Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeno predsedništvo, ne mogu da se otmem utisku da su dosadašnje diskusije bile otprilike šta bi bilo kad bi bilo ili šta ste vi radili, a šta smo mi radili. Kad bi DSS, što je rekao i predsednik poslaničke grupe, krenula sa takvim diskusijama to bi se svelo na otprilike da bismo mi kritikovali i jednu i drugu stranu, jer mi nismo bili u ovim pričama o kojima se sada priča.
No, za svaku pohvalu je što je budžet stigao na vreme, ali ako ovako nastavimo verovatno ćemo diskutovati do Nove godine i dočekati da do Nove godine usvajamo ovaj predlog budžeta.
Danas bih se pre svega osvrnula na deo budžeta koji se odnosi na poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Želim da izrazim pohvalu ministarstvu što je našlo mogućnosti da na neki način podigne nivo sredstava koja su opredeljena za ovu namenu. Takođe, želim da kažem da je dobro što je ministarstvo prepoznalo poljoprivredu kao granu koja je veoma bitna za ovu državu. Zašto to kažem? Zato što DSS prepoznaje poljoprivredu ne kao motor nego kao temelj razvoja ove države.
Međutim, kada pogledamo same cifre u budžetu koje se odnose na poljoprivredu, onda prosto ne možemo da imamo pravi uvid za šta je sve to namenjeno u budžetu, šta se u stvari namenjuje poljoprivredi. Zašto to kažem? Od suvih cifara koje su razbijene u ovom ogromnom dokumentu imamo razne stvari, a to su subvencije, ulaganje u navodnjavanje, atarske puteve, regionalne razvoje, razvoj sela, turizam, projekte od međunarodnih donacija, iskorenjivanje svinjske kuge, razne transfere prema AP Vojvodini, prema lokalnim samoupravama itd. Dakle, osnovna primedba je da je budžet mogao da bude jasnije prikazan i objašnjen.
Demokratska stranka Srbije takođe smatra da nije dovoljno objašnjena raspodela sredstava. Zašto to kažemo? Smatramo da je nedovoljno sredstava izdvojeno za stočarstvo, pre svega za govedarsku proizvodnju, a i mnogo manje sredstava za živinarstvo i ribarstvo. Što se tiče same govedarske proizvodnje, danas u Srbiji imamo negde oko 420.000 krava. Neki smatraju da je to čak i manje, negde oko 380.000. Našem ministarstvu je prioritet ulaganje u mlekarstvo. Ako ulažemo u mlekarstvo, valjda moramo imati i govedarsku proizvodnju koja je osnova. Ne možemo ulagati u krov a da nemamo temelj.
Želim da napomenem da u Vojvodini imamo, jer dolazim iz Vojvodine, Novog Sada, mesta gde je ta proizvodnja vrlo aktivna, gde imate selo Mošoring gde u jednoj ulici imate 1.200 krava, a u drugom imate 4.000 krava i 10.000 ovaca. To je jedno selo, jedna mala oaza koja se nalazi u našoj zemlji. Danas na Zlatiboru možete kupiti ovce iz tog mesta, što je skandalozno. Bojazan tih poljoprivrednika i stočara koji se tamo bave isključivo stočarstvom i u najvećoj meri stočarstvo je da neće imati hrane zbog velike suše, da je pitanje kako će prehraniti toliku stoku i zbog toga smatramo da je mnogo više sredstava trebalo da bude uloženo u ovakve stvari, posebno zbog toga što je zapušteno stočarstvo koje se teško i skupo revitalizuje i što je veoma problematično.
Napominjem takođe da su velika sredstva izdvojena za razvoj agrarnog turizma i organske proizvodnje. Ne sporim da organsku proizvodnju treba sufinansirati, da je organska proizvodnja zaista bitna stvar, ali u ovom trenutku kada je ona osnovna poljoprivreda, komercijalna poljoprivreda maltene na izdisaju, ulažemo ogromna sredstva u agrarni turizam. Valjda to treba da bude nadogradnja na ovu osnovnu proizvodnju. Mislim da je to prosto nerealno.
