Reklamiram član 27. Samo hoću da iskoristim ovu priliku ne tražeći da se glasa o povredi, jer vi jeste intervenisali, ali posle toga kada ste dobili jasno priznanje poslanika da on nema nikakvo ovlašćenje i da pored toga ima pismo koje počiva na pretpostavci da je studirao u vreme kada je postojala etika na tom fakultetu i kada se ona posebno kao predmet učila i da zna koji su zakoni i da neće dovesti u opasnost i zloupotrebiti. Kakve ima veze koja je politička stranka, koja je kada na vlasti? Ključno je, ne mislim sa vama da polemišem, samo kažem da je mnogo važnije da Skupština vodi računa o osnovnim pravima građana, posebno ako je Skupština, svejedno u kom sazivu, i zakonima dodatno regulisala i predsednik Skupštine upozorio poslanika .
Još jednom hoću da kažem da mi kao Skupština, svejedno kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, ovakve stvari uvek moramo da osudimo, kao što smo danas pohvalili jer smo govorili protiv piraterije. Narodni poslanik Veselinović namerno nije naveo tačan naziv jednog sajta, pa mi je predsednik dozvolio da se javim i da to pohvalim, jer time nije hteo da navede građane koji prate da učestvuju u pirateriji. Isto tako, kao što je ovo bilo pozitivno, ovo je primer, ne verujem da je narodni poslanik bio svestan kada je ušao u žaru polemike u ovakvo iznošenje podataka, ali moramo svi da reagujemo, nezavisno od pojedinačnog primera, da se ovako nešto nikada ne ponovi.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, replika.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, apsolutno ne želim da negiram ono što sam rekao. Stojim i dalje iza toga i vrlo ponosno stojim iza toga zato što sam probleme onih ljudi jasno stavio na uvid vama, na njihove molbe, na njihove vapaje, njihovi životi su ugroženi. Mi se godinama prepiremo u ovoj Narodnoj skupštini ko će koga nadmudriti, ko će koji član zakona prekršiti. Kažem vam da su njihovi ljudski životi ugroženi. Kao lekara u ovoj Skupštini ćete me uvek čuti u zaštiti njihovih prava, u zaštiti njihovih života. Obraz mi je čist i neću se uopšte postideti zašto sam ovo rekao.
Ponosan sam što otvaram teme koje su uvek bile tabu teme za mnoge poslanike, za mnoge političare. Borim se za ove ljude. Apsolutno ne vidim razlog da kada vam se neko obrati i kada vam neko kaže – Dušane, bori se tamo za nas – boriću se za te građane Srbije.
Možete i krivično da me gonite zbog toga, ali ja ću se boriti, zato što je taj pacijent šest meseci lutao od patologa do operatera i šest meseci je njegov život bio ugrožen. Nema jačeg zakona od zakona života. Možete se vi sa mnom nadmudrivati, ja sam profesor medicine, nisam profesor prava, ali poznajem etiku i poznajem borbu za život, s obzirom da se bavim tumor-hirurgijom glave i vrata, možete me nadmudriti danas i pričati različite stvari, ali kažem vam da apsolutno nisam imao nameru da kršim bilo kakav zakon. Želeo sam samo da se u ovoj skupštini čuje glas jednog običnog građanina, koji je lupao glavom u sistem zdravstva Srbije, koji je lupao glavom u našoj državi i koji, nažalost, ima velike šanse da izgubi život u ovoj borbi sa nekim velikim pravnim magovima koji su danas ovde mene kritikovali. Hvala puno.

Nije bila namera da se, bar mogu da govorim u svoje ime, na bilo koji način nadmudrujemo sa vama ili na bilo koji način da sumnjamo u vašu želju da na pozitivan način istaknete ono što ste želeli da istaknete. Međutim, kako pravnici kažu, neznanje ne opravdava. Vi kao član parlamenta nemate pravo da kršite zakon, bez obzira na to da li to činili u dobroj ili lošoj nameri. Kršenje zakona je nedopustivo i mi kao narodni poslanici imamo tim veću odgovornost da se u potpunosti pridržavamo zakona i, naravno, Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Zbog toga molim i vas i sve ostale kolege da, upravo zbog dostojanstva ljudi o kojima smo pričali, ne ulazimo sada u dalji set polemika i rasprava o tome, jer mislim da je potpuno shvaćena poenta koju smo svi želeli da istaknemo, da se vratimo nazad na raspravu, a sve ostale kolege molim da na ovakav način više ne govorimo o ljudskom dostojanstvu nekih od ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme.
Da li, gospodine Markoviću, mogu da računam da smo se dogovorili? (Da.)
Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, iz dosadašnjeg učešća u raspravi imam potrebu da podsetim da bez kadrova, opreme i prostora ne možemo govoriti o funkcionisanju zdravstva.
U vezi sa pitanjima koja je poslanica Elvira Kovač postavila i njenog glasnog razmišljanja, htela bih samo da kažem da je Ministarstvo zdravlja zaista po predlogu zakona u obavezi da donese kadrovski plan, ali planove dostavljaju Institutu za javno zdravlje direktori ustanova, uzimajući u obzir zdravstvene potrebe svake sredine. Zbog toga šabloni zapravo ne bi trebalo da postoje.
