Hvala.
Ta reč je sledeći prijavljeni gospodin Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Skupštine, uvaženi gospodine Pastor, prihvatiću sugestiju gospodina Varge, da svi Vojvođani treba da se izjasne o ovom pitanju, kao i svi ostali poslanici.
Jedan sam od onih autohtonih Vojvođana, čiji su preci uspeli svoje sudbine i u izgradnju srpskog vojvodstva u okviru Austrije, gde su se Srbi tokom pobune 1848. i 1849. godine borili za svoja prava u okviru austrijske monarhije i koji su se kasnije borili da se Vojvodina prisjedini Srbiji, što je učinjeno konačno 1918. godine i učestvovali u balkanskim ratovima i u svim drugim ratovima, u kojima smo se borili da se Vojvodina prisjedini Srbiji kao svojoj državi.
Isto tako se zalažem da, u skladu sa Ustavom Srbije, Vojvodina ima svoju autonomiju. To je nešto što je najprirodnije i, kako je definisano ovim Ustavom, to je obim koji mi iz DSS podržavamo. Podržavamo da Vojvodina, u skladu s tim, ima autonomiju, ali ne podržavamo da Vojvodina ima svoju kancelariju u Briselu i svoju akademiju nauka i niz drugih nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji.
Ono što mogu da kažem to je da ovde nije problem Ustava. Ustav definiše ono što Vojvodina treba da dobije, a to je tih 7%, koje je Vojvodina i dobijala za vreme vlasti DSS i predsednika Vojislava Koštunice. To je jedini period kada je 7% stizalo iz budžeta Republike Srbije u Vojvodinu i kada se Ustav poštovao do poslednje zapete, do poslednje tačke. Problem je nastao kada se taj Ustav nije poštovao.
Ovde nije problem Ustava. Ustav Republike Srbije je prošao i dobio saglasnost i dobio potvrdu i od Venecijanske komisije, od Evropske komisije. Njega niko živ ne osporava, osim pojedinaca i marginalaca, koji kroz osporavanje Ustava pokušavaju da grade svoju politiku.
Ustav Republike Srbije je jedan moderan Ustav, koji na najmoderniji način u Evropi definiše prava nacionalnih manjina, kakvih nemaju drugi ustavi u Evropi. On kao takav jeste garant prava i sloboda nacionalnih manjina, institucija i same autonomije koju Vojvodina sada ima.
Drago mi je što je pokrajinska Skupština pokrenula temu ovog zakona, što za nas iz DSS, da pomenem još jednom, ovih 7% nije problem, kao ni ostala prava Autonomne Pokrajine koja proističu iz Ustava.
Tema poštovanja Ustava i zakona je nešto što je za nas jako važno i što smatramo da je unutrašnja stvar Srbije ili možda za neke druge pitanje poštovanja Ustava i odluka Ustavnog suda nije unutrašnja stvar Srbije.
Gospodine Pastor, u ovu Skupštinu ste došli da insistirate na poštovanje Ustava. To je potpuno legitimno, vi ste predsednik Skupštine Vojvodine i treba da se zalažete da se sva prava, koja Skupština Vojvodine ima po Ustavu, ostvare. To potpuno za nas nije sporno.
Šta se dešava sa drugim obavezama koje vama kao predsedniku Skupštine Vojvodine pripadaju? Kada ćete realizovati odluke Ustavnog suda Srbije o poništavanju 22 odredbe Statuta i zakona? Kada ćete to realizovati? Kada će to doći na dnevni red Skupštine Vojvodine? To je ono što nas zanima, kao i to kada će to biti na dnevnom redu Skupštine Srbije?
Vi idete u Brisel da tamo tužakate o odluci Ustavnog suda. Samim tim u Srbiji, ne sprovođenjem ove odluke, proizvodite svojevrsnu ustavnu krizu. Rekli ste da ne znate da li ste u ovu skupštinu došli kao Don Kihot, Kalimero ili kako već drugo. Ne znam da li ste vi u Briselu bili isto kao Don Kihot, Kalimero, možda Dart Vejd ili Rambo, ali svakako ste pokušali da otvorite međunarodnu raspravu oko nečega što je unutrašnje pitanje Srbije i da tražite podršku da se ne primenjuje odluka Ustavnog suda Srbije, koja se odnosi na poništavanje 22 odredbe Statuta Vojvodine i Zakona o nadležnostima.