Da bi o svemu ovome mogla da diskutujem kao čovek koji nije ekonomista uzela sam Nacrt fiskalne strategije koji je donet za 2013. godinu i odnosi se na 2014. i 2015. godinu, koji kaže da je jedan od izvora primanja prodaja neaktivnih državnih resursa, odnosno zgrada, drugih građevinskih objekata poljoprivrednog zemljišta itd. Znači, odatle ćemo crpeti sredstva. Pitanje poljoprivrednog zemljišta je veoma osetljivo pitanje, posebno kada imamo u vidu da je ono ozbiljno ograničeno restitucijama, različitim komasacijama i svojim statusom. Podsećam da u Srbiji ima negde oko 500.000 hektara neobrađenog zemljišta, a negde oko 300.000 zemlje koja je nestala u restituciji, raznim komasacijama, u transformacijama, privatizacijama poslednjih 20 godina. Sa tim u vezi DSS ukazuje na katastrofalan položaj SSP, koji je prošla Vlada potpisala i kojim se daje mogućnost inostranim kupcima da pod istim uslovima kupuju ovo poljoprivredno zemljište kao što kupuju i naši građani.
Moramo pod hitno doneti zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se taj deo regulisao. Prosto je neverovatno da je Srbija kao premala zemlja dozvolila sebi da neko može da kupi 30.000 ha zemljišta. Srbija nije toliko velika da može sebi to da dopusti.
Na kraju, želim da kažem da nikakva podrška agraru neće biti dovoljna dokle god se narodni dinar preliva u tajkunske džepove, dokle god jedan paor dobija 12.000 subvencija po hektaru, a 22.000 dinara daje organizatorima proizvodnje za veštačko đubrivo i dok ne uvedemo kontrolu u finansijska sredstva. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Izvolite.

Poštovani prezimenjače, poštovana ministarka Kalanović, drage kolege, Predlog budžeta za 2013. godinu je zaista za svaku pohvalu što je stigao u roku u kojem do sada ni jedna Vlada nije uspela da učini. To je za svaku pohvalu. Međutim, tu pohvale mogu i da prestanu. U suštini ovo je krajnje nerealan budžet koji precenjuje prihode i podcenjuje rashode. To je glavna karakteristika što je Vladi omogućilo da iskaže fiktivan deficit od 3,6%. To je zvaničan stav Fiskalnog saveta, što ste čuli od mojih kolega ranije, i drugih institucija koje vrše nadzor nad javnim finansijama i upozoravaju da deficit u narednoj godini može dostići 5%.
Nerealno je procenjen rast privredne aktivnosti od 2%, dok su naša najveća tržišta u recesiji. Nerealno je procenjen rast prihoda od poreza na dobit na 47% u godini u kojoj je ostvaren pad privredne aktivnosti od 2%. To niko ne može da objasni, pa čak ni mađioničar Dinkić. Kako misli to da izvede? Nerealno je procenjen rast prihoda od PDV gde se očekuje da će pored drastičnog pada životnog standarda stanovništva doći do povećanja tražnje. Nerealno je procenjen rast neporeskih prihoda od dividendi javnih preduzeća.
Sa druge strane, nisko su procenjeni rashodi za nabavku roba i usluga gde nije uračunat rast cene energenata. Socijalna davanja koja se indeksiraju inflaciju, pošto je izvesno da će inflacija biti viša od projektovanih 5,5%. Nisko je procenjen rashod za nastavak programa trinaeste penzije, koja je najavljena, a nije budžetirana. Finansijsku podršku državnim bankama po osnovu nedavno usvojenog zakona, Železari Smederevo i isplatu nagomilanih docnji ili kašnjenja države. Javni dug, čak i kada bi se realizovao, ovako nerealan budžet ne bi doveo do zaustavljanja rasta javnog duga koji će do kraja 2012. godine dostići 64%, a u sledećoj godini 65%. Javni dug je samo za tri meseca rada ove Vlade porastao za dve milijarde evra. Ostaje nejasno na šta se troše sredstva kada ljudi sve teže žive.
Kamate u odnosu na 2012. godinu rastu 25 milijardi dinara ili čak 37%. Kako kažete da se država povremeno zadužuje, kada je kamata u narednoj godini tako drastično porasla.
