Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Koleginice i kolege, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, Ivici Dačiću, obzirom da Vlada utvrđuje i vodi politiku zemlje, kako unutrašnju tako i spoljnu, ja pitam šta je sa platformom za Kosovo? Prošlo je skoro mesec i po dana od najave da će biti za neki dan, pa za nedelju dana, pa samo što nije. Znate onu dramu u kojoj se pominje "Đekna", ona je trebala da umre, a vaša platforma nikako da se rodi.
Za to vreme, predsednik Odbora za Kosovo bavi se Gotovinom i Markačom, Haškim tribunalom, a poslanici neki pre neki dan ovde drže konferenciju za štampu u sali, u zgradi Skupštine, i najavljuju, doduše, pasivan ali i veliki otpor primeni dosad postignutih sporazuma. O čemu se ovde radi? Da li ste vi prihvatili platformu prethodne Vlade, obzirom da je pola Vlade u ovoj Vladi? Vi ste prethodnu Vladu kritikovali da nema platforme, a sada nemate ni vi, ili je imate.
Dok je kosovski parlament usvojio svoju platformu, već ima mesec dana, mi imamo zadnji dokument o Kosovu od jula prošle godine, u kome ste velikom većinom izglasali da mi tražimo povratak na stanje od pre 25. jula prošle godine, na Brnjaku i Jarinju. Sada vidimo da gospodin Dačić u pregovoru sa Tačijem dogovara primenu onih sporazuma. Sada do 10. će ponovo ići u Brisel da se vidi treći put sa gospodinom Tačijem i mi ne znamo tu vašu platformu. Gospodin Drecun je samo jednom zakazao sednicu Odbora za Kosovo.
Ta sednica je trebala da posluži da se Borko Stefanović stavi na stub srama i da je on odgovoran za sve dosadašnje dogovore, iako je sve što je on potpisivao, odnosno parafirao, usvojila Vlada i potpisao Ivica Dačić kao uredbe Vlade. Znači, sada se sprovode uredbe Vlade, Vlade u kojoj je pola onih koji su bili i u ovoj Vladi. Da li to znači da vam ne treba platforma? Za to vreme predsednik države ide u akademiju, razgovara sa Dobricom Ćosićem i priprema neku platformu koju još nismo videli. Ko ovde vodi politiku, predsednik države ili Vlada? Zato pitam predsednika Vlade.
Podsećam gospodina Drecuna da smo na toj sednici usvojili jedan stav da se formira anketni odbor, tj. da Skupštini predložimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao trošenje novca na Kosovu. Nisam primetio da je ovo postala tema, a prošlo je od te sednice skoro mesec dana.
Dakle, pitanje je šta je sa platformom, da li ćemo je videti ili ćemo je dobiti tek kada se završe pregovori?
Podsećam vas da argument da se sada samo radi i dogovora o sprovođenju do sad postignutih sporazuma ne pije vodu zato što za početak pregovora nama trebaju i drugi dogovori, o energetici itd, da ne ulazim u to.
O čemu se ovde radi? Gospodin Drecun treba da se bavi svojim poslom, pa da iskomentariše tvrdnje ili pretnje poslanika koje su se čule pre neki dan, da predsednik Nikolić treba da spreči sprovođenja do sad postignutih sporazuma ili će ta bude veliki pasivan otpor na Kosovu. Kako to predsednik Nikolić može da spreči? Koja su mu to ustavna ovlašćenja? Ko ovde vlada, Vlada ili predsednik Nikolić?
Nekoliko puta ste se sastajali u kabinetu predsednika Nikolića i kažete sad su se dogovorili o osnovama platforme, pa onda kaže – nismo, ali Vlada sad nešto popravlja, prvi dokument, drugi dokument. Nikakav dokument nismo videli.
Ona sednica Odbora za Kosovo je bila zakazana da dobijemo informaciju o toj platformi. Ništa ne dobismo, sve bude radnja po Borku Stefanoviću.