Kažete da se Ustav mora poštovati uvek. S tim se slažem. Ili ćete, umesto toga, u ovom drugom delu, kada vam ne odgovara, umesto Moše Pijade da nam citirate drugog velikana te kumrovačke misli, samog druga Tita, koji je rekao da ne moramo uvek da se držimo zakona kao pijan plota, već u nekim situacijama možemo da se ponašamo u skladu sa zakonom, a kada nam to ne odgovara, da se ne držimo toga.
Kao DSS tražimo da se utvrdi šta je tačno nadležnost i šta je obaveza Republike Srbije prema Vojvodini i prema budžetu Republike Srbije. To je 7%. Suštinski problem je nastao izmenom Zakona o budžetskom sistemu, gde je promenjena ta osnovica. Odbor za ustavna pitanja treba da da odgovor na to šta je osnovica za obračunavanje 7%, da li su to poreski prihodi ili ukupni prihodi. To je materija kojom treba da se bavi Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije, a ne da se to radi u četiri oka između ministra Dinkića, vas, sekretara za finansije pokrajinskog Izvršnog veća ili nekih drugih. To pitanje treba da se reši ovde u Skupštini.
Ustavni sud je rekao šta su ostale nadležnosti i šta može iz tih 7% da se finansira i šta ne može. Jedva čekam da vidim budžet Vojvodine, da vidim da li ćete nastaviti sa finansiranjem raznih nadležnosti koje je Ustavni sud poništio i kakav će tretman tih nadležnosti biti sada u pokrajinskom budžetu i kakav će tretman biti u okviru Srbije, da li će Nacionalni park Fruška gora preći pod nadležnost Republike Srbije, da li će Vlada Republike Srbije pokrenuti postupak za izbor direktora, postaviti upravni odbor i odrediti finansiranje Nacionalnog parka Fruška gora. Tu je odgovornost i na Vladi, ne samo na vama.
Vlada je, zajedno sa vama, saučesnik u ne sprovođenju odluka Ustavnog suda. Niko u ovom trenutku ne može da amnestira Vladu od svog dela odgovornosti za sprovođenje odluka Ustavnog suda i samu Skupštinu. Sama Skupština je za to odgovorna. Skupštinska većina je odgovorna da se odluke Ustavnog suda realizuju, jer se te odluke sprovode po sili zakona. Ne postoji nikakav drugi mehanizam za njihovo sprovođenje, već se po sili zakona te odluke sprovode i mi moramo te odluke da primenimo odmah, bez odlaganja. Prava prilika je budžet Republike Srbije za 2013. godinu i budžet AP Vojvodine za 2013. godinu.
Rekli ste ovde da Vojvodina više nije lokomotiva Srbije, kao što se nekad pričalo, da se Vojvodina ne razvija ravnomerno, regionalno, da pet najsiromašnijih opština u Srbiji su većinom iz Vojvodine, da putevi i infrastruktura u Vojvodini nije jednako razvijena, da mnogo vojvođanskih sela se prazni iz godine u godinu, da je primetan odlazak iz seoskih sredina ka gradovima, što ka Novom Sadu, što ka Beogradu, što ka drugim centrima Vojvodine. Čija je to odgovornost? Da li je to odgovornost Beograda ili je to možda odgovornost pokrajinske vlasti, pokrajinskog Izvršnog veća, koje 12 godina nije menjalo svoj sastav? Sa manjim varijacijama to je isti sastav potpuno. Čija je to odgovornost, naročito kada ste preko novog Ustava dobili tih 7% koji su isplaćivani i koji su legali na račun budžeta Vojvodine?
