako nećemo podržati ovaj predlog zakona.