Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o setu zakona kojima se zaokružuje plan fiskalne konsolidacije Republike Srbije i uvodi potpuna finansijska disciplina, koja je Republici Srbiji bila neophodna. Predloženi zakoni povećavaju likvidnost i smanjuju troškove, što je u potpunosti kompatibilno i sa budžetom Republike Srbije za 2013. godinu i sa rebalansom za 2012. godinu i uopšte sa planom i politikom Vlade Republike Srbije.
Jedan od zakona o kojima danas raspravljamo je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, o kojem gotovo da nije bilo reči u jučerašnjoj i prekjučerašnjoj debati, osim izlaganja gospodina Petronijevića i moje uvažene koleginice Milanke Vukojčić iz SNS. Verovatno zato što ovaj zakon ima samo jedan član kojim se rok za podelu kompozitnih društava za osiguranje pomera na 31. decembar 2013. godine. Kompozitna društva za osiguranje u ukupno ostvarenoj premiji osiguranja u Srbiji učestvuju sa preko 80% i u njima je potrebno i neophodno izvršiti razgraničenje na životna i neživotna osiguranja. Osnovni razlog za ovakav trend i za ovakav stav je namera organa nadzora da se smanje rizici, da se u slučaju ekonomskih problema u neživotnom osiguranju koriste finansijski resursi životnog osiguranja ili da se na teret životnog osiguranja prelije jedna agresivna cenovna politika koja važi u neživotnom osiguranju.
Srpska napredna stranka se slaže i smatra da je potrebno smanjiti rizike prelivanja sredstava iz životnih u neživotna osiguranja, ali sam takođe siguran da ukoliko u ovom trenutku kompozitno osiguravajuće kompanije, kompozitno osiguravajuća društva krenu sa razdvajanjem na životni i neživotni deo, da oni to za godinu dana, do 31. decembra 2013. godine, neće uspeti na kvalitetan način da urade. Zbog toga je neophodno da naredne godine, u prvoj polovini, već na redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije donesemo novi zakon o osiguranju, koji će ostaviti otvorenu mogućnost da sadašnja kompozitna osiguravajuća društva nastave sa istovremenim obavljanjem obe grupe poslovanja, jer to su vrednosti koje prepoznaje zakonodavstvo EU i sa kojima se u potpunosti slaže SNS, naravno, uz ispunjavanje određenih uslova.
Ti uslovi su, naravno, da računovodstva pojedinačnih grupa osiguranja moraju biti vođena odvojeno, odnosno da budu razdvojeni bilansi, kapital i minimalni garantni fondovi takođe se moraju iskazivati posebno za životna i posebno za neživotna osiguranja, iskazivanje investicionog portfolija takođe biti mora posebno za životna, a posebno za neživotna osiguranja i da se prenos sredstava iz jedne u drugu grupu, a to je obično iz životnih u neživotna osiguranja, može vršiti samo uz prethodnu saglasnost nadzornog odbora.
Sve ovo bi dovelo do toga da kompozitna društva nastave sa radom, a rade sa nižim troškovima nego što bi radili ukoliko bi bili potpuno razdvojeni. Ti niži troškovi bi doveli do toga da osiguranja budu jeftinija i sve to bi se prelilo na građane i na privredu kao korisnike osiguranja, a mislim da svi mi koji sedimo u ovoj sali, koji predstavljamo građane Republike Srbije, se za takve vrednosti i zalažemo. Zbog toga smatram da su ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i taj budući zakon o osiguranju prihvatljivi, odnosno trebalo bi da budu prihvatljivi za sve poslaničke grupe.
Zakon o javnim preduzećima je važan sistemski i reformski zakon, koji je izazvao najviše polemika i najveću pažnju u javnosti. Smatram da je ovaj zakon onaj prvi i najteži korak, ali izuzetno bitan, zato što će iza tog prvog koraka uslediti mnogo drugih i povratka na staro, povratka nazad nema. Kao što je i kolega Arsić u debati rekao, SNS možda nije zadovoljna dužinom tog koraka, ali smo mnogo zadovoljniji činjenicom da je taj korak napravljen i da se ušlo u postupak departizacije javnih preduzeća.
