Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama tri zakona, ako bismo dobronamerno rekli, oni se, pre svega, svode na to da se pokuša da ekonomski racionalnije poslove Ministarstvo prosvete, odnosno zdravstveni sistem Srbije, na koji se ove odluke odnose, što je pohvalno, međutim, neke od tih odluka, o tome smo razgovarali na Odboru za zdravlje, tiču se izvesne centralizacije sistema u celini.
Ključ je, naravno, u Predlogu zakona o preuzimanju obaveze zdravstvenih ustanova prema vele drogerijama, po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvoriti uvoz u javni dug Republike Srbije. Drugim rečima, ministarka je zatekla dug od 13 milijardi, odnosno preko 100 miliona evra neplaćenih dugovanja, što je pretilo da zaista uruši celokupan zdravstveni sistem, jer proizvođači lekova i opreme nemaju više načina da proizvode i isporučuju lekove, jer ogromni dugovi su prema njima. Prosto, njima nije plaćeno ono što su radili.
Ponovio bih ono što sam tada rekao. Znam da to nije ingerencija Ministarstva zdravlja, ali zaista bi trebalo makar nekim sistemom uzorka videti kako su neke zdravstvene ustanove napravile ovakva dugovanja.
Mogućno je da su u nekim ustanovama ta dugovanja nastala zato što je neko zaista ulagao značajna materijalna sredstva, veća nego što su bila odobrena, u bolje funkcionisanje sistema, u neke nabavke. Postoji mogućnosti javašluka i mnogo ozbiljnijih stvari. Ne tražim da se sprovodi neka borba protiv korupcije u sistemu zdravlja, bar ne sada u ovom trenutku i na ovakav način. Ipak moramo imati neki odgovor kako je do ovako enormnog duga došlo koji sada postaje javni dug, odnosno postaje dug svih građana Srbije. Sada svi mi treba da snosimo troškove u ovom važnom i osetljivom sistemu kao što je zdravstveni sistem.
Lično ne vidim drugo rešenje nego ovo koje ste vi predložili, a to je da postaje javni dug, ali zaista postaje problem da ko god konkretno, ustanova ili pojedinac napravi neki dug on se prevali na pleća države, odnosno na pleća svih građana države Srbije, iako najveći broj tih građana niti je upoznat sa time niti za to odgovara. Voleo bih neki konkretan odgovor na pitanje, makar od Ministarstva zdravlja da vidimo kako su nastala ta dugovanja. Ne treba da se pravi šestomesečna istraga, ali da vidimo kako su nastali neki od tih dugova.
Rešenja su ako mogu tako da kažem trostruka. Nekada se govorilo, kada sam ja bio mlad palijativna rešenja, kao vatrogasna rešenja, koja moraju da spasu sistem. Ovde su praktično donesene tri odluke. Jedna odluka se tiče načina zaposlenih, pre svega viška zaposlenih u zdravstvu. Druga se tiče nabavke lekova i treća se tiče funkcionerskog sistema u celini i o tome ću nešto reći.
Pošto je ovo objedinjena rasprava, u zakonu koji predlaže dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ovde se predlaže jedno novo radikalno rešenje, a to je da budu centralizovane nabavke. Očigledno je to sada reakcija na ovaj dug, jer su se ustanove pokazale neodgovorne i pojedinci koji vode te ustanove. Iako su ovde istaknuti primeri nekoliko evropskih zemalja, velikih i ekonomsko razvijenih zemalja koji imaju ovakav sistem, sigurno je da ovakav sistem ima i svoje slabosti, a to je da će verovatno nabavke biti sporije i tromije, ali one omogućavaju da budu jeftinije jer se odjednom naručuje više, pa se može dobiti mnogo bolja ekonomska cena nego kada su sitne nabavke neprekidne.
Glavni problem ovde je da se pravi jedna uprava koja je po Predlogu ovog zakona vezana za Ministarstvo zdravlja. Profesorka i ministarka Dejanović je rekla da postoje druga rešenja. Mada je gotov predmet moje pitanje je da li se možda krši princip koji po meni nije loš u našem zdravstvenom sistemu, mada ga kritikuju mnogi lekari i zdravstveni radnici, a to je da su Zdravstveni fond i Ministarstvo razdvojeni. Teoretski, jedno bi trebalo da posluje po ekonomskim principima, a Ministarstvo da vodi zdravstvenu politiku itd.
