Hvala.
Završili smo sa replikama.
Narodni poslanik Zoran Ostojić nije tu, pa sledeći reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice Vlade, tačka dnevnog reda je ovaj predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije i ova rasprava je pokazala koliko podataka je potrebno narodnim poslanicima da kvalitetno donose odluke i koliko tih podataka nema u zakonima o kojima raspravljamo.
Tema je Predlog zakona o davanju garancije, ukupno 190 miliona evra kod sedam komercijalnih banaka. Kakav uticaj ovaj zakon ima na javni dug? Koliki je u stvari javni dug? To pitanje i ta polemika se otvorila u javnosti u poslednjih nekoliko meseci. Ispostavilo se da postoji nekoliko različitih zakona koji imaju različiti obuhvat. Narodna banka vodi svoju metodologiju obračuna javnog duga, Vlada Republike Srbije vodi svoju metodologiju. Po metodologiji Vlade Republike Srbije javni dug je pre mesec dana bio oko 16 milijardi evra. Posle toga je došla emisija evroobveznica od milijardu. Dug NBS oko milijardu i 700 miliona evra nije obračunat po toj matematici, 500 miliona evra negarantovanog duga lokalnih samouprava, milijardu i 300 miliona evra koji se duguju po izvršenim uslugama isporučenim robama, privredi i raznim drugim subjektima. Sve je to javni dug.
Kakve to efekte ima na ekonomiju Srbije? Nije moguće da nema nikakve efekte. Ti dugovi moraju da se vraćaju. Godine 2007. u budžetu su troškovi kamate bili oko 50 miliona evra. Godine 2013. troškovi kamata bez glavnica su 850 miliona evra, 20 puta veći. Ako neko kaže da zaduživanje i trošenje mimo granice i mimo mere nema nikakvog efekta, taj ne zna elementarne stvari.
Potpuno se slažem sa načinom na koji je gospodin Bajatović pristupio analizi čitave ove stvari. Prvo, ovo ne može da se posmatra kao izolovan kredit. To jeste izolovan kredit sa aspekta "Srbijagasa", ali sa aspekta države i sa aspekta Narodne skupštine, daleko da je to izolovan kredit. Ispostavilo se da je srećna okolnost u datoj situaciji što je direktor "Srbijagasa" tu, jer je on u stvari dao odgovore na sva ona pitanja koja ne stoje u obrazloženju. Sva ona pitanja koja sam hteo da postavim, delom je gospodin Bajatović odgovorio. Prvo je pitanje – koliko "Srbijagas" danas duguje? Možemo da pročitamo u izveštajima. Ne postoji izveštaj za 2012. godinu, pa ako ništa drugo, bar su tu, podaci kasne bar godinu dana.
Prema podacima Uprave za javni dug, "Srbijagas" duguje komercijalnim bankama 380 miliona evra i duguje 50 miliona evra IBRD, po kreditima koji su odobreni u prethodnom periodu. Narodna skupština je u prethodnih nekoliko godina, 2011. godine odobrila kredit od 210 miliona evra. Po informaciji Uprave za javni dug, taj kredit je realizovan u tom iznosu. Odobreno je 170 miliona evra, banka "Inteza", prema podacima javnog duga i taj kredit je realizovan. To su krediti, tada su bili povoljniji nego danas, recimo kamatne stope su 5%, ali je odobren kredit i Evropske banke za obnovu i razvoj za razne projekte, ali i za likvidnost. Taj kredit je neuporedivo povoljniji, četiri ili pet puta manja kamata. Taj kredit je realizovan samo u trećini svog iznosa. Znači, samo je realizovan za tekuću likvidnost. Nije realizovan za projekte. Sa aspekta države, bar ono što Vlada deklarativno najavljuje, nama su kapitalni projekti izuzetno važni i čini mi se da je bilo mnogo važnije da se realizuje tih 100 miliona koji su trebali da se investiraju u projekte. Ovo je Skupština odobrila samo u prethodne tri godine.