U ovom parlamentu sede narodni poslanici poslaničkih grupa političkih stranaka koje su u različitim agregatnim stanjima i na različitim nivoima vlasti, od lokalne samouprave, opština, gradova, autonomne pokrajine do Republike, participirale snažnije ili ne u vlasti u nekom periodu. Zbog toga mi deluje cinično što najveće kritike ovog predloga zakona o javnim preduzećima, gde je prvi korak, opet kažem, možda ne dovoljno dug, ali je napravljen, baš dolaze od onih koji su do majskih izbora imali potpunu kontrolu nad svim mehanizmima vlasti, koji su imali potpunu moć da sve te stvari menjaju, ali su u periodu kada su vršili vlast negovali partijsku državu i partokratiju kao najveću vrednost, a sada su zabrinuti nad zlehudnom sudbinom javnih preduzeća koje će možda voditi direktori izabrani na konkursu, a koji će zamrznuti svoju funkciju u političkoj stranci, ako joj eventualno, ali ne i presudno, pripadaju.
Prihvatam kritike i smatram ih dobronamernim od onoga ko se ponaša reformistički, ko radi reformistički, ko na primeru pokazuje kako treba i šta treba da se radi, ali kritike od onih ljudi koji imaju priliku da stvari u Srbiji ili u delovima Srbije menjaju, a to ne čine, jer, recimo, uz svu saglasnost sa kolegom Đurićem, ne pominjem ga zato što bih izazvao repliku, već zato što se slažem sa takvim stavom da ni na koga ne smemo staviti metu, ni na koga ne smemo staviti target, pročitaću imena i prezimena nekih ljudi koji su visoki funkcioneri jedne stranke koja je najveće kritike uputila na ovaj zakon o javnim nabavkama, a obavljaju najodgovornije poslove u gradu Beogradu. Cvijo Babić – potpredsednik Gradskog odbora DS i direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije, Vladimir Bogićević – direktor "Zelenila Beograd", Bojan Milić – direktor "Infostana", Radovan Draškić – direktor "Gradske čistoće", Boban Kovačević – direktor "Parking servisa", Nebojša Ćeran – direktor GSP-a, a čini mi se nekada i direktor velikog republičkog javnog preduzeća kao što je to ovde "Kolubara". Šta je sada to? Sa jedne strane kritikujemo mogućnost da neki budući direktor izabran na konkursu zamrzne svoje članstvo u političkoj stranci, a ovde ovi ljudi vrše vlast u Beogradu, vode najveća javna preduzeća i visoki su funkcioneri stranke na vlasti u Beogradu.
Ono o čemu je malo ko govorio u protekla dva – tri dana, i ovo je, gospodine ministre, poziv za Vladu Republike Srbije, da napravimo jednu finansijsku analizu šta će ovaj zakon doneti dobro. Ovim zakonom o javnim preduzećima dvodomna preduzeća su predviđena samo ukoliko ih osnuje Republika. Ta dva doma su izvršni odbor i nadzorni odbor. Izvršni odbor čine izvršni direktori koji već rade u tom javnom preduzeću i primaju platu u tom javnom preduzeću i neće primati nikakvu nadoknadu za članstvo u izvršnom odboru. Nadzorne odbore će ubuduće, za javna preduzeća koje je osnovala Republika, činiti petoro ljudi, za razliku od sadašnjih gde, recimo, Aerodrom ima dvanaest članova, Pošta devet članova upravnog odbora itd. Za lokalna javna preduzeća, odnosno javna preduzeća kojima je osnivač jedinica lokalne samouprave, opštine, grada ili autonomne pokrajine, taj nadzorni odbor će imati troje ljudi, za razliku od sada gde u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Beograd" imamo jedanaest članova.
Ti članovi sada upravnih odbora primaju određenu nadoknadu, a ta nadoknada nije mala. Recimo, u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji nadoknada je 40.000 dinara za članstvo u upravnom odboru, u "Zelenilu" 48.000, u Gradskoj čistoći 40.000, u GSP 50.000 dinara. Jedanaest članova po 50.000 dinara, to je 550.000 dinara, toliko košta članstvo u Upravnom odboru Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu. Toliko neto mesečno košta građane Beograda. Hoću i voleo bih, i to će biti jedno od postavljenih poslaničkih pitanja SNS ubuduće, da znam koji je finansijski efekat ovog zakona, kada sa jedanaest članova svedemo na tri, koji će primati po 50.000, 150.000?
Ovim zakonom u jednom javnom preduzeću kao što je GSP Beograd će se uštedeti 400 hiljade dinara. Pa, koliko je takvih javnih preduzeća što po Beogradu, što po unutrašnjosti, što po celoj Srbiji.