Kako se razvijala Vojvodina i da li je Vojvodina unutar sebe ravnomerno regionalno razvijala sve delove Vojvodine? Nije. Mi smo dolazili u situaciju da imamo gradove u Vojvodini koji svetle kao Pariz, London ili drugi i da nam pojedina sela nemaju uličnu rasvetu. To je situacija u Vojvodini. Čija je to odgovornost? Da li za to treba da odgovara neko u Beogradu ili neko iz Kragujevca, iz Čačka da bude odgovoran? Ne, to je odgovornost pokrajinskog Izvršnog veća i pokrajinske vlasti i sredstava i finansija koje su oni dobijali i koji su se trošili.
Da li Republika Srbija ima neki uvid kako se raspolaže sa tih 7%? Nema nikakav uvid. Da li imamo uvid kako se raspolaže sa tri sedmine od tih 7%, što ide u budžet za kapitalne investicije, u Fond za kapitalne investicije Vojvodine? Nemamo nikakav. Ali, to su sve budžetska sredstva. I u ovom budžetu Republike Srbije za sledeću godine za svaku godinu imate izveštaje – obrazloženje finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Znači, mi ovde usvajamo i planove Penzijskog fonda, Zdravstvenog fonda, svih drugih fondova, ali o tome kako se troše pare iz Fonda za kapitalne investicije Vojvodine niko živi ne zna, ne zna čak ni pokrajinska Skupština. Tek se sada posle tri godine podnosi izveštaj pokrajinskoj Skupštini na 1.600 strana, tek posle tri godine. Niko živi ne zna kako se te pare troše, da li putem tendera, da li putem skraćenog postupka.
Samo za ovu godinu taj budžet je preko 100 miliona evra, preko 10, 11 milijardi dinara. Ranijih godina je bilo to i više, što u dinarima, što u evrima. To su ogromna sredstva, ogroman broj kilometara puta. Mogao je da se čisti kanal Dunav-Tisa-Dunav, da se pripremi za odvodnjavanje i navodnjavanje, da nas suše ne iznenade. Moglo je puno toga da se uradi sa tim sredstvima, ali je neko odlučio da se pare iz Vojvodine daju u "Metals banku", odnosno "Razvojnu banku Vojvodine", da se ona dokapitalizuje sa 150 miliona evra. Onda se ovde kaže da nema dovoljno sredstva. Naravno da nema sredstava. Kada neko ne vodi računa o tome kako troši sredstva, onda će sam sebe na kraju meseca da pita – gdi su naši novci, pa kad sredstva potrošite tako što ćete da finansirate banku koja ima 75% nepokrivenih plasmana, onda ćete se sa razlogom na kraju meseca zapitati – gdi su naši novci.
Ako ćete sa 150 miliona evra da pokrijete dubiozu te banke, koliko ste kilometara puta, koliko ste rasvete mogli da uradite? Koliko ste mogli da pomognete da se neko selo ne iseli zato što nema put, nema kanalizaciju, nema rasvetu, da pomognete nekim subvencijama da ti seljaci ostanu da rade tu zemlju, da mogu da kupe novi traktor, jeftinije seme, da dobiju možda deset krava da bi ostali na tom selu? Ne, neko je pokrio dubioze "Razvojne banke Vojvodine". Izveštaj o Fondu za kapitalne investicije ne biste napisali da DRI nije ušla da proverava rad Fonda za kapitalne investicije i to ove godine od kad je došla nova Vlada. Onda ste se brže bolje setili da stavite da se raspravlja o radu Fonda za kapitalne investicije.
Ako se već pitamo gde su pare, vi treba među sobom da vidite gde su pare, jer i te pare o kojima pričate da se duguje sad Vojvodini, da nije isplaćivano po budžetu, pa to je radila Vlada sa kojom vi sedite u koaliciji u Vojvodini već koliko godina. To nije radila Vlada Vojislava Koštunice. To su radile neke druge vlade posle nje. To treba vi u okviru porodice, kada svi sednete zajednički za nedeljni ručak, što bi se reklo, da se dogovorite šta ćete sa tim parama, a ne da optužujete neke druge da su krivi za to zato što se manje para isplaćuje od onih 7%.