Ono što je najgore po građane a to je pad životnog standarda. Imamo situaciju da gospodin Dinkić, kako upravlja javnim finansijama, možemo videti na prvih 100 dana rada ove Vlade u kojoj on upravlja svim privrednim i finansijskim tokovima ove države. Dakle, dragi građani povećani su porezi, povećan je dug zemlje, povećane su cene osnovnih životnih namirnica, smanjene su plate i penzije za preko dva miliona građana i napravljen je rekordan deficit. Ovaj scenario nas očekuje kroz realizaciju predloženog budžeta za 2013. godinu.
Imaćemo rast inflacije, drastično povećanje cena svih energenata. Rast svih ostalih troškova života i smanjenje plata i penzija. Rezultat ove politike biće drastičan pad životnog standarda građana koji se procenjuje na preko 20% do kraja naredne godine. Na to jasno ukazuju sledeći podaci, poštovani građani.
Inflacija sa julskog nivoa od 5,4 je skočila na 12,5 u oktobru, a do kraja godine se može desiti da dostigne 15%. Najavljeno je povećanje struje od 30%, kao i povećanje cene gasa, ako ne prodate Srbijagas. Povećaće se cena uglja, a o ceni benzina i derivata da ne govorimo, to je svakodnevna pojava.
Naročito zabrinjava što rastu cene osnovnih životnih namirnica na koje odlazi najveći deo primanja naših građana. Prosečna zarada isplaćena u septembru je realno 6,5% manja od zarada isplaćenih u avgustu mesecu. Time što su se radnicima i penzionerima povećala primanja za samo 2%, uz inflaciju od 12,5 znači da ste direktno gospodine Dinkiću, koji niste u sali, smanjili standard građana za 10%. Naredne godine Fiskalni savet očekuje inflaciju od 11,6%. Mislim da je to optimistično, a budžetom je predviđena ideksacija od 2% i 0,5%. Time će standarda građana Srbije biti umanjen za dodatnih 10%.
Lokalna samouprava se nalazi u finansijskom haosu zato što ste im prvo preneli sredstva od poreza n a zarade bez prenosa nadležnosti i time ste stvorili rupu od 40 milijardi dinara u budžetu Srbije. Kada su lokalne samouprave usvojile budžete usklađene sa novim prihodima, ukinuli ste im veliki broj izvornih prihoda, izazvali deficit i docnju na lokalnom nivou i doveli ste u pitanje funkcionisanje svih opština i gradova u Srbiji bez obzira ko je na vlasti, bez obzira na vaše komponovanje. Sada se najavljuje ukidanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što će dodatno narušiti finansiranje lokalnih samouprava.
Ono što je simptomatično za ovaj budžet i u čemu se krije deo nekih od naših predloga, pošto je pripremljen krajnje nerealan budžet, treba insistirati da se Skupštini dostavljaju kvartalni ciljevi realizacije budžetskih prihoda i rashoda, kao i u skladu sa tim da se Skupština kvartalno izveštava o ostvarenju planiranog deficita i visini javnog duga. Tražimo da Vlada kvartalno izveštava Skupštinu o trošenju sredstava za subvencije i efektima na rast privredne aktivnosti koji su ta sredstva realizovali.
Naročito su zanimljivi u ovom budžetu, kao kuriozitet, subvencije za brodogradnju od 1,2 milijarde dinara. Srbija je, inače, gigant u brodogradnji. I kredit Republici Srpskoj, inače, smatramo da Republici Srpskoj treba pomoći u svakom smislu, od dve milijarde dinara za kupovinu vagona i kompjutera. Brodogradnja, postavlja se pitanje – od kada je ova grana postala prioritet za privredu Srbije, naročito kada se ima u vidu da su zbog krize raspoloživi ogromni kapaciteti za prevoz robe i da nema tražnje za ovim proizvodima?
Kredit za Republiku Srpsku. Da li je ovaj kredit praktično znači da se Srbija zadužuje na međunarodnom tržištu, a onda ta skupo plaćena sredstva po povoljnim uslovima daje Republici Srpskoj?
Turizam, kao najpopularnija grana gospodina Dinkića. Ponovo su porasle subvencije za 2,7 milijardi dinara, a ja sam mislio da je ona Stara planina završena. Izgleda da sam se prevario.