Dakle, jasno i glasno pitanje – da li se ta platforma radi, da li će biti predstavljena poslanicima? Ako mislite da pregovori, razgovori i dijalog s Kosovom treba da se obavlja bez znanja ovog parlamenta, onda je to u redu, većina uvek može da izglasa šta hoće, ali vas podsećam da smo ranije imali prilično veliku aktivnost oko tih deklaracija, rezolucija. Objektivno, sve su bile na pozicijama pogrešne politike. Zato smo ovde i došli. Mi želimo da vidimo tu platformu. Pričali ste najširi konsenzus itd. Ako je najširi konsenzus da platforme nema, onda smo mi tu nemoćni.
Tražim odgovor dokle se stiglo u izradi platforme za Kosovo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uznemiravajući događaji potresaju Srbiju poslednjih par dana. Zato je moje pitanje upućeno ministru policije i predsedniku Vlade.
Naime, svi znamo da je prošle noći skinuta zastava sa kancelarije "Crvenog krsta" u Novom Pazaru i zatim je spaljena. Kada će biti pronađeni vinovnici tog događaja i kažnjeni u skladu sa zakonom?
Takođe, u Preševu je podignut spomenik terorističkoj organizaciji koja sebe naziva oslobodalička vojska Bujanovca i Preševa. Kada će taj spomenik biti uklonjen?
Podsećam da još nije uklonjena tabla Aćifu Efendiji? U pitanju je veliki zločinac i saradnik nacističkog okupatora. Kada su postavljali tu tablu rečeno je kako je potrebno odužiti delo Aćifa Efendije. S obzirom da znamo da je njegovo delo bilo etničko čišćenje Srba u Raškoj oblasti, da li to znači da i sada treba nastaviti sa tim delima Aćifa Efendije? Ponavljam, tabla još uvek nije sklonjena.
Dakle, krvna slika naše zemlje danas glasi – Srbija je ugrožena. Umesto što predsednik Vlade šalje poruke i pri tom sa izvesnom dozom besa o tome kako će se sve to rešiti, kako spomenici treba da budu uklonjeni, ništa se ne čini. Imamo samo medijski nastup, a akcija izostaje. Zbog toga je važno da policija, u skladu sa zakonom, reaguje i pronađe vinovnike tih događaja.
Da podsetim još i to da su predstavnici opština Bujanovac i Preševo prošle godine prisustvovali sastanku, odnosno skupu za prirodnu veliku Albaniju.
Dame i gospodo, sve se dobro zna kada je u pitanju jug centralne Srbije i ko urušava ustavni poredak zemlje i ko narušava bezbednost države Srbije.
Umesto izjava iz policije kako uvek imamo epilog da je nepoznat počinilac učinio to i to, hajde već jednom da pronađemo odgovorne i kaznimo ih. Tako će se pokazati da je država Srbija jaka. Na žalost, kada je država Srbija slaba, separatizam buja.
Zbog toga hoću da podsetim samo na jedan događaj. Bivši predsednik Republike Boris Tadić je, umesto da prisustvuje pomenu srpskih žrtava u Bratuncu, gde inače nikad nije otišao, išao u Novi Pazar da otvara turski kulturni centar. To je jedan pokazatelj kako se urušavaju državni i nacionalni interesi.
Kada se tako ponašate prema državi, pa naravno da vam grade spomenik terorističkoj organizaciji na ulazu u opštini Bujanovac. Zbog toga je veoma važno da na pravi i na odlučan način, umesto medijskog spektakla, ministar policije, koji je i predsednik Vlade, reaguje kako bi se već jednom zaustavilo ovo rastakanje države Srbije.