Kada govorimo o Fondu za kapitalne investicije Vojvodine i o tome da se nisu regionalno ravnomerno finansirale kapitalne investicije u Vojvodini. Navešću primer Pančeva. Za prošlu godinu Pančevo je trebalo da dobije 328 miliona iz Fonda za kapitalne investicije za radove na teritoriji grada Pančeva. Potpisan je ugovor, sproveden je tender i dobili su poslove. Poslovi su izvršeni. Na kraju godine, pokrajinski fond je rekao – mi nemamo para za finansiranje ovih poslova. Neka grad sam preuzme to da finansira. Grad Pančevo je naravno morao da finansira radove i da plati radove koji su izvršeni i koji su trebali da budu plaćeni iz Fonda za kapitalne investicije pokrajinske vlasti.
Na taj način se odnosila pokrajinska vlast prema nekim gradovima. Neki svetle kao London ili Pariz, a drugi nemaju uličnu rasvetu. To je slika utroška
sredstava i to je samo zato što nema nikakve kontrole i nema nikakve evidencije kako se troše te pare i što se izveštaji podnose posle četiri godine.
Demokratska stranka Srbije će uvek biti za poštovanje Ustava i za poštovanje tih 7% i da se taj problem reši ovde u ovoj skupštini i da se ne generiše politička kriza time što će se ići u Brisel da se internacionalizuje pitanje 7% i odluka Ustavnog suda, da se te odluke Ustavnog suda ne relativizuju, već da se sprovedu i da se konačno u ovoj državi poštuje Ustav Republike Srbije.
Demokratska stranka Srbije je uvek za odgovornu raspravu i za poštovanje Ustava, ali oni koji potežu pitanje Ustava treba da budu spremni da ga poštuju i kada to njihovoj političkoj opciji ne odgovara. Hvala.

Hvala.
Za reč se javio gospodin Pastor. Izvolite.

Gospodine Mihajlov, oko jednog značajnog dela vašeg izlaganja u potpunosti se slažem. Ono o čemu danas ovde razgovaramo, to nije pitanje Ustava, ali je zato ustavno-pravno pitanje ili ustavno pitanje. Radi se o tome da ono što piše u Ustavu, to ne može biti sporno, ali ono što je danas sporno, kako se to poštuje, odnosno što se to ne poštuje.
Ono o čemu danas razgovaramo jeste naša odlučna ambicija da ubedimo ovaj cenjeni dom da u skladu sa onim što mi predlažemo upodobi rešenje iz Zakona o budžetskom sistemu sa onim što piše u članu 184. stav 4. Ustava Republike Srbije. To je jedina naša ambicija.
Što se tiče drugog dela našeg izlaganja, ponovo moram da kažem. Bez obzira na to kako smo mi doživljavali odluku Ustavnog suda, kakve smo komentare u odnosu na tu odluku izgovarali, danas u potpunosti poštujemo odluku Ustavnog suda.
Isto tako, moram da kažem da je prejudiciranje, izgovaranje rečenica u odnosu na ishod postupka pred Ustavnim sudom u odnosu na statut, može se pretpostaviti, ali je to još uvek stvar prejudiciranja.
Sledeća stvar koju hoću da kažem je da se slažem sa vama kada kažete da je pitanje o kojem danas u suštini razgovaramo pitanje oko kojeg bi se trebao izjasniti Odbor za ustavna pitanja Skupštine Republike Srbije. Moram da vam kažem da je Odbor to jutros učinio. Iz tog razloga danas ne znam o čemu još treba da razgovaramo sa tog aspekta.
Na posletku, želim da kažem da, što se tiče izveštaja, vi ste u pravu kada govorite o tome da je proteklo tri godine od razmatranja zadnjeg izveštaja Fonda za kapitalna ulaganja, ali ne govorite ono što je isto tako činjenica, da se svaka pokrajinska institucija svake godine u roku pojavljuje sa svojim izveštajem. Kao predsednik Skupštine znam da je ove godine više od deset institucija podnelo svoje izveštaje o radu za prošlu godinu. To što nije bilo izveštaja, to ne znači da se radilo nevidljivo, ali to su stvari oko kojih mislim da treba razgovarati tamo gde je mesto, a to je Skupština AP Vojvodine, Skupština osnivač tih institucija.