Budžetom nisu predviđene garancije za Srbijagas. Postavlja se pitanje – ili ćete povećati cene, ili ćete prodati preduzeće? Budžetom je planirano mogućnost izdavanja dodatnih garancija u vrednosti od 400 miliona evra čime su data široka ovlašćenja Vladi da ih izdaje bez saglasnosti Skupštine, što predstavlja ogroman rizik za transparentnost zaduživanja i mogućnost dodatnog povećanja javnog duga. Za šta se planira izdavanje ovih garancija?
Bonusi u MUP. U MUP, svim pripadnicima od žandarmerije do šalterske službenice, dodeljen je mesečni bonus od 10.000 dinara. Inače, to je u formi socijalne pomoći, što je uvredljivo za pripadnike MUP. Smatramo da ljudi u MUP treba da imaju mnogo veće plate, nego što imaju. Postavlja se pitanje – zašto niste dali zaposlenima u BIA ili u Vojsci Srbije? Zbog čega ova diskriminacija, ako nije samo go dogovor među vašim vladajućim strankama?
Nisu ovim budžetom planirana sredstva za izgradnju Južnog toka, a najavljujete da izgradnja počinje u decembru. Kako planirate da finansirate ovu investiciju, potpuno je nejasno. Čak 30 miliona evra ste predvideli za modernizaciju informacionog sistema Poreske uprave, a IPO programom još devet miliona evra. Da li ste svesni koliki je to iznos i objasnite nam na osnovu čije procene su data i na šta će konkretno biti utrošena ova sredstva?
Ne treba da brinete, gospodine Dinkiću, koji niste u sali, jer stiže predviđenih pet milijardi evra, za koji dan, iz obećanih 100 milijardi iz predizborne kampanje SNS, što je 100 milijardi za deset godina. Dakle, ovih dana očekujemo tih prvih pet milijardi koje su obećane. Prema tome, nemojte uopšte da brinete za taj deficit, siguran sam da će lako biti pokriven. Građani će za šest meseci od danas, koji je danas datum neka svi zapamte, moći da kupe pet puta manje stvari u prodavnicama i na taj način da ugroze drastično svoj životni standard.
Prema tome, imamo pred sobom jedan nerealan, jedan deficitiran budžet, jedan budžet gospodina Dinkića koji je ostvario zaista mađioničarsku stvar, da je uspeo u sekundi da se zadužuje 143 evra, dok je taj zli i loši Cvetković uspeo samo 54 evra. To je ono što je suština. Umesto da ste gradili stare planine, mogli ste u osam okruga u Srbiji da otvorite osam fabrika i da napravite radna mesta. Vreme curi, dug raste, standard građana opada, raste nezaposlenost, svake sekunde 143 evra se zadužujete, a odgovora i rešenja nema. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, žao mi je što ministar Dinkić nije tu da sasluša celu raspravu u načelu i po amandmanima. Ovo je najvažniji zakon koji jedna skupština usvaja u toku godine.
Sada smo čuli prepucavanja između bivše i sadašnje vlasti ko je više zaduživao državu. Prosto, to kada čujemo građani treba da budu svesni da sve te velike pare o kojima se priča su pare koje ćemo morati da vratimo. Nama to niko ne daje, ni te silne pare koje idu za hartije od vrednosti, kredite, sve što uzimamo, to će neko morati da vrati. Samo raste javni dug, da li za 100, 50 ili ne znam koliko evra dnevno. Znamo da je u poslednje četiri godine porastao za sedam milijardi, kao što znamo da su prihodi budžeta za 460 miliona evra manji zato što smo krenuli da primenjujemo neselektivno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Poslednji prihod kada nije SSP primenjivan, iz 2008. godine, carinski prihod, je bio 760 miliona evra, a prihod iz 2012. godine se planira na 300 miliona evra. To je razlika od primene SSP. To su pare na koje se ne plaćaju nikakve kamate, to su pare koje su prihod ovog budžeta, koje su završile da li u džepovima nekih stranih kompanija, domaćih kompanija, uglavnom nisu završile u budžetu Republike Srbije, iz kojih sredstava bi mogle da se finansiraju sve obaveze o kojima ću sada govoriti.
