Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, činjenica da mi danas raspravljamo o budžetu, trebala bi da podrazumeva da danas pred nama sedi cela Vlada ili bar najveći deo njenih ministara, ali podrazumeva u svakom slučaju da sedi i premijer, zato što budžet nije zbir cifara, zato što je budžet politika Vlade koju ona predstavlja parlamentu i time se obavezuje, pre svega da pokaže da li ispunjava obećanja koja je dala s jedne strane, i sa druge strane kakav je život namenila građanima Srbije.
Dakle, budžet nije zbir ulaznih i izlaznih cifara. Zbir je ozbiljna politika o kojoj bi trebala danas ovde da se izjašnjava cela Vlada i da poslanicima obrazlaže razloge zbog kojih ovaj budžet izgleda ovako kako izgleda.
Činjenica da danas nema nikoga iz Vlade, osim ministra finansija, može da nam govori dve stvari. Jedna stvar je, jedan mogući odgovor jeste, da Vlada nije zainteresovana za ovu važnu temu ili da Vlada nema jasnu politiku, pa ne želi da
stoji iza onoga što ovaj budžet predstavlja, i sa druge strane, da se Vlada ne slaže sa politikom, koji je danas, onda za nas se postavlja pitanje, predstavio ko? Dakle, ko stoji iza ove politike koju predstavlja današnji budžet? Za nas ostaje veliko pitanje, u svakom slučaju, lako možemo zaključiti da ne stoji Vlada Republike Srbije.
Da bismo razgovarali o današnjem budžetu, mislim da pre svega treba da ga upoređujemo sa onim što su bila obećanja građanima Srbije, jer, ukoliko građani Srbije na izborima biraju one koji nešto obećaju, pretpostavka je da ta obećanja treba bar da pokušaju da ispune. Da vidimo, kakva su bila obećanja i šta ovaj budžet u odnosu na ta obećanja nudi? Dakle, obećanje je bilo, i osnovna zamerka prethodnoj Vladi je bilo preveliko zaduživanje. Na toj temi, mi smo ovde u parlamentu imali bezbrojne rasprave o tome da se prethodna vlada previše zaduživala i pored činjenice da smo mi u to vreme živeli u vreme najveće ekonomske krize, koja je naravno zadesila i Srbiju.
Ovim budžetom, Vlada je uspela za samo nekoliko meseci da nas zadužuje 145 evra u sekundi. U sekundi je ova zemlja zadužena za 145 evra, za samo nekoliko meseci. Ako hoćemo da poredimo sa prethodnom Vladom, pa da vidimo koliko je prethodna Vlada bila lošija ili bolja u odnosu na ovu Vladu, onda možemo da kažemo da je to najmanje četiri puta više no što je to radila prethodna Vlada.
Prvo obećanje koje je dato, ovim budžetom je pogaženo, i to ne za sitne procente, ono je pogaženo suštinski nekoliko puta uvećavajući zaduživanje zemlje u odnosu na to što je bilo u prethodnom periodu, i pre svega, time je na najozbiljniji mogući način prekršeno obećanje koje je dato na izborima i zbog kojih verujem da je ova većina, odnosno bar jedna stranka u ovoj većini koja se zalagala za smanjenje zaduživanja, dobila poverenje građana.
Drugo obećanje bilo je da se prethodna Vlada zadužuje i da to ova vlada nikako neće raditi po nepovoljnijim uslovima, da će ova vlada dobijati neke darežljive, prijateljske, skoro besplatne kredite, a onda imamo dokaz da kredit koji je prethodna Vlada dobila od Ruske Federacije, za jedan procenat kamata je manja, nego kredit koji je ova vlada dobila od iste te Ruske Federacije. Dakle, obećanje zato što će doći neka nova većina koja je tako omiljena među nekim zemljama, koje će onda potrčati da nam daju kredite po neverovatno povoljnim uslovima, takođe to obećanje nije ispunjeno i na vrlo očigledan način je prekršeno.
Obećanje koje je dato na izborima i garancije da će to nova parlamentarna većina uraditi, bilo je i smanjenje inflacije. Inflacija, koja je u prvom kvartalu ove godine, za vreme prethodne Vlade bila 3,2%, do kraja ove godine, od kad je došla ova vlada biće, po svim procenama preko 12%. Taj pokazatelj, koji govori o tome da ćemo imati stabilnost i predvidivost je potpuno jasno da i to obećanje ovim budžetom nije ispunjeno.
