Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Ne.)
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Mladen Grujić, Zlata Đerić, Dragomir Karić, Gordana Čomić, Emir Elfić, Stefana Miladinović i Ivica Tončev.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao na današnju sednicu, povodom razmatranja 2. tačke predloženog dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da prisustvuje i Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova.
Uz saziv ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Narodni poslanik Petar Petrović predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog kandidata za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta, koji je podnela zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji Narodnoj skupštini 13. novembra 2012. godine. Takođe, predlog da se ova tačka razmatra po hitnom postupku dao je i predlagač, dopisom od 14. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 128 narodnih poslanika, protiv i uzdržanih nije bilo, nije glasalo 28 narodnih poslanika, te konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Za je glasalo 128 narodnih poslanika, protiv i uzdržanih nije bilo, nije glasalo 28 narodnih poslanika, te konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. PREDLOG KANDIDATA ZA ČLANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA IZ REDA PROFESORA PRAVNIH FAKULTETA
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prva tačka - PREDLOG KANDIDATA ZA ČLANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA IZ REDA PROFESORA PRAVNIH FAKULTETA.
Primili ste Predlog kandidata za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta, koji je podnela zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Primili ste Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Detalje ste primili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta.
Da li reč žele izvestioci Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo?
Izvinjavam se, neko je po Poslovniku.
Samo se prijavite.
Gospođa Judita Popović, po Poslovniku, izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Reklamiram članove 27. i 154. Poslovnika. Naime, prošlo je 15 dana od kada je u Narodnu skupštinu Republike Srbije stigao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podneo parlament Pokrajine Vojvodine.
Dakle, u ovom zakonskom roku do sada još nismo videli čak ni nagoveštaj da će, po isteku od 15 dana, da se stavi na dnevni red Skupštine raspravljanje o ovom zakonu. Jako je bitno da raščistimo stvari. Da li ovaj parlament ozbiljno shvata ovaj predlog zakona koji je stigao iz pokrajinske Skupštine ili ne? Budite jasni oko toga, s obzirom da je jako bitno da se odluči o tom zakonu u jednoj redovnoj skupštinskoj proceduri, s obzirom da se približava termin kada je će ovaj parlament da raspravlja i o budžetu.
Ukoliko ozbiljno mislite o tome, da nećete ugroziti ustavna prava Pokrajine Vojvodine time što joj uskraćujete delimično sredstva koja joj pripadaju po Ustavu, u tom slučaju treba da izmenite, odnosno dopunite postojeći Zakon o budžetskom sistemu.
Za sada inicijativa za promenu tog zakona postoji samo od strane pokrajinske Skupštine. Ukoliko je ne stavite na dnevni red pre nego što se krene rasprava o budžetu, u tom slučaju to je u najmanju ruku neozbiljno i veoma neodgovorno. Prema tome, očekujemo od vas kao od predsednika parlamenta da poštujete, pre svega, Poslovnik u smislu člana 27. i člana 154. koji predviđa na koji način predlozi zakona stižu u proceduru i u kom vremenskom periodu.

Na osnovu Poslovnika, mislim da niste u pravu, nijedan član Poslovnika nije prekršen, jer nijedan član Poslovnika ne predviđa da se neki zakon mora naći na dnevnom redu u bilo kom propisanom roku. Dakle, poslovnički gledano, mislim da niste u pravu što se tiče kršenja Poslovnika.
Što se tiče ovoga, mislim da je tema ozbiljna, oko koje pokušavamo da postignemo konsenzus i u narednom periodu do stavljanja budžeta imaćete mišljenje šta o tome misli većina poslaničkih grupa. Što se tiče formalno-pravne strane, ni član 27. ni član 154. ne predviđaju obavezu da se neki zakonski predlog u određenom roku mora staviti na dnevni red i mislim da na osnovu toga niste u pravu kada kažete da sam prekršio na bilo koji način Poslovnik.
Naravno, ako niste zadovoljni ovim objašnjenjem, Narodna skupština će se u Danu za glasanje izjasniti o tome. Zadovoljni ste? U redu, hvala.
Za reč se javio gospodin Petar Petrović, izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predsednik Odbora. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, kao što vam je poznato, pre izvesnog vremena ovde je konstatovana ostavka člana Visokog saveta sudstva, profesora dr Predraga Dimitrijevića, dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Posle toga je Visoki savet sudstva ušao u zakonom utvrđenu proceduru izbora novog člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravni fakulteta.