Govoriću pre svega o tome da prihodi koji su nerealno planirani na osnovu procena koje ne stoje su prihodi koji ne mogu da obezbede finansiranje svih budžetskih obaveza, ovako kako su one sada dimenzionirane. U Srbiji se iz dana u dan sve teže živi i skoro 50% građana Srbije se nalazi na granici siromaštva. To je jedan galopirajući proces u poslednje dve godine, koji iz dana u dan sve više ljudi gura ka toj granici siromaštva, što je potpuno zabrinjavajuće. O tome prilikom uvodnog izlaganja ministra Dinkića i svih ostalih iz vladajuće koalicije nismo čuli ni reč, da oni brinu za to što građani teže žive i što je to situacija koja će najviše da optereti nas.
Mi slušamo ovde priče o deficitu, o suficitu, o rastu, o ovakvom zaduživanju, o 0,5% razlike u kamatama, ali o građanima, o običnom čoveku niko nije pričao u ovoj skupštini. Prosto, to je tema koja se ne pominje, kao da mi ovde ne postojimo zbog tih građana, nego da ti građani postoje zbog Skupštine, zbog Vlade, da Vlada ili bilo ko drugi može da radi eksperimente na njima. Mi ovde postojimo zbog građana i moramo da budemo u funkciji građana. Ovaj budžet mora da bude u funkciji građana. Te igre sa deficitima, suficitima, 60% BDP, ovoliko posto itd, prosto građane to ne zanima. Građane zanima kako će se živeti iduće godine i da li će oni od ovog budžeta moći bolje da žive ili neće. Nažalost, kako sada stoje stvari, neće bolje živeti građani u idućoj godini. To je činjenica sa kojom vlast i Vlada mora da se suoči. U idućoj godini teško da će se bolje živeti nego što se sada živi.
U poslednje četiri godine, 270 hiljada ljudi je ostalo bez posla za vreme socijalno odgovorne Vlade. To je najveći broj u regionu. Imamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi i najmanju stopu zaposlenosti u Evropi. To su pitanja na koja odgovor nismo čuli prilikom ove rasprave. Socijalna politika definisana ovim budžetom ne zadovoljava ni osnovne potrebe najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. U ovim teškim vremenima, koja će biti naredne godine još teža, to je jedna objektivna stvar oko koje možemo da se sporimo, ali situacija nam govori da će tako biti, ne govore nam da Vlada vodi računa o pojedincu koji treba da bude u centru pažnje, porodici koja treba da bude u centru pažnje ove rasprave i u centru pažnje budžeta, koji na svaki mogući način mora pojedincu i porodici da obezbedi da se ova teška vremena prežive.
Ne očekujem da u ovim teškim vremenima država mora da štedi na građanima. Naprotiv, država mora da štedi na sebi, na svom državnom aparatu koji je skup, neracionalan. Država mora da štedi na bespotrebnim investicijama, država mora da štedi na sebi. Jedina štednja u ovoj situaciji se preliva na građane, penzionere i zaposlene u državnoj upravi i sve one koji primaju pare iz budžeta. Ograničeni rast zarada, koji više ne prati ni troškove, ni inflaciju, ništa. Definisali smo ga Zakonom o primanjima državnih službenika. Zarade i penzije će biti u toku iduće godine još više obezvređene. O tome niko ne vodi računa. Socijalna davanja će takođe biti sva obezvređena.
U ovom trenutku se ne vodi računa o najugroženijim kategorijama. Ne vodi se računa kako njima da olakšamo život, što jeste obaveza države, da onima koji su najugroženiji olakša život, a to su porodice sa decom, porodice u kojima niko nije zaposlen i kojih ima sve više, jer je 270 hiljada ljudi u poslednje četiri godine ostalo bez posla. To su staračka domaćinstva, naročito u ruralnim područjima, koja nemaju od čega da se izdržavaju. To su penzioneri sa malim penzijama, gde ta povećanja, kojih će biti, 2% plus 2%, potpuno ne odgovaraju situaciji u kojoj se Srbija nalazi i situaciji u koju Srbija ide.
