Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, isto se slažem sa ocenama da je dobro da imamo ovaj predlog zakona u današnjoj raspravi. To je znak dobre volje i znak razvoja demokratskih odnosa, ali ja bih ipak želeo da u ovoj raspravi i dođemo do nekih konkretnih rešenja. To znači da ovaj zakon ne stavljamo prof forme, već da o njemu raspravljamo, odnosno da ova Narodna skupština da neka rešenja koja će se možda u nekom kasnijem vremenu realizovati.
Postaje prosto degutantno da pred svako donošenje budžeta Republike Srbije počinju priče u Vojvodini – nemamo dovoljno para, Beograd nam uzima pare, to su naše pare. Imam utisak da ovih šest godina političke elite u Vojvodini, a bogami i ovde u Republici Srbiji, egzistiraju upravo na tom sukobu, opravdavajući često svoj nerad i za ono što nije urađeno u prethodnom periodu.
Uvek sam se pitao zašto u Ustavu stoji 7%. Zašto ne stoji 17% ili zašto ne stoji 4%?
U Ustavu član 144. kaže da treba dati najmanje 7%. Pre svega, Vojvodini se ne daje, Vojvodina je ta sredstva zaradila. Bruto-društveni proizvod Vojvodine je veći, nego što je ostalog dela Srbije. Prema tome, ne vidim razloga zašto kažemo da se Vojvodini nešto daje, nešto što je Vojvodini stvoreno, zarađeno i što treba omogućiti da Vojvodina, takva kakva jeste, može funkcionisati.
Slažem se sa ocenom da je uzrok ove krize, koja se stvara, Ustav iz 2006. godine, koji je donet kao plod političkih kompromisa tadašnjih političkih elita, koji je stvorio jednu permanentnu krizu, koja se upravo u ovo vreme, donošenja budžeta, stalno ponavlja i stalno se isto oružje poteže i na kraju se čak zna i rezultat.
Postavljam opravdano pitanje zašto je to tako, zašto se to ne promeni, zašto mi ne sednemo i ne razgovaramo, da vidimo kako rešiti ovaj problem? Matematički je vrlo jednostavno – 7% je 7%. Naravno, treba da se zna odakle se uzima. Ustav je rekao – iz budžeta. Ostali zakoni jasno preciziraju šta znači budžet. Molim vas, zašto onda ne poštujemo Ustav i zakone koji su trenutno važeći? Ako njih poštujemo, bićemo u situaciji da više ovu krizu nećemo stvarati.
Izgleda da nekom stalno odgovara da se postavlja pitanje šta ti Vojvođani traže, često i u ovim raspravama koje imamo ovde. Moram priznati da sam se osećao kao Slovenci krajem osamdesetih godina. Mi želimo rešenje. Tražimo pravo rešenje, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, koji važe. Mislim da će se politička kriza na taj način razrešiti. Međutim, dešava se nešto drugo. Nekom izgleda odgovara da stvaramo neku novu političku krizu, a da ne nađemo rešenje.
Socijaldemokratska partija Srbije insistira i traži da se u okviru ustavnih rešenja, u okviru zakona iznađe rešenje. To mislim da nije teško. Vojvodina ima poverene nadležnosti. Za te poverene nadležnosti trebaju sredstva. Sredstva se ne daju pojedincima da troše kako hoće, sredstva se daju da se određene državne ingerencije provode na području Vojvodine. Zašto država Srbija ne vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava? Ta sredstva ne mogu biti vlasništvo ni određene političke elite, ni pojedinaca, niti bilo koje grupe. Ta sredstva moraju biti u Vojvodini na način da se državne ingerencije, države Srbije, provode dosledno i da se vrši kontrola. Kontrola trošenja tih sredstava, ne samo ovih sredstava, već svih onih sredstava koja idu na kapitalne investicije, koja se ulažu u razvoj Vojvodine, jer Vojvodina kao deo Srbije mora da ima i svoje nadležnosti i ova autonomija, koja postoji takva kakva jeste, da se u potpunosti provodi u delo.
U Vojvodini se dešavaju čudne stvari. Imate pojedinaca i grupe koje traže ukidanje autonomije. Svesno se to čini. Lepe se plakati i stalno se nešto govori da Vojvodina želi da se odvaja. Odmah da vam kažem, Vojvodina, ovakva kakva jeste, je deo Srbije, biće deo Srbije, a najmanje pojedinci i ljudi koji žive u njoj misle tako, drugačije nego što se misli.
Mi smo protiv političkih trgovina. Kad kažem protiv političkih trgovina, ne želim da se ponovo 2013. godine dogodi da jake ličnosti iz Vojvodine dođu kod jakih ličnosti u Republiici Srbiji i da se dogovore da vide šta će dati Vojvodini da se nešto završi, da li će to biti Fruška Gora, da li će to biti autoput od Rume do Loznice itd.
Insistiramo da se poštuju institucije sistema – Ustav i zakoni, da je tu okvir za koji se može naći rešenje ovog problema koji se javio u ovom trenutku u kojem se nalazimo.
Ovo naglašavam i zbog toga jer se bojim, a svestan sam činjenice da u ovom trenutku i sa ovim budžetom nećemo naći rešenje problema. To je sasvim jasno danas. Isto tako podržavam da se odmah formira radna grupa, i to od strane Vlade Republike Srbije, da Vlada Republike Srbije, uz puno konsultovanje poslanika iz Vojvodine, koji su spremni da daju svoj puni kapacitet da se nađe rešenje koje će konačno rešiti ovaj problem, da se stalno ne vraćamo na njega. U tu radnu grupu uključiti i sve kapacitete AP Vojvodine i tada ćemo sve probleme koje imamo oko budžeta, oko sredstava konačno skinuti sa dnevnog reda. Ovako ćemo stalno dolaziti u situaciju da se voluntaristički određuje šta je 7%, koliko je to 7% i kako ih razrešiti.
Pošto dolazim iz Vojvodine, živim u Vojvodini, smatram da se rešenje može naći. Potrebna je dobra politička volja. Potrebna je volja da se traže rešenja, da se nađe ono što je za sve zadovoljavajuće. Mislim da je to ono što nedostaje.
Neko može da kaže – da, Srbija se nalazi u teškoj krizi, treba nam više centralizma. Ne, izlazak iz krize biće tako što više vršimo decentralizaciju, što deo odgovornosti prenosimo ne samo na AP, već i na lokalne zajednice. Kriza jeste duboka, ali njeno rešenje se može naći. Može se naći ukoliko ima dobre volje i dobrih rešenja. U tom smislu SDPS insistira na dogovoru. Insistira da se taj zakon o finansiranju Vojvodine donese u prvoj polovini 2013. godine. Mi ćemo dati pun doprinos da se to pitanje razreši. Budite uvereni da ćemo na taj način veliki deo problema, koji se veštački stvara između Vojvodine i Srbije, biti razrešen. Dalje će sve biti u samom toku, onom što ide.
Moram da priznam, bio sam na dosta sednica Skupština AP Vojvodine. Znao sam, video i učestvovao sa željom da se mnogi zakoni, koji se donose i u ovom domu, budu kvalitetniji i bolji, jer to je u interesu građana Srbije i građana koji žive u severnom delu Srbije koji zovemo AP Vojvodina. U tom smislu, SDPS insistira da se krene ovim putem i da ćemo dobiti pravilno rešenje. Hvala.