Što se tiče drugih kredita, kratkoročni krediti u zemlji raznim bankama, "Unikredit banka", "Rajfajzen banka", "Vojvođanska banka", "Findomestik banka", "AIK banka", oko 80 miliona evra. Krediti u inostranstvu - "Moskovskoj banci" 100 miliona evra, stari ruski dug neregulisan, po podacima krajem 2011. godine, nemam podatke kako je to danas, 43 miliona dolara, tranzit gasa kroz Mađarsku 11 miliona dolara, obaveze prema "Jugoros gasu" 76 miliona 950 hiljada dolara. Finansijski izveštaj, što gospodin Bajatović klima glavom, strana 34 od ukupno 43, najznačajnije obaveze prema dobavljačima u inostranstvu "Gasprom Moskva", Ruska Federacija, 42.307.585 dolara, tzv. strani dug "Mol" Budimpešta, Mađarska, 11.100.243 dolara, tranzit kroz Mađarsku, a obaveze prema dobavljačima izražene u dolarima 76.950.401 i odnosi se po obavezi preuzetog gasa prema "Jugoros gasu". To je upravo taj izveštaj na koji ste upućivali mog kolegu Mihajlova.
Znači, kada se to sve uzme u obzir, očigledno je da su dugovanja "Srbijagasa" ogromna. U planu Vlade Republike Srbije, u stavu javnog duga, predviđeno je da "Srbijagas" uzme kredit od 190 miliona, da se daju garancije za tekuću likvidnost, 9,5 miliona za realizaciju ugovora vezanih za gasifikaciju kompanije "Fijat" u Kragujevcu, 30 miliona evra za realizaciju projekta Južni tok i još 170 miliona evra za kredite za likvidnost. Očigledno je da iz svih ovih podataka, možemo ih sabirati na različite načine, i da li će pokazati da je to 650 ili 680 ili 730, naravno da je jako važno, ali je činjenica da "Srbijagas" to ne može da otplati i činjenica je da će ti krediti, kao i mnogi drugi, pre ili kasnije postati obaveza Republike Srbije i postaće javni dug, kao što se predlaže i za obavezu prema dobavljačima lekova.
Koliki je onda javni dug Srbije? Kolike će otplate biti kroz nekoliko godina? Na koji način ćemo uopšte moći da pričamo o bilo kakvoj razvojnoj politici, socijalnoj politici i bilo čemu drugom? Razvojna politika postoji, socijalna politika postoji, obrazovanje postoji, ali samo u zemljama koje to mogu da plate. Zemlje koje to ne mogu da plate, ne mogu ni da vode politiku.
Ako pričamo o ovom kreditu, tu se potpuno slažem sa vama, Vlada mora da izađe sa svojom strategijom. Mi tu strategiju još uvek nismo čuli. Ne znamo koji su tačno prioriteti. Pre neki dan smo raspravljali o nekoliko kredita koje je Vlada predložila, opet iz različitih oblasti. Očigledno je da ne postoji jasno definisana strategija prilikom izbora prioriteta. Vi ste nas prilično uplašili činjenicom da Vlada očigledno nema ni jasnu sliku na koji način će da vodi politiku u javnim preduzećima i na koji način će da vodi politiku snabdevanja energentima, jer ovo možemo da radimo još godinu ili dve, dok postoji mogućnost da se zadužimo, dok postoji mogućnost da nađemo sredstva.
Poslanik ste kao i ja. Znate da je donet zakon pre sedam dana, da su tim zakonom obaveze Republike Srbije, odnosno budžeta, zbog problema u "Agrobanci" i pripajanja "Poštanskoj štedionici" bile nekoliko stotina miliona evra. Ako se nešto slučajno desi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", to će opet biti obaveza budžeta Republike Srbije. To nisu stvari koje nas mogu da ohrabre.