Mi sada ovde pravimo jedan mali takozvani hibrid u kome će ta uprava biti pri samom Ministarstvu. Možda je bolje rešenje bilo da bude pri Fondu, da sačuva izvesnu nezavisnost. Ovde su dati svi detalji da na predlog ministra se bira direktor na koliko godina, koji su obimi rada itd. Ovde se u ovim izmenama dosta detaljno definiše kako će izgledati ta nova uprava. Mi nemamo broj zaposlenih i dobijamo jedno novo telo. Ono nije preveliko, ako se ne varam 21 čovek. Nije to sad neki birokratski aparat da raste, ali idemo između centralizacije i decentralizacije. Decentralizacija nabavke nije dala dobre rezultate, sada je centralizujemo, pa posle toga može da se dogodi da se pokaže da je to spor, trom sistem iako se govori o stručnjacima, koji treba te nabavke da definišu.
Ono što je ovde bitno je i način kako se nabavljaju lekovi. Takođe je preciznije definisan i precizno je definisan način kako se kadrovski plan zdravstvenog sistema u Srbiji organizuje. Moram da kažem, i ako je nama svima jasno da ima viška zaposlenih, da meni kao nekom ko je toliko godina radio u prosveti, koleginica Dejanović takođe, jedino mi je logično da se ljudi biraju na način kakav je uvek bio posle rata, konkursima.
Meni je taj način gde virtuelne ustanove primaju sa vrlo subjektivnim kriterijumima. Moram da kažem pošto sam ovde u funkciji narodnog poslanika, oprostite javna je tajna u Srbiji da u većini zdravstvenih ustanova postoji tarifa koliko se plaća direktoru, rukovodiocu da bi zaposlio medicinsku sestru, lekara. To je potpuna javna tajna. Izvinite molim vas ali moramo govoriti istinu o onome što imamo.
U sistemu konkursa bi bilo mnogo jasnije. Onda se procenjuju ocene, radovi koji su se pisali tokom studija, čak i naučni radovi. Zašto ne vratimo konkursni sistem u kome će ipak najbolji da bude izabran, pa će se taj sistem korupcije gde direktor prima sredstva i zatim prima kandidata, jedanput srušiti jer je to svakako jasniji sistem u kome vidite sa kojim kvalifikacijama ste nekog primili. Naravno, biće više kandidata jer ima dosta nezaposlenih ljudi svih nivoa obrazovanja u zdravstvu.
Tako da mislim da dok ne uvedemo ovaj sistem po kome smo mi ograničili broj ljudi, ali glavna slabost tog sistema ostaje, a to je da direktor prima koga hoće. Zanimljivo je da se ovde definiše da će Ministarstvo definisati kadrovski plan. Cenio bih ako bi nam Ministarstvo u nekom razumnom vremenu pokazalo koji će biti sve kriterijumi. Kao što smo videli ovde se pojavljuje pitanje kriterijuma ne samo opreme, nego ko je radnik, ko je zaposlen, koje su potrebe itd. Moguće je da će Ministarstvo imati odličan uvod ali ta kadrovska slika će morati da pokaže elemente na kojima će počivati. Ne mislim da će se nešto bitno menjati u odnosu na ono što imamo, nego da li će se negde intervenisati, da li ima potrebe za nekim novim kadrom. Sama javnost i ministarka je otvorila cenu mamografa i pregleda. Očigledno da je u nekim trenucima potreban neki stručnjak više na nekom mestu, treba da unapredimo taj sistem.
U celini u ovom prvom javljanju želim da kažem da su ovo mere koje su verovatno posledica ne samo ogromnog duga, nego i činjenice da ako se nešto u sistemu ne izmeni, nabavke, način kako se odobravaju lekovi i stavljaju na listu i kako se zapošljavanju ljudi u ustanovama što je i otvoreno rečeno, naš sistem će se urušavati. To je sistem sa preko 100.000 zaposlenih i nažalost mnogi ljudi ga nisu svesni. Postanu svesni tek kada se oni razbole ili kada se neko njihov blizak razboli. To je sistem od ključne važnosti za funkcionisanje jednog društva.
Smatrao bih da se ovim pokazuje da nešto u celini našeg zdravstvenog sistema nije dobro, kada moramo ponovo da se vraćamo na sistem gde na nekim mestima gde radi mali broj vrlo kompetentnih ljudi, to je Ministarstvo zdravlja, Uprava za javne nabavke, način stavljanja leka na listu i na kraju kadrovska slika u zdravstvu u Srbiji. To se praktično ponovo vraća i centralizuje. Možemo jedanput imati dobrog ministra, sposobnog ministra koji radi i nadam se da će svi biti takvi u interesu građana Srbije od sada pa doveka.