Demokratska stranka Srbije predlaže da se izrade socijalne karte i da subvencije za socijalnu pomoć budu adekvatne. To nije posao koji je težak. Za to treba šest meseci. Država bi morala da štedi i reći ću vam par primera gde država može da štedi. Ponovo se izdvajaju milioni evra za nabavku automobila u Upravi za zajedničke poslove. Da li je to neophodno da se sada nabavljaju novi automobili za ministre, pomoćnike i zamenike? Naravno da nije. Predviđena su sredstva, 155 miliona dinara je predviđeno za izgradnju nove košarkaške hale u Beogradu. Da li Beograd ima malo košarkaških hala, da nam treba još jedna? Malo je i "Pionir" i "Arena" i "Šumice" i sve ostalo? Znači, država ne štedi. "Ratel" plaća 700 hiljada evra mesečno zakup poslovnog prostora. Zar država nema nijednu kancelariju da da "Ratelu" da se oni smeste? Eno, SIV 3 zvrji poluprazan. Da li toj gospodi iz "Ratela" ne odgovaraju te kancelarije, nego mora 700 hiljada evra mesečno da se plaća od para građana za zakup poslovnog prostora?
Mi u DSS smatramo da se pare troše neracionalno. Nabavka lovačkih pušaka nije nešto što je prioritet u budžetu, a to se sve radi sa parama građana. Prosto, država ima para, ali one se neracionalno troše. Štedi se na građanima i to je nešto što mora da se promeni. Građanin pojedinac, porodica, najugroženije kategorije stanovništva moraju da budu u centru ovog budžeta, u centru rasprave u ovoj skupštini. Njima se nije posvetio ni jedan jedini minut do sada, niti su predlagači budžeta posvetili jedan jedini minut priči o tome kako se u Srbiji danas živi, a u Srbiji će se samo živeti gore.
To je ono o čemu mi moramo da vodimo računa jer smo mi ovde zbog građana. Ne postoji ova država zbog Skupštine, zbog Vlade, zbog ambicija pojedinih ministara, ova Skupština postoji i ova država postoje zbog građana i konačno u ovoj skupštini mora da se vodi računa o građanima. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Nenad Konstatinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče parlamenta, žao mi je da Mlađan Dinkić nije danas u sali, žao mi je da Mlađan Dinkić neće da raspravlja o budžetu sa poslanicima, navodno je izrazio tu želju prošlog petka, sad bi mi trebali da slikamo da je njegova stolica prazna, i onda da okačimo na Tviteru.

Ne mogu da razumem da Vlada Republike Srbije i ministar finansija ne znaju šta je budžet. Ne mogu da razumem da nam je ministar rekao u petak da će nam predstaviti cifre, a da neće govoriti o politici. Budžet jeste ukupna politika Vlade, budžet jeste program Vlade i da se sa ovim budžetom koji je predstavio Dinkić, a sada nije došao da raspravlja o njemu, ne slaže premijer Vlade Republike Srbije govori o tome da premijer danas nije sa nama.

Dakle, običaj je i praksa je da premijer predstavlja budžet. Nema premijera jer ovaj budžet je u potpunosti u suprotnosti sa onim što je on izneo u svom ekspozeu. Nema doduše ni jednog ministra iz bilo koje stranke u vladajućoj koaliciji osim URS.

Ekonomska politika se očigledno vodi u medijima jer vidimo da u ovom budžetu nema nikakvih mera za strukturne reforme u Srbiji. Ako je ovo budžet za prvu godinu rada Vlade, mi možemo da konstatujemo da Vlada apsolutno nema hrabrosti da pokrene bilo kakve reforme u ovoj zemlji. Ako nema hrabrosti da to uradi u prvom mandatu, pitamo se kada će imati hrabrosti. Očigledno nikada.

Sada mi je jasno čemu ona lažna priča o tome da je Srbija na ivici ambisa, da smo pred bankrotstvom, a najbolji dokaz za to da to nije bilo tačno jeste to što nikakvih reformi nije bilo u protekla tri meseca, a ništa se od tog bankrotstva nije desilo. Posle tri meseca građanima je sve gore, para je sve manje i svako može da vidi da za svoju mesečnu platu može da kupi mnogo manje nego što je mogao da kupi prethodnog meseca.