Potpuno se slažem sa vama da se socijalna politika vodi na jedan način, da se javna preduzeća vode na drugi način, da se politika u privredi vodi na ispravan način. Svaki defekt u vođenju politike će nas pre ili kasnije koštati više. Svaki problem koji danas izbegnemo da rešimo, odložimo ga za sutra, koštaće nas mnogo više.
Sa vama se ne slažem samo u jednoj stvari. U čemu je razlika između vlasti i opozicije? Opozicija kaže da nešto treba uraditi. Opozicija predlaže šta treba uraditi, a vlast i onaj ko ima instrumente, nema u svom rečniku "treba", nego objašnjava konkretne mere kojima se problemi rešavaju. To je jedina razlika između vlasti i opozicije. Opozicija ovde ne odlučuje ni oko toga, da li će klima sistem u ovoj sali raditi ili neće. Opozicija se u Skupštini Srbije ne pita čak ni za to.
Vlast je preuzela odgovornost, ima većinu u Skupštini, izabrala je svoju Vladu i ona treba da rešava probleme. Izgovori ne služe ničemu. Možemo svi zajedno da tražimo izgovore, ali mislim da je potpuno nevažno ko je bio ministar energetike u Vladi Grček pre pet godina, ko je bio ministar prosvete u Vladi Irske pre sedam godina, koga to više zanima u tim zemljama? Oni imaju probleme koje više ne mogu da reše.
Način na koji se u Srbiji rešavaju problemi, način na koji se u Srbiji predlažu u Narodnoj skupštini zakoni i način na koji se ponaša Vlada Republike Srbije, nama ne uliva nikakvu nadu, samo nas upućuje na to da možemo da očekujemo svaku narednu godinu težu od prethodne.

Hvala.
Dušan Bajatović, replika. Izvolite.

Izvinjavam se, mora da sam slučajno pritisnuo, nisam imao nameru da se javim za repliku.

Hvala.
Gospodine Mijatoviću, po kom osnovu ste se vi javili?
(Milorad Mijatović, sa mesta: Kao šef poslaničkog kluba.)
U redu samo da pročitam ono što je do mene.
Pošto više nemamo prijavljeni kandidata na listama poslaničkih grupa, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Izvolite, gospodine Mijatoviću.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko, javio sam se za reč ne zbog ovog zakona o davanju garancija, jer se u to puno ne razumem, ali mi je veoma drago što je rasprava počela, nešto malo više, o socijalnoj državi.
Pomalo se plašim, u našem poslaničkom klubu stoji da je Socijaldemokratska partija, a vidim da svi poslanici su sada postali sodijaldemokrate. Mislim da ćemo vrlo brzo morati da menjamo našu firmu ili bar naziv naše partije, jer svi sad govore o socijalnim kartama, o socijalnoj državi, ali na jedan način za koji mislim da nije dobar.
Molim vas, govorimo o Srbiji kao socijalnoj državi. Socijalna država je skupa. Postavljam pitanje – zašto je rešavanje socijalnih problema urađeno tako, da taj deo posla snosi "Srbijagas"? Zašto to govorim? Počeću od "Agroživa". "Agroživ" je u jednom malom mestu Žitište, i u tom "Agroživu" radi 1500 ljudi. Ako zatvorimo "Agroživ", budite uvereni da slobodno možemo sa Žitišta skinuti naslov table, jer nisko neće moći tamo da živi jer neće imati od čega da živi.