Nažalost, daje se velika moć i vlast u nekoj drugoj situaciji kada to neko može da iskoristi za političku promociju, za stranačku promociju. Svi smo mi to gledali i sve stranke se mogu optuživati u ovoj ili onoj situaciji da su tako radile. Ne mislim da će tako da se radi, samo upozoravam da je to moguća posledica.
Znači, moje je neko mišljenje da ove sve promene koje su sada iznuđene, pokazuju da je potrebno nešto temeljno menjati u našem zdravstvenom sistemu. Moram da kažem da nema mnogo predloga, jer je to suviše velika tema za jednog čoveka, ali očigledno moramo suštinski ići u neke promene, jer ako smo došli u situaciju da smo dali prava i odgovornosti samim zdravstvenim ustanovama, kliničkim centrima gde rade ugledni ljudi sa naučnim biografijama, a oni troše više sredstava nego što je dozvoljeno, zapošljavaju više ljudi nego što je potrebno.
Moram da postavim pitanje šta se dešava sa našim zdravstvenim sistemom, ne sumnjajući u stručnost tih ljudi. To pitanje nisam postavio, da li su kompetentni. Sigurno su kompetentni, ali šta je to, šta se dešava sa našim društvom. Ovo je pitanje za sve nas. Kud god se okrenemo imamo neko urušavanje. Moram da kažem jedno vrlo mučno osećanje, da ti ljudi koji vode te zdravstvene ustanove su često najugledniji naši lekari. Kako je ovo moguće da prolazi mimo njih, da oni odobravaju sredstva koja nisu dozvoljena, zapošljavaju ljude koje ne treba da zaposle, da dozvoljavaju da se u tim ustanovama primaju ljudi na način koji nije legalan ni moralan. Za mene je to jedno pitanje koje mi ne možemo trenutno ovde rešiti. Šta je potrebno polako menjati u tom sistemu da bi ga doveli na jedan nivo da bude znatno bolji nego što je sada?
Za sam kraj, potpuno sam fasciniran, nemojte se na mene ljutiti, neko mora da snosi odgovornost za tih 100 miliona evra nenaplaćenih. Mene stvarno interesuje kako smo došli do toga? Ne kažem da treba kao u Japanu izvršiti harikiri kada dođe do saobraćajne nesreće, ali stvarno moram da postavim kao na nekom političkom skupu pitanje odgovornosti. Imali smo jednog ministra, imali smo drugog ministra. Ni jedan, ni drugi nisu imali nikakav odgovor, pa sada da nam odgovore – kako su tolerisali dug? Neka mi samo ne kažu da je to Fond napravio, a da ministarstvo nije imalo ništa. To nije nikakav odgovor.
Vidimo i da se direktor Fonda pozdravio i rekao – doviđenja, ja sam fenomenalno radio. Pazite, fenomenalno radio, ostali su dugovi preko 100 miliona. Gde je neki problem odgovornosti da vi kao ministarstvo i vi kao profesor, koleginice, da pozovete na neku odgovornost? Vi idete u inspekcije ustanova. Meni je drago zbog toga. Čujem da ulazite na zadnja vrata, da nenajavljeni dolazite. Vrlo dobro, da vidite kako to izgleda, mada verujem da vi znate taj sistem odlično i bez toga. Ali, zaista me interesuje kako mogu ljudi koji su doveli do ovoga da idu sa jedne funkcije na drugu? Neću nikoga imenovati, ali jedan od tih ljudi koji je, doduše, bio vrlo kratko ministar, dobio je novu funkciju u vlasti. Izvinite, ali ne može više, zato što ne mora čak ni da je on lično kriv, ali on ima neku vrstu, ako mogu tako kažem, to se u vojsci zove komandna odgovornost. Znači, neku odgovornost mora da ima onaj ko je vodio jedan sistem.
Kako je do ovoga došlo da će u ovom trenutku svi građani Srbije sad morati preko 100 miliona evra da plate dug zato što uopšte nije plaćeno onima koji proizvode lekove i medicinsku opremu, uglavnom im nije plaćeno ono što su isporučivali?
Mi smo postali, i to je moja poslednja primedba, zemlja bez konkretne odgovornosti. Niko ni za šta nije kriv. Svi kad završe svoj mandat kažu – odlično sam radio, doviđenja. Nije tačno. Neko je radio dobro, a neko je radio loše. U našoj zemlji ima ljudi koji rade dobro i ima ljudi koji rade loše. Ne možemo tu neki prosek napraviti, pa reći – dobro je, sistem radi, ljudi se leče, ima sposobnih lekara, žrtvuju se ljudi, medicinske sestre, medicinski tehničari. To je nikakav odgovor.