Sledeće obećanje, na osnovu kojeg je, ja mislim, bar jedna stranka, pošto sve ostale stranke koje su bile u prethodnoj Vladi i sada su u Vladi, osim DS, pa se na njih to ne odnosi, na njih se odnosi sve ono što se prigovara prethodnoj Vladi, odnosi se na one stranke koje su i sada u Vladi, ali bar jedna stranka koja nije bila u prethodnoj Vladi, obećavala je i tvrdila kako se kroz javne nabavke gubi bar 800 miliona evra godišnje.
Za očekivati je da u ovom budžetu vidimo uštedu od, recimo, bar polovine tog iznosa. Iz ovog budžeta ne vidi se jedan jedini euro uštede koji se može prepoznati kao ušteda iz javnih nabavki, koje su tada nazivane pljačkaškim i na svake druge načine. Ostaje samo pretpostavka da oni koji su ostali u Vladi misle da to što su neki obećavali i pričali da su javne nabavke izbor korupcije, da oni to ne smatraju i da oni ne vide u tome rezerve koje bi se prepoznale u ovom budžetu.
Ono što je bilo obećano, a iz ovog budžeta ćemo videti da apsolutno nije ispunjeno, jeste smanjenje rashoda. Dakle, ako pogledate prethodni budžet, vi ćete videti da su rashodi u ovom budžetu mnogo veći.
Samo govorimo o tome da li su obećanja bila realna. Za građane Srbije mislim da nije relevantno, za njih je relevantno da li su obećanja ispunjena. Dakle, ovim budžetom na najgrublji način je to obećanje, da će biti smanjeni javni rashodi, prekršeno. Šta to, s druge strane, znači? To, s druge strane, znači da je teret pao na građane, a ne na one za koje su oni obećavali da postoje neviđene rezerve, a to je smanjenje potrošnje u državnom sistemu u korisnicima budžetskih sredstava itd. Dakle, i to obećanje ne samo da nije ispunjeno, nego je iz ovih pokazatelja na najgrublji mogući način prekršeno.
Ono što je, takođe, bilo obećano i davane čvrste garancije, zbog čega su tvrdili kako prethodna vlada nije dobro radila, a da će ova vlada to promeniti, jeste podizanje standarda građana. Dakle, bili smo svesni da u vreme ekonomske krize standard građana je bio ugrožen. Da li su sve mere koje su preduzete u vreme ekonomske krize dale najbolje odgovore na tu krizu ostaje da pokaže vreme.
Ono što je bila tvrdnja onih koji su tražili poverenje građana, da čarobnim štapićem promene njihove živote i da njihov život učine mnogo boljim, zapravo pokazalo se ovim budžetom da je još jedno u nizu prekršenih obećanja. Za samo nekoliko meseći standard građana je opao po nekim procenama 20%, a po nekim procenama i više. Do kraja godine pretpostavka je, s obzirom na to da sledi poskupljenje gasa i mnogih drugih energenata, da će taj standard drastično padati i dalje. Dakle, i to obećanje iz ovog budžeta potpuno očigledno nije ispunjeno.
Obećanje da će se podići međunarodni ugled i kredibilitet zemlje, o tome mislim da ne vredi govoriti. Međunarodni rejting i finansijski rejting zemlje drastično je opao sa svim negativnim pretpostavkama da će se to nastaviti i u buduće to je ono sada što tek treba da zabrine. Dakle, ako je pretpostavka da se može napredovati samo ukoliko ima dovoljno stranih investicija, znamo da dovoljno strani investicija može biti samo ako je poverenje dovoljno visoko.
Način na koji je biran guverner Narodne banke, kako je menjan Zakon o Narodnoj banci i podsećam ministra, koji je ovde pred svima nama tvrdio i svoju časnu reč davao i samim tim sada sebe diskvalifikovao da mu verujemo blanko, da se neće Zakon o Narodnoj banci vraćati u Skupštinu Srbije, jer međunarodne finansijske institucije nemaju nikakav prigovor na njega, znamo da se vratio i znamo da su primedbe koje su bile date od strane DS morale biti menjane u tom zakonu, samo pokazuje da međunarodni kredibilitet ove zemlje sa ovom vladom ono što možemo da očekujemo jeste da ubuduće može da pada. Hvala vam.