Ponovo moram da kažem, svi organi Republike Srbije u svakom momentu, koristeći se svojim zakonskim ovlašćenjima, mogu se pojaviti u bilo kojoj instituciji, pa i u pokrajinskoj instituciji, da provere poslovanje. To sam danas više puta rekao. Mislim da je to aksioma koju ne treba ponavljati, a to što sistem funkcioniše tako da recimo lokalne samouprave i institucije koje su osnovane od strane lokalnih samouprava podnose izveštaje i račune skupštini lokalne samouprave, a ne ovoj skupštini, bez obzira što odavde dobijaju novac, to je način funkcionisanja sistema.

Hvala.
Replika, gospodin Mihajlov.

Drago mi je što se slažete da treba poštovati Ustav. Očekujem da ćete u narednom periodu sprovesti odluke Ustavnog suda po pitanju statuta i predložiti izmene Zakona o nadležnostima AP Vojvodine. Očekujem taj predlog zakona u ovoj skupštini i da ćete to onda podržati.
Druga stvar, Odbor za ustavna pitanja je raspravljao danas o Predlogu zakona, nije razmatrao sporno pitanje koje se otvorilo u javnosti, a to je na koji iznos će se računati 7%, da li od poreskih prihoda ili ukupnih prihoda. Promenom Zakona o budžetskom sistemu svi prihodi koje ostvaruje Republika Srbija i od kazni za prekršaje i sve ostalo, slivaju se kao prihod u budžet Republike Srbije.
Samo treba Odbor za ustavna pitanja da definiše koji je to prihod na koji se računa tih 7%. Mi ćemo se, kao i svi ostali u ovoj skupštini, kao poslanici, držati tog mišljenja koje donese Odbor za ustavna pitanja. Kako što smo primenjivali 7% kada je predsednik Koštunica bio predsednik Vlade, tako ćemo i ovih drugih 7% da primenjujemo i niko neće to uopšte dovoditi u pitanje.
Činjenica je da je pokrajinski Fond za kapitalne investicije osnovan od strane pokrajinsko Izvršnog veća pokrajinske Skupštine jer tamo podnosi izveštaj, ali on čak ni tamo nije podnosio izveštaje. Naša poslanička grupa u pokrajinskoj Skupštini ima tek sada priliku, u jednom kratkom vremenskom roku, da sagleda 1600 strana tog izveštaja u poslednje tri godine i da da odgovor. Tačnije, naši poslanici koji će to sagledati i raspravljati danas. Upravo se danas o tome raspravlja u AP Vojvodini i to je ono što je za nas sporno, jer su to pare koje preko budžeta Republike Srbije idu Vojvodini. To nisu male pare. Ove godine je oko 100 miliona evra taj budžet, a ranijih godina je to bilo više. Prosto, treba javnost u pokrajini preko pokrajinske Skupštine da ima informaciju kako se te pare troše. Hvala.

Hvala vam, gospodine Mihajlov.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, samo ću vam pročitati obaveštenje koje sam dobio od RTS-a da od 17,45 časova neće biti u mogućnosti da nastavi direktan prenos Skupštine Srbije na drugom programu zbog ranije ugovorenih obaveza, pa će se nastavak naše rasprave, od tog trenutka, u odloženom prenosu emitovati, odmah nakon tog sportskog takmičenja.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Nije mi drago što se rasprava o ovako važnom zakonu neće direktno videti, odnosno neće moći direktno videti građani Srbije.
Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas je ovde otvorena rasprava o Ustavu Republike Srbije. To nije bila tačka dnevnog reda, već je tačka dnevnog reda bio Predlog zakona koji je trebao da izmeni postojeći Zakon o budžetskom sistemu.
Otvorena je rasprava o Ustavu Republike Srbije, u najširem smislu, da li on treba da se primenjuje, da li su njegove odredbe dobre, da li Vojvodina ima široku ili preusku autonomiju?
Opet se vraćam na odgovor da to nije tema današnje rasprave i da, u suštini, osnov današnje rasprave jeste – da li Ustav Republike Srbije, ovakav kakav jeste, se primenjuje ili se ne primenjuje?
Na bazi zakonske inicijative od strane Skupštine AP Vojvodine, jasno je da se Ustav Republike Srbije ne primenjuje, da vladajuća koalicija u Skupštini Republike Srbije ne primenjuje Ustav. To je bilo jasno prilikom donošenja Zakona o budžetskom sistemu u septembru mesecu ove godine.