Demokratska stranka Srbije to više ne može da gleda i jednostavno nikada i ranije nije mogla da gleda i sada u ovo vreme zbog toga što je Srbija ugrožena mi dižemo svoj glas u odbrani državnih i nacionalnih interesa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam jedno pitanje, odnosno molbu za obaveštenjem od vas, gospodine predsedniče. Evo o čemu se radi.
Pre nekoliko dana u srcu EU, u jednom gradu doneta je jedna presuda, kojom je svo javno mnjenje, sve političke stranke, koliko sam pratio, makar one koje su se oglasile, sve nevladine organizacije, čak i one za koje lično nisam očekivao da će se tako izjasniti u jedinstvenim osudama onoga što se desilo u Haškom tribunalu. Čak sam svojim očima i ušima u nedelju veče čuo i jednog predsednika parlamentarne stranke, koji je rekao za Haški tribunal da je to politički sud.
Da li treba da podsećam javnost i sve nas da je još pre desetak godina takva izjava od nekog drugog bila osnov za hapšenje?
Šta je moje pitanje? Da ne lemantiram nad sudbinom žrtava, Srba, naših građana u Hrvatskoj. Ne želim da pričam o onome što se desilo u Hrvatskoj i kako je to hrvatski narod, ne treba više da se lažemo, prihvatio. Ko je malo pratio istoriju, ima dokumenata i fotografija, ono liči na 10. april 1941. godine.
Gospodine predsedniče, mislim da mi kao Narodna skupština moramo da reagujemo. Čuli smo da je zakazana Generalna skupština UN, prvo sam čuo 10. aprila, ne znam kako im to pade na pamet, ali najnovije što smo svi čuli, 9. aprila, gde će se predstavnici svih država članica UN izjasniti, oglasiti o toj presudi u Haškom tribunalu.
Dakle, ne govorim kao pravni stručnjak. Govorim kao građanin, možda nekim slučajem i kao narodni poslanik. To je velika nepravda, planetarna nepravda, koja je naneta, neću da kažem Srbima, ljudima koje za mog života nisam pročitao ni čuo. To je ruganje ljudskom rodu.
Prema tome, gospodine predsedniče, ako će Generalna skupština da se izjasni o presudi Haškog tribunala, ne vidim zašto ne bi Narodna skupština. Imaćemo vremena posle usvajanja budžeta, nadam se i da Narodna skupština zakaže jednu sednicu po hitnom postupku, da se mi kao narodni predstavnici ovde izjasnimo, pogotovo što verujem da 90% narodnih poslanika, iz bilo koje poslaničke grupe, ili makar oni koji su se do sada oglasili, misle ovako kao ja ili slično. Mislim da je to ono najmanje što dugujemo žrtvama, prognanim ljudima, ubijenim starcima, deci, granatiranim u izbegličkim kolonama, što se posle Drugog svetskog rata u Evropi nije videlo.
Dakle, očekujem u najboljem smislu, u najbržem roku, vašu reakciju. Hvala, gospodine predsedniče.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pre nego što postavim svoje pitanje, morala bih da upozorim da postavljanje pitanja nije mesto da se iznose neistine.
Malo pre smo čuli jednu notornu neistinu, da Boris Tadić nikada nije posetio Bratunac. Opšte je poznata činjenica da je Boris Tadić bio u Bratuncu i poklonio se srpskim žrtvama. Onaj ko to negira, ili nije dobro obavešten ili namerno ne govori istinu.
Da pređem na pitanje, koje nameravam da postavim Ministarstvu kulture i informisanja, a tiče se rekonstrukcije Narodnog muzeja. Javnost je nedavno obaveštena od strane predstavnika ovog ministarstva i nove direktorke Narodnog muzeja da se od temeljne rekonstrukcije odustaje, nema para. Pre nekoliko godina, Ministarstvo kulture je takođe donelo odluku da se od glavnog projekta arhitekte Milana Rakočevića odustaje zato što je projekat skup, zato što nema para, iako su u tom trenutku bile pribavljene sve saglasnosti, građevinska dozvola, i to dva puta.