Naravno, planovi se menjaju i mi imamo potrebu na nivou Srbije da povećamo broj kadrova, ali apsolutno posebno u domovima zdravlja i u svim ostalim zdravstvenim ustanovama. Međutim, zato moraju biti obezbeđena sredstva. Ima ogroman broj vrlo opravdanih zahteva. Zbog finansijske situacije u kojoj je zemlja, mi ne dobijamo saglasnost Ministarstva finansija. Prosto, moramo još jednom podsetiti da je 6% BDP, koliko se izdvaja za zdravstvo, a to je tih 250 famoznih evra, gde su uračunate i plate zaposlenih u zdravstvu, suma koja je toliko mala da je samo u Albaniji i Bosni i Hercegovini nešto niža. Čak i u regionu i u svim drugim zemljama neuporedivo su veća izdvajanja za zdravstvo.
Kada je u pitanju oprema, moram reći da je budžet Vojvodine zapravo izvor sredstava za sva pitanja u vezi sa tim temama. Kada je u pitanju šetanje pacijenata i muka pojedinaca, volela bih da to nije masovno, nego pojedinačno. Svaki direktor organizacione jedinice je odgovoran da tako organizuje posao, ima odgovornost i inspekcijske službe rade svoj posao, ali osnivač, takođe, pored toga što ima osnivačka prava, ima obavezu da nadzire zapravo organizaciju rada. To praktično znači da Skupština AP Vojvodine, skupštine opština i gradova imaju i te kako velike obaveze, a u skladu sa pitanjima, konstatacijama i dilemama koje imate.
U vezi sa pitanjem vezanim za veštačku oplodnju, imaćemo razgovor, nije tema ovog zakona, pa ćemo kasnije o tome.
Mislim da je narodni poslanik profesor Korać zapravo govorio o suštinskim temama, ali imam potrebu da kažem da se, u susret raspravi o amandmanima, razlog za nedostajuća sredstva sigurno može tražiti i u izvesnom stepenu komotnosti pojedinih rukovodioca. Imamo činjenicu da su potpuno iste bolnice, vrlo sličnog profila imale potpuno različit rezultat. Dakle, broj uposlenih sličan, broj pregleda sličan, jedna bolnica nikada nije prekoračila tekst ugovora koji postoji između Republičkog zavoda i ustanove, a druga je to kontinuirano činila. Ne bih sada da budem konkretna, ali može biti i to tema, posebno kada su na dnevnom redu vaša poslanička pitanja.
Ono što jeste činjenica, to je da su nedostajuća sredstva u zdravstvu i potreba da se pooštri finansijska disciplina, kada su izdvajanja u Republički fond za zdravstveno osiguranje realnost i na čemu moramo insistirati svi mi koji želimo da zdravstvo bolje funkcioniše, jedna od realnosti.
Izneću vam samo neke podatke. Pitali ste - od kada su počeli dugovi? Od 2009. godine. Do 2009. godine zdravstvo je poslovalo solidno, jer je finansijska disciplina u pogledu izdvajanja doprinosa za zdravstvo bila bolja. Sada ću vam dati podatak koji se odnosi na prošlu godinu, odnosno na ovu godinu do devetog meseca. Pravna lica duguju na ime neuplaćenih doprinosa 84 milijarde i 700 i nešto dinara, preduzetnici duguju 27 milijardi, poljoprivrednici duguju 27 milijardi, a svi koriste zdravstvenu zaštitu.
Dakle, razlog za tako lošu poziciju je zapravo jedna kompletna finansijska nedisciplina. Iskreno se nadam da ćemo u sklopu svih mera, koje imamo nameru da preduzimamo svi zajedno, pa ako hoćete i kao korisnici zdravstvenog osiguranja, poći i od sebe. Da li je svako od nas zaista koristio zdravstvenu zaštitu i da li je uplatio doprinos? Moraćemo malo da budemo realniji, jer mnogo je onih divnih priča o tome kako je divno da zdravstvo bude bolje organizovano. Ne bežim od toga da ima neorganizovanosti, ali sve dotle dok budemo imali predstavnike privrednih subjekata koji dobijaju nagrade za postignute privredne rezultate, rezultate u privredi, a za uposlene nisu uplatili doprinose za zdravstvo, mi ćemo imati ovakvu situaciju.
Naravno da je snaga narodnih poslanika više nego velika kada je u pitanju ovaj suštinski problem, da imamo malo realniji odnos između finansijskih mogućnosti i potreba da bolje realizujemo zdravstvene usluge i zdravstvo Srbije.
Takođe bih htela da kažem da se potpuno osnovano govori o izuzetno ozbiljnim bolestima i bolesnicima i, nažalost, lošim parametrima u Srbiji kada je u pitanju smrtnost, pa i od onkoloških oboljenja. Razlog bar stručnjaci vide u sasvim realnoj situaciji. Kod nas se, nažalost, maligne bolesti otkrivaju kasnije nego u ostalim zemljama, pa i u regionu. Mi zato moramo skrining tehnikama, tehnikama ranog otkrivanja inače izlečivih malignih bolesti, učiniti sve da podignemo nivo zdravstvene zaštite. Zbog toga smo i kroz predlog ovog zakona išli sa proširivanjem prava za kategoriju svakog građanina Srbije, nezavisno od toga da li je osiguran ili nije, kada su u pitanju skrining tehnike.
Htela samo još samo da kažem, inspirisana učešćem u pitanjima i glasnim razmišljanjima profesora Koraća, da je neuplaćivanje doprinosa predloženo postojećim izmenama, odnosno izmenama i dopunama Krivičnog zakona, da bude krivično delo. Dakle, neuplaćivanje doprinosa, ako zaista bude krivično delo, onda ćete imati mnogo više razloga da jako kritikujete i najodgovornije u zdravstvenim ustanovama i Ministarstvo zdravlja i Fond. Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto je 18,00 časova, zaključujemo sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10,00 časova. Hvala.