Današnja rasprava je posledica te činjenice i u tom smislu bih hteo da kažem da jeste da je predsednik Skupštine zakazao raspravu i u tom slučaju zaslužuje pohvale, međutim, sam povod do koga je doveo on kao predsednik Skupštine i poslanici vladajuće koalicije nepoštovanjem Ustava, na bilo koji način ne zavređuje pohvalu, odnosno vi ste na neki način na čelu koalicije, predsedavate ovim visokim domom, koji je prekršio Ustav, prvi put od 2000. godine i za to ćete biti odgovorni.
Kada sam govorio o amandmanima na Zakon o budžetskom sistemu, rekao sam u septembru mesecu da takav predlog zakona ima političke, ustavno-pravne i ekonomske aspekte. Međutim, osvrnuću se pre toga na činjenicu da su pojedini poslanici, kako vladajuće koalicije tako i iz poslaničke grupe DSS, vrlo oštro, mimo dnevnog reda, kritikovali rad pokrajinske Vlade, odnosno pokrajinskog Izvršnog veća u prethodnom periodu, pa ću, samo radi informacije, izneti nekoliko činjenica.
Vojvodina je lider u privlačenju stranih investicija. Od svih stranih investicija koje su ušle u ovu zemlju u proteklih šest godina, recimo, 45% investicija je u AP Vojvodini. Ukupno je uloženo 6,5 milijardi evra.
Kada je u pitanju broj stranih investitora, on je preko 260 i pretežno se radi o proizvodnim delatnostima. Samo u Novom Sadu u protekle četiri godine su sagrađene tri škole, otvoreno je 11.000 kvadratnih metara prostora, obdanišnog prostora i u njih smešteno preko 4.000 dece.
Kada je koleginica Đerić pominjala Sombor i njenu želju da on izgleda kao drugi Holivud, tamo je u proteklih godinu dana otvoreno 1.000 radnih mesta. Da vas samo podsetim da je samo 1993. godine, za devet meseci vlasti, koja je praktično preslikana u sadašnju vlast, bez radnog mesta je ostalo 10.000 ljudi. Za 10 meseci je ostalo bez posla 10.000 ljudi u Somboru. Vlast koju su činili SRS, sada u liku SNS, SPS itd.
Vraćam se na političku dimenziju problema koji se tiče ovog zakona koji je donet i amandmana, odnosno Predloga zakona koji se odnosi na taj amandman. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu je ugrožena ekonomska stabilnost AP Vojvodine, ali je na taj način ugrožena i politička stabilnost ne samo AP Vojvodine, već i politička stabilnost Republike Srbije.
Možda se pitate zbog čega? Šta je cilj i zbog čega vladajuća koalicija ima cilj da ima nestabilno političko stanje? Upravo da bi skrenula pažnju sa gorućih tema, sa tema nezaposlenosti, ubrzanog rasta inflacije posle dolaska na vlast, pada životnog standarda i brojnih drugih stvari i afera koje prate ovu vladu.
Kada je u pitanju ustavno-pravni položaj AP Vojvodine, činjenica je da je Zakonom o budžetskom sistemu ona ugrožena. To govori član 184. Ustava Republike Srbije, u koje se kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. U tom smislu je Ustav Republike Srbije jasan. On je jasan i ovoj opoziciji, koliko sam razumeo, jasan je i DSS bio i prethodni put na raspravi o budžetskom sistemu i danas kada raspravljamo o predlogu za izmenu budžetskog sistema. Radi se samo o tome da li želimo da primenimo Ustav ili ne želimo da primenimo Ustav, i ko uopšte ima prava da donese odluku da ne primenjuje Ustav?
