Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 124 narodnih poslanika.
Pre nego što nastavimo sa radom, podsećam vas da su u međuvremenu stigla dva predloga za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, a u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, pa je neophodno da se izjasnimo o tim predlozima. Prema navedenom članu Poslovnika, Narodna skupština o ovim predlozima može odlučivati pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Iz tih razloga, molim da utvrdimo kvorum za odlučivanje.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 131 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Poslanička grupa SNS, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila da se, po hitnom postupku stavi na dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, tačka - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 135, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo – četvoro od ukupno 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, tačka – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo – šestoro od ukupno 142 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Nastavljamo sa radom.
Utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, na osnovu člana 287, narodni poslanici imaju prava na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287 poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287 Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Siniša Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, gospodine predsedniče, pre izvesnog vremena sam postavio dva pitanja na koje, nažalost, u predviđenom roku, nisam dobio odgovor. Podsetiću u najkraćem da su to bila pitanja vezana za jednu krajnje nemilu situaciju, koja je primećena u dosadašnjem radu Ministarstvu kulture, da je postojao određeni broj stipendiranih filmova koji su dobili značajne donacije od Ministarstva kulture, a da pri tom nikada nisu niti započeti, ili eventualno nisu završeni, dakle, nikada nisu izašli u javnost.
Postavio sam pitanje – o kolikim se sredstvima radi? Postavio sam pitanje – ko su producenti i koji su to filmovi? Dakle, nisam dobio odgovor na to pitanje. Najljubaznije molim resorno ministarstvo da mi na to pitanje da odgovor.
Čini mi se da je to pitanje vrlo bitno, ne samo za jedan uži krug ljudi koji se time bave, nego, prosto, ona je paradigma jednog pomerenog sistema vrednosti u kojem smo svi duboko zagazili i na tom principu tih malih pomaka, iz tog paradigmanskog modela, od malog ka velikog, od pojedinačnog ka opštem, možemo doći do nečega što predstavlja neke suštinske istine.
Drugo pitanje je bilo vezano za funkcionisanje i rad, nerado govorim, javnog servisa, radije ću reći nacionalne televizije, koja je u jednoj dubokoj krizi, kako krizi rukovođenja, tako i konceptualno, ako hoćete i političkoj i moralnoj, i čini mi se da, pored toga što je loše vođena i pored toga što apsolutno nema nikakav program, osim onih nekoliko plavuša koje se smenjuju vodeći ga, menadžmentu te kuće niko nije rekao da su se u Srbiji dogodile određene političke promene. U tom smislu sam i postavio pitanje, obzirom da se grca u jednoj flagrantnoj besparici a javna je tajna, koja je neopozivo tačna, kao uostalom i sve čaršijske priče u Srbiji, da nacionalna televizija, ili, ružno rečeno, javni servis, raspolaže ogromnim marketinškim i finansijskim kapitalom od nekoliko miliona sekundi, koje, gle čuda, u bescenje prodaje određenim firmama, lišavajući se tako ogromnog profita.
Moje pitanje je bilo – koje su to firme? Da li je tačno da su to firme gospodina Đilasa i gospodina Šapera? O kojem se projektovanom gubitku televizija radi, odnosno o kojoj se projektovanoj dobiti dotičnih firmi radi, kao i – da li u takvim sklopljenim ugovorima ima elemenata krivičnih dela? Na ta pitanja nisam dobio odgovor.
Najljubaznije molim ministra kulture, uvažavajući sve probleme sa kojima se suočava i uvažavajući činjenicu da je suočen sa gomilom obaveza, da nađe vremena da odgovori na ovako važno pitanje.
Znate, dragi prijatelji, u ovakvom sistemu vrednosti, nacionalna televizija je stub i nosač kulture jednog naroda. Ukoliko takva kuća nema mogućnost da se suprostavi ovoj najezdi indijskih "Nevesti", "Sulejmana Veličanstvenog" i slično, bojim se da ćemo biti suočeni sa jednim gorkim porazom, čijih posledica, nažalost, bojim se da nismo svesni.
Ovaj uvod i podsećanje, mala reminiscencija na ranija postavljena pitanja služi da postavim još jedno pitanje istom ministarstvu, Ministarstvu informisanja i kulture. Naime, juče smo saznali da se Milorad Mišković povukao iz vlasništva u pisanim medijima, odnosno, konkretno, povukao se iz "Presa", velikodušno ustupivši svoj kapitalni udeo novinarima te iste kuće. To je jako dobro za demokratiju u Srbiji, to je jako dobro za te novinare, budući da će se njihova socijalna mapa značajno korigovati i popraviti. Međutim, problem je druge prirode. On nastaje, ako se podsetite da je samo pre nekoliko nedelja isti gospodin tvrdio da nema nikakvog učešća u tim novinama, jednako tako o učešću u tim novinama, odnosno vlasništvo, učešća u tim novinama. Dakle, mudro ćuti i gradonačelnik Đilas.
Postavljam pitanje – ako vi koncentrujete tu poziciju moći u ruke jednog čoveka, a to je politička moć, koja će se sutra očitovati u činjenici da ćete biti, nedaj bože, predsednik stranke i imate ogroman finansijski kapital i kontrolišete medije. Koji su to onda reperni sistemi koji su kočnice da se takva jedna užasna pozicija moći zloupotrebi? Maršal Maklon, jedan veliki teoretičar medija kaže – javno mnenje je, ako pravilno koristite medije, otprilike kao testo u rukama veštog pekara, pa voljno, ako hoćete burek, hoćete perece, hoćete kiflice, dakle, sve je moguće.
(Predsednik: Vreme, gospodine Kovačeviću.)
U tom smislu i postavljam pitanje – pošto je u Srbiji očito na delu koncentrovanje te moći, a nemojte da vas podsećam do koje mere je koncentrat te moći poguban.
(Predsednik: Gospodine Kovačeviću, samo da vas upozorim na vreme. Prekoračili ste već 30 sekundi.)
Dragi predsedniče, izvinite zbog toga. Da mi je odgovoreno na prethodna dva pitanja koja sam postavio pre mesec dana, ne bih imao potrebu da prekoračim vreme, tako da uz izvinjenje završavam.
Dakle, pitanje je sledeće – ko su stvarni vlasnici medija u Srbiji, i ono nije preopširno budući da javno mnjenje u Srbiji zanima osam dnevnih novina, tri nedeljnika i šest televizija? Ko su paravanski, a ko stvarni vlasnici medija?
(Predsednik: Gospodine Kovačeviću, moram da vas prekinem. Već minut ste prekoračili vreme.)
Hvala. Izvinite.

