Niste čuli zbog toga što ne želite da čujete. Ne sporim da sam u prethodnoj vladi kao jedan od pregovarača sedela pri formiranju Vlade. Nisam sedela sama sa sobom, nisam ja bila ta koja je diktirala uslove kako će biti formirana Vlada, nažalost, nisam bila ni u mogućnosti. Ali, naravno da Ministarstvo za ekonomiju nikad nije vodilo računa o javnim preduzećima jer je to sektor u Ministarstvu finansija, jel tako, gospodine Đidiću? Sektor koji se bavi javnim preduzećima oduvek je sedeo u Ministarstvu finansija. I danas je tako, a tako je bilo i u prethodnoj Vladi.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, da, moja stranka je izašla sa tim da je potrebno uraditi depolitizaciju i departizaciju u upravljanju javnim preduzećima, upravo zbog toga što je svesna da gubici u javnim preduzećima koji se gomilaju jedu supstancu u privredi Srbije i da oni moraju da budu profesionalizovani kako bi javna preduzeća bila privredni subjekti. Javna preduzeća su preduzeća i ona ne mogu da budu partijska, nego moraju da budu javna, sa menadžmentom.
Kao što znate, mi nismo imali niti istaknute članove stranke, niti članove stranke u većini preduzeća nad čijim nadzorom, odnosno predlogom kandidata za direktore smo kao stranka predlagali. Da li je to baš tako bilo kod vas?
Međutim, ne želim sa vama da polemišem o periodu koji je iza nas. Kažem da je u ovom trenutku u Vladi postignut konsenzus. Član sam Vlade. U Vladi je postignut konsenzus da se može zamrznuti funkcija i da se sa zamrznute funkcije može konkurisati.
I dalje vam kažem da nijedan član URS, koji ima partijsku funkciju, neće konkurisati. Ne da neće biti postavljen, neće konkurisati na mesto direktora javnog preduzeća. To vam kažem danas i to možete da proverite u periodu koji je ispred nas. Podsetite me na ovo o čemu sam danas pričala.

Izvinite, gospodine Đuriću, po kom osnovu se javljate?
(Bojan Đurić, s mesta: Replika.)
Ali, niste pomenuti ni vi ni vaša stranka. Nemate osnova za repliku.
Reč ima gospodin Ilić, replika, pa onda vi gospodine Đeliću.

Moram da se osvrnem na prvi deo diskusije gospodina Đelića, za koji mislim da je potpuno konstruktivan i na mestu. Mislim da je to nešto što priliči ovom parlamentu i to pozdravljam, uz par otrovnih strelica u tom delu usmerenih tamo gde obično idu, pa mi nije jasno to kako se mi samo bavimo DS. Valjda je obrnuto, oni se uporno bave nama, a pri tom se ne bave sami sobom, što im preporučujem, jer sama slika i u ovom parlamentu o stanju u toj stranci govori više nego bilo koja reč.
Ne znam odakle vam hrabrost da pričate o nekim stvarima ovde kad znate šta ste ostavili u Srbiji. Možda je božija pravda da to stanje koje ste ostavili u Srbiji se preselilo u vašu stranku. Bilo bi dobro i mislim da je to dobro za sve građane, da vide šta se ovde zapravo dešava. Stalna zamena teza, stalna podmetanja, poturanja. Zar treba da spominjem kako su se delila sredstva u Ministarstvu poljoprivrede? Evo, pune su i novine. Rade na tome istražni organi, ko je sve dobijao subvencije, koji su to mehanizmi.
Vi ste tablirali partijsku državu. Demonstrirali ste sistem koji sada pokušavamo da demontiramo. Videćemo koliko ćemo biti uspešni. U tom smislu vas molim da se zadržite tamo gde ste u prvom delu diskusije bili, na jednoj konstruktivnosti. Mislim da ste dobro diskutovali, da ste dali dobre primedbe, ali ovaj drugi deo zaista nije u skladu sa tim. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đelić. Izvolite.