Da ne ponavljam više, za sam kraj, interesuje me pitanje – da li ćete ipak napraviti neku analizu kako je došlo do ovih dugovanja i da li će neko biti pozvan na odgovornost, počevši od prethodna dva ministra zdravlja, da li su oni znali ovo, kada je ovaj dug napravljen i kako je taj dug nastao? Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom startu želim da po ko zna koji put kažem da DS nikada nije imala tu čast da bude odgovorna za Ministarstvo zdravlja i počeću od te činjenice.
Ono što želim da vas obavestim na samom startu je da će DS i narodni poslanici DS i naš poslanički klub podržati uvek reformske poteze ove vlade i reformske poteze u Ministarstvu zdravlja. Lično želim da vam kažem da su konkretno ovi predlozi izmene zakona mali, da je postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju jako star zakon, da su uglavnom ministri zdravlja koji su dolazili posle 2000. godine samo malo šminkali taj Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, od situacije do situacije i ništa detaljno nisu promenili u njemu. Ministarka je dobro krenula. Nadam se da će taj rad biti produbljen i da ćemo ići dublje u reforme sistema zdravstva.
Ono što hoću da kažem, mišljenje poslaničkog kluba DS je da je ovaj zakon jako star, da je konzervativan, da ne uvažava potrebe građana Srbije, da ne uvažava potrebe zdravstvenih radnika Srbije. Pozivam ministarku zdravlja da smogne hrabrosti da kompletno uradi jedan nov predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Rekao sam da će DS, ukoliko to ne bude slučaj na nekim narednim izborima, tražiti odgovornost u Ministarstvu zdravlja i ući u veoma bolne reforme, koje su neophodne našem sistemu zdravstva.
Istaćiću da i dalje nemamo regulisano privatno zdravstvo. Privatno zdravstvo nam se nalazi ni na nebu ni na zemlji. Nemamo regulisano, niti iskorišćeno vojno zdravstvo, koje stoji neiskorišćeno, s obzirom da su kapaciteti vojske bili pravljeni za veliku vojsku SFRJ, da u vojnim bolnicama imamo jako dobar kadar, što se tiče lekara i medicinskih sestara, imamo dobre prostorije vojnih bolnica, ali nažalost, te vojne bolnice stoje prazne, iskorišćene su 40, maksimalno 50%, dok sa druge strane imate kliničke centre i zdravstvene centre po Srbiji koji su prenatrpani i koji vape za malo većim prostorom.
Ono što još želim da vam kažem da će DS insistirati da se transparentnije prati rad lekara u samoj bolnici i u tom nekom trideset-postotnom radu van svoje ustanove, zato što kao predsednik odbora skrećem pažnju i ministarki, ali više skrećem pažnju građanima Srbije. Lično želim da stanem u odbranu interesa građana Srbije kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u ime poslaničke grupe DS, jer su građani Srbije suočeni sa puno problema kada se razbole i kada uđu u sistem zdravstva, od toga da ih na vratima bolnica sačekuju neke čistačice ili neke medicinske sestre koje preusmeravaju pacijente u privatne ordinacije lekara, gde ti isti lekari koji rade u Kliničkom centru ili rade u zdravstvenim centrima, u toku radnog vremena izlaze za vreme svog radnog vremena i pregledaju pacijente u svojim privatnim ordinacijama.
U tim privatnim ordinacijama, takođe, oni uzimaju novac za operacije, što ne bi smeli da rade u samoj republičkoj ustanovi, državnoj ustanovi, ali to urade u svojim privatnim ordinacijama i zakon ne može da ih kači.
Mislim da moramo mnogo jasnije i poštenije da se ophodimo prema građanima. Sistem zdravstva je dugo bio čuvar socijalnog mira u državi. Imamo dobre lekare, ali je zdravstvo, nažalost, ušlo u jedan procenat korupcije, zato što godinama ništa jasno zakonima nije precizirano i kada nemate jasnu kontrolu, kada nemate jasnu transparentnost, svakako dolazi do ovakvih grešaka kao sada da vas lekari šalju i privatne ordinacije da brojne zdravstvene ustanove, brojni centri prave veštačke liste čekanja i kada je neko bolestan, kada je nekome dete bolesno, kada mu lekar kaže – dođi kod mene privatno, bolji su uslovi nego što su u državnoj bolnici, svakako da zbog zdravlja svog deteta neće štedeti novac. Taj novac će od usta odvojiti da bi ga odveo kod lekara.