Kao sindikalac sam i sam mnogo molio gospodina Bajatovića da nađemo rešenje za te ljude i postavljam pitanje – zašto nemamo adekvatnu socijalnu politiku? Ako je Vlada doprinela "Srbijagas" ima i deo socijalne dimenzije, onda to moramo reći ovog trenutka, ovog trenutka naglasiti da je dobilo u zadatak jedan posao koji možda nije njihov. Isto tako, postavljam pitanje – da li je neko razmišljao zašto je "Agroživ" pogrešno privatizovan? Zašto su mnoga sredstva iz "Agroživa" izvučena i ostali su oni radnici, za koje vam moram reći da rade u izuzetno teškim uslovima, za onu malu platu koju tamo dobijaju, a vrlo su zadovoljni kada je dobiju? Da odete tamo da vidite to su neljudski uslovi života i rada. Bio sam u svim tim firmama i znam kako to ide.
Govorimo o "Azotari". "Azotara" u Pančevu je isto tako imala privatizaciju. Slobodno mogu reći da je to bila pljačkaška privatizacija. Zašto? Kada je kupljena, jedan deo"Azotare" je isečen, prodan za 30 miliona evra. Da li je neko još za to odgovarao? Još nisam pročitao izvršnu sudsku presudu i mogu da pitam – ko će i o tome razgovarati?
Govorimo o 24 privatizacije koje je nama EU da mi moramo da ih preispitamo i damo odgovor - zašto je to urađeno na način kako je urađeno? Ima još mnoštvo privatizacija koje su urađene na jedan nezakonit način i zato, kao što je rekao moj kolega Vlada Ilić sinoć, imamo bezobrazno bogate, a mnoštvo siromašnih. Isto tako mogu da pričam i o "Petrohemiji", jer to je isto firma koja je prošla istu situaciju.
Kada govorimo o socijalnim kartama, naravno da hoćemo adekvatnu socijalnu politiku. Znam da se ovde radi o velikim sumama, to su milioni evra i jedna pravilna socijalna politika bi doprinela da imamo takvu situaciju, da pomoć dobije onaj ko zaista treba.
Slažem se da nama narodnim poslanicima, a isto tako i mnogim građanima Srbije, ne treba davati beneficiranu struju, beneficirani gas, isto tako, da mogu slobodno da plaćaju i obdaništa i škole, ali većina građana Srbije koji žive siromašno to ne može. Zato Socijaldemokratska partija Srbije insistira i traži da se donesu socijalne karte i da socijalnu pomoć dobiju oni koji to zaista zaslužuju.
Naravno, ima tu još mnogo načina da se ta socijalna pomoć građanima Srbije poveća. Govorimo stalno o Zakonu o poreklu imovine, govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, konačno ćemo sve te zakone ovde imati. Samo povećanim porezima na imovinu onih koji su se neopravdano bogatili, moći ćemo velikom broju građana Srbije pomoći da ovu krizu, koja jeste velika, izdrže. Zbog toga mogu da vam kažem da ćemo podržati ovaj zakon i isto tako ćemo insistirati da socijaldemokratska ideja, pa čak i ako svi postanu socijaldemokrate, prođu u Srbiji. To će značiti da će Srbija preživeti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ni javljao da ovde nije iznešeno nekoliko teza u prethodnoj diskusiji vezano za to da ispada da su građani Vojvodine na neki način subvencionisani kao potrošači gasa od strane ljudi koji gas ne koriste, a navodno žive u drugim delovima Srbije.
To jeste tačno, ali ono što bi moralo da se zna, odnosno da se stavi u kontekst ovakva teza, to je da se u Vojvodini takođe proizvodi sva nafta i gas. Mislim da oni koji su pričali hvalospeve o gasnom aranžmanu i "Južnom toku", i ako smo već poklonili "NIS", sada ne bi trebalo da kritikujemo situaciju u kojoj je gospodin Bajatović, a to je da mi i dalj gas plaćamo po cenama po kojoj plaćaju zemlje koje tako nešto nisu učinile.
Nekada se Javno preduzeće zvalo "Naftagas", koje je kasnije pretvoreno u NIS. "Južnog toka" nema, a Javno preduzeće "Srbijagas" je danas u situaciji da mora da se zadužuje kod maltene svih banaka koje su spremne da finansiraju. Prosto mi je neverovatno da ne postoji stavka u budžetu, ako se već unapred zna da će "Srbijagas" raditi sa gubitkom, da se ne alociraju sredstva u budžetu koja će taj gubitak i pokriti.