Ono što bih takođe pohvalio je član 33. stav 3. – da direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na određeno vreme. Neko ko je došao kao profesionalac po konkursu da počne da radi, da vodi to javno preduzeće, ne može posle isteka mandata da ostane u tom javnom preduzeću i da optereti javni sektor. To je dobro zato što imamo slučajeve gde su direktori javnih preduzeća ostajali tu, pa onda dođu sledeća vlast, pa sledeća vlast i tako se gomilao broj ljudi u javnoj upravi.
Ono što sam čuo, i žao mi je što koleginica Vučković koju izuzetno uvažavam nije tu, ali ono što je izrekla kao kritiku, pod jedan to je stručna sprema. Jer, mi je ostalo nejasno, ne možemo da čitamo zakon tako što ćemo čitati svaki treći član, a u jednom članu svaki peti red ili svaki šesti stav. Moramo da čitamo zakon od početka do kraja. Voleo bih, pošto je rekla da je nejasnoća u tome ko može da vodi, koja stručna sprema je odgovarajuća za vođenje javnih preduzeća, da li su to osnovne studije, da li su to master, magistarske, specijalističke ili doktorske studije. Voleo bih da samo ti kritizeri kažu ko to ne može da vodi javno preduzeće? Da li ne može magistar da vodi javno preduzeće? Da li ne može neko ko je završio osnovne studije da vodi javno preduzeće? Ako kritikujete takav stav, recite ko ne može. Obratite se tim ljudima, pa recite, ne može doktor nauka da vodi javno preduzeće, ne može da se javni na konkurs.
Druga kritika se odnosila na stimulaciju. Član 24. jasno kaže – direktor i izvršni direktor imaju pravo na naknadu zarade, a mogu imati pravo na stimulaciju u slučaju kada javno preduzeće posluje sa pozitivnim poslovnim rezultatima. Šta ovo znači? Da to rešenje potpisuje Vlada, ali nije potrebno da taj budući direktor bude, ispunjava naloge Vlade da bi dobio stimulaciju, da bi bio nagrađen, mora da obezbedi pozitivne poslovne rezultate. To je osnov, a ne kao do sada, "radio ne radio svira ti radio". Kolike su bile stimulacije po javnim preduzećima? Kolike su bile plate direktora javnih preduzeća? Ovde kod nas sedi kolega u prošlom mandatu, vodio jedno veliko javno preduzeće "Železnice Srbije" koje su uzgred budi rečeno, dugo godina su gubitaši. Kolike su plate bile tu? Kolike su plate bile u javnom sektoru dok se nije usvojio Zakon o ograničenjima zarada u javnom sektoru? Da li je to neko kontrolisao? Nije. Hajde da saberemo sve to, nemojte da čitate svaki četvrti, peti stav. Da, potpisuje Vlada samo ukoliko se ostvare pozitivni poslovni rezultati. Ukoliko se poveća dobitak ili smanji gubitak.
Ono što bih takođe istakao, a to su članovi 38. i 39. koji jasno definišu i to veoma strogo razloge za razrešenje. Ko je do sada bio od direktora javnih preduzeća razrešen zbog loših poslovnih rezultata? Niko, niko nije bio razrešen. Ko je odgovarao i bio smenjen zbog neispunjavanja programa poslovanja? Program poslovanje se usvaja na period od godinu dana. Taj program poslovanja smatram kao prolazno vreme. Gospodine direktore, niste ispunili prolazno vreme, loše vam je prolazno vreme, idite na klupu, idite u gledalište, mora da uđe sledeći igrač, mora da uđe onaj ko će da radi bolje, brže. Zbog toga su ovi članovi 38. i 39. gde će direktor javnog preduzeća koji napravi i potpiše takav plan poslovanja, uputi ga osnivaču na usvajanje, dobro će da razmisli pre nego što ga potpiše, jer zna da za godinu dana mora da ga ispuni ili će otići odatle. To su prolazna vremena, to je dobro, ne smemo da čekamo kraj mandata, ne smemo da čekamo četiri godine, godinu dana, češće i čak češće.
Na kraju, izvinjavam se na temperamentu, ali to je deo jednostavno mog načina izražavanja. U Danu za glasanje SNS će podržati ceo ovaj set zakona zato što smatramo da oni donose boljitak građanima Srbije i zato što su bitan pomak u finansijskoj konsolidaciji Republike Srbije. Zahvaljujem se.