Oni su taj posao završili, na naše zadovoljstvo, vrlo brzo i vrlo kvalitetno, jer su u prošli petak na sastanku svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji utvrdili predlog, taj predlog je danas pred nama, da se za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji predloži i kandiduje profesor dr Zoran Stojanović, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Za razliku od nekih ranijih predloga koje smo imali prilike da čekamo duži vremenski period kada je bilo potrebe da se iz reda profesora predloži profesor koji bi bio član Visokog saveta sudstva, kako to predviđa zakon, ovaj predlog je došao vrlo brzo i došao je jednoglasnom odlukom dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
O profesoru dr Zoranu Stojanoviću neću mnogo pričati, najbolje o njemu govore njegovi rezultati i njegova dela. On je dugo godina bio profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a danas je profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Iza njega stoje mnoge knjige iz krivičnog prava, mnogi naučni radovi iz krivično-pravne materije i na ovaj način mislim da će izborom profesora dr Zorana Stojanovića dobiti Visoki savet sudstva, jer će svojim iskustvom i svojim znanjem pomoći da ovaj organ još kvalitetnije radi i donosi odluke koje neće nailaziti na preispitivanja pred Ustavnim sudom Republike Srbije, kao što se, nažalost, događalo u ranijem vremenskom periodu.
Da ne bih mnogo dužio, zaključujem time što molim sve koleginice i kolege poslanike u ovom parlamentu da jednoglasno podržimo predlog i da profesora dr Zorana Stojanovića izaberemo za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospođa Judita Popović, kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas razgovaramo o izboru člana Visokog saveta sudstva i potpuno smo svesni toga da je zaista potrebno da se Visoki savet sudstva kompletira i u pogledu ovog člana koji dolazi iz redova visokoškolskih ustanova.
Čitajući ovaj predlog, čitajući biografiju gospodina Zorana Stojanovića, zaista nemamo neke primedbe što se izbora konkretne ličnosti tiče. Prosto, ne želimo ni da ulazimo u debatu o istom. Međutim, jako je bitno, kada god govorimo o Visokom savetu sudstva, da pomenemo i činjenicu na koji način se Visoki savet sudstva tretira u javnosti, kakav je odnos vlasti prema Visokom savetu sudstva i da li taj Visoki savet sudstva ima integriteta koji mu je potreban prema ustavnoj definiciji njegovog položaja u ovoj državi, odnosno u pravosuđu, u instituciji sudske vlasti.
Naime, kada pogledamo odnos koji se u stvari najbolje ispoljava kroz neki medijski propraćen sistem napada na Visoki savet sudstva, koji za čudo dolazi čak i iz redova Ministarstvo pravde, odnosno iz samog parlamenta, iz Odbora za pravosuđa itd, onda možemo uočiti činjenicu da je Visoki savet sudstva pod ozbiljnim pritiskom. Dakle, ukoliko je pod pritiskom, taj pritisak je politički, a politički pritisak je nedozvoljen da se primenjuje prema jednoj nezavisnoj grani vlasti, što je u stvari sudstvo, a Visoki savet sudstva ima ambicije da bude jedan organ koji bira sudije koje su kičme funkcionisanja pravosuđa.
Taj pritisak se najbolje mogao videti jednom izjavom predsednice Visokog saveta sudstva, od pre nekoliko meseci, čini mi se avgust ili septembar mesec, kada je gospođa Mesarović izjavila da ne misli da Visoki savet sudstva treba da snosi odgovornost za sve greške koje su učinjene prilikom započinjanja i sprovođenja reforme pravosuđa. To već pokazuje da ona ima određeni otklon u pogledu uloge i položaja Visokog saveta sudstva u reformi pravosuđa i unapred sebe i ceo taj Visoki savet sudstva abolira od činjenice da je reforma pravosuđa negde zastala. Očigledno je da nema političke volje da se sa reformom nastavi.
To je politički pritisak, kada vam predsednik Visokog saveta sudstva na taj način reaguje u javnosti, zato što i Visoki savet sudstva čini deo reforme pravosuđa. Ne samo Visoki savet sudstva, nego i svaki sudija ponaosob, zajedno sa Ministarstvom pravde i sa celokupnom Vladom, sa svim institucijama ove države predstavljaju one nosioce i činioce jedne reforme, u ovom slučaju konkretno reforme pravosuđa. To vam je jedan dobar pokazatelj u kojoj meri je Visoki savet sudstva ugrožen.