Gospodin Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, postavio bih pitanje u vezi sa aktuelnom temom prisluškivanja. Ta tema je za SPO aktuelna već više od 20 godina. Lider SPO i članovi SPO, njihovi telefoni prisluškuju se više od 20 godina, a znamo i koliko je atentata pokušano da bude izvršeno na predsednika SPO, Vuka Draškovića. Kada smo govorili o tome posle 2000. godine, posle 5. oktobra i kada smo govorili i pre toga stranke koje su sada na vlasti, članice DOS nisu to shvatile ozbiljno, čak su nam se i rugali, smejali i sada dolazimo do jedne situacije u kojoj možemo zaključiti da više niko nije siguran, da više niko nije bezbedan.
Ukoliko predsednika Srbije i potpredsednika Vlade prisluškuju, njihove telefone prisluškuju, kako onda mogu da se osećaju poslanici u ovom parlamentu, kako može da se oseća običan građanin, sigurno ili ne? Naravno nesigurno. Objašnjenje da u MUP nisu znali da prisluškuju telefone predsednika Srbije i potpredsednika Vlade deluje zaista smešno.
Hoćemo da znamo – ko sluša, što sluša, ko izdaje naloge, koliko ljudi se prisluškuje, ko bez prava prisluškuje? Kada neko a to ste videli u slučaju kuće Vuka Draškovića postavi prislušne uređaje onda se pitam – po čijem nalogu i koliko postoji takvih kuća u Srbiji i koliko se političara prisluškuje? Imali su nalog jedne godine da to urade, međutim svake godine uzastopno predsednik SPO već više od dve decenije je slušan, a zatim su pokušavani da budu izvršeni atentati na njega.
Zašto po Krivično zakoniku krivično delo neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti još uvek nijedanput nije sankcionisano? Zašto nema nijedne sudske presude?
Hteo bih i neka pojašnjenja u vezi sa pogledom na istoriju Srbije, na sve ono što je prethodilo, na sva ona dešavanja koja nam govore da smo u Prvom svetskom ratu bili jedna od najvećih evropskih sila, a danas nam političari u Srbiji to pokušavaju predstaviti kao jednu pogrešnu borbu. Hoću pojašnjenja u vezi sa izjavom premijera Srbije da je ondašnja Jugoslavija i temelji ondašnje Jugoslavije, koji su u Prvom svetskom ratu od 1914. do 1918. godine postavljeni, da su pogrešni i da su oni uzrok stradanja međunacionalnih kasnije, devedesetih godina. Za to je isključivo kriv komunizam. Za to je isključivo kriv establišment koji je ostao posle Tita, Izetbegović, Tuđman i bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević. Za to ne mogu biti krivi ni kralj, ni Pašić, ni Stepa Stepanović ni Živojin Mišić. Oni su stvarali Jugoslaviju, a ovi koji su devedesetih godina zauzeli čelna mesta u bivšim jugoslovenskim republikama, komunizam, sve su učinili da je rasture. Hvala vam.

Narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, očigledno da ćemo se danas malo više baviti u poslaničkim pitanjima medijima, a mediji su jedan od najvažnijih resursa koje imamo i ne smemo nikako zanemariti njihov uticaj i njihovu moć na oblikovanje javnog mnjenja, zato su oni uvek aktuelni, atraktivni i zato se i sami mediji bore za svoj opstanak.
Moje pitanje je vezano za to. Pre svega obraćam se Ministarstvu kulture i informisanja koje je dužno da sprovodi Zakon o radio difuziji. Pitam, posle sastanka sa vlasnicima malih radio kuća, radio emitera, da li se razmišlja o izmenama i dopunama ovog zakona pre svega u članovima koji se odnose na naknadu koju oni plaćaju, a koju plaćaju na tri adrese za emitovanje muzičkog programa, SOKOJ, pravu izvođača i OFPS? Sveukupno iznosi preko 10% njihovog ukupnog prihoda i zarade. U izmenama i dopunama bi se ministarstvo moglo rukovoditi odličnim primerom koji ima recimo Nemačka, u kojoj se to plaća u iznosu od 3,5% i to samo na jednu adresu firme koja je pod patronatom države.
Ono što emiteri još žele da znaju je – koliko je otkada je ovo uvedeno do sada naplaćeno sredstava, kako se ta sredstva distribuiraju, kako isplaćuju izvođači i da li su oni zaista adekvatno isplaćeni prema tome koliko su slušani i kako su emitovani i koliko emiteri dostavljaju izveštaje o tome? Ono što ih interesuje je – da li je tačno da strani emiteri ne plaćaju ovu naknadu, jer na ovaj način kada pogledate kako ostvaruju prihod radio-kuće po Srbiji nije isto zaraditi 100.000 u Beogradu i jednom Somboru, Apatinu ili Babušnici gde su male radio-kuće, gde je mala privreda koja plaća svoju reklamu i izdržavati one ljude koji su zaposleni, isplaćivati njihove lične dohotke i sve ostale dažbine?
Obzirom da smo se našli u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, očekujemo razumevanje ministarstva. Imajući u vidu značaj ovog programa i uticaj ovog programa pre svega na građane Srbije, očekujemo jedno razumevanje i pomoć u prevladavanju ove teškoće. Oni su tražili nekoliko puta da se ovi članovi zakona izmene, da se ispoštuje njihov interes, da im se pomogne da i oni mogu da prežive. Možda se na ovaj način namerno ili nenamerno i gase mediji neki u Srbiji ili se omogućava njihova privatizacija, koje je u ovom trenutku moguće da kupi samo neki stranac. U interesu Srbije je sigurno da što više medija, i to treba da bude neki naš zajednički interes, ostane u našim rukama. To jeste ono što treba da sačuvamo.
Očekujem odgovor od nadležnog ministarstva i od ove tri adrese na koje oni uplaćuju naknade – kako se troše sredstva koja oni uplaćuju, da li je to transparentno, da li je moguće da ovaj parlament to dobije kao izveštaj i da li se uopšte kontrola uspostavlja na način koji to zakon predviđa?

Narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege, u ovom proteklom periodu od nekoliko meseci smo svedoci hapšenja većeg broja vlasnika preduzeća koji su ujedno i direktori tih preduzeća. Sa hapšenjima vlasnika preduzeća koja se i onako nalaze u teškoj situaciji se naglo urušavaju, tako da je položaj radnika drastično pogoršan.
Tokom prošle nedelje sam bila u poseti Niškoj pivari i potpuno nenadano i bez želje bila sam upravo u onom danu kada je uhapšen gospodin Stefanović zvani "Nini". Radnici Niške pivare pored prvog oduševljenja zbog pravde koja jeste spora ali ipak dostižna posle toga su postavili pitanje – šta će biti dalje sa njima, pogotovo što se niška pivara nalazi već sada u teškoj situaciji?
Naime, radnici "Niške pivare" platu nisu primili pet i po meseci, ne uplaćuju im se doprinosi, tako da ni oni, niti članovi njihove porodice, njihova deca, ne mogu da koriste zdravstvene usluge.
Nažalost, ovo nije samo slučaj sa "Niškom pivarom". U Srbiji je puno ovakvih primera gde dolazi posle hapšenja vlasnika, odnosno direktora preduzeća, do naglog urušavanja tih preduzeća.
Iz tog razloga postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno resornom i nadležnom ministarstvu – kako i kojim merama Vlada i resorno ministarstvo misle da reše problem radnika i preduzeća čiji su vlasnici, ujedno i direktori, uhapšeni zbog privrednog kriminala, nameštenih tendera i prevara u privatizaciji? Ujedno postavljam i pitanje – da li će za ovakvo stanje u koje su dovedeni radnici Srbije odgovarati i oni koji su sprovodili privatizacije, odlučivali ko će i pod kakvim uslovima kupiti pojedina preduzeća? Možda na prvi pogled izgleda nelogično zašto odgovor tražim od Vlade Republike Srbije. Međutim, potpuno je logično. Upravo zbog velike odgovornosti Vlade za izvršene privatizacije, ali i zbog činjenice da u mnogim od ovih preduzeća Vlada Republike Srbije, država Srbije, ima vlasničke udele. Tako npr. u "Niškoj pivari" država ima 25% vlasništva nad "Niškom pivarom", i te kako ima interesa da ne dođe do urušavanja, kako "Niške pivare", tako i drugih preduzeća.

Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Gospodin Šajin, izvolite.

Poštovane dame i gospodo, pre nego što postavim ponovo poslaničko pitanje, želim samo da kažem da sam 12.10, pre mesec dana, postavio Vladi Republike Srbije pitanje – da li i zbog čega nije raspisan tender za korišćenje 22 miliona i 500 hiljada dinara koje je rebalansom budžeta određeno za proces integracije Roma, odnosno za dekadu Roma? Do danas odgovor na to pitanje nisam dobio. Danas postavljam to isto pitanje sa dodatnim elementom – da li će Vlada Republike Srbije da ispita odgovornost direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava, za neodgovorno ponašanje, jer je naneo ozbiljnu štetu Republici Srbiji tako što je Srbija izgubila nekoliko miliona evra zbog njegovog ne činjenja? Obrazložiću sada o čemu se radi.