S obzirom da država Srbija sada daje suverene garancije za Javno preduzeće "Srbijagas", a sa druge stane znamo da je budžet u mogućnosti da se zaduži mnogo povoljnije nego što je to u stanju sada jedno javno preduzeće koje nema bilanse, koji bi joj omogućili da se zaduži.
Ukoliko se ne napravi nekakva dugoročna strategija vezana za naš energetski bilans, jedna stvar je apsolutno sigurna, a to je da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da ćemo upasti u dužničko ropstvo prema onima koji nam taj gas isporučuju i mislim da će posledice biti dugoročne, s tim što će upravo preko dugova za energente neki od isporučilaca praktično moći da preuzmu pola srpske privrede.
Ovde među bankama koje su dale ove garancije, vidimo da je Ruska banka ipak dal najveći iznos – 70 miliona, pošto je "Folks banka" kupljena od strane "Zber banke", tako da naravno da oni žele da kreditiraju krajnje kupce, ali bi bilo apsolutno neophodno da u neko skorije vreme predstavnici Vlade Srbije sednu i naprave nekakav dugoročni aranžman, gde ćemo videti da li ima "Južnog toka" da li ga nema.
Onda ćemo doći na pitanje – zbog čega i kako smo prodali NIS i po kojoj ceni, s obzirom da danas vidimo kako je NIS izuzetno profitabilan, samo što niko nije javnosti rekao glavni uzrok te profitabilnosti, a to je da je podignuta eksploatacija domaće nafte i gasa iz domaćih izvorišta koja smo takođe poklonili i na taj način je sada volševno NIS postao profitabilan u odnosu na ono ranije, a znamo da svaka normalna država domaće rezerve čuva, a oslanja se makar polovično na uvoz, što kod nas više nije slučaj. Imaćemo situaciju vrlo brzo da ćemo ostati bez domaćih izvorišta i nafte i gasa, a da ćemo ući u dužničko ropstvo i ne postoji ništa što mi možemo izvesti Ruskoj Federaciji a što će omogućiti Srbiji da platno bilansno na neki način rastereti poziciju i bićemo u konstantnom deficitu.
Sve u svemu, apsolutno je jasno zbog čega "Srbijagas" mora da dobija garancije od države i da se zadužuje, ali takvo stanje neće biti dugoročno održivo. Još jednom bih želeo da skrenem pažnju kolegama poslanicima da ne iznose teze da građani Vojvodine na neki način su subvencionisani od strane ljudi koji ne žive tamo jer se to prvenstveno odnosi na to da su najveći potrošači u Vojvodini oni u privredi i s obzirom da je gro realnog sektora na teritoriji Vojvodine siguran sam da gospodin Bajatović to najbolje zna zbog čega je najveća potrošnja gasa upravo tamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Da dam završnu reč. Čuli smo u današnjoj raspravi puno informacija i podataka o tome u kakvom je stanju "Srbijagas", doduše ne od predstavnika Vlade gospođe Grubješić, od koga bi trebalo da dobijemo te podatke, već ovako indirektno. Čuli smo da narodni poslanici koji treba da odlučuju i da podižu ruke, odnosno da pritiskom na dugme glasaju za zaduženje "Srbijagasa"  za dodatnih 190 miliona evra, ako žele neke podatke o tome u kakvom je stanju "Srbijagas", koliko je zadužen "Srbijagas", koliko radnika ima, kolike su prosečne plate, koliko se troši na reprezentaciju i druge stvari, treba u stvari da pozovu Rodoljuba Šabića i da preko njega dobiju te informacije. Mislim da je to ključna rečenica koja odražava uopšte stanje u ovom preduzeću.