Šta nam donosi novi budžet? To treba reći građanima Srbije otvoreno. Donosi nam veću cenu gasa, donosi nam veću cenu struje, odnosno donosi nam veću inflaciju. Čuli smo od ministra da će biti povećanja plata dva puta po 2%, to je 4%, ali nismo čuli to da svi predviđaju inflaciju od 14% i da to znači da ćemo mi živeti minimum 10% lošije u narednom periodu. Demokratska stranka ne može da podrži budžet koji predviđa da građani budu siromašniji u narednih godinu dana.

Inflacija je bila u prvom kvartalu 2012. godine 3,2% kada je ministar Dinkić bio u Vladi, a nije bio ministar finansija. Sada kada je on ministar finansija treći kvartal 2012. godine, inflacija je 10,3%. Koje su mere koje ste vi predložili do sada?

Predložene su mere podizanja PDV i podizanja akciza. Podizanjem PDV sve ste prevalili na teret i na grbaču građana Srbije. Dakle, sve je skuplje od kada je podignut PDV. Skuplje je gorivo, skuplje su cigarete, sada podižete i porez na dobit preduzeća sa 10 na 15%. Dakle, to nisu mere koje predstavljaju strukturne reforme u Srbiji.

To nisu mere koje nas mogu da izvedu iz ekonomske krize. Fiskalni savet je dao jasnu ocenu da je fiktivno to što se planira 3,6% deficita u narednoj godini. Oni predviđaju minimum 4,5%, a možda i 5%, kako piše u njihovoj analizi. Veći deficit će nas dovesti naravno i do većeg zaduživanja. Veće zaduživanje dovešće do većeg javnog duga. To da je ministar finansija Dinkić sklon većem zaduživanju, govore i cifre, a to je da se Srbija za poslednja tri meseca zadužila više za milijardu i 123 milona dinara. Dakle, 375 miliona dinara mesečno se mi zadužujemo. To je dva i po puta više nego kada je Dinkić bio u prethodnoj Vladi, ali nije bio ministar finansija.

Rashodi. Danas smo čuli da su bili ogromni rashodi u vreme predizborne kampanje. Rashodi za prvih sedam meseci 2012. godine, prosek mesečno je 78 milijardi. Septembar mesec ove godine 85 milijardi. Oktobar mesec 96 milijardi. Nemam utisak da smo mi u kampanji. Dakle, Vlada troši mnogo više nego što je trošila, a teret toga treba da podnesu građani Srbije. Dakle, sve suprotno od onog što je pisalo u ekspozeu premijera Dačića, da ne treba građani da stežu kajiš nego treba država da smanji troškove. Mi imamo mnogo veće troškove.

Čuli smo u petak u izlaganju ministra Dinkića da se restrukturiranje ograničava, da se završi do polovine 2014. godine. Ni jednu reč nismo čuli o tome kako će se restrukturirati 140 preduzeća koja su u restrukturiranju. U budžetu para za restrukturiranje očigledno nema. Šta to znači? To znači da ćemo mi do polovine 2014. godine imati 50.000 radnika na ulicama jer će ostati bez posla. Dakle, 50.000 ljudi radi u 140 preduzeća u restrukturiranju. Mislim da je krajnje licemerno, čak zlonamerno, kada je ministar Dinkić rekao – dali smo im godinu i po dana da završe restrukturiranje. Kako će oni sami da završe restrukturiranje i da pronađu strateške partnere kada Dinkić nije mogao da uradi kao ministar ekonomije i privrede čiji je to bio zadatak 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 i sada 2012. godine. Dakle, mi ćemo imati 50.000 radnika bez posla, na ulicama i to vrlo liči na ono kada je Dinkić bio i guverner, pa su zaposleni u bankama ostali na ulicama i njega za to apsolutno nije bilo briga.

Demokratska stranka ne može da podrži budžet kojim se radnici ostavljaju na ulicama bez ikakvog socijalnog programa i bez ikakve ideje šta će ti ljudi raditi. Ovaj budžet je po meni isti kao i rebalans. U njemu nema najave strukturnih reformi i mislim da je onima koji su pravili budžet jasno da sa ovim budžetom ne može da se izdrži više od šest meseci. Postavljam pitanje šta će biti za šest meseci. Ili ćete prodati EPS, ili ćete raspisati izbore. Predlažem vam, s obzirom, da ste nesposobni da pokrenete strukturne reforme u prvoj godini svoje vlade, da odmah raspišete izbore i otvoreno kažete građanima Srbije kakva je situacija. Hvala.

Narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javnost i najveći broj narodnih poslanika, članova Odbora za kulturu Skupštine Srbije ovih dana su vrlo oštro i sa zabrinutošću reagovali na odluku ove vlade o učešću kulture u budžetu Republike Srbije. Ako pogledamo budžet za obrazovanje, za zaštitu životne sredine, videćemo da se i to ne smatra strateškim priritetima ove vlade i to u jednoj zemlji, siromašnoj zemlji kojoj ti resori mogu biti značajan oslonac razvoja.
Za svaku stranku političkog spektra kultura mora biti prioritet, bez obzira da li ona posmatra kao zaštitu kulturnog nasleđa, ili tradicionalnih vrednosti. Ono što je za DS posebno važno, a to je podsticaj slobodnog stvaralaštva, alternativnog načina pogleda na društvo, to su prioriteti o kojima moramo da vodimo posebno računa. U ostalom, Ustavom smo se obavezali da ćemo štiti slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva i da ćemo podsticati i pomagati razvoj nauke i kulture, a ne održavati je na ivici egzistencije. Dakle, brojevi pokazuju kakvu politiku Vlada vodi.
Sredstva koja ste obezbedili za kulturu u ovoj godini, odnosno u 2013. godini, mnogo govore upravo o toj politici. Taj procenat, kažu poznavaoci, najbliži je zemljama u razvoju, kao što je recimo Kambodža, niži je od procenta, recimo, susedne Crne Gore i većine zemalja u regionu.
Ono što je posebno važno u ovim trenucima kada je zemlja u ekonomskoj krizi, jeste da shvatimo da je to trenutak kada je učešće kulture u ličnoj i porodičnoj potrošnji građana veoma malo ili gotovo nepostojeće. To za državu treba upravo da bude alarm da se još više uključi i obezbedi stabilno finansiranje kulture.
Ko danas sa primanjima koja ima može da plati kartu za pozorište ili da kupi knjigu, a da država na to ostane potpuno nezainteresovana? Zbog toga se ne smemo zavaravati, da ćemo smanjivanjem sredstava za kulturu, obezbediti značajnija sredstva za rešavanje onih objektivnih, realnih, socijalnih problema koje ova država ima.
Takođe je važno da znamo da "jeftina kulturna produkcija" obično znači i "jeftin kulturni proizvod". Mi se već danas suočavamo sa posledicama, da mnogo donosioci odluka više ne prave razliku između zabave i kulture i da su kriterijumi za dodelu budžetskih sredstava postali sve manje jasni.
Ukoliko kulturu stavimo na marginu svojih prioriteta, moramo biti svesni da su posledice takve odluke dugoročno i dramatično štetne. Uostalom, mi danas snosimo posledice prezrivog odnosa prema kulturi tokom 90-ih godina. Ako su naši građani materijalno siromašni, ne smemo dozvoliti da postanu i kulturno siromašni.
Ako čitate dokumenta međunarodnih organizacija, čiji smo članovi, UNESCO ili Saveta Evrope, videćete da se u njima ponavlja ista poruka. Potrebna je politička hrabrost i odlučnost da se upravo budžetskom politikom istaknu prioriteti koji spašavaju društvo od teških izazova današnjeg vremena. Kultura, umetnost, obrazovanje, demokratija, participacija građana, jednake mogućnosti, zaštita životne sredine, socijalna pravda, neophodni su temelji za izgradnju održivog društva i razvoja.
Dakle, ceo svet je shvatio da kulturni proizvodi, usluge ne smeju biti tretirani kao roba, a još manje kao roba široke potrošnje. Ono što je investicija u budućnost, a kultura i obrazovanje to sasvim sigurno jesu, moraju biti zaštićeni od dramatičnih smanjenja rashoda. Pošto u ovom budžetu, ove strateške oblasti nisu dobile tu zaštitu, ovo je još jedan razlog zbog kojeg DS neće glasati za budžet 2013. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.