Moje pitanje se tiče sredstava, koja se od tog trenutka troše na ime rekonstrukcije Narodnog muzeja za, npr: angažovanje komisije eksperata, stručnjaka za različite poslove i oko izrade projekte dokumentacije i same rekonstrukcije, za raspisivanje novog arhitektonskog projekta, za novi idejni projekat Vlade "Lojanice", za iznajmljivanje i zakup skele koja već mesecima, ne znam da li je bilo kome jasno, stoji na zgradi Narodnog muzeja, za nadoknadu firmi "Kuls trans" za depoe izgrađene za potrebe Narodnog muzeja i smatram da je neophodno da konačno i javnost sazna koliko je Republika Srbija platila po tužbama koje je ova firma imala protiv Republike Srbije.
Nabrojala sam samo neke troškove. Očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja detaljno obavesti parlament i javnost o tome koliko je para na ime rekonstrukcije Narodnog muzeja utrošeno od trenutka kad se pristupilo izradi nove projektne dokumentacije do trenutka kada je doneta odluka da se od te rekonstrukcije odustane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koalicija Udruženje izbeglica je najoštrije osudila sramnu i skandaloznu presudu Haškog tribunala kojom se vređaju ne samo izbegli i prognani Srbi, porodice žrtava, nego i svi građani Republike Srbije.
Postavlja se pitanje – ako Gotovina i Markač nisu krivi, ako "Oluja" nije udruženi zločinački poduhvat, ko je onda proterao pola miliona Srba sa područja severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, zapadne Slavonije, ko je proterao Srbe iz desetina hrvatskih gradova? Postavlja se pitanje – ko je ubijao Srbe na području današnje Hrvatske? Postavlja se pitanje – ko je sprečio da 50 hiljada penzionera ne dobije zaostale penzije, ko je doneo odluku da se sruši 10 hiljada srpskih kuća u terorističkim akcijama van područja ratnih delovanja u hrvatskim gradovima? Postavlja se pitanje – ko je doneo odluku da se ne isplati dinarska devizna štednja oštećenim građanima, radni staž i mnoge druge stvari? Slična je situacija i sa Srbima koji su proterani sa područja bosanske Krajine i drugih delova današnje BiH.
Zbog navedenoga, naša koalicija je donela odluku da organizuje protestnu šetnju povodom sramne presude Haškog tribunala, koja će se održati u nedelju, 25. novembra, sa početkom u 12.00 časova ispred Saborne crkve. Kolona će zatim ići Knez Mihajlovom ulicom, Terazijama, Trgom Nikole Pašića i doći će do Narodne skupštine. Cilj protestne šetnje jeste da se osudi presuda Haškog tribunala i da se pokrene inicijativa, odnosno zahtev za sazivanje posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije, na kojoj bi se usvojila rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana iz bivših jugoslovenskih republika.
Mi želimo da ovaj predlog rezolucije i zahtev za sazivanje posebne sednice u nedelju predamo gospodinu Nebojši Stefanoviću, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i da ga zamolimo da u razumnom roku sazove posebnu sednicu. Cilj te posebne sednice jeste usvajanje pomenute rezolucije, kojom bi se obavezala Vlada Republike Srbije da u svim razgovorima sa Sarajevom, Zagrebom, Parizom, Londonom, Bečom, Vašingtonom i Briselom pokreće pitanje oštećenih građana, masovno kršenje ljudskih prava proteranih Srba i da inicira otvaranje suštinskog dijaloga, da se svi problemi izvade iz ladica fijoka i da se pronađe pravično i trajno rešenje naših problema.
U tom smislu, tražim obaveštenje od Vlade da li će poslati nekoliko ministara koji bi došli i zajedno sa nama se prošetali od Saborne crkve do Narodne skupštine Republike Srbije i time izrazili solidarnost sa našom akcijom. Hvala.