Drugi veoma dobar pokazatelj je u stvari i to što mi danas biramo jednog člana Visokog saveta sudstva, s obzirom da je prethodni profesor dr Predrag Dimitrijević dao ostavku, a dao je ostavku nakon ozbiljne medijske harange kojoj je bio izložen. Ta medijska haranga je u stvari poticala od činjenice da je bio problem oko toga da li je profesor u sukobu interesa ili nije, s obzirom da je dekan fakulteta i ujedno član Visokog saveta sudstva. To jeste bio pritisak, s obzirom da dekan pravnog fakulteta zaista može samo da digne kvalitet svog rada u jednoj takvoj ustanovi kao što je Visoki savet sudstva, a ne da je unizi i ne na bilo koji način da dovede u pitanje legitimnost odluka koje donosi taj Visoki savet sudstva.
Dakle, činjenica da je gospodin prof. Predrag Dimitrijević dao ostavku, samo govori o tome da je podlegao određenim političkim pritiscima. Dozvolićete, pritisci putem medija, putem različitih izjava, dakle svi napadi koji su stizali na taj njegov status, nisu mogli da potiču od obične kritike javnosti, nego je to jasno izražen politički stav da je Visoki savet sudstva jedna institucija koja mora da podlegne određenim pritiscima da bi se određeni interesi sproveli kroz taj Visoki savet sudstva.
Dakle, to je veoma zabrinjavajuće jer ukoliko mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi ne smemo dozvoliti nikako da se na ovaj način tretira takav jedan organ koji kao što sam malopre pomenula, predstavlja mesto i način na koji će da se postavljaju, biraju, u stvari, sudije koje rade u sudovima, nadziru, kontrolišu, odnosno da se upućuju na rad u sudovima po zakonu samo u smislu Ustava i zakona, a ni u kom slučaju podlegnuti određenim političkim pritiscima.
Ono što se desilo juče je veoma dobar pokazatelj na koji način se u Srbiji zakon sprovodi. To je jedan od najsvežijih primera jer u postupku izvršenja je prosto nedopustivo da se ponizi građanin, bilo koji, ove države, nedopustivo je da mu se ugroze prava samo zato da bi se izvršila sudska odluka. Dakle, tu se jako dobro vidi u kojoj meri nedostaje jedan pravi pristup, dakle, samog pravosuđa u funkcionisanju zakona, u sprovođenju zakona, a u ovom konkretnom slučaju i ugrožavanju ljudskih prava.
Dakle, ni Visoki savet sudstva, ni sudovi, ni sudije pojedinačno, ni tužioci, a ni policija nisu izuzeti od toga da u skladu sa Ustavom poštuju integritet fizički i psihički svakog građanina ove države. U tom slučaju ukoliko primete slabosti u funkcionisanju tog sistema, da ukažu i da preduzmu sve korake koji su potrebni da se to ispravi. Nažalost, u poslednje vreme mnogo puta se dešava to da se postavlja pitanje da li zaista mi živimo u pravnoj državi, da li mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi i da li ova vlast računa sa tim da će da se uozbilji i da pravila igre, procedure, dakle zakone u toj meri osnaži da niko ne može izvan institucija da funkcioniše i izvan institucija da kreira politiku u tom smislu da bilo čija prava budu ugrožena.
Dakle, kada god mi govorimo o pravosuđu, a konkretno i danas o Visokom savetu sudstva, pre svega moramo da imamo u vidu to da i ovaj parlament i izvršna vlast moraju da poštuju i nezavisnost, i samostalnost, i stručnost sudske vlasti, a u kojoj meri se to poštuje svakodnevno građani na svojoj koži to osećaju. Jedna od konkretnih stvari je recimo i to što Odbor za pravosuđe će tek u 11,00 sati da raspravlja u stvari o predlogu za izbor članova Visokog saveta sudstva i da je to prosto neshvatljivo u kojoj meri se čak i izbor člana Visokog saveta sudstva tretira kao jedna obična, sasvim svakodnevna stvar u radu parlamenta.
Predlog za izbor člana ovog visokog sudskog tela je veoma bitno da se označi kao rad na tome da se pokaže da mi ovde u parlamentu računamo sa tim da će od sada članovi Visokog saveta sudstva i oni koji su po funkciji izabrani i oni koji su izabrani na onaj način kako to zakon predviđa iz redova sudija, odnosno iz redova profesora pravnih fakulteta, da će znati umeti da rade i da će pre svega da poštuju instituciju u kojoj se nalaze.
Dakle, očekujemo i od parlamenta i od izvršne vlasti da poštuju taj Visoki savet sudstva. Očekujemo da se izbegavaju ubuduće politički pritisci. Očekujemo da se izbegavaju napadi na svakog pojedinačnog člana Visokog saveta sudstva, da se to ostavi onima koji u njemu rade, da se to ostavi sudskoj vlasti da sudska vlast bude ta koja je merodavna da odlučuje o svojim članovima, o svojim sudijama, o svom radu. Ukoliko imaju određene primedbe na zakone i ukoliko smatraju da trebaju određeni zakoni da se menjaju, da oni iniciraju i da oni budu ti inicijatori koji će u stvari da povuku jednu modernizaciju pravosudnog sistema.