Treba Skupština i narodni poslanice koje su birali građani da odobravaju svaki put i da garantuju da "Srbijagas" može da povlači kredite, da znaju da za neku godinu će to prerasti u javni dug koji će pokrivati svi građani Srbije, a da pri tom ako žele da znaju šta se radi u "Srbijagasu", u kakvom je stanju preduzeće, koliko duguje i koliko troši na stvari koje nisu osnovna delatnost, treba da pišu pismo direktoru ili da traže od Rodoljuba Šabića da kao poverenik za informacije od javnog značaja zvanično traži te informacije. Mislim da je to krajnje neozbiljno i krajnje da ne kažem drsko.
Kada građanin traži kredit u banci, sve redom bankarski službenici traže, od toga koliku imovinu ima do krvne grupe, koliko se zadužio, koliko je sposoban da plaća, preko garancija njegovih bližnjih, pokrivanja. Ovde mi koji treba da odlučujemo o tome da li "Srbijagas" treba da se zaduži dalje ne možemo te informacije da dobijemo već moramo da tražimo zvanično preko drugih institucija. To je nepoštovanje parlamenta pre svega.
Reč dve o priči kolege koji je govorio o tome kako je neadekvatna socijalna politika. Moram da podsetim, bez želje da izazovem repliku, gospodine koji ste govorili o neadekvatnoj socijalnoj politici predsednik vaše stranke je bar pet godina ministar za socijalnu politiku bio u prethodnim vladama Srbije i ne razumem kako tu politiku koju je sprovodio vaš predsednik stranke kao ministar i Vlada u kojoj je učestvovao vaš predsednik stranke nazivate neadekvatnom. Imali ste bar pet godina, a čini mi se da i zadnjih 12 godina učestvuje gospodin ministar u kreiranju socijalne politike u Srbiji. Sada je nazivate neadekvatnom. Sami sebe negirate. Mogli ste sve to što pričate i o socijalnoj karti i o načinima kako da se pomažu socijalno ugroženi građani da sprovedete do sada, da nađete način kako ćete to da uradite. Došli smo dotle da u 2012. godini, posle 12 godina priče o tome kako treba da se uradi socijalna karta i kako ne treba budžet Srbije da podjednako finansira i dotira i one koji imaju i one koji nemaju, pričamo o tome kako treba da se uradi socijalna karta. Dvanaest godina pričamo o tome da treba da se uradi socijalna karta i do dana današnjeg nije urađena i dolazimo u situaciju da svi građani Srbije koji plaćaju poreze treba da pokrivaju dugove iz "Agrobanke" do kojih smo došli zbog pljačke "Agrobanke", zbog neodgovornog ponašanja, zbog tajkunskih veza, političkih veza i svi građani Srbije će plaćati te dugove.
Zbog neadekvatne politike cenovne u "Srbijagasu" i loše finansijske politike u "Srbijagasu" opet će svi građani Srbije morati da plaćaju pokrivanje tih dugova kroz novo zaduživanje. Mislim da je to krajnje nepošteno prema onim ljudima koji za to nisu krivi. Šta mene briga što je neko uzeo kredit pa nije hteo da vrati da sada kao poreski obveznik to pokrivam, a prouzrokovano je time što je prethodna vlast kapom i šakom davala i pljačkala "Agrobanku" na primer, ili da sada onaj ko živi u vili od 500 kvadrata i ne zna koliko plaća poreze po osnovu dobiti …
(Predsedavajući: Vreme.)
… završavam, treba da plaća istu cenu gasa kao i onaj ko ima 20 kvadrata i nema nikakva primanja. Mislim da socijalna politika mora da se izmesti iz javnih preduzeća. Ne možemo da podržimo ovaj zakon zato što nemamo ni jedan argument koji nas ubeđuje da "Srbijagas" posluje racionalno i da zbog toga treba da pokrivamo dalje dugove.