Smatram da su to nepravilnosti koje moraju da se isprave. Uvek ću i primerima potkrepiti ovo. Da li je normalno da to uporno pričam, da dok nije smenjen direktor Kliničkog centra u Nišu, na ginekološkoj klinici u roku od godinu dana imate 47 abortusa, a da u istom vremenskom periodu u privatnim ordinacijama imate 5.000 abortusa koji su radili isti lekari koji rade u državnim bolnicama i u radno vreme kada su trebali da budu na radnom mestu, a ne da rade privatno i da se neprimereno bogate i da neprimereno siromaše građane Srbije?
Demokratska stranka na prvom mestu ima građane naše države i smatramo da zdravstvo mora da bude dostojanstveno spram tog građanina i da bude besplatno, što je najvažnije. To je što se tiče DS kao socijaldemokratske orijentacije najvažniji prioritet naše organizacije, a smatram i vas. Vi ste dobro počeli i dokle god dobro radite, imate apsolutno i moju ličnu podršku i podršku DS.
Puna su nam usta brige za decu, puna su nam usta brige o ženama, pogotovo za trudnice. Uvek ćemo reći, svaka politička organizacija će reći da sistem zdravstva mora da bude besplatan za njih. Međutim, kažem vam da nije. Ustav Republike Srbije jasno govori u članu 68. da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako ih ne ostvaruju na drugi način.
Sada vas pitam, mi mislimo da su naše trudnice zaštićene zakonom i da one mogu normalno da imaju sve blagodeti našeg zdravstvenog sistema. Reći ću vam da to nije slučaj, da žene i dece poljoprivrednika, privatnika koji ne plate doprinos za zdravstveno osiguranje, oni nemaju zdravstveno osiguranje. Onda te trudnice i ta deca poljoprivrednika i malih preduzetnika, privrednika, ostaju nezaštićena.
Znači, nije tačno da je ova država obezbedila ravnopravni sistem zdravstvene zaštite za sve žene i za svu decu. Pozivam vas da promenimo zakon i da jasno u zakonu stoji da sve trudnice, pored toga što treba da imaju, što predlaže PUPS, 100% isplaćenu platu, da moraju da imaju, ono što je važnije, zdravstveno osiguranje, da neplaćeno prate svoju trudnoću, da neplaćeno mogu da leče svoju decu, što sada nije slučaj kod ove dve kategorije naših stanovnika.
Kuda ide naše zdravstvo? Ne znam. Čemu se mi nadamo? Kolega Korać je saopštio jednu činjenicu koju sam prvi otvorio i tražim odgovornost. Za razliku od njega, tražim odgovornost za pojedince koji su zaštićeni kao beli medvedi, a izgleda mi da dolaze iz ranijih rukovodstava, iz Ministarstva zdravlja.
Hoću da kažem da podržavam centralizaciju javnih nabavki u sektoru zdravstva. Smatram da je puno pronevera novca bilo u proteklom periodu i smatram da ne smemo ostati gluvi na to da je neko potrošio, zadužio ovu državu za 13,5 milijardi dinara i nikom ništa. To smo pretvorili u javni dug, zadužili našu decu, zadužili naše unuke i idemo dalje.
Pitam vas – ko je zadužio građane Srbije u sektoru zdravstva? Pozivam gospodina Vučića i pozivam gospodina Dačića, više puta sam ih pozivao, ali koristim priliku i sada, da ispitaju korupciju u sistemu zdravstva i da ispitaju ove probleme koje sada navodim.
Nemoguće je da vi centralizujete ove nabavke, zato što vam je to sada palo na pamet, nego ste se zaprepastili sa načinom funkcionisanja Ministarstva zdravlja do sada, zaprepastili ste kako nenamenski, nedomaćinski troše pare građana Srbije i onda ste to centralizovali. Da sam sada u vašoj situaciji i da sam ministar zdravlja, isto bih to uradio i zato vam i dajem tu podršku, zato što su se mnogi direktori zdravstvenih sistema, bivše rukovodstvo Ministarstva zdravlja bahato ponašali, nisu vodili računa o građanima Srbije, nenamenski su trošili sredstva, kupovali skupe aparate koji nisu bili u planu i programu, zapošljavali su nemedicinski kadar, pa su zatrpali Klinički centar u Nišu sa više od 2.000 nemedicinskog kadra. Zapošljavali su ih uvek pred izbore, i neću vam reći iz koje su stranke dolazili, kako su dolazili do nekih procenata da pređu cenzus.
Tražim odgovornost. Želim ovo zakonski da se ispita. Demokratska stranka podržava borbu protiv korupcije, ali ne podržava selektivnu borbu protiv korupcije. Gospodine Vučiću, uđite i u sektore koje vode vaši koalicioni partneri, ispitajte da li je bilo korupcije ili nije. Svakako da dug od 13,5 milijardi dinara u sektoru zdravstva nisu napravili vanzemaljci, nego su napravili neki bahati i nesposobni direktori, koji moraju da budu spomenuti, zašto su to napravili.