Odbor za ustavna pitanja je danas rekao da je predlog Vlade Vojvodine, odnosno Skupštine AP Vojvodine, što znači da je Zakon o budžetskom sistemu neustavan. To govori i član Ustava koji sam pročitao. Dakle, radi se o tome, ukoliko Vlada, odnosno Skupština Republike Srbije ne prihvati ovaj predlog Skupštine AP Vojvodine, znači da ćemo nastaviti da kršimo Ustav Republike Srbije, znači da će AP Vojvodina i Republika Srbija na neki način biti pred Ustavnim sudom po ovom pitanju i da će to dodatno stvarati političku stabilnost, koja mislim da nije nikom cilj ni ovoj poziciji, a ni opoziciji.
Kada je u pitanju ekonomski aspekt Zakona o budžetskom sistemu i predloga za njegovu izmenu, radi se o ozbiljnim ekonomskim elementima, radi se o novcu za koji će budžet AP Vojvodine biti oštećen. Naime, prema budžetu Republike Srbije, u 2012. godini prihodovna strana budžeta je bila 829.596.000.000 dinara. Predlog za 2013. godinu je 965.700.000.000 dinara. Razlika je 15%. Dakle, prihodovna strana budžeta će biti veća za 15%.
Kada je u pitanju budžet AP Vojvodine, on je 2012. godine bio 62 milijarde dinara, a naredne godine, po ovoj projekciji, biće 58 milijardi. To je za 7% manje. Dakle, budžet Republike Srbije će biti za 13% veći, a budžet AP će biti za 7% manji. To je oko 12 milijardi dinara manje ili nešto više. Obzirom da će ove godine budžet AP Vojvodine biti oštećen za 10 milijardi. Tu su u pitanju i nova radna mesta, novi putevi, briga o drugom i trećem detetu, briga o socijalno ugroženima.
Da podsetim, AP Vojvodina ima ustavnu obavezu da brine i o nacionalnim manjinama. U AP Vojvodini živi najveći procenat nacionalnih manjina. AP učestvuje sa 20 do 30% u finansiranju svih programa nacionalnih manjina. Ovakvim budžetom će biti ugroženo funkcionisanje tih manjinskih institucija.
Na kraju da završim, AP u okviru svojih ovlašćenja i mimo tih ovlašćenja, naterane nuždom, brine o preko 150.000 izbeglica koje žive na području AP Vojvodine. U prethodnih šest godina AP Vojvodina je zbrinula 5.000 lica. Da li će u narednom periodu AP Vojvodina moći da nastavi brigu o njima i da li će ovim budžetom biti ugrožena njihova prava? Naravno, biće ugrožena prava. To je briga ovog parlamenta o ljudima koji su morali da napuste svoja ognjišta posle "Oluje".
Na kraju, DS će podržati predlog Skupštine AP Vojvodine. Pozivam sve poslaničke grupe da podrže ovaj predlog, a naročito pozivam poslanike sa teritorije AP Vojvodine da podrže ovaj predlog. Moram reći da su me neke diskusije poslanika iz Vojvodine, iz pojedinih pozicionih stranaka, u najmanju ruku, iznenadile. Njihova briga o njihovim sugrađanima i njihovim glasačima je na vrlo niskom nivou. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javljam se po osnovu replike, kao zamenik šefa poslaničke grupe, na neistinite tvrdnje koje su izrečene u izlaganju prethodnog govornika.
Srpska napredna stranka nema kontinuitet i nije nastavak SRS. SRS je na izborima u maju prošla kako je prošla, ali je zato SNS poželjan partner DS u velikom broju lokalnih samouprava, kao i u prethodnoj gradskoj upravi grada Beograda. Što se tiče SNS, podsetiću vas da je SNS stranka koja je na izborima 6. i 20. maja pobedila Borisa Tadića i DS i molim vas da se probudite i da tu činjenicu prihvatite kao istinitu. SNS je stranka koja je donela promene u Srbiju. SNS je stranka koja ima najveće poverenje među građanima Republike Srbije i nema kontinuitet ni sa kakvim retrogradnim snagama koje su na izborima prošle kao što su prošle.
Što se tiče odgovornosti za gubljenje radnih mesta, mislim da su kolege iz DS poslednji koji bi o tome trebalo da govore zato što je u mandatu Borisa Tadića Srbija došla na istorijski maksimum po broju nezaposlenih od 26% sa nasleđenih 11% kada ste došli na vlast. Tu odgovornost SNS nema. Zahvaljujem se.