Dve povrede Poslovnika, ali koristiću jedno vreme, prosto, da bih bio korektan prema parlamentu. Povređeni su članovi 106. i 107, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, a ovde se već 15 – 20 minuta govori o svemu drugom, a ne o tačkama dnevnog reda i raspravljaju se bivši koalicioni odnosi u prethodnim vladama.
Druga stvar, govornik je, a to važi i za gospođu Kalanović, dužan da na sednicama Narodne skupštine govori istinu. Verujem, da, ukoliko se to ne događa, ukoliko tolerišete nešto što nije istina, da se time povređuje dostojanstvo Narodne skupštine, dakle, član 107.
Gospođa Kalanović je rekla da postoji konsenzus u ovoj vladi, da partijski funkcioneri ne mogu biti direktori, odnosno da oni koji žele da budu direktori, mogu da zamrznu svoje funkcije i da onda obavljaju tu dužnost. To ne piše u zakonu koji ste predložili parlamentu. To ne važi za 650 budućih direktora lokalnih javnih preduzeća, koji neće morati da zamrzavaju funkciju. Na njih se primenjuju uslovi iz Zakona o radu, tako piše u Predlogu zakona. Tu nema nikakvog uslova zamrzavanja funkcije u političkoj partiji.
Drugo, otvara se još jedno vrlo važno pitanje na koje ne odgovarate Predlogom zakona – šta znači ako neko zamrzne funkciju u političkoj partiji, a ostane, recimo, narodni poslanik u Skupštini Srbije? Da li je on i dalje politički funkcioner ili nije.
Treća stvar, pomenuli ste obećanje vaše partije, da se nigde u ovom zakonu neće njeni kandidati kandidovati za direktore. Da li sam vam dobro razumeo, ni u jednom od 700 direktora javnih preduzeća u Srbiji? Mislim da je to vrlo važno što ste rekli i bilo bi dobro da na sednici parlamenta preuzmete i neku političku obavezu ili političku odgovornost, da snosite odgovarajuće posledice kao političar, ukoliko to vaše obećanje koje ste danas ovde izneli ne bude ispunjeno. To nije samo stvar odnosa vaše partije i DS.
Ovu drugu vrstu povrede neću posebno isticati, ali vas molim da opomenete poslanike SNS da iznose kartice sa sobom kada izlaze iz sale, kartice su ponovo ubačene, da ne otvaramo stalno to pitanje.