Sa ove teme ću vam skrenuti pažnju na drugu temu, kako funkcioniše naš zdravstveni sistem. Primam brojna pisma naših sugrađana. Ovo je pismo od gospodina M.Ž. koji već dve godine pokušava da dođe na red da bude operisan od katarakte. Da li je normalno da on mora 11 puta da dođe do lekara i da mu se 11 puta različiti razlozi odbijanja ponove, samo sa ciljem da se usmeri u privatnu ordinaciju određenog profesora, kako bi određeni profesor mogu da uzme novac?
Poštovana ministarka, kažem vam da ću se sa vama boriti, ukoliko u vama imamo borca za korupciju u zdravstvu, DS će vas podržati. Moramo iskoreniti ovo zlo koje je nastalo u sistemu zdravstva, koje svi prikrivamo, zato što je to možda neko iz naših redova, zato što je to možda neki važan profesor. Na prvo mesto ću uvek staviti pacijenta. Pacijent ne sme da bude šikaniran na ovaj način kako se radi u zdravstvenom sistemu sada. Zato je potreban novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.
Sledeći primer su onkološki pacijenti. Biopsiju pacijenta koju sam uzeo je od 25. juna i pacijent se zove S. J. - tumor vrata desno. Patohistološki nalaz je stigao 14.11. Pitam vas – da li je normalno da posle pet meseci stigne patohistološki nalaz tumorskog procesa ovog pacijenta?
(Predsednik: Izvinite što vas prekidam, samo se nadam da imate dozvolu tih ljudi da iznosite ovakvu vrstu informacija?)
Želim da pitam – da li imam dozvolu da tražim odgovornost, zato što je pitanje da li je ovaj pacijent živ, samo zbog bahatosti lekara koji nisu …
(Predsednik: Izvinite, moram da vas prekinem. Iznošenje privatnih i ličnih podataka, koji zadiru ovako duboko u privatnost svakog od tih ljudi koje pominjete, ako vi imate njihovo ovlašćenje da iznosite te podatke, nemam ništa protiv. Samo želim to da raščistimo, jer time možemo povrediti dostojanstvo tih ljudi. Samo sam zbog toga intervenisao.)
Predsedniče, svaki dopis je imenovan na moje ime i prezime, gde traže pomoć i podršku.
Molim gospodu iz G17 plus, doduše, možda iz URS, ne znam ni kako se sada zovete, da mi ne dobacujete s mesta. Predsedniče, molim vas, slučajno, ukoliko dalje primetim da me dalje ometaju u radu, da ih opomenete.
Ono što želim isto da kažem je briga za onkološke pacijente. I dalje imamo veliki problem u Srbiji oko lečenja pacijenata koji boluju od malignih tumora. U Nišu, u Novom Sadu se čeka za zračnu terapiju, znate i sami, radili smo jedan odbor na tu temu, dva do tri meseca. Na patohistološku dijagnozu se čeka mesec do mesec i po dana. Sa odgovornošću vam kažem da nema šanse da izlečite nekog pacijenta, ako patohistološka biopsija koju uzmete sa tumora, se čeka više od mesec i po dana, a ako nakon toga, posle hirurškog tretmana se čeka dva i po meseca za zračenje, dragi moji, možemo ovde u sali pričati sve super, kritikovati ministarku, kritikovati mene, ali ti pacijenti koji čekaju ovoliko dugo, osuđeni su na smrt.
Da li sada vređam nekog zato što kažem istinu, i uvek ću pričati istinu. Nama sistem borbe protiv onkoloških bolesti, borbe protiv tumora u Srbiji je katastrofa. Liste čekanja se opet prave veštački, kako bi se neko preko reda gurao, kako bi opet korupcija u zdravstvu bila ona glavna vodilja, kako doći do tog nekog željenog mesta, kako doći na red za zračnu terapiju.
Ono što isto želim da otvorim kao temu, što nije jasno regulisano, a prošli saziv parlamenta je radio, to je briga o terminalnim pacijentima, briga o ljudima koji su praktično iscrpili sve moguće medicinske tretmane, a koji su prepušteni sami sebi, greškom lekara ili nedolaskom na vreme, a imate puno pacijenata kojima ne može lekar pomoći.