Nažalost, mi do sada nismo imali prilike da vidimo takvu vrstu pristupa ni sudske vlasti, ni tužilaca, dakle nedostatak je i u funkcionisanju celokupnog pravosuđa i u primeni zakona. Upravo ta činjenica da oni koji u stvari najbolje umeju, najbolje znaju i u stvari oni koji rade na sprovođenju zakona, konkretno u toku suđenja, u toku podnošenja određenih tužbi i svih ostalih radnji koje se podrazumevaju u radu pravosuđa, dakle oni su ti koji znaju sa kakvim teškoćama se susreću i oni moraju da ukažu kako te teškoće da se prevaziđu.
Ne može to da kaže ni izvršna vlast, ne može ni parlament. Mi ovde u parlamentu možemo da raspravljamo, možemo da utičemo transparentnim sve ono što se dešava u pogledu funkcionisanja sudske vlasti, mi možemo da govorimo o tome kakav odnos ima izvršna vlast prema sudskoj vlasti, ali ne možemo niti da utičemo na njihov rad, niti možemo niti smemo da prozivamo bilo koga, nego je to upravo iz Ustava predviđeno da taj teret odgovornosti, nezavisnosti i samostalnosti snose oni koji u stvari su i birani da rade i funkcionišu kao sudije.
Samo bih na kraju još dodala jednu činjenicu, jako bitnu, da bi trebalo da se javno izađe i kaže šta se namerava dalje u pravosuđu Srbije? Do sada su to samo bila nagoveštaji, do sada je bila samo medijska priča o tome da će se neki zakoni menjati. Desilo se to da je Ustavni sud vratio sudije i tužioce na ona radna mesta na kojima su bili i pre nego što je započeta reforma pravosuđa u smislu izbora sudija i tužilaca. Desilo se to da mi opet imamo za trećinu više sudija nego što je to bio slučaj kada je obavljen opšti izbor sudija. Mi mrežu sudova još uvek imamo onu koju smo imali. Osim nagoveštaja mi nemamo konkretne odluke o tome, mi nemamo zakonske predloge, dakle mi nemamo u stvari ono što je potrebno da se zaista sudovi dovedu u poziciju da mogu samostalno i nezavisno da rade.
Ukoliko vi imate za trećinu više sudija od onoga što je zakonom predviđeno, vi kršite zakon. Nažalost, dešava se to da je u Srbiji postalo apsolutno svakodnevno i uobičajeno da se krše Ustav i zakoni, dakle, da se krši Ustav, onaj koji je donet 2006. godine bez naše podrške, jer mi smo tada već govorili da je taj ustav retrogradan i da taj ustav u takvom obliku, sa tim rešenjima koji predviđa, prosto, neće moći, u pravom smislu da zaživi i da će negde zaustaviti Srbiju.
To se i desilo. Umesto da se ide na to da se Ustav promeni, nažalost, Ustav se krši, a to je prosto nedopustivo, jer ukoliko zaista postoji politička volja, jer samo je to ostalo kao pitanje, da živimo u pravnoj državi, onda se pre svega treba poštovati sopstveni Ustav.

Hvala.
Reč ima gospodin Petrović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da pojasnim jednu stvar, ako sam dobro razumeo gospođu Juditu Popović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je predlog o izboru, odnosno kandidatu za člana Visokog saveta sudstva, raspravljao na sednici koja je održana u 9.45, a u 11.00 sati na dnevnom redu je razmatranje izveštaja Visokog saveta sudstva, državnog veća tužilaca, a posle toga taj izveštaj kada prođe Odbor, doći će sa predlogom zaključaka pred ovaj dom i pred vas koleginice i kolege poslanici.
Prema tome, danas je tema izbor visokog člana Visokog saveta sudstva, a ne tema razmatranje, rad pravosudnih organa u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Gospođa Popović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Samo bih da se izvinim, ukoliko sam zaista dao jedan netačan podatak, da Odbor za pravosuđe nije raspravljao o ovome, ali činjenica jeste da se 15 minuta pre počinjanja ove sednice raspravljalo, ali, u suštini sam ja htela da kažem, i to je jedan lapsus, prosto, da u 11 sati će se raspravljati u stvari o izveštaju rada Visokog saveta sudstva.
Prema tome, izvinjavam se ukoliko sam dala tu jednu manju netačnost, još jednom, predsedniku Odbora za pravosuđe i članovima Odbora za pravosuđe.