Prvo, samo da kažem da su prihodi konzervativno procenjeni i da je naše očekivanje da će biti veće od ovoga što smo stavili, a ne manje.
Zašto smo konzervativno procenili prihode? To se pokazalo već u rebalansu. U rebalansu smo procenili prihode na iznos koji će na kraju godine biti veći od onoga što smo očekivali, već samo u poslednjem kvartalu. Na osnovu toga smo povećali projekciju prihoda za 2013. godinu, ali smo za isti iznos maltene smanjili tzv. neporeske prihode, jer je dobit nekih javnih preduzeća, koja je bila očekivana, mnogo manja nego što je bilo u prethodnom periodu, pre svega Telekoma, pa moramo da ispitamo šta se to desilo sa poslovanjem Telekoma u ovoj godini, kada je napravilo toliko manju dobit u odnosu na 2011. godinu. Da ne bude zabune, radi se o Telekomu kojim su rukovodili ljudi pre nego što je formirana ova nova Vlada, jer govorimo o rezultatima za prva tri kvartala ove godine.
Ono što je jako važno, jeste da i Fiskalni savet smatra da je naša projekcija prihoda realna. S druge strane, oni imaju rezervu kada su rashodi u pitanju. Tu se pravi razlika o kojoj oni govore za nekih 0,6 do 0,7% BDP. Međutim, u svim opcijama deficit, koji je ove godine bez programa fiskalne konsolidacije bio oko 7% BDP, ide na ispod 4% PDB. Mi smo uvereni da će biti 3,6%. Dakle, možemo raspravljati o nekim teoretskim razlikama, da li će biti nula koma nešto više ili manje u odnosu na ono što je Vlada planirala, ali to je drastično manje u odnosu na ono što smo zatekli. To je konsolidacija koja će biti preko 2,5% BDP jedne godine. Ko ne veruje da je to moguće ostvariti, neka pogleda u istoriju.
Kada govorimo o mojoj ličnoj odgovornosti za vođenje javnih finansija, stojim potpuno iza politike javnih finansija koju sam vodio u periodu od 2004. do 2006. godine. Godine 2003. sam zatekao deficit od 4% BDP, a ostavio državnu kasu sa suficitom od 2% prvi put u istoriji Srbije i jedini put. Prvi put u istoriji Srbije 2006. godine ostvaren je budžetski suficit, što ne uključuje prihode od privatizacije, od prodaje Mobtela i treće licence.
Bez toga je bio suficit 2%, a preko toga još dve milijarde evra dodatnih prihoda, a kad smo vratili pola milijardi duga Svetskoj banci prevremeno, smanjili javni dug na ispod 30% BDP. Od tada ja nisam ni jednoga dana odgovarao za javne finansije Srbije jer sam radio posao koji nema veze sa tim poslom. Ista je moja odgovornost bila kao ministra prosvete ili kulture za stanje u javnim finansijama. Od sada, od kada je formirana nova Vlada, imam punu odgovornost. Kao što vidite ne kritikujem više onaj period, jesam kritikovao dok smo imali rebalans budžeta, govorim samo o budućnosti.
Zašto bih kritikovao prethodni period i nepoverenje političke prirode kada svetska finansijska tržišta daju poverenje novoj Vladi? Ako svetsko finansijsko tržište vrednuje istu obveznicu mnogo bolje danas nego što je vrednovalo pre godinu dana kada smo imali formalno bolji kreditni rejting, šta ja imam da odgovaram bilo kom kritičaru iz zemlje? Kada oni koji najbolje znaju gde ulažu pare, ulažu u srpske obveznice i uspeli smo da za nekoliko meseci dva puta izvedemo emisiju sa kamatnim stopama za koje nam zaista svi finansijski stručnjaci u svetu odaju priznanje kako smo to uspeli da uradimo. Jutros smo imali sastanak sa Evropskom investicionom bankom i oni su ponovo postavili pitanje - ko je to kupio, kako ste to uspeli? Ljudi, još uvek to ne veruju.
Mi ćemo ići ispod 5% sledeće godine. Koja firma danas u Srbiji može da se zaduži lako ispod 5% godišnje? Nije to tako lako. Znači, znam da država ima jaču snagu i da bi kamate morale da budu niže. Nisam zadovoljan ni ja, čak ni ovom stopom od 5,25%, pa čak ni ovom od 4,8% po kojoj se trguju naše petogodišnje obveznice, jer ćemo biti snažna država kada budemo mogli samostalno da se zadužujemo na tržištu po maksimalno 3,5%. Tada možemo da kažemo da smo dostigli neke standarde. To ćemo uspeti tokom mandata ove vlade, u to sam ubeđen. Sledeće godine ćemo imati ispod 5% i onda ćemo snižavati, jer planiramo dalje snižavanje budžetskog deficita.
Dakle, ako je u periodu od 2004. do 2006. godine napravljena fiskalna konsolidacija od čak 6% BDP, postavljam pitanje – a zašto ne bi moglo i sada? Tada je postojala politička podrška fiskalnoj konsolidaciji, sada je još veća, jer vladajuća koalicija je zaista zatekla jedno stanje od koga verovatno gore teško da može i uz sve ne znanje onih koji vode ekonomsku politiku. Dakle, ne može gore od ovoga što smo zatekli 2012. godine.