U Srbiji još uvek ne postoje ti palijativni centri na jedan dostojanstven način. I u prošlom parlamentu sam pričao i sada vas pozivam da, ne mogu gerontološki centri koji su predviđeni zakonom, višim rukovodstvom Ministarstva zdravlja, da budu centri gde će se ti palijativni pacijenti, da se palijativa sprovodi. Tamo rade po jedan ili dva lekara, tamo radi nekoliko medicinskih sestara koji možda mogu da promene pelenu nekom starom našem sugrađaninu, ali ne mogu da budu briga onim pacijentima koji imaju metastaze na plućima, na mozgu, koji su nepokretni i koji imaju non stop bolove, koji krvare, koji imaju infekcije.
Pozivam vas da se, pored borbe za najmlađu populaciju, borimo i za najstariju, i za ove bolesti od koje svako okreće glavu. Svako demokratsko društvo potrebuje brigu i o ovim pacijentima. Svaka evropska država vodi računa. Gerontološki centri ne mogu biti mesto gde će se ovi pacijenti lečiti.
Da polako privedem kraju. Šta urgentno moramo uraditi da ovaj naš sistem profunkcioniše? Izmenama ovog vašeg zakona, vi ste malo zagrebali po površini sistema zdravstva. To je dobro i to ćemo podržati. To smo podržali i na Odboru za zdravlje i porodicu, gde su upravo poslanici DS dali kvorum, gde vladajuća koalicija nije obezbedila kvorum ni za rad, niti za odlučivanje. Ponosan sam što sam dao kvorum za rad i ponosan sam što sam dao kvorum za glasanje, jer smatram da je ovo centralizovanje ovakvih stvari dobro u ovom trenutku kada je haos u sistemu zdravstva.
Ono što moramo da uradimo to je, opet ponavljam, jedan novi zakon. Ovaj zakon je star i više od 20 godina je na sceni. Svako ko je došao od ministara, kao kad dođe neki direktor u bilo kom preduzeću, on malo počne da kreči i nakon toga stane. Pozivam vas da stvarno uradimo novi zakon o zdravstvenom osiguranju i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što ste predvideli je da u nekom narednom periodu, posle nove godine, uđemo, a to je zaštita prava pacijenata. To je nešto na šta su mnogi okretali glavu, od tog zakona, a to je zakon koji na prvom mestu stavlja građane Srbije, na prvom mestu stavlja pacijenta i jako je bitno da taj zakon što pre izglasamo u Skupštini Srbije. Taj predloženi zakon koji se radi, sada je javna rasprava, DS će takođe podržati.
Ono što vas pozivamo da uradimo je i zakon o lekarima. Potrebno je da uradimo zakon o zaštiti prava pacijenata, a takođe moramo voditi računa i o lekarima, medicinskim sestrama, koji traže da budu u službi državnog lica, da budu zaštićeni jer imaju puno problema. Mislim da je to isto jedan od izlaza iz ove situacije.
Na kraju, želim da neke stvari pohvalim koje ste preduzeli, a što se tiče jugoistoka Srbije, s obzirom da mnogi ministri u ovoj vladi okreću glavu od jugoistoka, a to je što ste mnogo ozbiljnije od ranijih ministara sagledali potrebe jugoistoka Srbije i konkretno velikih bolnica na ovom terenu. Izgradnja novog centra za kardiohirurgiju je nešto što je dobro i nešto što pozdravljamo. Ono što je jako bitno jeste da se posle više od 20 godina, zaslugom Ministarstva zdravlja, napravila kotlarnica i taj sistem u kliničkom centru je dobar.
Sve što je dobro ćemo pohvaliti, ali ono što je loše, svakako ćemo kritikovati. Privešću kraju, poštovana profesorka, poštovana ministarka, vi od poslaničkog kluba DS, za razliku od drugih ministara, imate podršku zato što radite reformske stvari, zato što za sada radite dobro, ali ta podrška će trajati samo dokle radite reformske stvari i dokle radite u interesu građana Srbije. Zahvaljujem vam se i pozivam vas da u narednim nekim etapama radimo zajedno u interesu građana Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva Narodne skupštine. Zahvaljujem vam, predsedniče, što ste reagovali u pravom trenutku, ali tek nakon što smo mi počeli da galamimo kako je kolega dobro primetio. Ne mogu da ne galamim kada se narušavaju osnovna ljudska prava ljudi u Srbiji. Zaista, ako smo došli dotle da lekar koji ne razume poverljivost između pacijenta i lekara brani zdravstveni sistem, onda se čini da nismo baš daleko stigli.
Jedan od osnovnih postulata lekarske profesije je čuvanje tajne. Čitati nečije ime sa onkološkom dijagnozom i patohistološkim nalazom pred čitavom javnošću Srbije je teško narušavanje ljudskog dostojanstva te osobe, čak i da imate njenu dozvolu. To je za svakog ozbiljnog lekara potpuno nedopustivo. Radila sam 20 godina u zdravstvu i nisam mogla da zamislim da nečiji problem ili dijagnozu podelim sa članovima svoje porodice. Mislim da je potpuno nedopustivo da se pred javnošću iznose takve stvari i dobro je što ste na to reagovali.