Ne može se bežati od svoje biografije, ni od istorije. Građani Srbije sve dobro znaju, tako da mislim da je bespredmetno objašnjavati da neko nema veze sa zdravstvom ako ga je vodio 10 godina i da nema veze sa ekonomijom i da ju je vodio u momentu kada je stopa nezaposlenosti prešla sa 13 na 26%, a nema ništa da kaže kako će smanjiti i da se kaže da je to nešto što je nasleđeno. Mislim da je to sterilno i da nikome ne služi.
Ono što je mnogo bitnije jeste šta se predlaže i šta ćemo danas uraditi. Gospođo Kalanović, nisam čuo da li ćete uopšte tražiti da jedan bitan segment naše privrede, a to su banke, daju svoj doprinos likvidnosti našeg sistema, ne da bi se one prozivale, nego da bi obezbedili da u sistemskom smislu i one daju svoj doprinos tamo gde je država očigledno spremna da da svoj. Zašto država da rešava problem banaka, naročito u momentu kada se više ne drže dogovora koji je prethodna Vlada postigla sa drugim zemljama kroz tzv. Bečku inicijativu, da se održi izloženosti bankarskih institucija u našoj zemlji? Šta će nam stranke banke ukoliko stalno upotrebljavaju našu štednju i ukoliko bilo koja garancija koju izdaju za naše preduzeće se u potpunosti oslanjaju na bilans ćerke, a ne oslanjaju se uopšte na nivo bilansa majke? To su ključni razlozi zašto bi trebali da imamo stranke banke. To je diskusija koju morate da imate.
Mogu da vam kažem da i te stranke banke se pitaju zašto ta diskusija nije počela. Sve dok su same, one normalno brane interese njihovih akcionara, ali znaju da ova kriza nelikvidnosti postepeno, ali dosta brzo će se seliti ka njima.
Više od 25% i njihovih potraživanja je nenaplativo u proseku u našem bankarskom sistemu. Ukoliko se ne napravi neki drugačiji pristup, neki reprogram na pet do sedam godina, koji će obezbediti da naša privreda izradi ove zakone koje danas imamo, strah me je da će biti neoperativni i neće uspeti da reše problem, nego ćemo za godinu dana biti na ovoj početnoj tački. Hvala.

Reč ima ministarka Kalanović. Izvolite.

Naravno da ni mi ne želimo da bežimo od svojih biografija. Posebno ja ne želim da bežim od svoje biografije, ali ako delimo odgovornost, delimo i rezultate.
Da, znam da 2009. godine prvi paket antikriznih mera je podrazumevao i Bečku inicijativu i izloženost stranih banaka u Srbiji na istom nivou kao u prethodnom periodu. Da li želimo danas da podsetimo ko je sve učestvovao u tom prvom paketu ili ćemo da kažemo da je to samo zasluga onih koji imaju biografiju?
Od 2009. godine i paketa antikriznih mera, nažalost, nismo imali ozbiljan paket antikriznih mera do ovog sada, koji je podrazumevao subvencionisane kamate privrednicima posle formiranja ove vlade. Onda je odmah bilo postavljeno pitanje da li ćemo da imamo dovoljno preduzeća koja će moći da konkurišu i da obezbede subvencionisane kredite. Šta se ispostavilo? Ispostavilo se da imamo tri puta više zahteva nego što imamo novca na raspolaganju.
Dozvolite da arhitektura u drugom paketu antikriznih mera u proleće 2013. godine pokaže još neke stvari koje su u ovom trenutku sa drugim akterima, ali su pravci isti. Naravno, razgovor sa bankama o izloženosti sredstava u Srbiji značajno je veća nego u prethodnom periodu i razgovor o kamatama stranih i domaćih banaka prema privrednim subjektima. Od toga ćemo svi imati koristi.

Gospodine Veselinoviću, izvolite. Replika.

Gospodin Ilić je pominjao DS u negativnom kontekstu, mislim da ga čak trebali opomenuti, pošto je izašao iz teme. Gospodin Đelić nije govorio o G17 plus ili Regionima na taj način.
Mi kao DS nemamo nikakav problem. Imali smo demokratske izbore. Stranka smo u opoziciji koja, na jedan konstruktivan način, mislim da smo to pokazali ovih dana, ukazuje na sve negativne stvari koje se dešavaju, odnosno koje se tiču zakona koje donosite.
Ne možemo da hvalimo zakone koji su loši, koji su neustavni i koji su protiv pravnog sistema, koji su loši za građane Srbije, koji su loši za privredu Srbije, koji, na kraju krajeva, zamagljuju stvarnost i između redova, ali vrlo jasno, kada se oni budu primenjivali, tek će se njihove posledice osetiti, kao što je to Zakon o javnim preduzećima.
Molim vas da u ovu raspravu ne uključujemo opet teme koje nisu predmet diskusije i da se vratimo na ono što jeste problem, a to su nedostaci ovih zakona koje je Vlada stavila u proceduru.

Hvala.
Vraćamo se na dnevni red.
Po Poslovniku, gospodine Đuriću? (Da.)
Izvolite, gospodine Đuriću.