I pored dobre volje ministra finansija, i pored dobre volje skupštinske većine Republike Srbije i pored dobre volje određenih ministarstava, da prihvate da im se izrade određeni projekti sa kojima će moći da konkurišu u regionalnoj IPA, u drugim međunarodnim fondovima koji postoje, u drugim donatorskim fondovima koji postoje, koji nisu međunarodnog karaktera, gospodin Dušan Ignjatović, umesto da raspiše tender, umesto da ispoštuje ono što je traženo od njega, o čemu ste i vi, predsedniče, dobili pismo 12.10, gde se na nedvosmislen način traži od njega da raspiše tender, umesto toga on se koristi lažima, tvrdeći da neko na njega vrši pritisak da sredstva da nekoj nevladinoj organizaciji, što nije tačno, o čemu i vi, predsedniče, možete da potvrdite, jer ste dobili pismo 12.10. u kome se jasno traži od njega da raspiše tender ili na drugi zakonom predviđen način realizuje ta sredstva.

Dakle, ukoliko postoji taj dokument od pre mesec dana, ukoliko ste u pisanoj formi taj dokument vi dobili, dobio ga premijer, dobio ga ministar finansija, dobio ga prvi potpredsednik Vlade, onda ne može da se dozvoli da jedan direktor bilo koje službe na ovakav način se ponaša u javnosti i svoj nerad prebacuje na taj način da je neko izvršio pritisak.

Na koji način Srbija gubi sredstva? On govori da je kupio radijatore iz jednog procesa kojim upravlja OEBS. Jeste, tačno je to i to su sredstva koja su iz projekta SID, iz projekta IPA obezbeđena Srbiji. Međutim, on nije preduzeo korake da Srbija može iz drugih fondova da konkuriše za određena sredstva. Dame i gospodo, kolege poslanici, to košta Republiku Srbiju, ni manje ni više nego u ovom trenutku preko tri miliona evra donacija u 2013. godini. Laži koje govore da je on nešto uradio time što je kupio radijatore za naseljene ljude koji žive u kontejnerima, u stvari nije odgovor na ovo pitanje. Koriste se sredstva koja postoje, a ne radi se na tome da se obezbede nova sredstva.

Dalja šteta koja je učinjena Srbiji, tim projektom su predviđene još dve komponente pored formiranja novih projekata. Jedna komponenta jeste da se formira baza podataka koja će da bude u vlasništvu države, ne u vlasništvu ni jedne nevladine organizacije, nego u vlasništvu Srbije, gde ćemo jasno da vidimo za koje namene su trošene i u prošlom periodu i danas sredstva za proces integracije Roma i onda da ne govorimo o paušalnim ocenama, da je neko trošio milione evra, a da ne znamo zaista gde je.

Sledeća komponenta koja je vrlo bitna, možda je to problem što se stvaraju novi centri moći pa im ne odgovara da ljudi, građani, da pripadnici Romske nacionalne zajednice se bave integracijom Roma, to jeste formiranje jedne akademije za mlade lidere, gde će ti mladi ljudi da preuzmu odgovornost, a gde će da se prestane sa time da pojedinci koji očigledno smatraju da i u ovoj Vladi mogu da čine ono što su godinama činili, zloupotrebljavaju položaj tih najsiromašnijih.

Molim vas, predsedniče, da svojim autoritetom, da autoritetom ovog visokog doma obezbedite mi u najkraćem roku odgovor, jer poštujući Poslovnik ja sam to trebao da dobijem u roku od 30 dana. U roku od 30 dana nisam dobio zvaničan odgovor na to pitanje. Umesto odgovora na to pitanje dobio sam optužbe u medijima za koju ću da podnesem krivičnu prijavu i na taj način …

(Predsednik: Vreme, gospodine Šajin.)

… stavimo tačku javašluku. Hvala.