Želim da iskoristim priliku, ono što je kolega pokušao da prebaci prethodnim kadrovima u zdravstvu, kako je on rekao, volela bih da ministarka kaže kada su nastali ovoliki dugovi u Fondu zdravstva, jer sam vodila Odbor za zdravstvo od 2007. do 2008. godine i koliko se sećam tadašnjih izveštaja Republičkog fonda, gotovo da nije bilo dugova u zdravstvu. Kada su oni nastali? Da li je to u periodu kada je odgovornost nad Fondom zdravstva preuzela upravo stranka kolege koji je govorio pre mene?

Povodom ovog što ste rekli, upravo zato sam pitao dr Milisavljevića da li ima dozvolu ljudi? U tom trenutku to ne možemo tretirati, slažem se sa vama kao čovek, ali u političkom smislu dr Milisavljević ima pravo ako ima saglasnost ljudi koji žele da na takav način skrenu pažnju na svoje teško stanje, kao što se dešava i u medijima. Znate da postoje u medijima situacije da određeni ljudi zbog svog teškog zdravstvenog stanja traže pomoć i oni imaju pravo da to urade na takav način.
Pozvao bih sve da te stvari ne iznosimo pred javnošću, jer mislim da to na neki način utiče na njihovo okruženje čega oni možda u trenutku kada su dali saglasnost nisu bili svesni.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Čl. 106. i 107. Zahvaljujem vam na toj intervenciji. Rekli ste vrlo važne stvari, ali mislim da svi ovde zaboravljaju da to nije samo pitanje lekarske tajne odnosa, potrebe javnosti da zna. Imamo vrlo ozbiljan i vrlo strog Zakon o zaštiti podataka ličnosti koji na formalan način uređuje kako se daje saglasnost i kada se lični podaci mogu koristiti. Imamo poverenika za tu stvar. Ta tema je vrlo aktuelna u javnosti. Poštujem potrebu javnosti da se govori o otvorenim problemima.
Sa većim delom onoga o čemu je poslanik iz DS govorio se slažem, ali mislim da je ovo vrlo negativan presedan u radu Narodne skupštine i da moramo da učinimo sve da to u budućnosti izbegnemo. Ne mislim da je gospodin Milisavljević imao bilo kakvu lošu nameru, mislim da je njegova namera bila plemenita, ali vas molim da vodite računa o svim zakonima koje ova zemlja ima.

Nažalost, ja mogu da reagujem tek pošto se neki događaj dogodi. Ne mogu da reagujem preventivno, jer ne znam šta će bilo ko od narodnih poslanika da izgovori. Videli ste da sam imao intervenciju u tom trenutku.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću. Isto tako, reklamiram čl. 106. i 107. Kao član Odbora za zdravlje, mislim da ne možete olako da pređete preko ovoga. Ovo je povreda etičkog kodeksa lekara. Profesor Milisavljević, iako je dobio pismo u kome mu se neko žali na neki postupak, dobio ga je da ga on lično prosledi, pročita i možda reaguje, ali ne da javno objavljuje pred milionskim auditorijumom. Molim vas, imamo podkomisiju u Odboru za zdravlje koja rešava probleme ljudi koji se eventualno javljaju oko nekih svojih problema. U ovom slučaju, ovo je krivična odgovornost, više nije moralna, nije politička. Mislim da je ovo krivična odgovornost profesora Milisavljevića, objavljujući ime i prezime pacijenta koji se javio i tražio pomoć. To je jedno.
Drugo, mislim da je prekršen takođe član 106, jer treba da se govori o temi, a ovo nije bila tema. Tema je bila javne nabavke u zdravstvu, a ne da se iznose neki drugi problemi. Prema tome, molio bih da se digne na viši nivo jedno ovakvo ponašanje. Drugo, politička stvar, gospodin Milisavljević zaboravlja ko je vodio ovu zemlju 12 godina. Demokratska stranka je vodila ovu zemlju. Vi ste bili glavni faktor, politički faktor u državi, bez obzira što je ministar zdravlja bio iz redova koalicionih partnera. Sada ste našli da kritikujete. Gde ste bili 12 godina? Zajedno sa vama sam bio poslanik i u prošlom mandatu i nisam vas čuo da ste kritikovali zdravstveni sistem ovako kako ga sad kritikujete, a on jeste podložan kritikama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, povreda Poslovnika.