Naravno, naš je cilj da radikalno poboljšamo situaciju. Kada kažem da će rast biti 2%, nisam uopšte srećan sa tim rastom, to je nisko. Srbiji treba mnogo veća stopa rasta. Projektovano je 2%, imajući u vidu zato što je pad u ovoj godini čak 2%, pa je startna osnova niska. O tome otvoreno govorim, nikoga ne obmanjujem. Znači, otvoreno kažem da rast od 2% u sledećoj godini nije nikakvo posebno dostignuće i zato me čudi ono što drugi kritikuju, jer nama treba više od 2%.
Centralna banka je projektovala ovu inflaciju koju smo mi preuzeli. Narodna banka Srbije je projektovala i da će takođe rasta biti 2,5%, dakle, nešto veći od onoga što procenjuje Ministarstvo finansija.
Samo da završim, oko prihoda. Zašto smatram da su prihodi konzervativno procenjeni? Ne samo zbog toga što se bolje ostvaruju u poslednjem kvartalu, nego što smo očekivali već zato što će zakon o kome ćemo nadam se ovog popodneva krenuti diskusiju, a to je zakon o uslovnom otpisu kamata zateznih za poreze, pod uslovom da se redovno izmiruju tekuće obaveze, pojačati uplatu tekućih poreza u narednom periodu.
Snažno ćemo motivisati sve privrednike od zanatlija do velikih privrednika da redovno izmiruju tekuće obaveze, jer u tom slučaju biće im otpisana kompletna zatezna kamata iz prethodnog perioda. Dobiće mogućnost odlaganja glavnog poreskog duga za mala preduzeća od dve godine, odnosno za velika godinu dana, i otplatu na dalje dve godine na rate, ako na vreme plaćaju tekuće obaveze. Takva motivacija doprineće boljem punjenju budžeta, nego u nekoj situaciji preduzeće kada uplati porez to mu ide na otplatu nekog starog duga koji nije mogao da plaća u nekom ranijem periodu. Ovako biće zamrznut stari dug, zamrznute kamate i velika motivacija za plaćanje tekućih prihoda, što će po nama povećati značajno ovu procenu poreskih prihoda u narednoj godini u koji nismo uključili ovaj efekat jer ne znamo kakav će biti. Mi ćemo se truditi da bude što veći, ne znamo koliki će biti, zato smo bili konzervativni.
Moram da kažem da po prvi put neki moji saradnici su me kritikovali zašto sam isuviše pesimističan u projekciji prihoda budžeta, jer je običaj suprotan da ministri finansija precenjuju zapravo prihode da bi mogli da imaju veće rashode. Ovde je zapravo najveća rezerva stručne javnosti, nije više na prihodnoj strani, nego na rashodnoj, odnosno pitanje da li će Vlada biti u stanju da kontroliše relativno nisko izvršavanje materijalnih troškova za robe i usluge. Da li će biti u stanju da obezbedimo plaćanje u roku od 45 dana države? Da li ćemo biti u stanju da sprečimo dosadašnje ponašanje državnih organa da plaćaju mnogo više nego što imaju para u budžetu i da prave docnje? I da ugovaraju mnogo više nego što imaju u budžetu, a onda ne plaćaju? To je problem koji smo mi imali, a taj problem se zove finansijska nedisciplina.
Finansijska nedisciplina u prethodnom periodu poticala je iz činjenice što Srbija nikada od 2006. godine na ovamo nije imala jakog ministra finansija. To je realno tako. Zašto? Ne govorim o ličnosti, govorim o instituciji. Nije imala ministra finansija koji je imao sve instrumente da može da sprovodi ekonomsku politiku, a ne politiku u političkom smislu. Mešala se politika u rad ministra finansija tako što su zvali telefonom - izuzmi od ovoga, nemoj da mu naplatiš porez, a napadni ovoga, pošto ovaj nije podoban u tom gradu.
Lokalni direktori poreskih uprava bili su jači od ministra finansija ponekad. Morao se ministar finansija konsultovati sa ljudima van Vlade oko poteza ekonomske politike. Znate zašto je ovaj budžet na vreme? Zato što nismo morali da idemo na konsultacije neke političke oko toga da li treba da se projektuje recimo rast od 2%, ili je rast 1,5% ili 2,5%. Nismo išli van Vlade da se konsultujemo, nego smo sve završili u Vladi. Nismo gubili vreme u konsultacijama sa ljudima koji nisu uopšte stručni ljudi za to. Širili mape Koridora, pričali sa ljudima koji pojma nemaju o tome šta je to izgradnja puteva i gubili ne sate, ne dane, nego mesece u besplodnim diskusijama. Nije bilo koordinacije, nije bilo poverenja i zato smo imali takav budžet. Sa tim je gotovo, ovo je nova vlada, potpuno nov stil rada i zato ćemo imati i napraviti ovako radikalan zaokret koji se manifestuje budžetom za narednu godinu.
Svestan sam da sam budžet nije garancija da ćemo imati potpuni preokret u kompletnoj ekonomskoj politici, ali jeste baza, zajedno sa ovim pratećim zakonima da krenemo u jednu potpuno novu ekonomsku politiku. Naravno, zahvaljujem svima onima poslanicima iz vladajućih stranaka i opoziciji koji daju konstruktivne predloge u tom pravcu. U tom smislu su svaka upozorenja sa vaše strane dobronamerna, jer smatram da parlament mora da bude glavni kontrolor rada i Vlade i Ministarstva finansija. Hvala vam na tome.
